.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бо |
уо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је п |
запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>У |
ру пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је ве |
дао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту |
таће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се ста |
воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно |
не тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чуће |
ам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— |
процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Пе |
и пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке |
танку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. |
са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов но |
нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми |
о леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко с |
мисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о че |
лексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{ |
остаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је |
онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресе |
та! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> |
рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, |
ем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га |
за, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши |
натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, |
а Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Гре |
То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суљ |
Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса м |
коше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Ст |
ас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештени |
<p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече |
јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече |
/p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се рата |
аринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо каз |
аља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас поте |
пак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разу |
је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједар |
се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава р |
рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар |
ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је |
ра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: < |
свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div |
и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене тра |
.{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} |
набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу. |
г, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се са |
ме грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И |
о каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаш |
е они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их |
м; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са М |
као рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </ |
оћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта |
стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па при |
а до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пла |
драв, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?. |
ћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да |
ћу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је! |
е, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на д |
чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Б |
о... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Ш |
-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Р |
атурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> < |
у му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је т |
шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ |
код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> < |
ао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче |
а није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није мога |
!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... |
уже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, при |
аснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин |
. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </ |
</p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не |
ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти |
— да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те |
о дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!. |
!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p |
иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али |
та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас |
. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па |
дио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џа |
ади, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазар |
ру? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вра |
астао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> |
и!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} |
ајцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па |
} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њ |
в и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов све |
у.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако л |
посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама |
е скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се п |
Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигр |
.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алек |
нка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, |
можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> < |
је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љ |
олетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. < |
Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњиш |
таде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се |
ом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли |
е стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} М |
..{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> |
ице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није пот |
{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трж |
ојави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко пла |
лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати |
нас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете |
ежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. |
.{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то.. |
ове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше |
а, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и ви |
— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. |
Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао |
— настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{ |
S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије. |
над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{ |
ас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p> |
лизу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{ |
је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p> |
p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; |
у! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац каме |
ра ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те м |
Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете |
к им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била бо |
ао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи. |
то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном ре |
.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у |
имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северно |
ах божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао |
ене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type= |
/p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш |
грешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су |
на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — ш |
ним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p |
рци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што та |
и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к н |
о у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране ова |
пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!. |
сташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејан |
ото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око |
стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? |
лода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она ва |
авља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напре |
у шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обуј |
Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га |
аве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато |
ква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико |
мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до у |
атим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што тр |
ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, |
p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац. |
— смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро |
речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то б |
уци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна |
само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро |
нуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, о |
дуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу |
во.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице н |
межуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише з |
} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Так |
Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> |
</p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, |
о је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала к |
нати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... |
носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И |
ху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити от |
инско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он |
прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посл |
... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли в |
— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. |
та га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си преш |
јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Ха |
... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обне |
{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} |
тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — уп |
же главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш |
о стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу |
у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је |
се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> |
м Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка |
ико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани |
алити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти |
и све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи.. |
ече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с |
ој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — ви |
током...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станк |
{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... |
— упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду |
адовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стоја |
/p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погле |
едоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p |
.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсиј |
</p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њем |
и...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту. |
ћ пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{ |
ог њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Ст |
арце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала... |
и.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> |
су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже |
паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету |
тра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и водениц |
орили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје |
ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то д |
прости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p |
ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да |
еоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па |
абио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не сед |
е.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже рук |
јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </ |
м звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разгово |
</p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... |
ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша |
е!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Не |
ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу |
ј, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Баб |
ја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа м |
рво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш |
> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — по |
говим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се |
е можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици! |
S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати на |
дучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... < |
е умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. < |
белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „та |
и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, п |
рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они |
лне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као |
имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван |
.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и |
Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, |
оме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. |
врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да госпо |
> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сват |
ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>П |
ње.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и о |
о да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ва |
жачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Ала |
акисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... |
Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер |
адеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p> |
а уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом п |
е... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним ч |
ати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осме |
— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић ни |
, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко |
о, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју |
</p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака чове |
кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S |
овом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној |
е, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, је |
омише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </ |
— Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} П |
<p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздра |
лаву...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка исп |
е на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра |
p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или |
година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... |
мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у ти |
..{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и све |
ан и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога. |
нко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам заш |
рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit |
дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. |
траг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари |
е!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их |
никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне са |
овру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се во |
вовима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још |
квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан но |
</p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако к |
{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!. |
ова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и п |
стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете |
н до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме |
у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </ |
S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се |
ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} |
уно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су го |
ника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко |
... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бо |
. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и |
ленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, |
тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И с |
авијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина |
ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша |
ора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар н |
сеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зл |
оду само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И |
Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мисл |
...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост ч |
ам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да |
ап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде пам |
> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан |
је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета треба |
. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврза |
ри лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже н |
а скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — |
Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} |
p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с |
час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је з |
.{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и св |
кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. < |
вања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се |
... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда |
ко чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући |
{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S |
вога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били |
попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као д |
оји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет |
е на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... |
е. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> < |
ајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умук |
п, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате |
д села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долаз |
— Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет |
азар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </ |
в глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. |
страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пас |
ише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, јед |
и: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини д |
е да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој ду |
е врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Не |
>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се |
Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и сам |
башо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> |
се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне |
проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води |
</p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако там |
> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи |
н Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли б |
ита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није ба |
p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже рамен |
</p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето |
S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека |
дима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што |
на звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговарах |
јави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p> |
ти, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону |
аринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мен |
просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар |
одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање с |
о је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p |
животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— |
ж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p |
се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грц |
какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— |
њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књиг |
е затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} |
> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, |
е.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што м |
мешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако |
доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено |
се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај чо |
у на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> < |
ече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и |
и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје |
адне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му |
еда у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — < |
.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и ста |
и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа с |
S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од |
атом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p> |
е се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} |
а буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} |
Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за |
ара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица |
заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра |
њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Стан |
!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... |
чино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на |
. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — памету |
омови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим |
S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му ру |
дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам как |
ection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, |
е може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у ча |
и кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л |
о ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро |
и дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Ње |
ну да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајд |
.. </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је |
... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} |
чима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задњ |
Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико |
би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш д |
S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде при |
, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твог |
бро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске к |
и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхт |
="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и |
облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би х |
ешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога д |
..{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се свој |
угима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове |
ткосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуч |
ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам |
из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступа |
лати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињств |
еку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско |
се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више |
у он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли на |
кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} |
акла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао |
е њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Д |
ма.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склони |
е” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајал |
руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што |
а тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!.. |
е склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци |
па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” |
у. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право |
аше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Суре |
принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на ж |
дима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} |
а окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него прези |
стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је не |
у породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p |
ићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби |
е, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> |
— рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „че |
ле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти |
ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хај |
ав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био |
ао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па с |
исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од |
<p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ б |
повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Кра |
— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да |
а је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат |
мља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешк |
<p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакат |
очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледат |
око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје |
мо може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворе |
у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </ |
ледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити? |
— рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пр |
учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а ш |
ирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </ |
аке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га |
, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на ком |
ове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Ј |
па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, не |
е Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да до |
Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човј |
окрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Б |
ина сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p> |
горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зн |
!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јо |
{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? |
едној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно |
рође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно |
сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топл |
у сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе к |
леда нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходи |
, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!. |
водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> |
дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Ст |
рне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмота |
<p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ниш |
ада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци! |
није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то |
им!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, |
д кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба ниј |
; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко |
ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p> |
м устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте |
вездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топл |
д је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га ј |
, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он с |
ад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} |
буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Он |
наш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног |
о од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Неш |
к.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из |
лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунск |
{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је |
о!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је |
од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић |
тало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити |
; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишан |
нути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S |
о!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку н |
{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати |
е мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Им |
амо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, би |
да, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више о |
се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнус |
<p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш п |
м послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима мож |
правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим |
је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примир |
опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Е |
ам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да |
— зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Марин |
— упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављ |
аш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Марин |
снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само |
ој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту д |
Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, И |
диш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта бил |
дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено |
х усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="cha |
јеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душман |
меја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мен |
децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грд |
а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Е |
о, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки |
заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — н |
да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!. |
ео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> |
екнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га |
дук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покр |
сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од |
да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам |
на, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се |
а... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћ |
Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... < |
ади? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </ |
ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} С |
ота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко св |
зати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S |
писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ |
ено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p |
е ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети! |
/p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> |
а није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у г |
, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти с |
ника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао? |
ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све |
?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих |
S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано |
ај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Кр |
} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— |
снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране н |
} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одво |
кну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <q |
..{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама поми |
више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учи |
она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми |
</p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!.. |
ба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку |
рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— |
{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} |
..{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p |
Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа |
!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Бата |
острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је |
азити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да ниј |
аког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени д |
ници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ов |
, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле вољ |
обро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> < |
. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад им |
овеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета |
модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и |
и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете к |
дана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У |
раво ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — |
ш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта са |
еш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она ј |
им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, |
као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у |
екосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... о |
ла је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето |
видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па по |
као бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени |
ожеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастир |
изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и вр |
ојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом д |
још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па ј |
p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу |
Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S |
звикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча тво |
жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта |
ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш |
— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — о |
..{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> < |
хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— |
ња!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам |
прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И от |
ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а |
је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, |
ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?. |
сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p> |
А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер раз |
Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче п |
а ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема как |
акне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развали |
да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поп |
Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> |
ављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Мари |
а само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, |
ја грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано с |
бом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они |
сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Стан |
је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла |
ао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам ш |
о.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било |
ан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас проп |
на више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути |
..{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не |
ова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац |
и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и |
слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или |
код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд ма |
! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> |
ише не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} |
ко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко |
, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: |
ар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не х |
S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на м |
на, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?.. |
у доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после буј |
ом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, за |
убави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљд |
не, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и |
„Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га |
ад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар јед |
ковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... |
ете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова ста |
је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Марин |
о онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по запов |
љо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!.. |
он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухват |
тавио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му |
харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци с |
њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухват |
{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се |
бљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јур |
па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душм |
дало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSecti |
своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је |
м уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, |
S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дукат |
заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити |
колних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, п |
.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа ка |
И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p> |
а!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њих |
бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из |
, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то |
p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа |
ве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} |
ити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јел |
ва људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Ц |
о. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варни |
је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака |
бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка |
бично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега о |
Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметова |
егало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек по |
? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако глед |
А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А |
Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро. |
Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на |
рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Мари |
, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ног |
истови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти... |
кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам |
ад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике м |
ре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је ос |
вадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... < |
S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам ми |
} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади и |
</p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> |
а за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад |
иј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи |
етва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Н |
наш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је |
, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад |
мо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељ |
ас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с |
ерен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да |
. </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Але |
ма две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си у |
...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S |
ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позов |
отово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p |
шља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим |
умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас бил |
по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашап |
— одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину. |
сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код мо |
дно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на |
<p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три |
Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; |
ио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако |
вета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не б |
.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу |
</p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> |
ужио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... ск |
и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: |
<p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану |
ш раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — |
.{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радо |
ме, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p> |
...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа је |
} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим панд |
} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њег |
постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у |
ије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... |
>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Ње |
А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... |
ече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Ива |
а убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог |
о ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, п |
ио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса |
говарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — ц |
најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе |
/p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај |
упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није |
ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако |
<p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p |
а сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти на |
можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рек |
<p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се |
а то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што д |
Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p |
</p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу |
дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под моји |
рци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p |
шно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... < |
рете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не п |
о, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— О |
н сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јован |
ди. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p> |
<p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му с |
а. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Има |
p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!.. |
„Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као д |
нила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској к |
. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пр |
<p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>К |
дану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташ |
.{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио ка |
ске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро ч |
на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулу |
p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном |
пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва ка |
се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући |
оре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека с |
ао лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type=" |
</p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Ка |
пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути |
— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Ком |
?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! |
? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!... |
о насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То шт |
а ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S |
Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их |
ам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма |
— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао о |
ну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет |
> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p |
аше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} |
а воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао |
Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ра |
>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> |
{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мно |
у? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде. |
ш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана д |
о с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> |
бијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стот |
} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му њ |
лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </ |
одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} К |
енеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је л |
ићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а |
а да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина с |
рстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— |
S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј |
Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куд |
} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кућ |
Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечни |
помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} |
а. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу |
да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. |
зане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Мн |
би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо.. |
ије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> |
и, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p> |
с ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из |
је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи |
и моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> < |
радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа сво |
ба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он ј |
ана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о |
ђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диж |
ижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам освет |
човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се |
</p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је |
екако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују |
ше осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узе |
т од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се |
то сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ј |
говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> |
нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нек |
ка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје г |
је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и |
н. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Ст |
вијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш |
<p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> < |
<p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево |
едне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p |
шта лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред |
ра. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и |
лавне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главн |
ставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су см |
људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је наг |
ини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ће |
ј шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Стан |
ла, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га |
цу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар |
> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, |
ајпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако т |
иси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зек |
<p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири |
а вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло |
се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која |
ко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво ј |
На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила. |
Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По п |
Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на ве |
ека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p> |
или, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— |
еке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </ |
то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </ |
— привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у |
ка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— |
и од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!.. |
инко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о те |
хну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је |
обарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја н |
лушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— |
>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што тр |
д ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </ |
уло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, п |
шта казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} |
</p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — р |
Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него ме |
— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} |
/p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимал |
етимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — уп |
— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S |
не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Хар |
њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алекс |
ринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до суба |
тровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— |
а. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. |
му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и зат |
Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли к |
рушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </ |
.. </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </ |
гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте! |
а поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Мо |
чари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо о |
онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није... |
Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се |
рав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би би |
добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> < |
S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори |
азар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај м |
итву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет с |
о ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је оти |
чев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад |
ита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{ |
да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! |
гом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на |
S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи |
прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пун |
ти више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало ош |
Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Сре |
p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини |
е реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{ |
зао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дође |
и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се без |
Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један |
она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— |
Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— |
ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да |
а се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ног |
у уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свет |
о, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да п |
</p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се |
— рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар |
а — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Кру |
</p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> |
а Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, |
ого ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види |
? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> |
ад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би |
трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> |
То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства сл |
>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити |
а-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех |
се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је |
S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поуб |
имо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. < |
преми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово |
пита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно с |
тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нис |
оме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — |
е: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— |
вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p |
> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту б |
ку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— А |
емо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга с |
а као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд м |
их хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — |
те своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S |
<p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље саче |
Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — |
пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... < |
ајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{ |
пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој ва |
удима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту |
че Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Е |
чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чув |
ашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — |
им ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му |
инувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— |
Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— |
.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ни |
арости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пруж |
<p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба н |
сто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} |
ан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да с |
нцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насм |
утима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— |
неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо! |
ео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те |
а Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ће |
их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја с |
једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — |
p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја су |
мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p |
ицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала |
ољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... |
ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} |
јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Н |
и. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-б |
̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар |
и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и |
ко би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{ |
с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> |
једна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то гл |
сте „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевин |
S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један |
екох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку |
и, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи! |
ева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те |
ке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту н |
p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ |
а се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p> |
поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како д |
же то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски |
шло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко |
ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, |
>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Марин |
{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити |
> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— |
ш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у |
нко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p> |
ћете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо л |
кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{ |
није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабу |
ху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p> |
кву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед |
.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе њ |
е, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, |
ојих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу |
>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, |
> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе поднов |
Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гос |
— вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице |
младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Њег |
уци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесега |
ичу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера |
памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибрани |
<p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње |
/p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S |
{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, |
онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игд |
е да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко |
S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не бр |
м своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се ов |
јих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p> |
> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, |
д том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као |
да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што |
ар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p |
они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе |
као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бр |
снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову |
} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p> |
ок длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... < |
чину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се |
га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже |
оје је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак |
по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на |
су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до сам |
Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жи |
р, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није с |
на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме живот |
Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко вл |
узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, ре |
о хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Н |
старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и |
у с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од о |
/p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пу |
{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некак |
</p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p |
па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Ива |
<p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толи |
— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим |
и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све! |
</p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешк |
ешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, |
је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврз |
S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да |
.. </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p> |
/p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да оста |
.{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао сви |
е била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока кр |
па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се о |
, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{ |
} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залеп |
Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп ра |
војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоре |
p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више о |
ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш... |
p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да м |
и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је х |
<p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови в |
цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у |
д ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испрос |
ко душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јов |
почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим |
е... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка! |
/p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и бори |
/p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси |
</p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Ст |
уте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чик |
м доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа |
дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и |
ге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И |
е знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна |
кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Ал |
ца дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви |
ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су |
је? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!. |
о с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p> |
уке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их |
је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо м |
вце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљаник |
Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{ |
ше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учи |
нови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке мук |
bSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јов |
амо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу |
Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да |
атре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Млад |
ао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом |
<p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! |
домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p> |
.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово |
Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... до |
свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како |
Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати. |
у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас |
речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он |
> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана гост |
p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се |
јешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре |
</p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Ива |
та ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. < |
у сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> |
уби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Н |
? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? |
биља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом |
Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учи |
.. </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост и |
Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му испр |
ћ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смеше |
А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— |
о хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погр |
рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се скл |
хана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се |
ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p |
<p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што и |
вдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, бр |
<p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за вра |
!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја к |
еседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </ |
им погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој |
ринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p |
кли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p> |
ефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца |
гујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p> |
ли, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пу |
пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с |
села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко пе |
ови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клењ |
Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. < |
у Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим |
оздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p |
S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, п |
о!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га ш |
...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби |
<p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само ти |
диже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка |
тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташ |
ша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — реч |
љује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p |
. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. |
чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, бо |
акле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу |
ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се |
и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </ |
ш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако см |
е, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су г |
о вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> |
отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже |
вамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, |
слим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас |
p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>С |
нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, з |
је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вел |
иви у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> < |
дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему |
.{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш ка |
p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Он |
p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости |
се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насм |
побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, св |
А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, неш |
ије вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p |
<p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђ |
у? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </ |
сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко разву |
о је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за б |
о добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће н |
.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору |
као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} |
ишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ј |
} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе |
</p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме |
нко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” |
Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен чов |
н!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећ |
те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не |
да, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, |
{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници. |
на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Так |
о га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, б |
дим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и по |
да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје |
ва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Су |
} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао |
а!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, гос |
А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми |
урке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог |
ња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом ра |
, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачу |
> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А шт |
да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме |
иваше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми |
и и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш |
ека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{ |
мо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> |
> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети д |
отражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </ |
>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном |
и: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим д |
ему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} О |
их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се ок |
—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчести |
ати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што мо |
!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... |
Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш про |
p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ак |
викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је |
Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друм |
..{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре! |
вета!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} |
— насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па |
м свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је б |
и сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо |
здевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако |
лим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!.. |
треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права н |
осле, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и |
ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{ |
људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лис |
је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </ |
...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </ |
х и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване |
проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, |
на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стр |
идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави с |
у.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, |
ајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> |
} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </ |
а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— П |
Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако |
еђу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кан |
</p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p |
о ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и он |
ву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа |
> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица оп |
му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет |
а Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, п |
урке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чу |
њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Он |
— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога |
то се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} |
ајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ |
е.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} |
саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне и |
р по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо |
рота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметн |
ко речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву. |
покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би с |
ко вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} |
у заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди виш |
за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!.. |
је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наје |
запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи |
чу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, |
ко натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— О |
гић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хит |
ле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич |
/p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је н |
таје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ам |
пут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утвр |
греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот у |
а!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овд |
а дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друг |
<p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод |
мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко |
Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није |
ли га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет |
није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин з |
<p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Т |
> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле |
нда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. |
/p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти |
и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече |
Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!.. |
бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{ |
че Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „т |
Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео би |
.. </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} |
црње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па р |
ље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, |
устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{ |
чно је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опе |
и не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... |
, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Ве |
ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако т |
? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет у |
<p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> |
а. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А |
као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мис |
<p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> < |
како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова. |
?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим д |
..{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче тр |
Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Д |
ће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пу |
војка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац от |
Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље |
а имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мо |
За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мис |
/p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — В |
чка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тум |
и наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити засе |
>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да |
а, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио |
, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи |
...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје |
сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ј |
а гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Св |
{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, о |
Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </ |
еће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно уда |
о онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз |
а њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „папр |
к тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане |
н тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} |
а неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци с |
и треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене |
и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} О |
ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му с |
екне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође |
.{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{ |
р ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупи |
нас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамб |
те другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми о |
> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p |
ије имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неко |
ао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита |
...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња |
S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу |
— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите с |
историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим ј |
Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> |
е?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </ |
јати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не |
о много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај |
} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне б |
Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држа |
та је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> |
{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте |
.{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алек |
осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полуде |
м се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А гд |
!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не |
{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрека |
му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Са |
. ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му по |
— он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све ч |
е би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто |
нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> < |
а...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече п |
само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас о |
ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопо |
аде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем |
ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као |
воме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помо |
у да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа. |
смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебан |
а сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p> |
оста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руко |
заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, |
смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човј |
да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти ј |
а весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па ни |
<p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да |
крсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га |
орник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио |
по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници |
понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окрш |
и вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушк |
ени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса н |
p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводн |
, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица ка |
башу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем |
рђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да и |
е Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се |
>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, |
усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p |
њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе.. |
говора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја |
о у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не мог |
оће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и г |
</p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди |
Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} С |
ваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелиц |
p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј в |
викујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари ха |
ао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!. |
јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла ре |
ече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Ал |
А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило |
д очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би м |
коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ј |
јединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевље |
то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} |
ад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. |
о попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — |
љубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи |
!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у |
ис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче |
ној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу прте |
човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} |
не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и не |
гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да |
илоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! |
шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати |
</p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, |
али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко |
е скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико |
То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми |
{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Ал |
} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! |
а над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја |
} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Мар |
/p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешт |
пасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, голог |
head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужит |
, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да |
p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој |
пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио стар |
ише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро! |
ана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} |
!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{ |
бро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност.. |
ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> < |
а тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе |
евојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му с |
Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p |
ико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Ал |
Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову |
овори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никакв |
љанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад |
очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </ |
лога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори |
човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер |
поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p |
и — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Ал |
— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови |
ерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она ј |
к.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — |
p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце |
екају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не |
/p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, |
оју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> |
и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, |
бницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> |
јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — реч |
/p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— |
руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа за |
почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p> |
ану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је |
и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се |
зати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Св |
p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!.. |
</p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се за |
н је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су зајед |
>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па |
о праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и |
опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: к |
аше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог в |
{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу |
бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам |
... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... |
н-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> < |
е. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и |
нам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p> |
све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Вид |
.{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику ње |
мо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> |
>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} О |
моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође ко |
а пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово м |
јдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати |
p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је о |
арај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— А |
p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> |
>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — |
ше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник |
бинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, |
немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срц |
удити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана |
ићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, уз |
баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} |
рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па бо |
ало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то |
акута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— |
дговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешит |
је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — |
„да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп реч |
еку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљал |
јете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> |
гу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— |
... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSe |
ену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у |
о”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се н |
!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Мо |
се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам |
могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p> |
човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </ |
да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, о |
> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме по |
бира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра д |
ма срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незаро |
гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Ива |
еш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Марин |
душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити! |
га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи. |
аре ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге |
ко проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти |
. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти ду |
њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је |
. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. |
/p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разг |
— рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па |
p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си са |
ата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Ч |
позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би г |
запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја б |
срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру |
P18963_C1.3"> <head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су |
S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам |
хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута |
!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчиј |
вори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он |
Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што |
братио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе |
д сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на м |
<p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта ј |
раћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико сус |
де, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи го |
!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне |
еш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштр |
да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!... |
је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у тво |
аспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим п |
ошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p |
о, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} |
ак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она посл |
ако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> < |
да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и с |
па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љ |
викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац о |
</p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи |
питрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оч |
опа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, |
> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погле |
̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао об |
старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... < |
} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздра |
жеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај |
ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </ |
— рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div |
раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим |
ј несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје |
е сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци |
што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплет |
и.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у |
сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и |
Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прв |
те у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p |
Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово из |
— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче! |
<p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се |
Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђен |
<p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био ов |
еопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— |
, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!. |
како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа |
м заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је |
ром...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p |
и молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио |
шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо с |
о.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса |
а. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да |
тарешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској |
тића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на с |
Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша |
инко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини |
лекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш |
Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло |
етири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у |
за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића д |
>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те о |
— рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван |
p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, |
аде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} |
ленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним поглед |
ао неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дига |
гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се |
и Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са |
.{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — |
епркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се |
их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка не |
и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко |
био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p> |
па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Св |
одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видј |
е слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита |
>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. |
S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и д |
ли-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с т |
рчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — ре |
лекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је А |
! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што ј |
икривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... |
> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} З |
лим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћ |
Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једно |
е само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја |
огледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе |
ши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, ка |
аш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те |
Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним |
ају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јо |
{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они мо |
ива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село зн |
је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта П |
C1.3"> <head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били п |
твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме |
<p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промум |
си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и |
<p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазар |
{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S |
е и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он |
но име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И |
г стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Ста |
/p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш |
госиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће |
га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од б |
</p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Марин |
Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говор |
це једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— |
он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа |
ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, св |
о харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. < |
ако ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окрен |
.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао |
Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њ |
Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по |
аветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцеп |
ако изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p> |
</p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед... |
си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, |
у тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. |
{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихов |
Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим са |
— то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам река |
рди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. |
— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица М |
крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до б |
ем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, |
} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полете |
</p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана.. |
прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо |
обарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... < |
н!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће |
. </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опеч |
дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран |
у: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени.. |
елени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, |
Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе њ |
е... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погл |
робова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на |
>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Пе |
е им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали не |
атима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану |
е.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је |
да се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у |
а... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад коли |
омислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} З |
аустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— |
p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прот |
ко пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и п |
ИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Ма |
СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом И |
погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спус |
} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. |
И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде |
дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови прес |
од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу |
о њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетан |
овима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међ |
о мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S |
чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега уби |
н, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који |
и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је |
тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу з |
њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је |
уо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Ви |
е онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико љу |
не, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И |
зда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору п |
сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав |
о други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћ |
олицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзин |
м би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава |
сти... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет па |
домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако |
оштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле н |
ти... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год |
да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и бри |
Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{ |
и знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— |
он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту |
..{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ват |
снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... < |
урском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што |
може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... < |
р!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око |
таде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу |
?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, |
певка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу |
бо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве |
</p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p |
седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли |
урчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макн |
лних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било прек |
соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу |
моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће |
p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, |
{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма |
појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре |
{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!.. |
Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Ту |
.{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Ту |
аси. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћи |
а турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они |
би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо.. |
Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се |
.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Т |
ше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са |
еј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам г |
ићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да |
</p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да |
живети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха њег |
е вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: |
бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше лож |
...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну |
Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p |
а њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као |
а поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S |
{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде |
И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже н |
приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— |
p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи та |
<p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешт |
або. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар |
не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби |
ни своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не мож |
анко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да |
у.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи |
к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже |
е Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ |
чина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко по |
а... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не д |
} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину |
азо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше |
ад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!... |
тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежи |
амисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним |
е маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче |
пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... |
<p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које м |
..{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме |
ко га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ни |
аху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље |
... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него |
као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцим |
удима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, |
Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој |
.. </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато до |
едом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ниш |
.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечен |
снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!... |
.{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — |
каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То |
то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас к |
!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауст |
лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео! |
ринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавиш |
донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно |
дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што |
ије што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио. |
тиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији овак |
ла му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И |
{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ст |
Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом з |
че Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта |
.. </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестан |
с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је с |
ече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогд |
гне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој т |
е ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједар |
<p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </ |
рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— А |
олена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може по |
страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше |
рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисм |
стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div |
</p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, |
њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш |
Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} |
> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. |
</p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </ |
ом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово |
ршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по |
видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> |
млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Уму |
S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека |
нај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p> |
горех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: < |
свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — |
нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!.. |
ем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онеме |
абљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековн |
богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. |
.{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди |
е и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништ |
Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше |
ово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!... |
али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> |
.{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — сме |
тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још ов |
е? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч |
p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{ |
разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком пос |
страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и |
ка ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му |
мрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — за |
розничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако |
ови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испо |
опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом |
учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је гл |
цима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила ск |
..{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати |
} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да |
и мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју зак |
.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја ј |
вица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су |
га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски ме |
нин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би |
/p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледат |
узе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко вре |
Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то |
<p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— З |
м се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обоји |
вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </ |
— рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. |
је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш |
p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него |
...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” |
се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занем |
рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови М |
Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од |
си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут |
и ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!. |
ла буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p |
у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила мес |
Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— |
а, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико пр |
и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, |
S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дођ |
И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш |
Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Ста |
води Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери |
и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{ |
ју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... < |
ровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с д |
.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устав |
и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно не |
иражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као т |
ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окре |
а месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> < |
у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо! |
ш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци |
Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да |
довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме пр |
— Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p |
уци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек сам |
Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{ |
добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи о |
његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва |
љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу |
ети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, |
па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у гра |
лутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда |
главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни |
дно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, |
ога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у п |
Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да |
дем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </ |
ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу |
удио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа |
амена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену |
рави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као |
{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> |
као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли д |
онесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе |
{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих од |
>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с |
..{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ ви |
> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— До |
<p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p> |
и не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је р |
на нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, ка |
е му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — |
ead> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и |
тнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масл |
се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осет |
њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и |
а нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казив |
дредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса |
нио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред |
и се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти к |
..{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало- |
прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А са |
лине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Би |
оже доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, |
p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп |
човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли! |
де. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да |
у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе с |
ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> < |
само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тре |
>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду |
к прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева своји |
едан цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Њ |
хватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... |
За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p |
и су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле |
да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... |
очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али тре |
почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник |
а царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула |
прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким |
као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота стар |
... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit= |
лавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S |
алашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети |
Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече |
рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није. |
ке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико трену |
мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} |
е. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћ |
Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином.. |
ратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука преб |
деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да н |
ло воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је |
Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече |
наци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p |
стаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </ |
деш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише |
росто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се закл |
такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто |
амо много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Ал |
ља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човје |
нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог |
— Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p |
мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико о |
о; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Але |
рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због не |
и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да руч |
процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је нај |
њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако |
ј Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју ш |
це што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, з |
на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, |
инила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше |
старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> |
нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмирка |
p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... < |
о бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни најв |
несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовк |
Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... |
правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мир |
а њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. |
нара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње г |
есече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст к |
е рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска к |
стало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најб |
гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из к |
ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима в |
А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је |
а божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмља |
јајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А т |
ду; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> |
ече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци нег |
.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, |
с су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш н |
небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми см |
гао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пу |
ли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете |
теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> |
теде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуц |
дно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Неће |
немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе |
ена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несре |
к на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нек |
ети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмака |
— рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се мора |
Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих црка |
чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикра |
..{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није |
а бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би |
>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као шт |
г био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао |
их попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом |
слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја |
</p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће с |
е ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај |
Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: |
p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — |
а. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара нек |
ку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— |
од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... |
еном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати! |
не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p> |
!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S |
<p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> |
што? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана |
што? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! |
!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита |
и један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— |
нам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и д |
Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да |
: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са жена |
/p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> |
а стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> |
опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све |
и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} |
бије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!. |
ра казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и проце |
ли, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — ша |
па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> |
попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу г |
сти, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праш |
је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и т |
нији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним |
упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мно |
и. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — |
.{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ов |
у... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној |
оји је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Мил |
молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки каза |
{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било |
дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, гл |
ти да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Уби |
и заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — |
, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати |
н би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> |
они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетл |
не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — т |
о? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу а |
ј суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} |
{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко |
бранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па |
реже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би |
га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: з |
обар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — |
виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар |
Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим. |
Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> |
снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе ко |
— рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p> |
тетом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам власт |
господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, г |
ирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да |
крије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за раме |
о да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденича |
ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао сво |
се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно.. |
/p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па |
да он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу |
о!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну г |
аког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ ма |
што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, |
лад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте |
а је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом п |
онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност.. |
дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас |
земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао |
м пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и |
Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Нај |
м окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!... |
ину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једн |
у, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати вод |
отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примица |
ких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није к |
ва граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда |
ер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, ос |
аче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непр |
љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!. |
ти му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена ј |
остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, |
> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било с |
а смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се разм |
и!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где |
умовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} А |
Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p |
н!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Дев |
волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да |
се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Јо |
ије казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори |
{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља. |
ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? < |
сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дан |
прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све |
ао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим други |
човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алекси |
ута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско з |
ним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потре |
ти све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња. |
анковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја ј |
иташе Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не |
в у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, п |
виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде у |
Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није вид |
<p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— |
оручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови |
>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станк |
нац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незг |
ео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! |
реварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био |
а рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја. |
али — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да |
вук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни с |
<p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> |
онац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Каж |
же, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његов |
о — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанп |
рзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он за |
он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Ј |
хвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— |
наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина спом |
>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Хо |
анко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упути |
аћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не |
им: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо |
рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже рамени |
/p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, |
ава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, |
ћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. |
шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана од |
ео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку |
авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!.. |
ени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсј |
ражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он |
и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше д |
он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова |
ој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, пос |
...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да не |
бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако доб |
— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} |
прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају |
</p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> |
</p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} |
а умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде ле |
>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на каши |
/p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, ал |
ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта ве |
ец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, да |
и се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикн |
них људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p> |
га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! |
а после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо |
стави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у пр |
!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево |
/p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> |
Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p |
ино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао ве |
ро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... < |
седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓? |
p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те ка |
е Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми |
се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p |
>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! |
{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!. |
ушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Једа |
те! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у оч |
ече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш |
рнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} |
е ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Каза |
хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде |
требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— |
ћеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Зна |
занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по |
борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати |
ећ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти ве |
у дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?. |
ди, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да ре |
и, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, т |
вимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам д |
најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се |
згубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер |
им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p> |
д узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Ал |
слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти сам |
ексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— |
> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? |
— рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићем |
! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> |
и се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му дру |
мо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним оч |
. </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, |
нку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{ |
</p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! |
да га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето п |
. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— |
хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се о |
д сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!.. |
...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде. |
е.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио |
ићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{ |
овеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— |
нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о том |
<p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном п |
е жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце |
моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. |
у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?... |
— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друг |
— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај изм |
гао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, |
</p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и са |
ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатр |
.. </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за км |
његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из |
их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ру |
<p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турц |
> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гом |
18963_C1.2"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је б |
3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под сво |
. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једн |
p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху |
Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чин |
..{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} О |
S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Т |
</p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка неш |
... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> < |
није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?... |
/p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што |
пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде |
пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком л |
Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S |
и — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} |
натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Ос |
р досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му |
нија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им |
у не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као |
дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао |
} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним но |
.. </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет |
.. </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака |
би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана о |
а су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> |
еше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не |
те, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња о |
И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке.. |
p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватр |
ижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио |
ву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи |
уткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се д |
могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама на |
клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у |
се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без ор |
рављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним |
над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, уг |
грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обуз |
и треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му |
он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапута |
о снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да неш |
...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема |
, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави ш |
/p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шт |
илу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему |
рић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушил |
, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Д |
одитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, за |
е, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа |
азаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вик |
да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица! |
> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по |
огаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јар |
де. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{ |
то да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи о |
ти, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разго |
ла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни насту |
ао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћ |
зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе |
у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па с |
на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одско |
е, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> |
иједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, ј |
Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— З |
н се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још |
ћи... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Т |
ањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко |
S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један д |
ку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи |
једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У |
</p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. |
> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све. |
ило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окре |
> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде н |
</p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе р |
околити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— А |
па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. |
вета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пру |
аш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете |
.{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођо |
Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, |
кају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се |
н пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладу |
а и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> |
потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу |
дреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и |
г домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то б |
тио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... < |
цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута |
наш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — ка |
за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. < |
а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким посл |
p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— |
с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он о |
же него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се |
— рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попи |
коме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, |
и дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!.. |
и крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти м |
— рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко разв |
</p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и ше |
е знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се пром |
омљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи ниш |
ш неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих |
оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара |
/p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> |
</p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио |
знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка ње |
<p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши о |
есрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз гла |
ој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми с |
зи!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја |
е искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!. |
нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! |
ксу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну С |
Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње зав |
ги пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> |
p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си |
бав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу у |
...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту ви |
еби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунет |
рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресеч |
> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њ |
Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} |
да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка јез |
p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Ш |
а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим ре |
старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта |
на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лаза |
огама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам пол |
тније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим б |
ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико |
аринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем д |
но.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути |
слим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! < |
ља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вел |
почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић |
Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево на |
ве што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— |
.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Но |
и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? |
>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, |
а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош |
е?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину |
аде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— |
> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} |
једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пож |
— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја |
</p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он гла |
жа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме |
у су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече |
<p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим доб |
ћ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— |
а повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p> |
доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> |
ац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да од |
и људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Ова |
еше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче |
иран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје |
кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} |
он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — р |
, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај к |
е бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!.. |
>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући ос |
гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Ив |
о Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две водени |
<p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда се |
и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — |
ше му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе |
уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад м |
Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— |
е ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Ал |
је видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећ |
ушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу л |
ли су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> |
вљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од р |
бе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зелен |
могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. |
p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређај |
сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!. |
топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста |
танко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си ког |
мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, |
је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала бо |
ци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: |
{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта |
нда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже кол |
ће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мех |
олете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— |
о корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбиј |
се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Љу |
послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ев |
ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} |
се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли с |
и те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо! |
саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— |
хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на врат |
. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сом |
е за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!.. |
ј види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тр |
ерцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи пр |
орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака |
> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући с |
ме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну г |
ктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Кл |
? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора |
е прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао |
увено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах |
м... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Ст |
Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— |
о, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се |
Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад |
Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му сто |
и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Пет |
амо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... |
је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су р |
ани јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, б |
ичам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— |
ро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта |
руштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу |
поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на |
> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети |
ље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро осван |
ом канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним др |
их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> |
тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужнос |
е рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа заж |
ођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Он |
Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, |
една прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Ба |
ели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S |
после. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S |
p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати |
а на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити |
им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, |
више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не п |
. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} |
њишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па |
а ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једн |
гледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти ова |
ислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак би |
дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повеч |
о душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} |
, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се |
, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Уб |
о јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: |
грало од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} |
p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео |
р си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него |
субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задр |
кну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скам |
ерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћ |
гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, |
ућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош пону |
ђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> |
— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> < |
узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и у |
тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је? |
ворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси |
зе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опро |
ћи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог у |
ка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му с |
опа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њег |
акостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онак |
чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам |
? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су ку |
гами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води |
Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Ла |
Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, |
<p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да |
Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> |
камо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се не |
авити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки пос |
p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у слу |
дара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џеб |
газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!... |
...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам |
.{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од д |
. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на каса |
воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине ч |
ри...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Гл |
/p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попади |
? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља |
а од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Д |
оју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али |
ну у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја са |
и се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да |
ги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам с |
ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!. |
о трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је тек |
мој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала |
p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се |
Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако на |
па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разгов |
жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — ниј |
/p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече с |
потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један |
Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од |
Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера |
притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога в |
Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} |
Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилим |
p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— |
земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и |
о!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — |
надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар |
стурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину |
ог дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамоти |
Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја п |
инити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p |
} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паш |
{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — ре |
оше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с ко |
а!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: |
аник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раде |
{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече |
а, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које |
— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, к |
ико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара дон |
вите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванк |
/p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће |
стреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Сал |
абавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и ра |
н би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> < |
педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и |
о лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише ш |
осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казал |
огинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </ |
? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и баб |
е сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по |
>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар је |
ајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних |
етан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како |
урепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — уп |
— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу |
— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, т |
Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па е |
ка сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} |
ајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш и |
илу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> |
/p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Л |
ео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је |
бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала ми |
е вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, |
наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину |
у је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наруч |
p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S |
збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. |
ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето. |
ашно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша с |
је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зази |
емпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече г |
ву: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </ |
ћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни о |
ного казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде кап |
бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бада |
а који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад |
тали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан |
о јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није |
ућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби х |
Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на |
о, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао |
Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврза |
Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> |
рава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврза |
да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapte |
..{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није ј |
а, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако |
ују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> < |
овача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, |
се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибња |
" xml:id="SRP18963_C1.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} |
је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао |
ди...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{ |
Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с |
p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. |
Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Ни |
S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} |
Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али. |
S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти |
м речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио |
енце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски |
чу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда зв |
ко...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама н |
било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јо |
Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа |
верозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се |
а опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, мож |
</p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> |
тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногић |
пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не |
ишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ов |
/head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву |
одина ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непо |
Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвч |
е — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љ |
</p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — р |
твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и по |
{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} |
зирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од |
та; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да м |
S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пру |
иће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш би |
барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бар |
— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам зн |
<p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и по |
два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, он |
људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гле |
устио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па ш |
сти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине ду |
ао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког д |
се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се |
дија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, бог |
а дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— |
се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из |
>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су њего |
танко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, |
говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И т |
д не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S |
ућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, о |
<p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Ба |
ња није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{ |
ву...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па |
ј.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после |
е, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И |
. </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима |
Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа л |
волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; з |
насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{ |
та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу |
Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. |
а сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{ |
. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи |
Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О |
ој Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги д |
обар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима |
/head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} |
.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! |
S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! |
— рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевој |
тлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> |
е настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, њего |
у слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени |
>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} |
табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!. |
поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Де |
њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Л |
е.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. < |
епих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће |
ћи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу |
ка не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти |
едном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} П |
могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека |
о је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечу |
ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S |
доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка |
олази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па к |
узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, б |
p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што |
> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ва |
p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутах |
{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Гру |
..{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја |
лио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио |
, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — таја |
вако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће траја |
се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви о |
о бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече |
S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колик |
. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево т |
мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И ск |
е Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се |
беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p |
дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је |
то би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах |
и му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војвод |
а ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше чет |
д? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља |
ут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да б |
адоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} |
Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... |
<p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да |
е рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> |
еја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... |
увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми л |
Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати |
о ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> |
е. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико д |
ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> |
под нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лиј |
само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људ |
и заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: < |
ави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо по |
ке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код кућ |
стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, |
у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{ |
и, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> |
бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> < |
м ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш |
ука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући к |
о га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће о |
ад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Д |
ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заист |
тва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се |
крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора! |
</p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што |
Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више |
дао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први п |
о!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад |
инови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>З |
те и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда мож |
дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Теш |
и неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га |
, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Мари |
е учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе |
мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — |
>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!. |
...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати д |
p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима њ |
јури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, пр |
<p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто |
веж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило |
— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је мног |
окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, |
можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, |
Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да б |
!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгу |
> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на |
дар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на тв |
ао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, |
га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше |
</p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — запо |
цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озе |
исли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоћ |
воде прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> < |
ЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком |
/p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним |
ао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај |
а је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не за |
о.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам |
од „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Гр |
ке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S |
Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како |
ајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао |
узгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламе |
леда. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? |
</p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му |
е прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће |
а по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да |
ву кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко н |
иве душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p> |
ућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. |
је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли |
ца је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p |
p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа |
о? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S |
p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од |
" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна |
он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо по |
опа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много д |
покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која с |
ц — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Ст |
>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у |
но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ак |
ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајду |
то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа м |
празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p> |
е у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шан |
вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити |
истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! < |
. </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... |
и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истр |
.. лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као |
јку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио |
— шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> |
!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се |
јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало |
ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> |
ањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се о |
ита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чин |
и добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он б |
S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакри |
че Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију стра |
ајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </ |
равао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{ |
е. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. |
: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд |
бри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја те |
удима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?.. |
свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се |
..{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори. |
мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, д |
же, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> |
</p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог |
анас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала |
а ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврз |
ти за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Н |
S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну |
та Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Поб |
и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, са |
Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече За |
Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу |
— свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушк |
{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје |
треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће и |
и.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p |
..{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на |
н је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће др |
о да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> |
а ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> |
као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана. |
лу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге мла |
децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам |
је!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ниш |
p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S |
он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} |
</p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? < |
ада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> |
њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку р |
зиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклон |
е да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љу |
н никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{ |
ина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му ја |
ој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доб |
о да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи п |
ене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лага |
вице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у сла |
пу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опија |
рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, |
</p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарамп |
дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
та на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша з |
Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — ре |
снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станко |
осто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друг |
су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </ |
а...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама |
да посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршил |
це му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце пот |
мишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Св |
јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше ле |
час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђ |
. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— |
д грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако |
ује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што |
р човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве |
ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо и |
му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па |
сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога |
дати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш |
p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> |
} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао! |
тити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — |
рили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— |
оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до С |
рута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барут |
хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изглед |
p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> |
мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме зап |
е гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дира |
много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ р |
то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „вре |
Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. < |
де главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандури |
Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо |
око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка |
икали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, по |
. — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чуј |
едног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука у |
пши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у |
ђе те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: |
и? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је |
/p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето |
<p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је ч |
сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив. |
963_C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све ж |
ко горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима. |
рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко р |
.{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, ка |
ш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још каза |
е се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S |
аве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, ст |
но.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је |
јединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, |
<p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их |
их лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Д |
н се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па |
роз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-х |
доше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повла |
м, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава р |
е, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и при |
јајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име ње |
ка слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући |
ао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. |
: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би проти |
су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p |
ше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, стр |
нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је |
лан што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па |
испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, р |
<p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га |
н је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> |
врзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Ту |
от копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војс |
<p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p |
стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе |
>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, при |
И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошл |
p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остат |
на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђи |
ио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала |
је место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хај |
ети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{ |
воде се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву удари |
га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш мора |
на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као пру |
наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га |
врзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко |
страг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо |
еки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их с |
е Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да и |
... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше до |
тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло ор |
задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!.. |
, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p> |
/p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи |
То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> < |
ет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити |
од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{ |
е, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не м |
бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме не |
добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сим |
S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Завр |
мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и |
вио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмир |
!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. < |
г за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу... |
роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад |
Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— О |
бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам |
напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </ |
м усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и |
живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без |
д онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога |
е била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, поту |
тив њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дан |
о неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} |
е!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче по |
а ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је до |
ска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а д |
м главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака тр |
дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— |
нички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весе |
с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвн |
<p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси изд |
у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се ц |
те!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} С |
<p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбун |
ху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у гр |
е гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... |
ко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су.. |
и нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повук |
исам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!. |
ако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се мог |
ина, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> |
е Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповест |
> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунул |
ди перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежу |
или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па о |
еда хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} А |
на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу |
једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} До |
река узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није мо |
Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у сва |
њачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{ |
рћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послат |
попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевк |
<p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и |
м кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не поми |
нас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Стари |
на све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У н |
<p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> < |
за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... |
ти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветри |
својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> < |
у мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије у |
Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам д |
...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p |
Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића |
страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух |
док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, |
као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи |
па видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, им |
д очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на у |
. </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чуп |
ад Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> < |
ужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба! |
ини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку. |
. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи |
а земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... < |
воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто т |
ара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је поср |
ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох по |
све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... |
.{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој т |
о и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су |
идео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, |
види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, |
ви, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибо |
о ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети су |
ња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, о |
p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> < |
{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а о |
и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их у |
Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом |
ође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их у |
а.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци уда |
случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} |
но лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаш |
гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, |
p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у |
-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић |
а Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иа |
бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Пом |
мај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што |
о? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти |
а!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p |
</p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија с |
} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{ |
очи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убараба |
/p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима |
ти, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија |
, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, п |
танко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, |
Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред т |
од ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... < |
те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... |
Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — |
Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену повр |
Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину |
повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Ба |
</p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чи |
сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сл |
ест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} |
амо да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда са |
са. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасј |
еже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат |
на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију н |
ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на он |
буке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му с |
орам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем и |
лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо |
људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи. |
ин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> |
овац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и |
p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупић |
а. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које |
иде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њ |
</p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{ |
се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господар |
ком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом с |
ља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и |
, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове |
ох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим д |
је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до |
клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи прија |
а.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> < |
тојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га |
да друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{ |
су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </ |
а цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада |
завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахи |
ду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати |
p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдск |
..{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... ка |
мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди над |
...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи |
двајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летин |
могну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духов |
ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада |
у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па ј |
S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Јед |
езин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то бил |
S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не |
ао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му |
, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{ |
менима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!. |
било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатре |
p" xml:id="SRP18963_P3"> <head>ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде уби |
између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете |
е дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш зв |
ин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он б |
њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака |
ашан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао |
ка и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— |
и таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S |
ајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоће |
е реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је бил |
е на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га |
е се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шат |
атмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p> |
S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други |
. </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па н |
одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> < |
прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од к |
/p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да |
танко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмица |
p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Л |
може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме |
{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он ве |
де Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Но |
мао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао ј |
Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, |
што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благ |
беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и д |
шка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ива |
ио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица... |
има.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није б |
еце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за хран |
ник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде |
влије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Ј |
е журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S |
чурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи с |
рци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред |
ша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас про |
стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гр |
ла и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу |
а, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и до |
њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао |
се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта |
<p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} |
предовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> |
> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ з |
у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и |
ис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се оп |
> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{ |
па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у в |
n" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најез |
азнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до д |
сти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шаре |
овицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таш |
х се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим |
p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао |
.{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаље |
су. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура |
а”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се своји |
{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале |
ad> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и по |
ну дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две |
ве то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да н |
аска, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљ |
у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве. |
p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри че |
аједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко |
.. — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо |
И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, |
ко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} |
лаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} |
како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно ви |
ече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div ty |
а. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесм |
.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све зап |
жећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по ј |
p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. |
није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... |
ву двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље д |
прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше |
радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће |
је био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи љ |
ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити шт |
завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркан |
арод? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како |
} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв в |
њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио |
но улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му пра |
што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, |
/p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, |
рио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чул |
а, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одол |
Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш доб |
ше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као |
е и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S |
се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све |
сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаж |
ом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S |
!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе |
пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљ |
зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у та |
заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док д |
а у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где с |
Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа оп |
говарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на |
удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је ма |
е од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{ |
рвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветара |
чије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а |
бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. < |
е...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газд |
... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко |
ћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрав |
ао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењ |
> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врл |
неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару |
мена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од не |
се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они |
ли Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазаре |
ти и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, |
у, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он ј |
еде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— |
ао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним л |
ивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на |
коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Уз |
ринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше |
те овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— |
тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш |
траном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. |
ако да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше ж |
</p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више |
ом... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међ |
осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— |
ети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и р |
? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као гор |
нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ле |
Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p> |
осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше ста |
Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао гд |
рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Ал |
убине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио тор |
се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још |
не... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан |
> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му |
акне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапу |
свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се |
и коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче |
ишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севах |
натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на о |
ева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! |
поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу к |
главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>П |
{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, н |
овао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе. |
аш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није сп |
} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p |
урке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријата |
ушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао |
литву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине. |
исала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад |
рко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде |
е премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{ |
а, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Н |
попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише |
ред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао |
ји од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, ка |
нахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених |
е беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, |
у.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуг |
ао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, ве |
Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му |
гонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нап |
>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар |
Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> < |
.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто з |
беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседо |
ора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је сед |
> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која м |
!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је |
Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А наро |
земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чу |
свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, а |
, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно врем |
ане беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанств |
ава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу |
еднога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице |
ремена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} |
63_C1.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се ви |
та ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврст |
— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p |
рну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука бр |
асвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раск |
> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и от |
слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад |
/p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им |
да се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светит |
ом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде |
стово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> |
ко рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као |
— продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... < |
ико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда. |
но! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казу |
тале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> |
} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, п |
</p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он |
реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Т |
а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" x |
рена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њихово |
ше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарен |
видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, р |
а их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем |
беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред |
слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упит |
} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} Н |
анпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, |
/p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, |
ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположењ |
... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта |
. </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно |
налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада |
са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете |
у поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну и |
изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? |
> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да |
дељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се заба |
е је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је с |
, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и в |
ше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнод |
харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно раз |
људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, |
њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се раз |
тине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима |
један рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </ |
/p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти нам |
и се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду |
уо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на |
еђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати |
/p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>О |
не.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више б |
сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Ту |
S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, ал |
на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — |
на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мо |
лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано при |
у, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његови |
капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </ |
<p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и и |
p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провир |
се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један п |
аха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Ст |
чепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, |
у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила |
оста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мат |
уби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не |
епери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гу |
ј тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Стан |
<p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсеко |
емаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише |
же и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца. |
и!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече |
е и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко |
tone unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се А |
Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта |
е.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p> |
ла одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући |
.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у пр |
ових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне |
асном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кмет |
>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама |
јица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све |
ти док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани |
ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чу |
То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као |
с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} |
{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... исп |
оња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанц |
</p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окре |
/p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се прибли |
миљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да |
ни му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша к |
и да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар |
чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске и |
p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђа |
војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матер |
ротре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — г |
. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је |
н, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто греб |
о је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само ш |
с загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </ |
апали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, |
се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну з |
о за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би |
се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> < |
! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече И |
Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стад |
ак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не мог |
е.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари |
ка и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их |
</p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се |
идиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у |
S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{ |
слили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} |
му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му |
чаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Ј |
ије у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Ту |
р, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога |
Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његово |
же!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: |
ш једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S |
е пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда |
ј притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харам |
је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а |
еницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила |
у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p |
у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му |
у бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст |
десет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S |
} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао |
упа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока |
е... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара к |
није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветара |
в мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; |
о... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесник |
це. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поч |
S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он ре |
Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, ба |
на, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио А |
није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Шт |
де међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зе |
а се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и он |
и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу |
а нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, |
{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> |
ескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> |
тући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри |
це.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и |
Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар н |
танко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље. |
атреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за с |
убрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејах |
лексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— |
твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се см |
му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... < |
је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован |
пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држе |
/p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увеч |
ан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао ма |
својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница про |
га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би з |
наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо до |
у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га |
па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Д |
и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p |
>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p |
S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p |
— Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </ |
о. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице |
него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и пор |
адени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, ко |
тао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси |
о не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар зем |
ивикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у друж |
редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пуш |
шине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже |
бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекс |
на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуца |
н ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часн |
заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде |
S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто |
њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, о |
<p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </ |
ни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе дв |
Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не проп |
и.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно |
с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијинда |
дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јас |
идео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је д |
тити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> |
некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. |
<p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно кр |
ка нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуш |
хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... |
ова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се ра |
ли дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко пл |
је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она леде |
адије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он |
огледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужел |
ваху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гла |
ом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то |
p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није |
ђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу про |
ле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешта |
је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то |
ан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас ј |
сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њ |
зар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, |
</p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо |
еђу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта го |
ена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди |
лео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, кој |
трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми с |
е убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу |
ат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћ |
о о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p |
јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па |
ра, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољу |
{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна |
де.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чо |
и!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја чов |
S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој с |
ња!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре мес |
безумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век. |
ога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих |
до проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p |
га!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се |
ујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по р |
ра разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна |
о лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И |
а? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Прича |
прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се |
с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док |
у, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, ни |
лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благос |
а?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула |
дстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту за |
ох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да ј |
куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p> |
ла у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добрич |
те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> |
не свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али т |
једаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— |
а бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатк |
p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово! |
рашна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечер |
ута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво |
свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се ја |
ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учи |
— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да с |
а Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— |
ће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не |
рости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си ку |
т само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опре |
, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} О |
</p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтје |
ој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? < |
лико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао |
ереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљ |
м, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја са |
е чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је |
} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза с |
а? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тиц |
срамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа ок |
зан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све |
мо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} П |
каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. |
ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> |
лно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздр |
аша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори |
руго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди |
а је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му н |
им метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране |
ити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој |
ћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то шт |
реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бо |
<p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мо |
{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би |
клонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} |
азара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p> |
и свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! < |
Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мај |
руму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Н |
пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се њ |
ише не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци прол |
ритискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши |
у речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бе |
ћи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери |
.{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, не |
ш мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— |
и ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — |
ва затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко |
уда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврза |
јао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није |
ли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!. |
..{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је |
гово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она |
... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — пр |
...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. |
оћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље |
! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха- |
{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа |
ш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, т |
S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослет |
добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће |
ако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> < |
и би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p |
ћа, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или коро |
редио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хва |
ло пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек та |
кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> |
ј Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бо |
о, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар о |
S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> < |
подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и над |
учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p |
— Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припази |
као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после |
одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, |
ку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} |
а.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примир |
p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми |
седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва ти |
завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи |
о је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S |
а сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оц |
S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко |
!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} |
е поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог њег |
21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и |
е Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он н |
руг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си дев |
њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осет |
ка! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на |
</p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ј |
иражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери б |
ви побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по |
тва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не |
могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би пре |
е. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, |
...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... |
ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p |
ека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око глав |
<p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p |
могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он ј |
и се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред |
познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да |
о стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Ла |
езином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где |
... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет стр |
p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} |
могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да |
и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби из |
а говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се |
се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међ |
га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? |
дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који с |
арушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div |
<p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке |
резирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би с |
м.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се |
жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ |
би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчин |
и се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих |
му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се свет |
наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или се |
S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаш |
ју од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише М |
ладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то с |
лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско |
} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако |
и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта т |
јео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Н |
бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити |
ткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут |
е као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p> |
> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </ |
загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера |
вора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p |
може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Т |
су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се све |
ра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе |
е поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p> |
душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог глас |
..{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече М |
ли никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још стра |
азе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слу |
Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Н |
.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мис |
.{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... |
ало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </ |
играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и |
ен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, |
} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је |
си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар им |
} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} По |
ару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би ре |
ио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није кр |
ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се ма |
м! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо. |
је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан |
ије хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до |
p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако х |
жи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да |
искао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би |
казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само |
мио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с |
ом речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се |
едао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајн |
анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рек |
оже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казат |
{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се ул |
е; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од с |
те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?. |
ко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко |
е парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран се |
тео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му |
</p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу |
>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па |
а, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; м |
о небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сва |
<p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!. |
ли, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у И |
клоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његов |
} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреж |
и па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево |
добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађ |
а; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима |
би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим о |
тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа же |
е кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и. |
друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки! |
агу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао ви |
потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш н |
вољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди н |
ли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече је |
осташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава |
.. </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p> |
с, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти |
у кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је т |
сти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p |
о и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. < |
на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p |
се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништ |
ин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промаши |
е, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист он |
ољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се уз |
едам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми |
мој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Кр |
трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени с |
не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да и |
падни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на ча |
/p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— |
што — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, |
аш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. |
} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како |
зљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица |
век!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се кам |
етко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насм |
једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: е |
трук момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као чети |
p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се ј |
и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Бос |
!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно т |
хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини |
о се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро! |
еди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти х |
p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — |
} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Госп |
!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... |
</p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на |
да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, дру |
овима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— |
и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га ње |
у Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида ш |
ета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово укра |
пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и |
х завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута |
људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простоду |
лео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све ј |
е из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, |
S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p> |
им исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако |
бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па стру |
рут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у сво |
— слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не |
цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше |
име? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те и |
тивити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-х |
икад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као удари |
рема њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Аз |
е слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Дру |
>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} З |
нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану |
поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне при |
{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра |
{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се све |
Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!... |
<p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале |
{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а к |
врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, |
. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му та |
лико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} С |
на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! |
оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зу |
о, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удар |
ли снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} |
примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је |
што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Д |
те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кро |
ка баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало |
благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} |
ије...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сати |
рку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у |
скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко ка |
бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Ла |
треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато |
беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунак |
да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јага |
..{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И |
у се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ет |
него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те дру |
ашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он друж |
нко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и |
га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је п |
е бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе |
би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила њ |
{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> |
Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукије |
о намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у |
балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се ч |
љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. |
па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{ |
одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ј |
е малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p |
ба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврз |
упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Пр |
тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> |
а требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причек |
прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Т |
} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста ж |
оље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Тур |
се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p |
орђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја мора |
о своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S |
ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— |
уши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} За |
е то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота |
та!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и се |
{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} |
ица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла |
уку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш л |
на очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сиро |
>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— |
. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би |
м и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја б |
е, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи куће |
о ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих |
а је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па |
још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је с |
по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, |
ван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри |
онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно о |
ци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али |
дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. |
о ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На |
дити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови поб |
е да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} |
S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући б |
тојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p |
из слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а |
се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући ка |
та баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а |
е му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели. |
one unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и |
/p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око |
обом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на д |
упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко |
их ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, |
ли како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама к |
лош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S |
. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала |
о.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: |
е у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне |
а нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. |
атре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је чо |
јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и прес |
уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде тр |
колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p> |
е очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Так |
ласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже јед |
е смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје |
ити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа в |
ли чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као п |
зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је в |
ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p |
д то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе.. |
а, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, н |
твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да |
можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Не |
о о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Уби |
а дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупил |
и. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засн |
оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарк |
ошћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви сл |
та: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И ј |
а загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је т |
ше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> |
најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у |
м као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице |
а, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где зак |
е могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је виде |
н као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него |
врзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, прича |
тпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— |
врзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као гром |
Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мис |
њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек н |
ође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Пет |
њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или |
его, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само |
о...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је |
/p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно |
> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не з |
е пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један друг |
словице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима уг |
едом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и |
том; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих ни |
p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукл |
је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага и |
а њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију |
е примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врли |
урака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја с |
се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рође |
мови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Н |
head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} |
и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што |
мо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... |
ским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој |
ју један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p> |
и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану |
ли су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Н |
се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридес |
ко у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За св |
Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови |
а ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место гд |
ите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они п |
е за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... |
ли нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: |
и зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Ла |
кле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу |
це био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, |
у, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је на |
сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, и |
га у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча |
Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо св |
ки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} О |
ства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело |
мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који бол |
а умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо |
/p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Ран |
p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима в |
аша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p |
а.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно д |
ивота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p |
ом лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече |
> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те ч |
дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Сре |
ће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па |
кочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја |
не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве ил |
њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као чов |
ју срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, при |
ечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душ |
е овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и и |
ше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше дру |
— Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који |
ше нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о |
валом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједн |
. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кр |
е!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– |
/head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља |
преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи |
p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насме |
је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — |
> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заје |
с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p |
ашне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у гра |
аше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би |
} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести |
</p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли |
како није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска п |
харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. < |
ј се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па |
онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — |
ти је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је м |
зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комар |
ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ |
иног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S |
>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. |
ва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је св |
</p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати |
е нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво |
спужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме кру |
p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о |
њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} |
кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. |
, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... |
јемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! |
.{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега |
Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му |
.{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи |
а његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је |
шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па на |
грлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Ја |
ни од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло пре |
како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице |
снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су |
о за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка |
атресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потом |
тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, |
радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће |
м, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турак |
мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа! |
...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшн |
...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брат |
ну пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једно |
е зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, |
амо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алекси |
рвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме об |
ше не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p> |
ет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет год |
кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p> |
опају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У С |
ачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није да |
склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Н |
Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— |
и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, |
те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} |
„Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала |
рете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: < |
е две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p |
причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Јед |
свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} К |
их умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и |
Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... |
ека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— От |
о мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пуш |
оше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се њего |
рети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ев |
и, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — ре |
затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко ње |
у Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p |
<p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па |
— рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, нев |
.. — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </ |
а не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваљ |
би... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица сле |
колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоће |
ајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — ре |
.{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p |
леже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не бр |
данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки |
} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> |
у пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} |
од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћ |
Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице бил |
а реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је ч |
му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где |
о мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију |
— рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p |
> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да т |
домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није |
!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му |
дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледа |
под свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p> |
ала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило |
и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше |
? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Де |
</p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их |
нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа до |
Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и с |
Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. < |
— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Та |
озлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и т |
дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p> |
ј то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спр |
Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чуј |
било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} |
нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим л |
говараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ћ |
ћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! |
.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао |
расан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што |
е смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те |
ху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом сло |
га зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хт |
</p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком |
орао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз |
екосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> < |
ење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породиц |
ржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су |
веде ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с ра |
чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и |
адоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зе |
еци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p> |
ном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископ |
</p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У ду |
нђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би |
да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} В |
</p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, |
тне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенги |
ш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакри |
ао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару ца |
је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали |
што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази то |
н окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парб |
Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме о |
чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и ку |
: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помис |
е је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И т |
очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог |
. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао |
ше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и кр |
арашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хт |
> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додија |
ало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у а |
p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на |
p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као д |
би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога |
</p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек. |
<p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћи |
> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не |
</p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је им |
ноћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жи |
<p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је |
рце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде! |
.. — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам |
{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко по |
вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим |
у! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда пр |
S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукл |
преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе |
до!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачун |
аве, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, от |
агледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јели |
и, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Иван |
аг, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, |
азар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p> |
ник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места |
иде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио |
у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихо |
Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукоби |
. </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко сп |
је раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку |
е криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p |
p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} |
тавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али |
ле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, |
ло и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана о |
иној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни |
ролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Си |
и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме нов |
Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} О |
у за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па |
тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љуб |
<p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ва |
, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p> |
>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао. |
у па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мисл |
ви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још |
осну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено с |
сте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p |
.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и пр |
} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече |
и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад т |
не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па |
и, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобар |
и Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је нево |
аш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибоксна |
аше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело л |
, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да |
...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој гл |
а се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвет |
усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж м |
S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} |
, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са р |
са се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Сим |
. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иа |
е знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака њ |
е њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, |
ати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути |
својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграја |
д шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас |
о је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </ |
а гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на з |
на од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла... |
Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развесели |
обода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ |
ар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао п |
окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, к |
у, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" |
сти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p> |
више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки |
у да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар чове |
икри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао |
заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш |
врћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављ |
и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштов |
опу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него и |
це да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према |
право, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни |
лоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— |
пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и д |
и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радил |
д мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на др |
да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p |
није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — |
..{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, ч |
о је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше в |
аве не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и |
т!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже |
! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба |
ан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке ш |
ас у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, пог |
Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу н |
и, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био та |
па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! |
Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p |
> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкин |
а, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсец |
{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!.. |
ј кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </ |
ло да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вје |
ио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти |
ољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка је |
ицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је уч |
, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— |
закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи |
. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ки |
има, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан |
је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је т |
према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало |
рну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да |
као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и |
ше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме |
ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
х се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је јо |
орена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с коре |
Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} |
p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— |
н и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, |
сно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на ср |
амо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где и |
<p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер пошт |
ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не мо |
из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничко |
ико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом ре |
иде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. |
на, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гл |
мали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зе |
увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с |
ва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он |
ћ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћ |
ак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио |
о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мисли |
, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, др |
ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Зн |
ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше в |
авадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај пр |
p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пос |
е мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у |
ч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је л |
ни се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} |
поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да |
..{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех |
оба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу н |
p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па ос |
планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} |
н и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин. |
ив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако гов |
Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовиц |
, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја н |
држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре к |
— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити. |
ад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села п |
аше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— |
S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робо |
тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} |
мо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупи |
е.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али |
јатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} |
у руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама |
<p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврс |
рило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти |
не, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њ |
ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Ту |
видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p |
атерину, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p |
акнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погле |
у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само пом |
и!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде некол |
ници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га з |
х, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... |
ати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Ал |
ван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко жив |
он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Л |
дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </ |
њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p> |
.. </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као |
емо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чини |
луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од дана |
ш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па св |
ког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима |
л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош |
сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо саст |
, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стоп |
p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било ј |
</p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нек |
има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S |
емљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, слав |
; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ев |
де страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто |
уке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не |
и народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према ко |
они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може! |
ишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али н |
бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш пра |
<p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу. |
јено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од с |
били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, |
његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечер |
ш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили |
о убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јес |
/p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улиз |
кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари |
ошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да |
ти — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о |
икад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му он |
е за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је |
ац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу зам |
вор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад се |
нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује ста |
данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p> |
рушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушк |
!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; |
свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p> |
рога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу! |
и орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели! |
никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{ |
Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина. |
</p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} |
м Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље поди |
рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} З |
} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу |
!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Л |
заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући |
сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио д |
ђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заис |
</p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— П |
уго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим ст |
Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп сам |
Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан про |
дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </ |
... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слуша |
му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот |
поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелиц |
Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} |
p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато т |
иће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба |
ад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао |
же бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Н |
.{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само ви |
о је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. |
него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их он |
} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} |
S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? ( |
страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> |
му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак |
о си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натруни |
нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је |
стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш |
о је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли |
.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли |
то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати дом |
p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што т |
слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину |
!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p |
p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Ст |
устити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито вод |
ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, о |
срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Ста |
бузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} |
видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну |
му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p |
јући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш |
дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кро |
и од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — пра |
овну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео |
. хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ив |
вању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!.. |
...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим игра |
ини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— |
иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се вриса |
говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти ми |
ти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била |
јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трч |
>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{ |
њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега т |
ко ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо мо |
. </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао |
ан. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели једа |
} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозн |
{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S |
м: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, |
иниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетреним |
ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, хара |
питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, о |
<p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи |
што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су |
продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућан |
} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!. |
дари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће |
ци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за пет |
кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надво |
је...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!.. |
<p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вра |
xml:id="SRP18963_C3.15"> <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо бе |
млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе |
а обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо д |
дити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} |
тао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он |
и од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само кл |
стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као |
харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— |
ли да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио д |
</p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, прав |
ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљ |
и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. |
.{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и |
е неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} |
ј га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ре |
Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком! |
свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душ |
му заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несре |
верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може растав |
ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговац |
могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} |
нако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Бо |
ештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, |
авним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам |
ра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети |
Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао |
дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, |
не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} |
ће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него зав |
.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога! |
руге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју пр |
. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{ |
p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} |
Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То |
рамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти ј |
д њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он |
дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> < |
а посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} |
није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни |
о” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — |
.{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и |
ени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти т |
е он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!. |
адио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко |
} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. |
Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!. |
урчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се |
{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} |
ни је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, са |
Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> < |
е живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то ре |
х ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да он |
е: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене двор |
си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати с |
истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима |
на!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ак |
танко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у |
<p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — |
али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само |
видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој си |
три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — п |
ка налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што |
аде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позн |
јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... < |
љу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хт |
добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан |
асти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збо |
>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> |
тишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама |
, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јуна |
Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, как |
Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић |
да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ива |
аги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, рас |
{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан |
едело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, п |
ше заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбун |
Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом |
} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! < |
дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} |
а ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... |
твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Круш |
{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на |
говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на тво |
верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих вер |
аћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико н |
ом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па с |
нко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смем |
!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p> |
и види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, |
све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поз |
.{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... |
оја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја по |
.{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели с |
днако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се |
... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. |
тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред око |
и било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима з |
то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! |
ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш! |
атиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих |
{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко |
ева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас |
ро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе |
могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чини |
је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али о |
— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз |
викаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на |
.. </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, |
на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се м |
то!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису зн |
— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, с |
— каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти |
а је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била с |
преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си |
</p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о |
не са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким мом |
а идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени ос |
само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обој |
ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору. |
</p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у зем |
ам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S |
ини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже |
о овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{ |
> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> |
Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли |
ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— П |
...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда |
сту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— |
а? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!.. |
о био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{ |
ам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} |
и рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се ок |
и је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли в |
чима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се пр |
јед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушк |
ога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, С |
..{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би др |
м. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке д |
с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Ст |
? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> |
ише не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад г |
у људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Сама |
попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер |
о жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиљ |
: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> |
{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш |
{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. |
ило!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, б |
ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срб |
очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} |
<p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А |
<p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посл |
еједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — |
осечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Му |
лију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је |
олази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколиш |
..{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је |
рати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што б |
једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и преб |
ну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом? |
умрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштов |
ом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао да |
епо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда |
рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио о |
ријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири |
то И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!. |
али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма |
<p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна трав |
м својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у |
и, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су |
лексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росн |
p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем о |
</p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је т |
Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падо |
у твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све |
еше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благ |
— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загле |
м у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу |
а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} |
p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блије |
ок се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, |
арац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сам |
/p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи |
приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... < |
/p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби |
.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да би |
S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје |
ину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} |
му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да |
{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Иш |
.{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе |
па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш |
ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сва |
танку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а |
о није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуг |
е срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </ |
!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушк |
мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. |
. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте бл |
Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, |
ин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су х |
о од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p> |
сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани он |
разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нес |
ter" xml:id="SRP18963_C2.10"> <head>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп |
који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Х |
ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека п |
отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапу |
ш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас пос |
а бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А |
у па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе у |
а благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твој |
људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти |
се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује |
срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад по |
</p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град |
тнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и |
није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да каж |
Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се брани |
гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. |
е га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. |
раћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она |
ут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу |
што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се з |
капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једа |
/p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} |
ј се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече |
ири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ов |
ако сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!. |
Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озби |
Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам |
аде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му |
дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато |
о тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у гу |
аме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово |
место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кро |
дело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га |
<p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети |
ца...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само |
ијатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окре |
бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} |
Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор. |
адоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врели |
Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — |
зан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио |
кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица гов |
дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — |
више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — реч |
оз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и он |
аху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто те |
коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} |
а...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — |
} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се ос |
теглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет ср |
рашнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и бориј |
пијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога |
ар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи м |
} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нан |
гњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче |
ј страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе |
овима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. |
лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, п |
јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он вид |
лио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознав |
опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он |
</p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот |
ше коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица |
ву и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </ |
ере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Ч |
елица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — |
груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— |
овек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта |
то!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много |
о чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је |
S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо |
и. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелиц |
тићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче ср |
уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утиша |
ебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је |
и се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањ |
рзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. |
!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка об |
</p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топо |
де гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, |
>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. |
</p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је |
реба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И |
ка је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му |
ла као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; |
не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса.. |
трашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... |
а га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније |
.{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p |
е исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја |
.. још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{ |
асавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачува |
а из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А нареди |
ића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се из |
оју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама т |
ју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, п |
. </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта |
пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он |
! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућ |
екса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће в |
о знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чуј |
том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побе |
та ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </ |
е смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти нем |
говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећем |
еба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом... |
рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!. |
Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака |
<p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зе |
да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим |
танко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би г |
} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај |
зицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ј |
..{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар |
> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети п |
, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И |
да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода |
као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> < |
потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори гл |
до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао |
! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} |
>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} |
ди кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко с |
ог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што |
..{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успу |
д се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} |
?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп |
певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Доб |
Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пош |
логлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита |
} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми |
> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао |
, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p> |
му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — реч |
ј, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати |
Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта |
клоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му г |
оше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражи |
то прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти |
мех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> |
p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треб |
Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с |
ш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу кад |
<p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </ |
сто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </ |
дајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p |
а се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко с |
руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже г |
га.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим с |
та Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да |
гледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих |
дова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим ш |
ко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{ |
насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!.. |
е...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти |
<p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. |
је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућ |
Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиш |
х и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам |
гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!. |
као!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> |
зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто ј |
спавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо |
кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. |
о прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ј |
уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци |
еђе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше |
пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> < |
— измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и ле |
>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо |
а.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора че |
Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја |
о џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. < |
</p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се |
/p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке |
није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости! |
ти!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је од |
лом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била |
p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар о |
мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега |
н...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Км |
г; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И |
време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и вес |
ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је |
а ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну се |
..{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На |
<p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, |
p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дом |
у на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. |
тељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али |
можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!.. |
стан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја с |
ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види свак |
ишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... |
ако деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p> |
} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... |
} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Чо |
довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како д |
и Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; К |
меш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> |
ио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, ру |
радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S |
поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </ |
...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја би |
ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутр |
вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца.. |
<p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми С |
глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну |
глушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитв |
па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{ |
још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш св |
, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово! |
p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, н |
грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући |
.{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То |
ио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </ |
ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, т |
се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са |
штрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} |
вају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени |
и. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... |
.. </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака |
оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете |
десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом. |
арама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толики |
лим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Суреп |
ш да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Уш |
д радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га |
на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја пр |
тра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се |
} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онд |
шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} И |
гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци |
<p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то го |
иже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао са |
ог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу |
S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Как |
слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док б |
о лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мил |
оздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним |
.{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се су |
Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди |
ло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поз |
и се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и с |
</p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!. |
..{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p |
Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — |
ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом каз |
е буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — |
џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаш |
ка га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> |
ден је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, |
а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p |
ј кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичај |
S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав гла |
ринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, |
ет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се |
ић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p |
аре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ух |
га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p> |
у, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе ви |
<p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истра |
напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш |
ан на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се так |
равцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S |
ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, |
немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати |
од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> |
</p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код н |
ко се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме |
Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> |
е пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубав |
вршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти? |
стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> < |
чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и |
а. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу |
дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па н |
та: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љуб |
аш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме |
канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S |
је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и ра |
?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју свети |
нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и к |
ведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу д |
дгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Ј |
увило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака нег |
је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и љ |
ао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се |
пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти са |
ебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али как |
преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Ниса |
и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модр |
мац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све |
таву све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракиј |
p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поч |
ај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шен |
хвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> < |
вему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да |
тропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: |
Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрни |
зар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком о |
н је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крун |
обио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, |
али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта |
..{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ј |
еши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} |
ко њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! |
Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући з |
он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... |
лота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да с |
идиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </ |
а ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо поград |
о ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара |
дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да с |
погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ал |
> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? |
свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже д |
немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати |
у и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се бр |
н — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хва |
</p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуш |
ече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате |
а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} У |
имо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му |
Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар |
{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p |
еме за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у д |
ледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила |
коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесен |
часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — |
барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па |
Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!. |
он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас |
ња. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шу |
то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </ |
инко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казат |
ва нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта |
чев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим по |
у сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њи |
само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред |
тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, дон |
су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а |
што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још л |
>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Пар |
у сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У |
ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефенди |
ећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задово |
беже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} |
у, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — ре |
, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} А |
а Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јуна |
/p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не тре |
ка буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{ |
.{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S |
. — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак |
> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче т |
као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Ст |
прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. |
о насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S |
снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се свети |
ву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару у |
заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па |
чинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, м |
<p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица из |
на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо! |
руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хв |
мисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си б |
тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опр |
правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог не |
>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу мој |
исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечат |
ж и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављ |
ао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар |
а богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S |
/p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на |
— упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколик |
ох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{ |
ави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у |
војим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринк |
ило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што ј |
амбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је б |
али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> < |
сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, |
а. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро |
сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне ја |
, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта ре |
Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хв |
<p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> |
а као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан? |
дравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! < |
/p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опро |
весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А би |
добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од с |
њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> |
p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после |
</p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здрав |
ши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} |
ој руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као |
чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда |
и сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Ч |
мрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже |
{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!. |
о није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} |
лим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се врат |
се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде |
ара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Н |
акли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зов |
етоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру ха |
д теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и се |
о!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и |
е лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шап |
речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, а |
су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу |
И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> |
на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да |
</p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин |
чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} О |
Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због |
инули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збег |
и погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем |
. </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати |
и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>П |
/p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога ко |
А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, |
хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса ув |
твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати суза |
је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу! |
Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и м |
бегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Д |
крсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. < |
<p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — |
ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку |
ротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица о |
тао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме |
..{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па |
> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема |
>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оно |
н старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> |
е ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— |
ат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — ре |
раже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> < |
<p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алекси |
зан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p |
све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледат |
воју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... |
срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па |
м стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они |
ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се дог |
Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје |
је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треб |
ги глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право |
та му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али д |
поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, бр |
молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављ |
Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу б |
ај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он |
био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама је |
н у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S |
е поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклет |
чије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је п |
, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или |
војим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још на |
гу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>И |
d="SRP18963_C2.10"> <head>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} К |
раг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} |
а, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и нево |
<p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благо |
ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Мо |
Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!. |
то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамт |
зи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се |
ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли |
ахни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтал |
apter" xml:id="SRP18963_C3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало ни |
ter" xml:id="SRP18963_C2.25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} |
друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> |
.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око го |
ане зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их св |
ушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... |
>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове |
о себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио с |
.{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти |
го: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није вер |
н поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. |
у, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи! |
нимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити! |
е Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одла |
ој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје |
.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрет |
е прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели |
{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце |
танко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки ги |
еса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије |
— упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до сит |
синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Кати |
у они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш |
г, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} |
месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То м |
Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не |
и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p> |
ру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Н |
е оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке |
</p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као д |
ело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очи |
гао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име њего |
/p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зр |
е он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пу |
<p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турк |
дао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је |
да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико |
ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га н |
! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?. |
с је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја! |
раги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. < |
> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги |
то си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо то |
једаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: < |
ли, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упи |
ду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честари |
а да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... |
е данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати д |
е ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ал |
ко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи |
крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио ј |
нити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако |
се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић п |
Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневе |
{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила |
да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— |
ног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, |
њиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није |
е могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше |
се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе р |
воју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада ј |
рацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ни |
Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде |
ли?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја кри |
мо хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи ч |
е велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш |
га поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у свој |
Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Г |
ексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{ |
све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и при |
меде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се |
а си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и тв |
Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде г |
/p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога |
— Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него |
ата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!. |
хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> < |
p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!... |
— рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне |
Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван сед |
мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити |
на?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </ |
<p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> |
<p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мисл |
врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња од |
еше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдум |
..{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегл |
У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{ |
орео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му обли |
к, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Те |
>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко |
е кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му |
е му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— |
о утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луд |
S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једа |
то као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини |
<p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па |
, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на г |
рцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш м |
очекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и о |
себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у п |
<p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да ви |
.{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле нека |
знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст дет |
о кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у |
Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па |
еси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црв |
ерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
ечи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А о |
ала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на |
</p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништ |
срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да ј |
Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па с |
то си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ на |
p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — р |
па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су го |
за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврз |
јем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе |
ајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му |
Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из своји |
и, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако |
— слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пру |
људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају |
! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p |
камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован |
да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак |
или у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у |
истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — |
ао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче би |
обри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Пра |
..{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна х |
ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> |
<p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је |
ао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је |
<p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави |
!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стој |
увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо. |
<p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако о |
ато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дроб |
ет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — |
обро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Оту |
риђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душманс |
што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван... |
Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што |
..{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на |
овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече |
Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао |
ошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад |
у Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракиј |
амо старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? |
оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лак |
позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> < |
, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја ни |
клонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док дл |
<p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </ |
то те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека |
нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и |
мо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> < |
а. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије |
Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> |
довао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуз |
<p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му каже |
и себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па о |
бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте |
неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да |
знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође |
>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — ре |
боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... |
во! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> |
нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко б |
ласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шат |
ословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбиј |
р је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — |
ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио. |
ило па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелиц |
</p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, |
.{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод о |
наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико приј |
и човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на |
на уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... |
задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. < |
аше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p> |
а је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје кућ |
</p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша п |
ружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чин |
има. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, с |
о.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} |
знаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њ |
тра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одли |
рио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица |
/p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочек |
ако га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обас |
умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је и |
а, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба гов |
авуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледај |
p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени |
а, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, |
ер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </ |
ају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка |
xml:id="SRP18963_C3.9"> <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> < |
хата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише |
<p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили |
</p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Ту |
турну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас |
честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво ч |
ише не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као круш |
а иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри |
p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је б |
и, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Саха |
ањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не мож |
он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разгово |
рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit="subSection" / |
рђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} О |
био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста |
> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у мес |
линове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </ |
ти!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђе |
<p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S |
{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу |
луг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ра |
е своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> |
ице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, про |
Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с |
, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све ст |
ко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!... |
авикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу |
у руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И о |
препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и |
му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му |
ске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>С |
продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи доб |
<p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p |
ори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му |
тника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком да |
Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо |
ми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далек |
она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињ |
е се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то |
то је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбун |
ога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да |
>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре! |
мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; |
се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те ми |
исам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце |
силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати до |
ући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би са |
н, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из н |
и!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону гла |
а... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се з |
што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом |
е је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, из |
. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето |
/p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гл |
Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љуб |
право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше ка |
S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Мари |
рчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> < |
им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак |
су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом бр |
зе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала п |
гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и н |
аук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредни |
дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовит |
трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњиш |
гла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натур |
били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што |
а згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Ка |
ку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића |
<p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова |
...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај ору |
</p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} |
знају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чу |
Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем |
век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може н |
</p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та |
Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Обј |
} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станков |
и с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашл |
ређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роб |
чин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најза |
у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, |
о. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то |
спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радос |
љати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају |
све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћ |
ела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и ју |
правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетв |
> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — реч |
> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на х |
соко, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренов |
е! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда |
ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчи |
у да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> |
осле, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем |
што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита |
робиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са |
и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како |
дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог поп |
дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти док |
воја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... |
че га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражил |
у хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Н |
у да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> |
> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му |
е, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли... |
рампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине н |
о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали с |
/p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p> |
Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за |
— ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!.. |
Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хо |
ислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{ |
се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене г |
РБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа л |
Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И шт |
ренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један друго |
{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и |
тати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако препл |
егао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га |
ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?. |
и хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо |
ек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја |
ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— |
јке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p> |
ко му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали |
немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим |
к — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чу |
аже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... |
к и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како |
убине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </ |
не се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{ |
инске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага |
га и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и к |
оворише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач |
очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S |
ков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да |
или мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не |
е кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не |
ато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки |
Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде |
му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p |
</p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаво |
ог вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначк |
p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> |
} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мр |
м рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просио |
брве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са |
— смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дет |
си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде при |
} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дет |
о још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо |
</p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће с |
њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p |
долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијес |
ати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веров |
раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти |
својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам так |
... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не им |
а му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговори |
оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у про |
попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. < |
заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта |
жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </ |
>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S |
то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора годи |
ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, |
ко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се поче |
>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу |
бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Н |
го Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!. |
вати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци |
људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно |
обом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох д |
авору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Му |
екао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај н |
!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладни |
{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– |
млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш? |
рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није ш |
ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би бил |
а, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне друг |
о би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лаза |
га — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога |
је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ов |
а нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је |
и и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме |
е оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!.. |
даше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пош |
. </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... < |
ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше |
ла теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу? |
му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{ |
ала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа |
а као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада |
не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је ч |
} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред нај |
Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко саг |
а и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице |
потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још јед |
— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринк |
едног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испира |
хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим |
је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са сви |
нуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја |
преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћ |
чин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, |
} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> |
.. </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајду |
о да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— |
> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с |
ти?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо |
ста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па с |
оље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и |
г непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто про |
ај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> |
ега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја |
а се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapt |
, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у |
он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му ј |
моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се |
вамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хај |
а се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад наш |
а принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одв |
изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p |
га да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души св |
осле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И п |
ћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош пог |
.{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком |
} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </ |
ију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p |
с мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душма |
горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као |
p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p |
лимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од |
тегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!. |
...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у |
прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне к |
што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим м |
наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p |
} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} |
ди научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по ваш |
лепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се н |
харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Пр |
упише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да |
е замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велит |
ом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p> |
p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — |
и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брук |
за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама |
а се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не |
ше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гле |
{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јун |
кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам раста |
овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p |
рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, |
дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом |
о Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, |
нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо |
ну седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, |
Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћа |
Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> |
/p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп |
тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> |
те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{ |
да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста |
угова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећ |
поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што м |
{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајд |
опао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије |
на! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу удар |
а не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S |
оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — |
рмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а |
огледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџ |
Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> < |
ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед |
зе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он ос |
е.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим че |
Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга |
разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чег |
ења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „су |
Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p |
очи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то н |
ри за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он |
едно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је прон |
онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком с |
напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тре |
</p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци ис |
траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао са |
у!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, н |
> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде С |
се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </ |
S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свит |
лу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} |
дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он о |
ац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да диј |
из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. |
ао да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помр |
е био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је |
крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прош |
чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је |
УКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-он |
упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахн |
што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p |
Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p |
<p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} |
кве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је |
а се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зек |
беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све |
, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... < |
се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе сино |
су знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше |
слили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше |
е и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да на |
о се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p |
} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лага |
о ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} |
> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p |
ћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху з |
<p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. |
ига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш д |
ега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи ис |
вочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лиц |
<p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!.. |
е после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљ |
огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак |
е — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — р |
</p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> < |
они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p> |
без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти з |
...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлил |
мети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћ |
То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану |
</p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p |
ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... < |
аће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните |
ви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> |
обро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} С |
огићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, |
ало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавор |
поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. |
човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо исп |
</p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртви |
S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Ме |
па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се |
јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шт |
кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговар |
беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </ |
чопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је |
и!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> |
поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писко |
>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да глед |
евојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S |
че у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде |
ма носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад |
имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зу |
а човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. |
и разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје сав |
рупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледа |
...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то |
у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се к |
бе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... |
га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му |
ојединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Б |
све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, |
беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић с |
тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити св |
не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А |
ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Х |
ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — вик |
че кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор про |
.{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој |
стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!. |
Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти |
>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка о |
е доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада |
ча им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако |
а!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од |
ће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових |
смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако бож |
едаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу |
ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио. |
у оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајд |
руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу |
ленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу г |
Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!.. |
} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми |
отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да т |
хвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> < |
се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — |
богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад поз |
огледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>По |
викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му |
посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p> |
.{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не мо |
с бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!. |
ли у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет |
та велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p |
људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, ист |
е разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— |
</p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко оп |
рица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крст |
? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... |
ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из |
мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио п |
а ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они |
а сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити она |
онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио |
њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и |
> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око к |
ћу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и зас |
<p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешк |
је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> |
им у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш |
мбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p |
ам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу о |
А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се |
Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> |
..{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш |
, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твој |
/p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ћ |
ова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ног |
рост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p |
аринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. |
танково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право |
о видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црн |
а.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гл |
ти? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} О |
некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прв |
уришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио |
главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она са |
овек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! < |
ти један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па реч |
И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, п |
.{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </ |
о нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! |
ако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало |
а...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. < |
штољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје и |
p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар |
... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{ |
била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се против |
свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и |
ечи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} |
уди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Че |
ри.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, |
казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Ц |
: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да с |
прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац |
су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвн |
та и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И |
...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Је |
па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деве |
лажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчани |
е рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S |
, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!. |
далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!. |
} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица о |
јко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањен |
гледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> |
губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, нед |
о.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него |
лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам |
заћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Ме |
<p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко ј |
! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред по |
Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре |
ајбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће б |
таде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке у |
} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да |
е се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{ |
S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, хар |
тојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И |
Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње |
е...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пишт |
у земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам |
ваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би |
он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту |
евер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. |
се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна |
... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али |
/p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако |
дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећ |
како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да нич |
ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није д |
ну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло |
буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станко |
е могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зе |
— упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, |
е оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти т |
пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио |
твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је |
хо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </ |
овић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћ |
{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. |
лебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу ре |
p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p> |
p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </ |
ену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па |
?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у ј |
а, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашни |
гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... |
ињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила |
већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје |
Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И |
S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Нећ |
е да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а |
аху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; зн |
а земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шаб |
нда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме п |
ицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; ал |
ељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мар |
њару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </ |
p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гу |
це; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-пом |
као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — на |
е Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што |
дна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чул |
ница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубр |
а!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе |
— виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... |
... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, |
над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни А |
p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и бар |
а зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> |
. — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3 |
>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо |
а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и |
замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} О |
ом ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се з |
поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикн |
мисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један пло |
Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> |
ледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, |
харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш ста |
воје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, |
м их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. < |
инио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја б |
ан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И он |
дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребри |
грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале |
ст!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђ |
, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности |
аквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </ |
е кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе |
м вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је |
очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна |
место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жив |
S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и по |
дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали |
ао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Им |
ан.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и |
га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p> |
амами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема |
S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњиш |
рукчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се баца |
животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове |
.. надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Т |
бдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиља |
дно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда |
ласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче |
јег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш ка |
е песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се |
који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседо |
киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе |
његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса |
сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, |
На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато |
...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет |
уцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите |
не се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си |
глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрве |
облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела р |
с петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта.. |
просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> |
то ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} |
</p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p |
га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Је |
Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S |
p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Круни |
Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и пол |
ар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар |
е видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видј |
сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} |
а ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врат |
је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и дру |
>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали прек |
с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p> |
ушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шап |
стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? |
<p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, ка |
а. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад |
мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на |
ке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{ |
е! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине |
оли...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, |
ије радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је |
је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мр |
ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође |
p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га |
>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали је |
ш како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још |
е Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> |
пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Ма |
p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Изле |
о беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да |
р у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем пре |
и он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више з |
ајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа |
еће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! |
!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечн |
га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег д |
> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их |
!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>З |
емао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не |
ручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту при |
, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети! |
p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p |
кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— |
ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо |
дном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. |
>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? |
лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али |
ц и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Н |
имо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогов |
че Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам |
н, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ п |
е ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </ |
ити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Руднич |
заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... во |
и погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио ј |
и. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе |
, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густ |
, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му |
га да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јо |
оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу зап |
ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошеви |
још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати |
Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека! |
Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели |
пријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Де |
<p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. |
ило то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло нап |
иле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чард |
овима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху п |
густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу сто |
Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и п |
ја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И са |
што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека |
<p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Је |
, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврза |
> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да |
— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </ |
дговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p> |
.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече сме |
и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваљ |
<p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га. |
ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и |
чин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ива |
S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здр |
мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић |
и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља |
<p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весел |
p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас с |
... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> |
о сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> |
овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као |
шки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, г |
д одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и |
</p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правит |
а се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се потк |
гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лиј |
итамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да са |
олебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе до |
. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p |
кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога |
попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то м |
} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!. |
и жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица пору |
ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер ка |
} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинств |
сни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих го |
аља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посл |
да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од |
етар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће |
дан на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гл |
еби...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово вре |
рине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сј |
Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} |
ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Ј |
лама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци |
једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> |
е!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: ум |
м реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог |
смо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> |
Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То не |
ити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им б |
еју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!.. |
p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душ |
<p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и заро |
{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести |
свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је |
е!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш ка |
— пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи |
ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </ |
оговорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок |
, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао. |
мо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже н |
<p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p |
Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{ |
Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од |
тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— |
Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, |
то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешка |
еће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — |
тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, |
укла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибир |
а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће |
.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Вој |
је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задрж |
о Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Об |
витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. |
Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко |
ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? |
чин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу пос |
Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити км |
их смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више |
! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, п |
— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, не |
{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочи |
искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи и |
ко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, |
...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> |
ка сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер |
ирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истр |
он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су н |
у: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} |
нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама о |
ад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко х |
да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. |
јана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} |
!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдн |
и!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте |
сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрм |
S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас |
а, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о |
рнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухва |
вестиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се о |
и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их б |
<p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царе |
</p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, ко |
их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се |
вао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И |
најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> < |
саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бад |
трана. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам гов |
вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо |
ам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бан |
— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод уст |
е у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву к |
<p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А за |
х заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Са |
t> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињ |
вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!... |
у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{ |
али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нис |
ве се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док је |
Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Ум |
p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су от |
{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешт |
си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван пре |
<p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мен |
и, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно |
праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; к |
.. хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко л |
— овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати |
раћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и |
жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> |
p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пруж |
о.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— |
сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А ка |
их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: шт |
м да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само д |
ере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у |
Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем |
и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доноси |
днула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И ка |
о неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихови |
прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што |
но истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... |
— рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја са |
Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица |
веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку |
ати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао с |
а, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... |
>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто зата |
p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан |
ет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у з |
18963_C1.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{ |
уре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави |
идело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово и |
људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна п |
окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, поп |
моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ног |
ио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седим |
} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде |
ва!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курј |
р онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас |
..{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се п |
</p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то каз |
Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по |
о ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Тур |
ећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!... |
дмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он |
вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— К |
је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, |
са. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто п |
а, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците |
> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и |
јој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} С |
... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Н |
ена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је |
<p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађа |
и јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јав |
. — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојег |
<p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га |
.{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запроси |
раћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више н |
оге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - по |
/p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догод |
Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} П |
бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја нема |
рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских |
с ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— |
S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испу |
јао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двоји |
лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван |
кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по |
и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p |
ти и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то |
. </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчестит |
> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, |
м, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао би |
што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јуна |
и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Стан |
ту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, и |
иже.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајд |
дбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ив |
главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече виш |
пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} |
ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњ |
средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта веч |
насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче стру |
и притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја |
ле као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога чели |
подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим гру |
то се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S |
утра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је |
ом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним туч |
и!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуч |
уле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак |
е ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и |
поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу ш |
он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандур |
.. </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзано |
ека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће уда |
ла, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> < |
наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен о |
а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и осн |
тне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> |
асред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља в |
из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На |
ћу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> < |
гњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају |
ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста д |
тна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге |
о... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, |
} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да ја |
се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити св |
и повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone unit="subSection" |
аше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </ |
вуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан |
ну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и |
лако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаш |
ели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи ни |
у, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> |
м.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турс |
шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с |
ама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као бу |
Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо |
о! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спус |
ут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застад |
седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређ |
</p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше не |
шли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако ј |
трану откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... |
и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — р |
о; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пу |
унчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је б |
/p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, |
и, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала |
г покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хва |
.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. |
ви, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам р |
се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, |
их мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче тво |
р је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје |
репим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” |
{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макн |
добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без |
..{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} |
иде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је |
ако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и |
>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Н |
е славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласт |
као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас пронос |
и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас ка |
што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... |
ов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S |
на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину |
више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет |
и о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити |
Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ак |
сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> < |
е он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога |
Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобниц |
азидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} |
{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак ре |
{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p |
драв.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сур |
и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p |
иран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори м |
<p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побрати |
али мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, закле |
ml:id="SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом |
ве то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала |
вота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашт |
морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гл |
м поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде |
, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Тур |
о их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, |
Section" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзор |
S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови |
честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја |
Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврз |
xml:id="SRP18963_C3.11"> <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима б |
је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли |
аци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очим |
олим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право! |
а видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Т |
о дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као ко |
не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!. |
твори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео пер |
Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле |
м...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! |
д пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у |
брекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да в |
му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђ |
о... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му |
— Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај |
доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </ |
чин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Ла |
! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти к |
инко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко |
д воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће ову |
упић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежа |
ови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? < |
<p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. |
!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлуч |
леда оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стад |
еке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појас |
S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, |
Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу пле |
те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не |
у руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или как |
Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти заг |
но што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} |
ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао уч |
ише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама дв |
то, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кућ |
ита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још |
веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита заж |
м више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, |
ле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Ве |
браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. |
чност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} |
е!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу п |
чин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и |
о да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!. |
, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихо |
огубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га с |
т? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размаже |
онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— |
S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу |
— Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне бе |
</p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затрепери |
је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се |
{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ |
лавом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је |
p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе |
ги, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у ње |
</p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им с |
еда га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!. |
баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли |
...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти оти |
ели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су |
Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништ |
у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зли |
му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с ва |
мтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово |
о је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и з |
крет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће |
мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му |
..{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, |
чао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако чов |
га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и |
том Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек |
кршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па |
моглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњани |
ћи коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} |
.. нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! |
нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чу |
е гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p |
вица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири |
. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! |
и?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p |
ити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим |
а и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код |
да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се в |
ти, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологл |
Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити ок |
а Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. |
Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздр |
да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Др |
запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја она |
имо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе јед |
> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} |
и на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, |
се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако |
му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеле |
је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин |
мо он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да |
неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само шт |
там га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Т |
...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не пога |
рна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дри |
места на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити |
манин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p |
кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшн |
> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, |
<p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота к |
ети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадит |
вега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А ов |
ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!.. |
— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са свој |
ло пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p |
> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: |
"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста |
би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мен |
. </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о том |
ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће |
, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све у |
ац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи |
у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Тур |
епе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламе |
ио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узе |
на је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе |
метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - |
рашну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хте |
ије ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S |
УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не мога |
њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут |
Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што |
чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда |
ежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се надне |
азару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаран |
и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; |
>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, п |
на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фес |
као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div |
нас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} |
а мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он ду |
ећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио на |
</p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p |
чинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p |
етице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина шт |
него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то о |
ак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану |
све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре у |
а их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намер |
х родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну ка |
јдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрс |
не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало |
лутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине порес |
међ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право |
кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати. |
а и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета |
"liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плет |
ead>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из |
менило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... |
сто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао на |
>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хла |
на грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{ |
ни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га |
лушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Тур |
знати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — П |
покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да |
дети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, д |
p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао |
</p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да м |
питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлеба |
</p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! |
>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, до |
— привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. |
Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!.. |
> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га |
</p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по |
<p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ће |
ремишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — |
е? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме с |
ић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је |
ити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — н |
</p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех с |
<p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Каж |
Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после |
{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кућ |
! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом |
н. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад |
примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с он |
треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чека |
} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом.. |
ме на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> < |
гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека и |
ник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p |
елите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта |
кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево |
, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја с |
ка буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе шт |
</p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад |
да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одм |
имо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи |
ече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!. |
д ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p |
н у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — з |
лимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле с |
н око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p> |
прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надах |
. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! |
боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— |
поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p> |
је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то п |
>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше |
игурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </ |
/p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p |
А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — |
дан препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш |
рунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> |
е боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... |
</p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p |
на? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и т |
мо данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо |
раним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— |
ване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка. |
зад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба п |
дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="s |
војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склон |
p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам |
. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... |
е!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало д |
ло! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за су |
у одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побог |
Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас |
обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог с |
} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ |
И ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цве |
; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; про |
е његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у пр |
id="SRP18963_C2.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић о |
Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно |
танко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и |
ан, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од д |
По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз |
p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... |
же се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтал |
није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несре |
ом поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и |
ко јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно. |
: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!.. |
у, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> |
по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бо |
причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p> |
— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине |
> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која и |
и тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле |
бије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за |
побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после |
Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубија |
ам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као воло |
p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се ни |
Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад м |
коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крун |
ма, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у јед |
га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро хара |
до свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и с |
ш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслања |
учио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не доп |
а да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим |
> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи ка |
.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, |
p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком |
соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао |
Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Он |
је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет не |
{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за ње |
и!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од |
јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: ба |
и је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао на |
варима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И |
/p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још ког |
праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину |
утило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшн |
што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад |
ече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће укр |
ем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас |
им својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А |
>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— |
омало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног |
p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинит |
И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд |
же, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора н |
p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па ш |
А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} |
мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова |
а њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут |
</p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја |
Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!.. |
а његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слаж |
је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се н |
p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету. |
, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси зва |
ћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим с |
но.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, сам |
ло!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... |
и добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само ч |
уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чува |
.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила |
> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ће |
вице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи |
ковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Је |
а срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја |
ћи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се |
е небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук пр |
</p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станк |
до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> |
рније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискам |
уса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја |
авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо |
} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p |
>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у |
... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кме |
он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они л |
срдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} |
разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајд |
<p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани |
ле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло |
ори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну С |
.{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!. |
разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} |
та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубр |
и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете |
>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, св |
вот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зат |
лимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{ |
хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо нао |
се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све про |
беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен н |
p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког поједи |
теде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти до |
а се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само |
обом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима |
што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем |
На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше |
беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни |
на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Бољ |
тву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада о |
о.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијас |
е изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па тр |
је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве |
ли Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из |
викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него |
и са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то м |
Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремај |
, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде |
бро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старо |
ашну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; о |
о је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} |
ије мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они |
</p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од вес |
попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивано |
штина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је оп |
вала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио |
елим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{ |
ко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p |
ве то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} |
.. </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— |
ом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло. |
{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоће |
екса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека |
са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задирк |
П </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде так |
анко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај |
као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> |
Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, ко |
} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову |
погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Дан |
м срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не |
к је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила ј |
<p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко |
та... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку |
ега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је ошт |
p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепас |
нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља. |
и; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јо |
ad>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина к |
па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором о |
им пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Ов |
но време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p |
м се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какв |
д добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми п |
о да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се суз |
Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту |
! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти |
му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али ј |
е се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани.. |
и си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> < |
ш тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и так |
али по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекош |
ена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, д |
не.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око |
, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива.. |
</p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нел |
Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milesto |
</p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се |
. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали.. |
шћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица |
ла...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора. |
хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепав |
ом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може |
по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш г |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под |
нај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што ј |
ори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, са |
, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче |
да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове не |
ко као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен |
рамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... |
чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и |
нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и са |
ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближ |
и праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мал |
е још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напре |
..{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом... |
руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде |
приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од |
шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, ка |
/p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу прес |
>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} |
утњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кар |
Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </ |
шао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. |
кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па |
а годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко |
/p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> < |
/p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p> |
чај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине с |
па, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса мах |
им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борб |
анку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} П |
кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није |
ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџи |
..{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја |
и свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелиц |
им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако б |
у главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мо |
да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{ |
ахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. |
испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, к |
<p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> < |
.{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећи |
/> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па пит |
и јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, х |
него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеш |
аху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са стар |
нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре мо |
<p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођо |
так на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Ту |
рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису преч |
тну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p |
не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пал |
у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али руж |
тати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће п |
бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу прат |
чину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Мар |
ко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му удар |
дији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји ст |
е био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним |
Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речц |
до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрве |
и од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> |
ају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два |
етресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p> |
е дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Ту |
и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и м |
азуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зо |
и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Ра |
је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не |
ци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> < |
нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође бл |
} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде п |
остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас |
х, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће |
да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у |
беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </ |
подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио |
је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је те |
p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пре |
е!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у |
у и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече |
} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпу |
овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад |
ешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једно |
о се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми |
ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућ |
ратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S |
Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Е |
али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У п |
.. </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} |
Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека.. |
а неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!... |
хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен проби |
p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треб |
кини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму |
ка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благо |
хита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече |
е нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не бл |
е голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је? |
p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко в |
те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлиј |
— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевц |
ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се |
а тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; с |
нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне р |
ити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од |
а; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао |
Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах |
као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати не |
почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S |
ку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бај |
би се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их прип |
, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити дв |
и ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и ч |
ље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке |
63_C2.17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да го |
> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка |
ислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно м |
се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што |
, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудно |
его како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирн |
; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} |
<p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити св |
еко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, он |
p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам |
нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш брат |
.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Ми |
> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. |
Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, |
се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мор |
? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па |
оп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; дост |
у.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не зна |
мати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше о |
} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јес |
моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} К |
рба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, ко |
а се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— |
, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо по |
</p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну |
га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војво |
p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силно |
огу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не |
аврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А |
дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се |
ан и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздрав |
га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Г |
предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао |
свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парч |
ead> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотер |
и чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </d |
>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља |
..{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ ниса |
за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: |
Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељ |
лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— |
и, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Св |
ка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би |
агу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> |
</p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упит |
S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{ |
ин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како |
И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали |
по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу п |
смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — р |
ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти доба |
о да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом сна |
е да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то |
не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца |
p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око |
побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. |
тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима З |
— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе |
И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима |
ца већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојк |
Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујино |
..{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Мно |
же...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. < |
еру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Но |
у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ о |
своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смеја |
да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им |
ни грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, моле |
ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба оста |
{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, |
веда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали |
/p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица нај |
, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило с |
рши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} |
ad> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и п |
руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разг |
селије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на |
.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S |
p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... |
адаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Мило |
ди, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђа |
мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> |
м тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њ |
борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука |
ша им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити гор |
шта...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </ |
пи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово с |
ста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране |
у, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше по |
је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу |
ђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега |
му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. |
се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са ок |
ке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p> |
. </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, п |
, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи ј |
оји би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> < |
а Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао св |
Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!... |
код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где см |
Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презало |
полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не запо |
к се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} З |
е, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води |
клањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ниш |
{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар ч |
!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан и |
он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Стан |
</p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— |
S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... < |
ше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од |
Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натр |
, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и та |
уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па |
жеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекош |
p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се с |
те тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пук |
као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зе |
ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците |
м вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијеп |
рете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јако |
<p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још дв |
о ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио! |
м веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео к |
сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од |
нко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још ошт |
ече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, к |
ош нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> |
би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. |
е пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико |
људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви ов |
стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама |
Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се |
па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад гр |
јте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не |
падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео |
{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље! |
ти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја |
С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, И |
ече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам ос |
бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени он |
мо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухват |
— рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јов |
од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Тур |
} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S |
. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас |
прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам с |
и Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разуме |
од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што |
е тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— |
а га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о по |
нком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега |
од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушн |
! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш |
продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси |
колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испа |
те?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан ј |
вет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у |
p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене сво |
е била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу н |
ихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> |
екога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну глав |
дао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом |
Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стељ |
p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке ме |
и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу |
езверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухва |
</p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тр |
га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и вра |
губити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. |
кину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Ту |
аћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију по |
те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — у |
Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> |
а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља. |
га...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет годин |
} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисл |
је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, с |
</p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова ње |
} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напо |
Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> |
чин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? |
и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!... |
х лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она ст |
о!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну г |
о унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука |
ио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> |
прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> |
ањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </ |
/p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подс |
дучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и |
доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво |
огао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, |
ој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више о |
е.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p |
<p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом |
а.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуб |
ини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко |
би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је |
ло.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p |
атора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Неш |
</p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и |
погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, |
итају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он |
ок је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рек |
аде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— |
е измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и прав |
магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га з |
ше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Т |
у руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њи |
јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељк |
— викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алек |
хат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Он |
ње, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука ил |
p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је б |
да Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одм |
} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао п |
ек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, о |
.. — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као |
осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити |
/p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове пл |
сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала ш |
дно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он ви |
та је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, ви |
свести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека ст |
Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде пр |
<p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше |
p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрл |
ежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гл |
S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остваре |
.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да |
— сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се он |
знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита г |
</p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и ју |
е. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасниј |
рунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> |
Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребаци |
што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе н |
је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа уч |
ане и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућев |
ина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Ма |
{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошл |
ст!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања! |
S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не д |
кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И |
/p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— |
је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је |
њајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја |
ла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним румени |
еко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носи |
дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S |
своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острв |
напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ћ |
> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло |
обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као |
а је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снаг |
вамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај.. |
е воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо п |
честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо рад |
турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би |
”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Срб |
громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међу |
>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сун |
надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију |
, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је ка |
о куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече |
оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихо |
к само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете |
S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије г |
дао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје |
у се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв м |
шташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, п |
глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и вој |
по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!.. |
г окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте |
аврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп |
— рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p |
си видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој |
то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </ |
ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> |
покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше с |
варио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, к |
а још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... < |
и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него |
ра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згази |
Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао. |
Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p |
>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насм |
еније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> |
истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, |
ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пр |
ати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је |
</head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окр |
ашти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева |
и учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњ |
ириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Уза |
ео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још |
као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво |
ене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте о |
чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зида |
на му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрз |
на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек са |
увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ б |
није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правца |
ад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав |
аред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким мест |
рете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај |
и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробија |
се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохва |
дсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и надене |
е. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} О |
на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те |
рине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на друг |
роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А ј |
} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} О |
уке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </ |
ек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста чове |
овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p |
} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> |
екај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним по |
су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао с |
.{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај |
<p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} |
у!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет! |
им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе. |
} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вел |
је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи стар |
и, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисл |
ило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у на |
опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!.. |
а Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више |
у, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— |
— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо |
играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је са |
Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се |
!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!. |
Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осе |
ујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао |
богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за по |
ког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усиш |
браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је п |
знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њ |
</p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим |
p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? < |
прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претрес |
аздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и п |
ајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоће |
богом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} |
> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— |
Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављат |
рали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још б |
Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћ |
Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — |
пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађ |
од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и н |
ина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву |
S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко преблед |
ушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, з |
S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Кр |
у Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рује |
ој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само |
} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете! |
мо слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погл |
сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод ш |
ку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Л |
ко вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p |
еш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} За |
ти од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је иг |
Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али |
ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може |
ала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи |
ца. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{ |
и толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па |
аше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p |
доше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Б |
ит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде ц |
беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> |
ка, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој с |
</p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— З |
шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да ре |
<p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, |
p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу |
> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека |
p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, |
е освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си |
ким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и про |
арати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} О |
ушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њи |
>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Нико |
ећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну об |
а сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!... |
е толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Ст |
као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадн |
арије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Ј |
и: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p> |
</p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па |
тећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. < |
е као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрва |
о какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! |
ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S |
апи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на дете |
севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — |
мише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родите |
Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведри |
це детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештин |
н грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном |
лак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заус |
/p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене |
p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад вид |
реко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— |
уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад са |
!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах по |
, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме |
гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о |
аше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајду |
хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој неш |
да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну оп |
едај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој пр |
нило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{ |
зан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде |
, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш з |
аганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, с |
<p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно мес |
а га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p> |
о? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини м |
мо уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као ц |
S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него |
са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он |
питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла. |
виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отво |
. </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве бол |
а учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... < |
ом граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите |
S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи ста |
е на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета |
и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак |
ланове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски меху |
н је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Сра |
, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} |
а нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се бра |
вркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јес |
?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творч |
р, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> |
е прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове |
е пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита |
.. — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у |
ог дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, |
} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега. |
— њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p> |
нко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама. |
: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} |
сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>С |
ту.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме сам |
и имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и ст |
..{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу. |
један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе гл |
људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... < |
куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унес |
кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја |
и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, |
то, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовоља |
из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И |
е, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром |
добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га |
/p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди |
ка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати |
p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </ |
испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, бу |
учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> < |
га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио б |
му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више н |
Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S |
боравио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће кол |
је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се з |
{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} С |
ем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он |
па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројур |
иташ? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те |
ли, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен са |
ако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Сл |
омогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи. |
..{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Ст |
с двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не |
у очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни |
</p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ства |
а и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче. |
да, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми с |
</p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије вед |
ки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванко |
крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете |
<p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да при |
ад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је |
ан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{ |
...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону неја |
то ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нуж |
је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{ |
Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти |
осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га н |
S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде |
прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити |
а никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Ста |
силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. |
жину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубиш |
образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l |
{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчин |
оже заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчи |
а.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и сам |
епо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! |
, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, |
остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхо |
</p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи н |
мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до ку |
ош? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао свој |
рчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с |
p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не |
ог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Ш |
За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота |
То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван |
и једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети |
а ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки н |
ч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш с |
..{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише |
удо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже |
, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, |
</p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>О |
p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће мно |
ди? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познај |
су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже |
врзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!.. |
ажим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј |
, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, у |
ао да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с |
Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у |
и неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, |
од врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много |
а више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпарки |
је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, |
азар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш? |
арамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја |
он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а |
сом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресек |
и, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја п |
} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те с |
у с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... |
Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа |
н, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се об |
алоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толи |
Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{ |
>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дри |
молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу ш |
Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим неја |
подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судн |
{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица |
сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле |
ијатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум |
кућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар |
знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали до |
о завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши |
јече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео |
сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићев |
жџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриг |
} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један са |
S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин. |
и сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши |
анко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се т |
нем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” < |
миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, т |
амо њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... |
ш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p |
шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окрш |
апкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као д |
м ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} |
Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сах |
ао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је грани |
мање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, |
човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да м |
чеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се |
иво, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламал |
држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у в |
е Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кмето |
сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Цр |
<p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава н |
кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред све |
гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{ |
гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа |
онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S |
је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не мож |
>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране |
кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе |
Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје. |
а.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчиј |
ко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар чове |
ар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене |
губи. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над с |
нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!. |
дове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та |
почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весе |
да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати |
ј се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ен |
S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момк |
штољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p> |
ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећ |
>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. < |
мреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице ниса |
стити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад ст |
раћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... |
они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?... |
ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас. |
рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онд |
.. </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сец |
свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да |
ш се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не х |
<p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутур |
уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу |
p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве |
смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... в |
онамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па д |
га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, хара |
јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури |
паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна ст |
Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— |
оговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p |
пић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле т |
</p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све |
. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша |
оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, бла |
е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било |
p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и уста |
<p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>П |
и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну |
/p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било гото |
ој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} |
е Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчад |
таше са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку |
дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најг |
лан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— |
и се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне пр |
че Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескач |
мицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> |
рамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однес |
а се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И |
старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем |
? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад |
те ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p |
ело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштан |
</p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори |
попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи ов |
ава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стад |
<p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све прету |
да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — |
p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> |
> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију стр |
ски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> |
добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрч |
е освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако |
ека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте |
азно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. |
е Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеш |
<p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хла |
ут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се |
чи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва |
</p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци |
</p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на |
данпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је б |
.{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па с |
ренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турк |
ло. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позв |
Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али |
пуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и |
им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — прив |
ам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта |
учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушају |
ан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p |
ртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, |
теже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се ј |
} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све |
Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се р |
е ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На |
је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S |
пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За но |
а и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзив |
води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p> |
оге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!.. |
уму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p |
Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из |
и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. |
о пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући |
ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} |
неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грм |
писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{ |
Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она к |
јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Ива |
па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Але |
тави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза |
ше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му при |
p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине |
иђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </ |
азило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} |
окоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше сп |
p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: са |
двојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> < |
Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се не |
наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко |
година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, |
оше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа прав |
а ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Г |
турице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу он |
е белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раде |
сам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> |
он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p |
ало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза пој |
има, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са сви |
их породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко |
гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слобо |
>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p |
, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чи |
или; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> < |
едахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, |
</p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни |
заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а |
} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— |
никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! |
/p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> |
ја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> |
/p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у |
Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те м |
. </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p> |
рце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </ |
души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврз |
н се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавра |
ако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита |
<p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Д |
него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </ |
а! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с |
га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што м |
Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо! |
а, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јо |
што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гроб |
сеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{ |
Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човј |
очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси |
p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на кол |
е Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше |
на мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љу |
де. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Оста |
и рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} |
што смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, м |
п ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко |
атан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је |
ћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} |
о и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанк |
} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{ |
p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— |
ио очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство... |
е такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више т |
знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова неприј |
е се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се ту |
Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па |
срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кме |
чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... |
глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око се |
/p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на |
су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда |
ш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> < |
чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде |
смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше |
...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проло |
апи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише |
ањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њих |
је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... |
да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих ша |
страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи си |
ричати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да |
су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар т |
/p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> |
</p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} |
ио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава ка |
иже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као |
м, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лаза |
!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му |
ар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамба |
<p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио! |
<p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у |
се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </ |
а и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело |
и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збо |
о да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, |
Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве оч |
поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из |
тар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о св |
од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена т |
виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да |
се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S |
ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вам |
јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп |
па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече он |
азим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви |
?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па |
велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разго |
јка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је и |
еда жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с о |
е држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устан |
у душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! |
/p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> < |
то: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; у |
.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, д |
но смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге |
Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћ |
е могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећ |
дети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао мест |
теже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и |
о минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p |
дише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у |
исли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала... |
кове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и |
одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао. |
седоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше о |
иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе. |
м...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p> |
ад!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </ |
усти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> |
.. </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разлик |
о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога к |
роз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </ |
ишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зр |
прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке |
ше стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче |
о их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> |
Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти ј |
а оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му |
а га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p |
дише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по |
есту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже. |
Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрз |
гла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила са |
.. </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким |
и.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купит |
поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје ка |
окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Н |
.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и по |
о у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> |
о и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам |
... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева с |
удо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше о |
епши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Круш |
нку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад |
Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош |
ало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратниц |
рт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља пл |
ну ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћн |
га што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се |
себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!. |
..{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти во |
Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако р |
е крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} |
..{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљен |
ро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод каме |
спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни |
е опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још м |
{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у |
а.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједа |
о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осе |
Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> |
земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они |
<p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; |
ту шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>М |
но окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне м |
е: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити. |
што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као |
провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зи |
пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада |
будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И он |
а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га м |
ти по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хва |
>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова ниј |
рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим прес |
ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S |
p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте |
сташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-он |
/p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш |
го жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, ни |
а и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт м |
ру.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за |
и неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више |
и.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, о |
као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једног |
рага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Си |
Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило |
/p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу бил |
.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} В |
томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао ј |
а огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p |
ја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело |
ородице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику |
ло и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отв |
— мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ниш |
сти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку |
и умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изи |
упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове |
а ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — в |
— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће д |
раво?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да |
анство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она се |
ђе на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... |
</p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речи |
тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као |
траг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S |
че излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се |
еве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде нико |
радити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, извр |
дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу |
бом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред са |
оњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој |
</p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром |
.. </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала |
ам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је |
убио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, |
амо тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј ко |
азасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни с |
их никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим |
о од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — реч |
ма треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда |
васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више вол |
ене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао |
} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам |
е и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав |
ти — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па реч |
у је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} А |
дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу |
по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође |
лана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. |
иће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево м |
ије!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да |
га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Л |
бро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није п |
</p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p> |
дбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његов |
о на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо |
о! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повик |
и. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тико |
не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да |
в; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — ре |
е крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче |
ече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од |
!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више ост |
<p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понаша |
а срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше |
Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се вр |
арумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њени |
ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} |
ке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште |
се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Поглед |
онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се наву |
ца на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и |
} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник |
ула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — ш |
воту.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, је |
нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила заста |
{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао паш |
.{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ |
рушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, |
о га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико |
..{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био најв |
аш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— |
се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им |
подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница |
ИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се |
не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; |
и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је |
...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на с |
га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана ка |
говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уст |
<p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојиц |
Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га |
ајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{ |
рстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситни |
олако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену |
можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка |
у се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту |
> <head>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S |
де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p |
бати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе |
и руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси |
..{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелиц |
веку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговара |
к.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, |
!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози т |
уђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси |
небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> < |
би морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот чов |
рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} |
ок је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одву |
не, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком по |
би дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он т |
</p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазит |
је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпу |
лену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је |
<p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је пре |
поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш бл |
локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да н |
— привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избија |
после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И о |
дног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасо |
у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што им |
уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па с |
јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше д |
деше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико г |
енути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што |
по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусн |
налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као |
мо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи т |
ви водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка то |
>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> |
ину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То |
ашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па |
нке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази с |
вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин н |
онети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... < |
а у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља |
ош беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га у |
— упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— |
са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — |
>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{ |
укама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати |
у оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затво |
де... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и паз |
Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. < |
ад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари |
пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништ |
а, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дак |
дарити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у па |
...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија |
а густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потреб |
нко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела |
авлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што |
ежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засави |
акоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима |
рабио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. |
ле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> |
на се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиок |
и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> |
ачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде |
во! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то м |
ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, до |
шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, ого |
. </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кр |
апита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је |
S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — зап |
ст... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{ |
ти ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће |
Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам см |
, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гле |
пајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста |
Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш не |
чима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам ви |
ло па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка |
збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и |
дновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p> |
еп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, ха |
— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој |
а води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> |
је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо |
<p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица |
несу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотер |
>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и ст |
ли уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све |
... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људим |
еше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута |
— Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуц |
е коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p |
о бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити |
<p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је и |
<p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам. |
>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, |
и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} От |
сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад |
њавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео |
њи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до С |
о па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена |
илу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Нијед |
ну... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртло |
задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по ра |
63_C1.6"> <head>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде |
во ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и |
е Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш |
...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!.. |
мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сут |
н је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин |
је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја |
.{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а т |
ра!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињск |
нуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лаз |
ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки |
де читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си удари |
о да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} |
води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићеви |
.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ва |
оденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом |
д с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану |
ш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турс |
ајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њ |
да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти |
. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p> |
ама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су запод |
таху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и к |
леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, |
и ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече |
њицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше са |
један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаш |
ди, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, с |
седоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби |
дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешава |
нитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар ј |
, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј |
бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови |
људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше |
богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам |
а...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној стран |
везаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко |
/p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S |
и утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако |
ше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по |
<p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усн |
свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Ч |
p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! |
он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; ј |
од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па д |
и је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} |
он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек З |
лушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа |
сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он |
што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца |
/p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више |
му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </ |
олива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубил |
Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> < |
Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад н |
<p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Ст |
де причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом |
поведа он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викн |
</p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погл |
превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — |
лоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — |
> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довик |
ст, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће |
пић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати |
ко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се зап |
и рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећу |
ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 св |
чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{ |
ни попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који |
ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како |
<p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до |
Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Је |
победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, |
заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Мило |
секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди |
ше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћућ |
упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало |
, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци |
есто. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то |
дничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, |
</p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли |
е ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за |
тише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрим |
ну дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћут |
И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. |
ка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погуб |
екако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
— упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </ |
м плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај |
у страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна |
ац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Сл |
куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве |
} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. |
а готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, к |
ожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами т |
предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Ш |
и веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на |
у узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све |
. </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху свако |
м јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p |
ој војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} П |
шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су |
га и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и пре |
пића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} |
ије имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у сво |
о из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова |
ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се ок |
свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— |
че да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми |
на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо |
м. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба чове |
ош једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде |
Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} |
адите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се д |
ти а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p |
онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p |
четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јунач |
p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док ма |
а можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако ст |
</p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те н |
уреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </ |
не него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p |
лом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хте |
, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дрен |
х! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзано |
>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... < |
ово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— |
п. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па ид |
стаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим ч |
и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној |
а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је бил |
е учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке з |
и издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али |
оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} |
ма много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али и |
де гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо |
p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p |
аву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и в |
му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска |
Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и |
Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурче |
беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју |
шај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако н |
ћи натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека |
абачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се |
погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </qu |
рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тоб |
. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикују |
застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући ка |
едан буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазна |
не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледа |
мори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Деви |
ају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> |
инути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убит |
А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него растав |
, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ј |
...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом |
поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело суб |
ли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио ње |
Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од он |
зела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Ла |
сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{ |
ати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рође |
ушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и |
Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у само |
румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти зна |
е најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те ви |
сти и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Ста |
залуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од с |
</p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њ |
не харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </ |
мео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната... |
мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се |
рећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар |
у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... |
. </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није зап |
ве турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у |
који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам т |
жена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, а |
надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако прија |
ему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поч |
>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, |
ли, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загле |
о, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч. |
</p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... |
!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се камени |
<p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хт |
га.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опа |
ка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S |
н не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се ује |
вети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао. |
емо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — |
а бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шт |
Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!.. |
.{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што |
јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који |
ити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закув |
звати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да нек |
ној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. < |
из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву |
оложен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку |
ише у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и |
ко га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих с |
— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућ |
му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце |
аш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети |
иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — |
Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да г |
рзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти м |
родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је |
, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је |
Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бар |
омаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанп |
. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми |
али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп |
е осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> |
знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп с |
} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А |
и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Т |
ану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p> |
овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бит |
</p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова па |
даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, |
.. опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{ |
те; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само к |
ни је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— А |
о, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> |
> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро де |
... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш к |
{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> |
? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— |
о: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> |
илошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овиј |
p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S |
да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељс |
бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне ша |
ђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Мест |
— вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели За |
си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а |
енима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити |
то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамба |
} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p |
} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кућ |
добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчи |
ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, др |
а, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облеће |
е!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти |
>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. |
и мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса ха |
их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко |
и буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у |
— јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p> |
не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на |
о се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта |
нков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— П |
лиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - |
ац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке |
за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{ |
јага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изи |
Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напос |
драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те прим |
р си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему |
аков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Д |
не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па |
живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше |
стаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. < |
само, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на л |
ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себич |
ата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га ј |
едан другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то |
та али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и |
пет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кмето |
и за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{ |
S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу |
ше хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме |
тицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници |
{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су д |
а Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га |
није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: |
дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. < |
кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та |
пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да |
>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на ку |
Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки |
, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се |
чва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на |
еба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућ |
> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где |
/p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може |
и Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело |
слио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е |
<p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Ара |
воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и |
ећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p |
и паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањ |
p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара |
тивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, |
бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко р |
Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола ид |
та да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> |
l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојим |
ити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему ч |
вршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </ |
S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало ум |
овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже |
му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, о |
е нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и |
...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — |
} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са |
да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се |
— не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} |
појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Она |
и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и |
ћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се о |
и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије. |
амо данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. |
, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчин |
тац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лиц |
иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="chapter" xml |
прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} |
жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га зд |
ањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезн |
..{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на он |
се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се он |
p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Завр |
Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут |
у без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху |
ивели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре |
<p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Б |
о. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахн |
длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринк |
неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бог |
оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћ |
шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са за |
ад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући ни |
</p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и з |
како свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку. |
оже. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Са |
Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда! |
... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, упра |
им што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише с |
а опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише. |
ече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> < |
са. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тре |
д кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане риб |
>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата |
голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p |
кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у |
>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења |
а, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква раз |
ју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— |
ка грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поч |
. — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... |
} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече нека |
к, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро |
ђе. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здр |
он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> |
т ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — за |
онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гл |
а ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно ме |
и, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беш |
ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. |
аки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, |
отребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо |
њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у со |
ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — |
у претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? |
> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео |
чињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бр |
трча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, |
</p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... |
рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, |
д га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, с |
вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? |
ко и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много |
мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p |
е дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући |
ио већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео |
>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мањ |
7"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан н |
толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улиз |
p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде нас |
Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И поч |
де те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он по |
Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па |
емој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отим |
И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ноги |
мо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спр |
} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом с |
иде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече |
на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{ |
м! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто |
махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није наша |
оћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима |
p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено |
акао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог! |
— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је |
и моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мис |
сне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} |
уштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхт |
<p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немо |
че и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близ |
н оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на |
ишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> |
већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше |
. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чује |
p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше |
/p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p |
м ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Ал |
. ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече |
он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: |
а врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шик |
ио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разгов |
се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, о |
а праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше њего |
њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </ |
Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{ |
а удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алекси |
ри у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> |
човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин гла |
ћи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> |
неражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо на |
димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какв |
{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једн |
p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их |
отребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врл |
p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечер |
чујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! |
јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је |
S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили |
25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{ |
ућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Е |
ишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнез |
своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — |
<p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И опри |
ипази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви |
<p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала т |
</p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети |
А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А |
.. </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са |
де терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опе |
е своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је |
ше. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. |
а се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љ |
Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да |
</p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та |
и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако |
у очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, о |
ад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p |
вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио |
ала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} |
ђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих. |
како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{ |
ло, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом трену |
и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућа |
је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, см |
ступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми |
ка месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна ру |
} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће |
.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велик |
им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад |
пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му зат |
су водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Ка |
ругим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, ко |
е, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је |
рен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераш |
силе су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, |
! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певал |
Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио |
— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само |
хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па |
ера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и по |
двуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сен |
треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </ |
богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за |
своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p |
p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станк |
{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар |
</p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну гла |
че Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да ма |
им очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, |
ала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на |
додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и до |
ва јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на |
се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — пок |
<p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p> |
ви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дев |
у, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако |
на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с |
рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том м |
на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. |
е се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајду |
а љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је |
не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути ри |
душна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај руп |
је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. |
у читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p> |
ен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово |
забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћ |
претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> |
p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили п |
ави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, |
дати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му |
оружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло дос |
та смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не дојед |
иједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Ц |
хиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на |
којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне |
му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак морад |
Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... пл |
је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S |
огледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> |
<head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме ка |
>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и ниј |
Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ход |
ица није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онд |
е моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће слас |
срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуна |
етује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> |
и му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p |
C3.5"> <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и кр |
без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајах |
} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да |
Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе н |
it="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан вета |
да као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Стр |
јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор бе |
ло.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће. |
: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стр |
где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>С |
незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То |
м заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{ |
к има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (д |
за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а |
а није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} |
ава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао пр |
..{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изусти |
ој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије |
...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им д |
у. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по м |
Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!.. |
е, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами ис |
{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у г |
пусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из д |
пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а о |
аше оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} |
и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пре |
ет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соко |
} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко н |
S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасја |
ла издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p |
зваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше по |
, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— М |
о зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се сам |
пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око ње |
да. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — |
влији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али |
и у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда к |
атно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, |
то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у л |
тује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је зна |
и достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо. |
, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше.. |
шку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — п |
да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се нап |
Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њег |
весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја види |
ad>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога т |
23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Ов |
зговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p> |
очи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном |
ло од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопит |
ао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он |
ико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руц |
а им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси |
p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице |
о год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми ј |
да дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог се |
гата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад |
нога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А |
замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни траг |
одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни сно |
аринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он |
им очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше с |
p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур |
в материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> |
вати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчат |
жином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p> |
мунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљ |
разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се |
оље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се |
дари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет... |
ад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у ко |
аници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман |
без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{ |
сне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се јед |
безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ни |
ер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!... |
атле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и |
ке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> |
у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо |
ршину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бе |
суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p |
е он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити |
је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хлад |
гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума |
<p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова ве |
отеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је прос |
... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазарев |
м ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пеш |
суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу |
у јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не |
с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после |
сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о ње |
та је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p> |
Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Ј |
ори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити |
ичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами |
<p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди ње |
радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. |
жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, |
тије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </ |
а нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зоб |
глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... < |
д собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва миса |
проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — |
ивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и |
рашан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је |
шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као ок |
? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и в |
еднако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је |
еме његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и уме |
тају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смеш |
би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради по |
</p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subS |
екоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети |
аустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никак |
/p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— П |
ђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на с |
о, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш. |
Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спрема |
ђе шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова |
ије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац |
аласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> |
ј трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опкол |
мерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака” |
} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме пр |
дног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; |
ије ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери |
..{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: |
г маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> |
ити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, |
, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!... |
грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао |
ћњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} |
е болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „С |
ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, |
? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на ње |
Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до вр |
ављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви |
он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </ |
...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро пог |
Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> |
нков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Каз |
аквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p> |
ру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p |
гавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У го |
амо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми |
Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пар |
нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И |
била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковач |
<p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки |
даше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши |
љила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! |
Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових |
/p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га муч |
се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> |
</p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? |
земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче |
о још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — С |
ако замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} |
еки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђ |
</p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у |
о кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Сусед |
.{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше |
молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира р |
амо пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође гото |
> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубр |
S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— О |
цу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> |
Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласов |
се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде д |
ју.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачв |
н стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} |
га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван ус |
не! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје мес |
на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јан |
. нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — ц |
би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га |
као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p |
Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред |
Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде вик |
косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} За |
отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, |
лно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спал |
се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!.. |
зали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p |
јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има |
инио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— |
рзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног д |
лаве погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шт |
ражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ |
који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као д |
те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Стан |
рилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде |
гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Трид |
сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао |
алаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи г |
та преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... |
да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Мар |
де трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p> |
е у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прила |
S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама |
дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, За |
ћа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака т |
ад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!.. |
сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти |
! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој! |
тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p> |
него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пођ |
одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Стан |
илоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дич |
</p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{ |
але у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није зна |
полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па л |
је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју ку |
Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па |
И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом ш |
д дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говор |
.{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— |
дахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија |
и и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p> |
. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он |
чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... |
пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... поср |
ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са |
у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар |
је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар в |
тео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> |
</p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p> |
вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, |
И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој |
јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чин |
људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђит |
је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела оч |
да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Уби |
де му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он виш |
аде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прик |
запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао |
...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p |
наш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} |
и овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. < |
мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потр |
, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, ба |
нкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се ве |
, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га ј |
ући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив д |
> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева |
лине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није прима |
S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!.. |
шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p |
е се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... |
оје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— П |
<l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div ty |
пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја |
<p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе |
/p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко |
Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p |
а сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су |
ни-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p |
звони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи р |
ш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Он |
м видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хас |
однесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај |
p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правц |
ц, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам жу |
жио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину на |
сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Муја |
рдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш пре |
неш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... |
<p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укора |
нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богам |
заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће |
..{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет ско |
p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А ка |
} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је доб |
а кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зград |
ка мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> < |
де се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} |
..{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскоп |
ту.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, а |
<p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред |
ацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја т |
S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као |
</p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти |
е најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div typ |
га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — ре |
а је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Ста |
омиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару |
тио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! |
оји ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дош |
смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бо |
не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, |
рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја |
<p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? |
сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као с |
све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе |
Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извида |
азговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво |
д мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим з |
дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Ј |
ало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се о |
а, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Када |
p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куд |
леда му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. |
е Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p |
{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па р |
то више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} |
Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу |
е... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, а |
</p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хте |
рске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као с |
асе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече |
S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га п |
екај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> < |
а.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, |
. </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Тур |
.{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> |
ару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — |
>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Н |
, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврља |
и од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољст |
пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди |
<p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се |
<p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелен |
>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Ју |
учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао тво |
вори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Уч |
Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Ма |
вамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је пов |
И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети к |
чинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде кап |
е брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те |
најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе |
ери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} |
КРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! |
ило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у |
зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста.. |
Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па |
и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско |
онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад б |
за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли |
} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство |
нко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душ |
..{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранит |
p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор |
еву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо. |
</p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он |
инама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала |
па Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева ка |
јатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам |
ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио |
уљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како поста |
азар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да |
н! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га пове |
но лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па с |
<p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лоп |
. </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам м |
но време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и |
где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— |
му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео |
ану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? |
ти у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби |
> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа |
</p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} |
{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p |
р бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци у |
ође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p> |
p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је н |
. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко |
. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не |
>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— До |
де преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме |
има. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Хар |
/p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да |
стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гле |
ења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко |
оћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба |
у... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдем |
>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмиц |
ђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређ |
е... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче |
игао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!.. |
о се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зе |
а је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он д |
{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </ |
.. </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} |
ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остат |
} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже гл |
шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ |
ушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота њ |
ад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са |
само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије ка |
изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упи |
p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: |
S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га шт |
ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих с |
</p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> |
инуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам б |
</p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано |
т, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке... |
а да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и ш |
с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да |
p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу |
ек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> < |
ај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети |
је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је |
стоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — |
колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада |
унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и у |
и, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и |
ва жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао.. |
едох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви ур |
дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и о |
та!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, д |
да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву по |
у? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... |
бви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само к |
.. </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука З |
че му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више |
дове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећућ |
</p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено ј |
нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> < |
..{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива |
Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> |
обро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, |
> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он в |
о се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронаша |
а мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— |
стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко |
ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору до |
и боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} П |
гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! |
И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћ |
Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану. |
ити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} |
ј.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. |
дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврз |
инуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је |
ш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као |
</p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој |
>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Тур |
о песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јели |
лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дан |
p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> < |
тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: у |
ети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њем |
> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку ње |
о вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, |
S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурну |
и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо јед |
рају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с прол |
њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Завр |
ог волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет |
а бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост доди |
рушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </ |
Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p> |
ише вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали |
идржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </ |
поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверски |
му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је |
он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта |
, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле укр |
љно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он |
други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже |
е... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хте |
вало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А |
ра!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати |
!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде |
то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{ |
{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно |
и ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} |
у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде од |
о мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и г |
S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима гр |
куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу |
Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И |
уо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да зна |
а... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! |
му; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао |
ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће г |
амен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној м |
којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две се |
S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође |
р створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном п |
Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам |
азда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... |
истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Он |
субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? |
и!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке. |
нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја |
че Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био б |
да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седн |
и се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти |
p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се заг |
праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се н |
ху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћ |
Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из ч |
Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати |
о, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости! |
его што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— |
</p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на па |
<p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} |
викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себ |
опи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губер |
p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те |
<p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га на |
Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао н |
е јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног |
>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> |
им, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан п |
је.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он сед |
..{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу с |
Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна сл |
ти!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу |
— упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама |
вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ћ |
S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пу |
оше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је б |
гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </ |
ао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти |
наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити! |
p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на њег |
итву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже |
нас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} |
Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ |
рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. |
ече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису уј |
ије лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S |
озналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S |
<p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — зап |
о последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи |
они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лаз |
p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је |
и теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље д |
, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p> |
че: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и с |
</p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се з |
а суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама |
ко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гд |
у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде |
је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме |
драви... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непо |
p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу |
иштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?... |
га се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). |
о-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљ |
ина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину св |
га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{ |
</p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стад |
Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима од |
ов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наив |
{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља |
и!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачуд |
> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, про |
де замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага |
Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери сед |
чине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да исп |
атак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу? |
Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече |
<p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кор |
е. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> < |
сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од |
</p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непреста |
шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједа |
од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурд |
не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Сре |
<p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта ми |
ајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затво |
ше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— |
вица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је пр |
н моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи |
човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледа |
у растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да би |
ашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се д |
. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не б |
а подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, |
ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са све |
је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба |
ајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</ |
ђи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши |
е не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених гл |
знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, |
се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. |
ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже |
</p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Ст |
је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </ |
је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов п |
кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а |
бију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. < |
ш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахран |
мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „ |
аса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: |
ош данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} |
} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!.. |
есрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!... |
.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто |
леда разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин уд |
Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, д |
би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред. |
говарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од каме |
е ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с |
Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред |
Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опал |
амо један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад м |
ми га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>Ј |
</p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} |
жиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком |
рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копр |
Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога |
несе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све в |
е твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га |
ић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— |
другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма |
аче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p |
ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам виде |
му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l |
<p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га |
чено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посади |
а му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ве |
е!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави |
Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она ма |
> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотат |
</p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде |
карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој |
о шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може и |
смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S |
пашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино с |
>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његови |
ну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! . |
/p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дођ |
ва док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Н |
оп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, бр |
и се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ћ |
ај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треб |
<p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и |
речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> |
.{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Каза |
инко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се с |
одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и |
иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. < |
} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одо |
ла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као миш |
м сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријате |
ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече суба |
</p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} |
Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Н |
и се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је |
д друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледа |
Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас |
ш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби свет |
!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану |
о.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. |
гићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p |
и лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не |
ије кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбран |
и, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће |
се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га н |
ицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад |
ладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити ов |
док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав.. |
ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: |
сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба |
а. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш |
гано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чарш |
лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— В |
вине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат |
пићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту наста |
</p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лаз |
није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> |
орити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја са |
... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{ |
Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро ч |
ти с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је л |
човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек т |
што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он г |
вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— |
че читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — |
е!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти рава |
траг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгуби |
ни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— |
ио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на |
пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и по |
у свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга |
на не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше |
р, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очи |
он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар |
танка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Поп |
му, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не за |
</p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом г |
о усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p> |
руговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} |
најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба с |
рсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </ |
О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неко |
, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} |
ве ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрља |
игра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора на |
</p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} |
старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довече |
субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из |
, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка |
оше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>О |
p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега |
о се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А |
руго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то |
{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао |
ју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји с |
е то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће жив |
уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га |
уће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> < |
— према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а тол |
срете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким по |
о, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце |
шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест |
ућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му |
...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јели |
о је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао ј |
га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти ута |
колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и пој |
, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} |
ху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне рад |
епало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очи |
и мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао. |
зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Сме |
ио кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} |
аш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— |
ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би |
је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! |
о сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше до |
ао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Б |
рестрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погл |
, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја |
да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продира |
рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех игр |
о узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други п |
ије могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Марин |
. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему |
рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с |
он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како памет |
чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је ба |
хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то к |
} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете |
head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од ра |
диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, бл |
а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. |
под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао |
јпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га с |
...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као |
ло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се |
ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете |
ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је н |
је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> |
</p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише |
>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом |
и му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очек |
трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек и |
ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пуст |
„Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде |
...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само д |
елица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне |
е са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну с |
и, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међ |
Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понуди |
Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То ј |
Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p |
p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила по |
гима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед |
зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њез |
ега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{ |
се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи |
то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излап |
и Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле... |
} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лаза |
ним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} О |
то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста. |
ажило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим |
Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јури |
! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, |
азвукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> < |
..{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће |
чи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући |
Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погу |
на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору о |
удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он |
кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља |
цао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја |
екну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит |
и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобар |
одитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је гр |
ичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташ |
Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о |
жђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова д |
опу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли д |
што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која |
а је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао |
д у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он |
шта зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање |
ли освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нем |
коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лага |
е око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Ст |
Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан |
..{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа п |
</p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} |
на, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p |
ом, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задр |
.. вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, |
а углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче |
већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би н |
ита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? |
</p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа... |
<p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљ |
и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку уч |
Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао |
Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо |
три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече о |
и си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на |
ребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветни |
о змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталц |
је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а |
мпов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Не |
акије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — |
ве то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је и |
/p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта с |
у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у |
.. </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, |
з главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би |
испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— |
инути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбиј |
/p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! < |
теде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... |
Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад |
творише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити |
<p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети |
орбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!. |
што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синиј |
ругим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче |
авње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, |
че које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> |
Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о ње |
ида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о с |
во, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид о |
p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека |
ма...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар |
о оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко |
нем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И га |
ше може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; х |
— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S |
еси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> |
га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, ам |
} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, |
он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лаг |
вет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом глав |
</p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сј |
..{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Ив |
/p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и как |
– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погле |
— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад |
p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли кол |
о што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то с |
а грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — о |
а застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устакла |
аше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Ж |
</p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св |
ости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело |
да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— |
које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то ме |
? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је |
бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p |
аболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни пр |
не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не |
стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је |
ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи |
сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту у |
рело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега |
е!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њег |
есе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли он |
приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слу |
— заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Су |
, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубин |
пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapter" xml |
уди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и ус |
варити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота |
гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p |
истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не и |
.. </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих зам |
а роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или |
ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог.. |
аву на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Ива |
заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станк |
ладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, ком |
веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном поку |
виле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... к |
мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном |
меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и |
{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!.. |
...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим |
то, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац |
<p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе |
</p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би де |
и.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни |
посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, о |
био сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је поср |
Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми |
ти док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Које |
Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Го |
у и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... |
обру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пл |
И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговор |
о је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари |
и ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам по |
као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана к |
— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче |
ршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Шт |
је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кро |
бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} |
> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом |
— онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја ва |
ук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се сврша |
гове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини к |
и као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред н |
!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влаж |
ао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, |
си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? < |
егова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Бе |
е то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>С |
S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће н |
ију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предад |
{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то |
Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па р |
рут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те по |
му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p> |
шта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свак |
l:id="SRP18963_C3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и |
} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, поган |
оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га уг |
ити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећ |
дмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава дон |
ачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он бр |
дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не |
беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p |
комеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас |
танко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станк |
а види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све о |
наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушки |
нда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? < |
у ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови |
е. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, |
је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после |
великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p> |
седе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он |
о му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </ |
Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — у |
!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи п |
<p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека дове |
а?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва |
обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p |
S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те поп |
к!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разгов |
а Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очек |
на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува |
Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена |
жемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, |
> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! |
.{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква |
ема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p> |
мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Ба |
а кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш бо |
би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело |
лато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p> |
е крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, |
<p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> |
ај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> |
. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на д |
p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе. |
може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Кр |
</p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. < |
себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онд |
рио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево |
жити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо |
атић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише |
и кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у |
вију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампо |
} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? < |
нком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше |
којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га |
о, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p |
има...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је |
у Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам |
увши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Н |
ости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи |
Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по |
бегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p> |
глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из |
диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог т |
ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једн |
>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још с |
о просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене с |
ебе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p> |
Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим. |
ите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па |
по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p |
p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро! |
p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да ј |
ећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера |
авши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра че |
/p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обеси |
совка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на |
родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изна |
ара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дет |
зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређи |
Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар с |
Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, |
ашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далек |
ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Е |
ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Мол |
егнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у |
} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућ |
оленице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... < |
ека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, |
Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без пого |
</p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутов |
да нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} |
за шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим бр |
је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало! |
head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар с |
</p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наје |
залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржал |
о. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> < |
!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у соб |
сам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? |
али!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} И |
{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чу |
ају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи |
а путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S |
оји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плашто |
ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубра |
е по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p |
те — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се |
реба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} |
авка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити |
Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те |
те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да |
еч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али |
по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Кр |
пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да |
има сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У |
ана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађ |
зару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> < |
крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не о |
аших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — |
о?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито за |
иде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — вик |
неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо л |
е...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као он |
сла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило |
сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> < |
.{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело п |
{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те |
никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} За |
и башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> |
он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} |
ападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је ста |
оњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subS |
и удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S |
. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило ј |
ма који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа т |
..{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по |
</p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено |
ивота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подга |
/p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! < |
Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p |
>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога ве |
љно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи пра |
аше сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано |
сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су |
главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма гд |
арце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не |
шка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> |
били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Мар |
</p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!. |
зара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменим |
то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разум |
пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, |
јат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато |
ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три |
> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га |
етнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, |
> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчин |
ћаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му ј |
лостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p> |
Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања о |
хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше |
може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S |
.” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руш |
рине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му |
о...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоћ |
зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрек |
главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио |
<p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је |
коро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло |
једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од |
дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, |
е иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрада |
не се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — |
<p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као шт |
отив њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дуж |
њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде гл |
ме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа |
их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пош |
када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти |
бица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је с |
на рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових |
е посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> < |
ека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Завр |
ом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p |
} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ам |
анас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — д |
м људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и он |
има оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима |
и.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће |
>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после ду |
прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па |
ружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, д |
ај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва |
у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о ј |
рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S |
>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп пог |
ма...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе |
>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и |
S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо |
! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао |
твари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар |
</p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана |
а тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуш |
ку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за д |
део!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Ниј |
це као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. |
вати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то |
е хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп зб |
p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си не |
..{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на дома |
глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обо |
а напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго |
ног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај |
е је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут.. |
} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује узда |
ч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао он |
ли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се н |
судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што |
} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да |
могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се ра |
узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} |
ш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И |
несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: |
ори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се не |
ла заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У трен |
S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верује |
..{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак |
— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их |
..{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </ |
>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријат |
има чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упит |
њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад |
јеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, |
ше не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохват |
тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p> |
> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић.. |
цила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p |
Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p |
аш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече |
ка пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, сна |
е церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам |
је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, к |
веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} |
срећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом св |
...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Пог |
ху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шана |
е богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп. |
— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни |
у муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </ |
Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И по |
— рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година ж |
та... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило веро |
еком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да |
... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати ср |
Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </ |
рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због ме |
ољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зат |
ече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе |
има и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је п |
S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта се |
оде? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, |
<p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу |
криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> |
<p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па п |
еку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да |
а хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па |
!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о неко |
џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар |
. </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смеш |
ћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и п |
иљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час неста |
снику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну |
</p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је |
га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} |
ге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> |
узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, |
идео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, та |
се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а н |
не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бит |
анцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање |
, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису |
ису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чин |
</p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био |
е предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p> |
саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим саве |
ма!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам с |
учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору |
о сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад |
што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само су |
ту беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Да |
оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка |
ратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за |
Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове д |
ли му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... |
p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прек |
а то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико ка |
то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје |
о...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад |
оцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвож |
а се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештил |
цем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог час |
илом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је |
желео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајду |
нко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што с |
ешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и зам |
ласима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Бо |
ог погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!. |
нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати р |
Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада бил |
апну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта |
мо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и д |
у да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он |
Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, |
ама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све м |
во однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... < |
сећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца д |
царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ј |
е и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шу |
рођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брб |
и, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S |
— упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло ј |
ових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само |
о жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш пр |
тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом |
старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке п |
<p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Мари |
а чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци д |
се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки д |
евојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих |
ају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти |
а оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била |
<p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p |
ива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дука |
е само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судим |
ера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{ |
и на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко ода |
зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече |
не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног |
јеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} |
него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђ |
чати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у |
љути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не |
речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ни |
.{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало над |
ба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </ |
приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који |
Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. |
а га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти н |
дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... |
и? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није ник |
стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! |
Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— В |
> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак ч |
цати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио |
Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гу |
, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерње |
исли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да у |
Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А за |
е на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа ње |
д ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјек |
у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица диг |
у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си |
пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти |
аве, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> |
нко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> < |
и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је |
начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— В |
то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Наб |
аде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пут |
} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послу |
обарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако св |
нез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана С |
ло, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва дана |
иковцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни |
и само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говор |
од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... |
о... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је |
ве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике.. |
да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Ј |
!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њ |
живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво |
њишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао п |
ут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p> |
се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко л |
.{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p> |
.. </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече |
— Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963 |
о развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} |
уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, т |
онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се |
лико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </ |
е јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, |
чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И мла |
разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с |
о врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те о |
S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Мил |
и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> |
и дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми од |
о једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса |
о му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро п |
до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Ње |
иђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад г |
!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Над |
Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не |
..{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то не |
јим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је |
...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни з |
? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи |
не или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за ње |
преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{ |
Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јес |
а, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чек |
?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! |
познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па н |
јех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— И |
душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица |
се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га мет |
у напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен баци |
колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе |
силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо ш |
роси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S |
} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> |
не, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим |
су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— |
</p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не |
у их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну |
p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сим |
! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је н |
на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му |
...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван и |
е се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану |
д њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{ |
.{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а |
га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим |
тарим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише |
ешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаћ |
мо Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га |
?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; |
p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздр |
. што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и |
ред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста |
де под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — о |
се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке... |
срећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црв |
ен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Мари |
.{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око |
аједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће |
чи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. |
чију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— |
ако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад |
шманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најп |
је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и |
ислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, |
бро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим |
замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се |
та”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подв |
о је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за ча |
та да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> |
S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — |
..{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не ид |
према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њихо |
амо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, |
пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба |
шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он |
Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па |
једанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно |
га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевида |
н, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он изв |
и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p> |
опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али |
тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп |
, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Ба |
подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше |
на као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </ |
врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше јо |
си уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гу |
а нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини |
/p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио раки |
...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке му |
</p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да и |
чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово ври |
док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата н |
/p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима ка |
Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </ |
поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ик |
никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ов |
од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душ |
ван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и |
оља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њ |
га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао |
лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на |
а он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш |
ма!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња |
тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... |
јводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред |
у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби ни |
е и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се ука |
p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одго |
шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који |
Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све |
че!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!... |
Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жен |
з колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} |
једаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све не |
па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Круш |
дарила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола |
шна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, |
н се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Т |
/p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је |
ано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Љ |
Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> |
око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна стр |
укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— |
глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и |
аве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: |
аћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није |
настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића |
о махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам |
коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему |
ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољуб |
у оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а |
р.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </ |
вот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све |
} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божј |
ао да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненад |
ло, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... |
њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена с |
одно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да |
њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Мари |
ом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе б |
зно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљено |
} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! |
бије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он |
ћи причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери друж |
? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... |
. трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, док |
ман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{ |
његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као |
е би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{ |
</p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. |
на? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша |
, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а ов |
ну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p |
тели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега |
осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да |
вету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Ста |
о било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S |
рио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа н |
> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну о |
трашна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана |
азити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринк |
извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све д |
лео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чи |
осио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и |
ко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му не |
Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља преср |
е с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги а |
ело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дига |
ти тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећ |
p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радо |
е добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати ш |
елео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Нај |
ишаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихо |
у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с м |
.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети нај |
е... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо? |
>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше т |
бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S |
> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам з |
т.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар чо |
вде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута |
p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај т |
> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа |
, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштен |
S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут |
и. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — р |
штити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао |
као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је ж |
ли сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си |
ђох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у |
уби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за |
Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p |
удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S |
рвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилук |
</p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети |
>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колен |
сподару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се |
<p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, злико |
> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојан |
<p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Ла |
ија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека |
ија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико |
— рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Пр |
та је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} |
/p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој |
плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{ |
амболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} З |
м видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка |
<p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — |
наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> |
и се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени |
у.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеј |
нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му с |
S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде |
.{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p |
стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погле |
је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не |
} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је |
? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас д |
{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> < |
о... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. |
ани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази тво |
изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} |
дати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} |
</p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадни |
тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекс |
зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегениса |
арампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} |
врну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослу |
а га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва |
свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} |
а.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема п |
<p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— |
те се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари хра |
ао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете |
рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где с |
</p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, |
Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, д |
лити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве |
да би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд |
па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју |
Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци |
га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га |
Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купит |
Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, как |
ори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свако |
је Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби |
глед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо |
че Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужв |
!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — |
шуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, в |
иш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја |
иш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... |
ушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Иш |
> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> |
и поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p |
јести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе на |
ексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— До |
...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S |
Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да |
ејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Ско |
лице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Х |
Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа каз |
езде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих уби |
урци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, ка |
је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Зав |
д се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко |
S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно ис |
се...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, сна |
> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар са |
до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледа |
в, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако |
ећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и |
а је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше |
еђу неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали. |
њенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала запо |
у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри |
а звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с те |
</p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно |
тери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују |
и један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац глед |
ан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе гл |
ле, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је |
! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај км |
оја га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био с |
а. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се |
себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним з |
Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{ |
бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао г |
да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p |
пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим п |
да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске! |
и...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменил |
} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... < |
куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе шт |
... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван за |
ло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p> |
није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест годи |
</p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. |
тем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> < |
атко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимиц |
опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И |
копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p |
пути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика |
лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо т |
е могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које т |
це не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} |
ег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је как |
рану куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док г |
ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> |
страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p |
пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага г |
утио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко т |
казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи |
нко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од осв |
очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави |
едама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p> |
..” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда |
смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа з |
оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p> |
е од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као кап |
{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гл |
и виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире |
ом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је |
у на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму |
> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, |
га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су |
ано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на |
чак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих по |
енима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је |
рвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Круш |
јај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она |
ћу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, теб |
имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алек |
таројком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је |
еше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта |
ји сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S |
неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p |
ући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити. |
тап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Ка |
Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> |
ановати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало |
н баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад с |
неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарамп |
.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и |
естоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поноси |
и у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не |
head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И |
S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише з |
смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде |
е одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку т |
рзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам С |
<p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја |
љуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђе |
пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси л |
— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p |
оћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство при |
чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И п |
изало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теб |
Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p |
а... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце З |
па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша |
брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа |
ан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се ок |
Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, ал |
као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Хар |
ти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зај |
о дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветуј |
јету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатаку |
к, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „ |
и ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар |
.. небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је п |
то предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи |
мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно |
м не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из њег |
{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> |
вап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— П |
твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, са |
су носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... |
детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог та |
о тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа |
, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, |
е су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једн |
ећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад |
ни као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... < |
ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, как |
о! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако |
решли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то ја |
лења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором |
а, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи да |
ди:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Б |
, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, |
смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао гла |
што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши свој |
и? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type |
ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале |
/p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— |
>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци |
његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни г |
, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и |
на и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те |
се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојк |
и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, |
радајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива н |
и отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пр |
, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S |
и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за пр |
ламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оно |
и ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико са |
је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су ј |
урима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами пр |
...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није дед |
та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији с |
...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} З |
} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадно |
и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради |
наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не з |
огледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов за |
ем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву сне |
уда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко з |
зити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћ |
исам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} С |
о је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бит |
о га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, ми |
елог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а |
Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да јед |
о тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{ |
еш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и |
о главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... прокле |
довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” |
?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа ј |
И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— |
<p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из гор |
м да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури рук |
>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— |
/p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> < |
, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. |
што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{ |
и речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочи |
овори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју |
а, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треб |
н је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} |
тка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли и |
нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих |
д проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари |
х санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што б |
p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом! |
а.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче |
ана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека ма |
о јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? |
лео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?. |
ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Н |
иш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као |
друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, у |
га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да |
хова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полу |
е главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... мног |
тао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црно |
Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само ст |
то га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Ал |
>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену н |
.. </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских |
знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си |
тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука са |
еда неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спр |
, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме |
дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најреч |
твац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце матер |
кла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” < |
А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на кр |
дашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, уби |
ем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни |
се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је |
{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако |
S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрва |
нажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, |
ли су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку с |
е му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... |
ом се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </ |
ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредно |
ћа Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше |
Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио |
поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти |
о је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш |
p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо с |
ше се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? < |
вања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, |
и, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па |
ад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ак |
га плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе! |
ори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости |
p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла... |
мео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у в |
ши својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} К |
<p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <miles |
а хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! |
; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у |
хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не |
е...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно |
а као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође р |
и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени п |
бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је мног |
нас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, о |
јмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, за |
ум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човек |
и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели |
озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила |
као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио |
коро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: |
</p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и |
е! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтед |
Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја |
p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеј |
— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— П |
ше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од хар |
људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов |
и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p |
а хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Кр |
поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он |
ман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мај |
ећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не |
штити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати |
сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> |
, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао |
а!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио ка |
сну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S |
за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Зна |
ом, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био др |
.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{ |
и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, |
— као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао |
.. </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, |
ао станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и |
{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрм |
Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одво |
и и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклиње |
ао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све |
и се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} |
Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — |
{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш |
вор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, |
прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отме |
</p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти н |
Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p> |
ринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!. |
е Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту |
</p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу! |
Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у см |
— насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева с |
ај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, оп |
— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Ту |
друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у |
S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није |
p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не |
на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p |
беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска н |
нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неиз |
идели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа ра |
ао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мра |
а усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> < |
јатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и др |
свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако би |
тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не |
ћ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памет |
им мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према |
S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био н |
ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пу |
орио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га пог |
ах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за |
id="SRP18963_C3.12"> <head>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху |
тни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног |
...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној |
сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{ |
им нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што |
претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!.. |
јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> |
ов као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мук |
то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} С |
ви га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па н |
. </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам б |
мо чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} |
па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као |
<p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тр |
ј вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... |
p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепи |
S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабу |
једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатаган |
{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишља |
јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!... |
S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смеше |
або!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што он |
рехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете та |
овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, |
део како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p |
чин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Марин |
зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућер |
падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} |
аницу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се бо |
их дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути |
ако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти |
десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага п |
?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{ |
не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и н |
е да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p |
а испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону б |
ева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> |
а помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку кл |
ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко па |
није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </ |
а изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} |
страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остал |
!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле.. |
е!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Стан |
ео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала бо |
гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршај |
самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се би |
вараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p |
.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крв |
ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, |
није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p |
један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову |
сти...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела др |
кву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињс |
Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу |
се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и |
беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S |
а вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p |
ршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{ |
уо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са |
се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређениј |
Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека с |
рчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с |
Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па |
>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у |
Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!.. |
доше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка.. |
. </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским |
агло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од сво |
S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде б |
ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити! |
у као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, |
</p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде к |
јо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, |
седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњ |
трашну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња |
ред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, |
инама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао |
, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надим |
е претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људ |
јаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене |
хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за рук |
што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се у |
рекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p> |
ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме |
има...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А |
да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су |
ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какв |
петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи |
раву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде |
<p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Ш |
ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњиш |
ј огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као д |
готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног х |
.. — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево г |
своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p |
ко да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри |
егову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће |
паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, ј |
а нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> |
ам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук... |
> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијето |
<p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га |
д неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко |
...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </ |
— привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара. |
<p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луг |
положењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{ |
е... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сас |
ели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчил |
Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} Т |
у поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— |
жи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а |
а не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?.. |
да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њ |
.{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде |
на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријат |
и: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко нам |
— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога пошт |
ривикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привика |
екли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш л |
корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало се |
чекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капиј |
нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролета |
аци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ва |
кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} О |
га да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим |
<p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </ |
осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хај |
и је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају |
у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То б |
да ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ |
оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, |
...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту н |
ћа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S |
, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог |
ако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к се |
И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> |
де су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти |
ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд |
За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... |
Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} |
м да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... |
.{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања |
Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уоч |
ан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву |
ter" xml:id="SRP18963_C1.12"> <head>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под |
ором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} |
Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајд |
више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као ш |
. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не гр |
кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног |
, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили п |
} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као с |
... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике |
му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се с |
мачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири сноп |
уке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори ви |
У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такну |
мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљо |
а људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно ма |
</p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад |
p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштв |
и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од д |
танка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни са |
ан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему на |
?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и љу |
нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше от |
ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — р |
{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бол |
ам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео |
ек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи |
ите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> |
један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудноват |
крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} О |
ад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио н |
пети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало |
волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Ц |
на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити |
p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Ст |
ај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу |
ети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута |
се.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по |
; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице г |
све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних стр |
И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се пока |
молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху |
твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашње |
о бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони |
тарине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, |
штуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на ова |
осит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га |
ало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његов |
S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опра |
е се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по же |
етин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателиса |
ву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Та |
ем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> |
Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам т |
Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је |
</p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> < |
о је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и |
.{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше |
ни дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> |
онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад р |
...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора |
исам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом |
крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч! |
на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! < |
} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди ра |
ном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде |
/p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!... |
p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, |
се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми сн |
> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} |
диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам чове |
али свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, |
погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмање |
апу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право рад |
..{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Д |
им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И |
м девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „с |
е као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе |
пих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зениц |
S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш |
ко исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин сме |
> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога да |
по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву |
авити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!... |
Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко |
p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољава |
„НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће п |
} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S |
он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улаз |
Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван се |
ешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад |
е, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико |
о поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— |
а ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан ч |
мирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да |
ар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поли |
<p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису |
Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну рук |
Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} |
</p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме |
Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијо |
у, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — |
Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мисл |
куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се с |
поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је |
Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Пред |
к ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи |
у Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и |
{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче |
једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p |
вде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири по |
иче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Он |
потицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— |
Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> < |
он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не тр |
ој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону кра |
је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима. |
p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт н |
мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговориш |
е Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он н |
Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега |
<p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И |
не.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. |
л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опре |
ако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер |
вио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му г |
луша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— М |
чин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— |
анин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше и |
p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треб |
це! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то |
ди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа ка |
{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава |
ехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. |
ан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, |
овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце |
ао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је |
” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да |
аже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И |
ше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад |
осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, |
он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Дев |
бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па к |
Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </ |
вакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> |
свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> < |
ај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био д |
<p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он н |
баша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> < |
и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је доп |
и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> |
ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метн |
туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли с |
т и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде |
А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим ви |
ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском.. |
ућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не |
их. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио са |
ју пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Бео |
чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и |
у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. |
а, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... |
ном? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу п |
? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А х |
ајгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ћ |
рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не д |
е ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шана |
че!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... < |
ане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чуп |
</p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — |
Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — |
ости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим |
. </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то он |
елост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се |
>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то |
нда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одр |
их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станков |
клопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у чет |
Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца раз |
на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа |
анко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} |
ње.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он За |
о гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све бе |
оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није |
у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање |
еленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад г |
о он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубра |
добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема пот |
одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио. |
И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: |
{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се припов |
га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше з |
p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По т |
<p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— |
до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, |
имбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што |
ти старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађош |
уза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно |
до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пу |
е, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке у |
алеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. |
угом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли |
соко.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и |
Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p |
— рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађ |
</p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
/> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздравља |
се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продер |
На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред со |
ваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушт |
тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мрт |
<p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко ди |
веднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!... |
ео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била с |
..{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вр |
вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... вод |
учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и сле |
е, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> < |
по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> |
е ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им |
ом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и |
је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили |
S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама |
!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — реч |
<p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно |
</p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш мед |
p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас |
у ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих љ |
те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да |
Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог |
/p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим |
ону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{ |
„палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> |
али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, |
ко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, |
аљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој |
е плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружан |
bSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију стра |
, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја са |
ваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад |
је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли. |
загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </ |
тани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она б |
како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна |
ко... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души ње |
у каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он |
да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкива |
</p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прег |
њају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерц |
Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, |
нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склоп |
у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авли |
по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване |
е као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњав |
и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато.. |
<p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијо |
десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али не |
не колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове о |
о можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава |
крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml |
харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дош |
{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не буде |
S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрв |
Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прек |
/p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви |
сети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођен |
/p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> < |
ченик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му |
анић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p |
копати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </ |
уди смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али |
аву.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика |
ободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије |
узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Ла |
енити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да |
који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, бл |
ам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, |
е као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда |
има тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, |
ерчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране |
ко да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу ос |
Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнан |
словен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И |
што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станк |
амучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим |
ство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опраш |
пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је |
попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживе |
! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p> |
оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на с |
з седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим |
са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта см |
Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!. |
е последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је |
ву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет сва |
и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!.. |
Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Госп |
храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду. |
м...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p |
е знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај |
ло згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није |
. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не |
би у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми |
<p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. |
ао своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!.. |
створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што |
жу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не пос |
јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци к |
!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: |
се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху св |
, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрос |
} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му |
ђе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> |
опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког зад |
еца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учи |
ш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже |
Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци |
ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </ |
се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А |
Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпо |
ајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мо |
осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сру |
маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је |
дујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он |
И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пил |
шка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди |
ко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их зада |
апрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па |
та и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса |
>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње |
е... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још си |
ице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде луп |
овио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми уну |
шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човек |
рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је |
м од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља |
му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као б |
ћеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!.. |
.{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> < |
ни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ј |
.. </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога |
Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одел |
ште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те мо |
који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он |
p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к с |
ечи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За пр |
беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за |
угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станков |
како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам |
ражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа |
ко те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло вис |
ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин |
рма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови ко |
ромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— |
те, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, |
>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{ |
— рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта |
њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па чове |
телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да по |
а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стража |
се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај ј |
о видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до др |
о на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке бе |
он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се |
добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћ |
е за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ок |
лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло |
густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп изв |
еше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он оп |
> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред о |
Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одго |
род застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете чо |
ва. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јест |
p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p |
прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запр |
шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми |
све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, б |
право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} |
овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p |
реди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево |
еси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један друго |
цеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Дан |
збини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. < |
ћ викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише... |
је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити |
Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} |
ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са |
по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци сту |
понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— |
чин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громко |
у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чин |
Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!. |
мо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људ |
пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Т |
ој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, |
бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледа |
и све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан в |
иком и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром. |
а на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној душ |
ић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се |
оће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двап |
њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Мар |
о дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне |
бе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова |
бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас о |
кидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу |
кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а кр |
м местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како |
.. </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете |
е... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чу |
</p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </ |
p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p |
изу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пуш |
ти... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне |
очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео |
а муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пре |
>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела |
> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - |
„Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита |
развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у к |
врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истин |
ила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај |
ам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — |
га бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазаре |
аша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку |
ајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... |
о макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца |
месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, |
рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, ал |
apter" xml:id="SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} П |
.. </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска не |
} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи.. |
рипремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у кор |
ојмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се з |
оломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибр |
ад њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што |
— рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и по |
е Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p |
е пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки жив |
нко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову |
уде.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију ра |
е руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора т |
ка, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гро |
к Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освест |
ан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја с |
је тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су |
и очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа она |
ечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи ме |
{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако стр |
о беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је |
, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!. |
е хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака ј |
за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог дру |
нуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а ни |
е се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— За |
оче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри |
а види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад ум |
.{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан |
јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Ал |
е пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... < |
главо око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотл |
или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса |
лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... |
</p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поузда |
га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза |
понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapter" |
огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p |
е изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет |
ина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} |
/p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} |
ступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: |
есаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јас |
ња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ пад |
све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао гла |
..{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побуд |
ак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба род |
ваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта ј |
</p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто |
љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — |
ених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће |
сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста |
де ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{ |
оплоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо |
рође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет виде |
би, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Шт |
ти — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{ |
риђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Ј |
еш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} |
преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећ |
S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у кота |
/p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руко |
{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па |
Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>И |
блину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div t |
повом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — |
ем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} О |
то. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче.. |
овикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} |
се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он |
ко једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га |
ао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем |
Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S |
мо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше |
главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Прек |
жем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од |
Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухва |
ожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову ле |
{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> |
— рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — |
а тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверст |
едва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не мо |
камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи веч |
} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И бо |
ај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> < |
грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овд |
S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучит |
више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али |
? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! < |
S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и |
има сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, ка |
букао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главам |
упи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја |
p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Ма |
поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут |
да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> < |
он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Л |
нутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи д |
н није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишу |
љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег по |
.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан |
се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>За |
ти што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у |
ана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p |
ела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дат |
, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Пон |
венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по све |
ш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало |
>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... < |
ренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док с |
ма...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се у |
душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он |
нову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве п |
аде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине |
копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао |
ледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе та |
мише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљу |
наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </ |
овољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он |
ст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој старо |
<p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Х |
е грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... |
ојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), |
љану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... |
али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајду |
миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица |
.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по |
subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од њег |
ише освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p |
<p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар |
рата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се |
љно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо. |
реда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од во |
енова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона о |
била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И |
и је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан |
ва, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се дог |
и је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Ста |
-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. |
<p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га пону |
. </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> |
пити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p |
ан другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега. |
е бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поч |
{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје са |
изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецн |
о и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срц |
</p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зеки |
ихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, ни |
ти кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од по |
ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа ње |
ламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче |
ом. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна зе |
озак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?... |
д стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} |
.{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свак |
.. све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце пох |
.{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?... |
срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Х |
страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да извр |
падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ |
ка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо мој |
мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако све |
е, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p> |
а шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко |
зиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то н |
је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би за |
о му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Исти |
м онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} |
горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма шт |
бавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историц |
оју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p |
рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је |
отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно |
а, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — |
има. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — |
рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нар |
, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се ок |
>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да ј |
.{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, |
је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац по |
славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што с |
зан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Су |
еш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — уп |
нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли |
и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p |
е Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити |
> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био за |
ић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко шт |
к и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склоп |
с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовс |
повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу |
{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до |
мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе.. |
је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим |
ило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као |
се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегну |
. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет |
шло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не ост |
? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>П |
{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!.. |
адржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погле |
.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се |
} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од он |
па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — ве |
...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S |
— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те ви |
{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — |
е крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те н |
е и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа нов |
...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!.. |
амо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију |
чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Ја |
мом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде т |
лео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} |
о у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! |
е видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... < |
да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на св |
то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и |
треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души не |
Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас и |
под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а |
ови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> |
<p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би |
<p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Марин |
очекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... < |
..{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегн |
бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> |
т...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешт |
убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га |
победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни |
е дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али ст |
ано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешт |
Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему ј |
ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту с |
Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. |
о доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица |
розорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином ил |
...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је |
S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>О |
{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} И |
терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак с |
а... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али.. |
} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нис |
да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу |
о!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка |
!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам ве |
p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јо |
Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седн |
ше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> |
хата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} |
сподују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — ре |
у је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{ |
е леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети ма |
{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече |
је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} |
себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </ |
тву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте |
с убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под |
оди нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је |
њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину |
а се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, по |
Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживе |
пет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па и |
што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што с |
се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан |
угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те д |
</p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљу |
е ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </ |
бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> |
Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако |
и Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како |
десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смир |
избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо |
p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> |
Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Круш |
но робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И посл |
p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, |
му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе ка |
{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?.. |
јих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на |
ристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Ј |
их — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јако |
а је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} |
е. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суз |
ван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној |
увати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. |
овић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дев |
! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја |
г тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикива |
е!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — |
еш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу да |
иш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута н |
сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Ал |
от...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} |
о да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не пре |
мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Са |
онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као |
шкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Луг |
и, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... |
три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ноги |
а те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је д |
, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса |
се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало |
њих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се |
ац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и пог |
нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се т |
наш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </ |
сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, је |
{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{ |
е те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао |
т не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} |
сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... |
елије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као |
ти...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p |
ји не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— А |
ван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро |
ислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?... |
ати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари чове |
одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер т |
Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> < |
да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полу |
в треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> |
е сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесе |
се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први ок |
рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се ра |
х људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао |
с треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{ |
а ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему кри |
S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молит |
{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, ал |
оре, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... |
тврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше |
х нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чи |
паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: ка |
оче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом р |
у играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај не |
а мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p |
</p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се в |
е угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге закле |
. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} |
ла твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те ср |
је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!. |
пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p |
еречи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити |
ирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице |
кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозоро |
ече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> |
рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с г |
Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би с |
оумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут р |
<p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а |
осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, |
p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> |
/p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И д |
.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, на |
вљаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али |
..{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!. |
нају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> |
ата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорав |
обра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. |
хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици ј |
бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да |
ван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, |
p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам |
о, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким д |
беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је уз |
S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близ |
> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих нико |
.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се |
. не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — |
е! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја с |
и... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је |
појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејал |
{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегав |
и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И је |
{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да и |
је веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око |
...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су |
S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </ |
ају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — |
мо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— |
Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нем |
и ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> |
јачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи п |
>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресре |
онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!.. |
! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије.. |
ка дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле вољ |
>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> |
не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда |
.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису по |
>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га у |
рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!. |
— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако |
Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S |
избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредн |
гу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладови |
аринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — |
> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} С |
ш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја |
упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тоб |
>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе |
опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар нај |
p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да |
нији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити |
. </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} |
овољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питат |
разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и |
а таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> |
... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избави |
> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> < |
епе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> |
то замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p |
руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо |
ави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— П |
Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! |
— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе |
p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али оби |
и.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Н |
Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар |
ом већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> |
о!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{ |
.{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазит |
учи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка |
ровасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </ |
се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> |
</p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страх |
о несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си ње |
. </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћ |
ам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Стан |
го према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови гр |
ања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сев |
...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу |
м с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало за |
а.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и ст |
од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говор |
</p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он |
} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} |
..{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погле |
ш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ј |
лико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, |
му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!... |
могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У |
Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може |
сића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива |
на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекс |
} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разг |
— рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом |
ра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочека |
што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га |
</p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p |
о - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и |
с? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} |
овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То |
ћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да |
творили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој ма |
си Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, п |
ју ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи |
ше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи |
харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај п |
p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њем |
ти. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— |
p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погл |
а их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — з |
х завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се ње |
и, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стад |
урено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и |
— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зе |
</p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни |
.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> < |
овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— |
S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има |
Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... |
вши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми |
о.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!. |
иде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру |
собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али |
о Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — |
махну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ при |
говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!... |
ста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати |
шепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми |
Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече |
S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! |
а те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Кур |
шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! |
га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p |
јица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече |
ти име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па |
траха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти |
Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде прича |
мо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам к |
ло.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити на |
..{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали |
p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> < |
е. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> < |
јем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, |
привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у д |
ве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне |
} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!. |
— поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у св |
ад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} |
ије била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуко |
није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> |
арешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и б |
p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у |
рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљ |
рибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку з |
га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казн |
ад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху ве |
вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> < |
мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџи |
а говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе игр |
вимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком н |
рво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S |
учити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S |
ога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам |
о!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Се |
{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? |
страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку |
/p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди муш |
{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, бога |
Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта |
вчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... |
не пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је |
ена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? |
ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у |
} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се на |
p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Св |
<p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћ |
рело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души ње |
оћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад б |
ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу |
али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од |
} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! |
по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, |
и свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} |
, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети |
{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зно |
{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још |
убили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге |
ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. |
се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>С |
ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли |
га прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, ча |
<p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па |
хтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог ви |
нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душман |
... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> < |
погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, |
се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за рук |
— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — ре |
Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> |
други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене |
само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли т |
p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Н |
и; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматра |
адови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — в |
{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. |
— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} |
рипијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда н |
а дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смр |
м је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиш |
марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S |
{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, нес |
...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну. |
} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се |
Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— |
се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и б |
поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинам |
а бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно дв |
ко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обеда |
глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тишт |
јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и |
да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” ми |
ће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га |
о ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба вол |
а с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он ни |
S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке. |
оше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> |
обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чув |
ли се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на |
упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било там |
оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је п |
— рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много |
/l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до |
притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази ша |
а се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато ш |
све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гд |
ништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p> |
а.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! |
умом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Мар |
нило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је стра |
гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица |
рушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа ид |
о, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — |
га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, ја |
ађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми од |
а: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео |
лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!. |
није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар два |
о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p> |
<p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Гр |
Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. |
куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташ |
можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допушт |
се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу |
то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лоп |
... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашни |
грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Пог |
Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </ |
> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!. |
се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима |
. </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... |
е поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, св |
грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је |
ој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p> |
ла му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али |
} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прего |
гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближ |
јој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај шт |
Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео уби |
} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— |
и ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излази |
е. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </ |
у, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем тво |
ашна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и вид |
акога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли |
свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на |
упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему |
м! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црн |
коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти |
дам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њег |
а повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” |
</p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и п |
} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти ч |
ушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... |
га ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако м |
ош заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни о |
S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отиш |
..{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Не |
„велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводил |
кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се он |
ом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то |
рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> |
е главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја не |
/p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. |
о и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би |
: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ноги |
се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његов |
S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја д |
месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти зн |
еш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p> |
Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две |
, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> |
би наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе |
. </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га |
много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин |
је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али |
> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p |
а би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лук |
огао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Б |
народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, мно |
..{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим |
ве се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </ |
нка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети |
вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се с |
а Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе ч |
са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор С |
че Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њи |
{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носит |
н. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по во |
попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде |
башо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми |
мишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа |
слова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је к |
ано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни |
вале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам ку |
о? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди не |
би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — |
Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до |
иде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа о |
ао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p> |
а или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с поје |
е: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} |
ако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољ |
> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p |
его, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ј |
зати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад |
е у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па п |
апамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p |
а првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> |
опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички ста |
шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?.. |
џића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе |
Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд |
{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друг |
ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће намест |
да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош |
Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па |
лексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, |
анко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. |
е како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{ |
ука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе |
овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпу |
теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш |
наштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се п |
ка. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па и |
е неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза |
у уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пу |
орим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо до |
о. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га јо |
што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Су |
... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p> |
о не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурне |
ерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Је |
х његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме |
/p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p |
овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко |
доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се весе |
Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ће |
се. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једн |
по сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S |
ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди при |
!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадо |
<p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратко |
збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, |
Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар |
, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледат |
завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — ре |
— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је да |
весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... |
> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће л |
вније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти |
о четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу |
ужи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се |
да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subS |
аћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торб |
богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али |
<p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад с |
м жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, |
S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p |
отрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и му |
ју; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мир |
пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Не |
</p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... < |
ого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече |
ву.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и н |
видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Попов |
..{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја т |
и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми |
S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се ми |
рке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправнос |
/p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човек |
мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да глед |
p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Ал |
ући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје паме |
а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било |
ако са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} |
од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође п |
ли синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!... |
куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли по |
и! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — |
е само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође г |
овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу к |
</p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне д |
рса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> |
е прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љуби |
..{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p> |
Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због |
елицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! < |
жина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Завр |
и — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Ни |
и је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— |
{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га нек |
изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— |
p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, |
наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разг |
у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи |
Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, а |
>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог да |
ао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити њего |
ћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаће |
<p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну д |
е овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, |
о му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му она |
? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помр |
се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гла |
па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapter" xml |
ко пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и |
у висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму т |
ву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и |
рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>За |
Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што и |
страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> |
кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде |
овали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет про |
кса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{ |
пита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш пр |
ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>До |
срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а н |
обија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p |
/p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да оч |
д, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> < |
и ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен с |
то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па д |
збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао |
натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јури |
p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но |
зир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. |
Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе |
се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред |
га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била о |
ћи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се и |
ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је |
спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стоја |
...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прич |
н! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А |
и се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} |
ак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S |
Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни |
умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се де |
авање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p> |
Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати |
ети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет |
души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. < |
мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад |
ли добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљ |
реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен. |
е тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видје |
>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, |
злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него |
кинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких своји |
ћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} |
сећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу у |
он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они о |
сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао прогово |
> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовим |
као? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али ниј |
да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док |
века, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не т |
му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стад |
да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је л |
ео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати. |
је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким |
о луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова о |
па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> |
Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко |
<p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па |
знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта |
ишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њим |
ући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао |
ију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бар |
није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само скло |
огију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле М |
} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{ |
е доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа. |
е крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао ку |
у...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико |
сао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је т |
иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка н |
слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро |
ћи његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p |
е.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Ту |
S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беш |
{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Ра |
ци су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успрот |
е као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S |
атно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне к |
е?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мај |
едан уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста |
ах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван |
ш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце |
и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио |
иви не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Ла |
о и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо |
га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш св |
ебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p |
ј је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом. |
се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момк |
ди и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла вр |
p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није пот |
сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје |
иди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} |
че Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрс |
дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{ |
је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тих |
{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео. |
би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} |
<p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. < |
зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та м |
> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} |
жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S |
> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зе |
аге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмну |
А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... |
еног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, н |
..{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али м |
Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича |
не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку |
<p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не п |
— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица ј |
чији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то т |
рах...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је т |
инкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} |
p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— |
влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и |
то беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђеним |
</p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, |
анас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш пам |
поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{ |
а ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{ |
ази, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S |
..{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о бор |
} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} |
>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти |
е рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже |
по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Та |
у...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њег |
а Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син ни |
ки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{ |
а Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три |
теље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су |
већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да |
идим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисм |
стити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} |
во радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада с |
ијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} |
у... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве |
а опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецај |
ик на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао |
ризивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} |
ује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загл |
<p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па |
мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога час |
/p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> < |
ићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хт |
јачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чуд |
} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизиц |
а сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p |
, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје му |
а... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! |
же срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и |
ео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да |
...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је |
ле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да б |
е покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његови |
ам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илији |
у која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад би |
ече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. |
>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то гла |
ко као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> |
ога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на с |
ше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече |
рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашни |
нио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако |
ред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пр |
време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе с |
та у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у по |
p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка |
та, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као |
пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета и |
. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у С |
ки, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић |
е капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на д |
пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро ј |
ођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван |
е 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто |
е нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </ |
авица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог чо |
сто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сер |
гинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаш |
шље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као ст |
му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки безда |
епи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту |
{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде |
вала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове.. |
призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промол |
} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} |
има је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише |
и као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Т |
а беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p> |
Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега |
ма — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко из |
о је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} |
о питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише |
а, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очув |
е, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! |
аз и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душма |
} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у го |
. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!.. |
в, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а |
е!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ног |
Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{ |
еде косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} |
као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — |
ко од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине г |
ече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Марин |
с...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, |
уд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ива |
м може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Ту |
ћко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — за |
.{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где тре |
нуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора |
се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле кр |
о врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— |
то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао гла |
{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван |
авест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш |
аву. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... < |
о се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ |
Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да |
о благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” < |
ева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опе |
ст, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто |
да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја |
/p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} С |
силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше с |
..{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И оп |
Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори |
ишта више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпа |
једно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у |
p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S |
не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој. |
иш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако ј |
деш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар |
к, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то чов |
ри! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. |
..{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те |
лико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — |
на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударит |
иран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и |
су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући б |
Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зе |
ећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али н |
осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се о |
Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. |
овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p |
за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стог |
ду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станк |
>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису вид |
а!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је |
рамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S |
<p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто та |
е су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> |
? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, х |
амо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се |
му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто |
ето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p |
га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, о |
а. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева |
ати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажни |
да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p |
еп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!. |
твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те изби |
ија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе |
азговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и |
по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође |
, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се |
оше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву с |
ом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection |
и празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— |
Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и |
им заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже как |
начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p |
њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци н |
срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Њег |
и!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га |
и што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита |
аша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Ма |
не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитуј |
Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуч |
здрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — пи |
ора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме д |
<p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту мо |
ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
сто!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Зб |
сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p> |
не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </ |
Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекино |
> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="cha |
дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи |
Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта |
оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>С |
ад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p |
на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} |
аји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити нећ |
вана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склања |
Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође некол |
S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S |
н ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — |
и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило! |
од нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо |
{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све |
Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{ |
... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у |
о главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па |
ћао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срц |
е Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не по |
одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Ст |
ти сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле |
јатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Хара |
ица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p |
а тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је в |
зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као |
га, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се с |
не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмља |
м доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, в |
а седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанп |
си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби |
у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше з |
ми Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец |
огором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом н |
ного важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад! |
Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </ |
ла за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву |
повједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да уч |
е даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </ |
ги долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу. |
.{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи |
...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је об |
аред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А |
, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати о |
врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Иван |
њен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове о |
он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, |
ану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази! |
огом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборави |
е, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац ка |
ло, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли С |
јдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде ку |
чанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> |
> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре |
>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде неш |
> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чиб |
!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, н |
пракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учин |
све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и по |
д сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не |
у крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски |
ечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, пошту |
..{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — |
черас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре |
се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стаја |
тељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и закл |
шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може закла |
аша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} |
па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси |
имити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection |
</p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После |
е збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... |
, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову бул |
у прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му д |
за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће изданг |
/p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато |
с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србинов |
божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца |
е јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у |
оћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у побе |
/p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да |
заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила |
че: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћ |
>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разг |
<p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли |
човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као |
оворим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— |
и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекос |
сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи |
} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћут |
своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчи |
оветку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам |
причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче |
у похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита |
— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хв |
оде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Стан |
Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђа |
. неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако и |
илош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су уда |
, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{ |
него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он н |
јим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како р |
је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили раз |
Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али |
ара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској |
на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поре |
тиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало |
S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храп |
ојске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, н |
чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплати |
, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} |
овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо |
ко умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> < |
може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> < |
Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је же |
?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онак |
.{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им но |
росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом |
мамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само |
. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити |
абелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их н |
.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И об |
да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Т |
и нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом в |
у и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери к |
иједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> |
етва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </ |
речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и |
де од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште св |
кивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беш |
и му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ |
</p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта ве |
Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам мо |
ад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p> |
један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајду |
лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... |
} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине |
и!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мисли |
њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </ |
да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око ве |
треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибу |
и видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право ј |
е малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Нос |
је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му б |
у...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{ |
есто. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају |
те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, т |
>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p |
</p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, коли |
плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, |
ко и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом п |
као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све с |
и се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге |
мо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Поче |
ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и |
Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — |
не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... |
Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах она |
Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва ј |
светити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... < |
ад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </ |
о, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари.. |
урепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то он |
во је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је |
ј димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе о |
шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она леде |
е све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— |
упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други |
даху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди ко |
је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био |
гова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Ста |
ити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} |
н разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе |
виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> |
но мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угле |
ше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S |
зар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечер |
ушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га |
оњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и |
ледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им о |
о мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по им |
и ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> < |
} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као в |
ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. < |
ча! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер о |
на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очиј |
земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био М |
колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у сво |
, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко |
чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко велич |
онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А г |
о диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим |
? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега |
ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{ |
овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам |
гушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него |
.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити. |
тати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринко |
ној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!. |
!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да |
шапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џ |
ада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с ко |
> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, |
едно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га |
де узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче |
инио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очи |
за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет |
То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја |
не! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </ |
ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доб |
ра с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и к |
дни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се н |
седи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше нап |
е Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу рад |
тети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео |
ам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} |
еба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда ј |
доше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они пр |
пита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Стан |
је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака |
хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они |
ети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, не |
о у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа |
адрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не п |
хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} |
ељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони гл |
и безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... |
ега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S |
/p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни |
као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужиш |
..{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Са |
в, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој ми |
ало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S |
е баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p |
рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан |
хову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S |
} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га н |
је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бит |
<p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— |
ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, |
о брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао |
плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунак |
ти некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лаза |
...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — |
е и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко по |
/p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно |
бав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је |
, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо |
Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ће |
нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p> |
ш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Ка |
аја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... |
чине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји |
иједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. |
.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се с |
акати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне |
ој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: |
ети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми ј |
свим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Вр |
?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, п |
Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да |
тима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и |
оворио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљ |
е бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. < |
Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу |
чи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али в |
кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их пон |
> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама |
ну, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће |
поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. |
у, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто про |
ели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, |
и!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко с |
{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква |
.. није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав |
оји стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих с |
што и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан оку |
су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit= |
кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збо |
ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може |
је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} |
илазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу жен |
рити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> |
а, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} |
а падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом пог |
p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости! |
те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом! |
ан и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти |
>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи |
иво било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се |
вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S |
кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђ |
о смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави пра |
у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше |
p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— |
е!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више |
једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђ |
е га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </ |
сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је |
инко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Ал |
и како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p> |
у прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> |
опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и |
таде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — |
ећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па нем |
ри те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите |
ири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p> |
а хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно |
.. па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар про |
да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, он |
а му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихов |
Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам п |
ло тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> |
/p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S |
а тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; н |
живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде |
х казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p |
јући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говори |
<p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мо |
души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И |
одушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> < |
је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— |
ечи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па |
им, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше |
ица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па |
.{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да |
дио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} |
о питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш |
ели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што о |
да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше |
а, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... |
разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је би |
колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И |
ју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу |
оди, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала т |
Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити |
ам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао |
<p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — план |
они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љуб |
ече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си |
</p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? |
вао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p> |
је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну ту |
леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — р |
м жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу |
ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори |
баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопо |
ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S |
а казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели та |
и бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А |
његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми са |
ња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p> |
<p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Зас |
е, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p |
они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јун |
<p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p |
о, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ак |
оже бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> < |
да луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па |
сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике тв |
чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакне |
но...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} За |
{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то к |
иш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да |
вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен |
лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића |
а, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и ус |
м човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја с |
ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их он |
е питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме др |
рете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити |
а преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом! |
— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и н |
мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осв |
? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> |
} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> |
ђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и |
илош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Мил |
луга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред бо |
{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан по |
ију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам |
а, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лаз |
брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> < |
њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече С |
е голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— До |
поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што на |
</p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, |
бегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође м |
— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје п |
е очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, и |
викаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> < |
н развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Д |
Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натера |
е крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кр |
о, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај |
колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— До |
па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп |
сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Доб |
богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој ј |
а скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу ре |
p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p> |
уша моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S |
нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их и |
— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — ре |
тен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само |
p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, |
ш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Вра |
атукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То |
— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — |
ад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу |
прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаг |
о време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И при |
оста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тв |
до!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле ло |
ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека б |
едно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније ј |
?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алек |
<p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да |
бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побр |
крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се |
уду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека |
ина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече |
Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам |
.{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Кр |
итао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више |
е, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад по |
им; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним |
да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да |
оси!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојан |
драстао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милошто |
погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрм |
главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина |
станем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војв |
оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведи |
НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколиц |
; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко |
ри је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она л |
ена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p |
а Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, |
него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка |
. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у н |
Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се |
људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети о |
ов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнов |
е ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Је |
а ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Б |
пита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Ч |
ростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А стареши |
ју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет |
И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је весели |
<p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. < |
нило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га |
више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бо |
е сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она |
го сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју м |
нко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркос |
погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази |
/p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p> |
ије, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{ |
попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, |
аде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не |
ће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Ла |
о ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </ |
<p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Ал |
највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него н |
е било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића |
недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и |
ну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити |
ин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га ј |
p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега нећ |
каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бош |
горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити т |
уштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобрава |
азар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби |
ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи к |
сно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </ |
мовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али с |
..{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњ |
Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — р |
оје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, |
ије се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, |
p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао зак |
у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто |
и доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с не |
.{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа |
ао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, |
... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нам |
зао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути |
Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре |
очека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! |
вира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да г |
град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих |
о погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе у |
вољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја р |
ајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе д |
/p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </ |
ју и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и пр |
а.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго б |
{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} За |
>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И |
корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека. |
.{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, в |
о, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која м |
севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за |
росто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, |
слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому |
ти...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Завр |
На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки |
саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хла |
Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p> |
лавом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута ( |
си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођо |
играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није |
</p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ ни |
ени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беш |
ри. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лиц |
ови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче |
ран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — |
о и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на ов |
е из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху у |
збуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу |
де зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p> |
али кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Дог |
он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише |
</p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p |
.. </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе |
Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На |
у они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хи |
ћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. < |
криле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понаме |
Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И |
да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поц |
танка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда |
о чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
аја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа |
</p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? |
се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </ |
етра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га глед |
мала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико ж |
Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина д |
што да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар д |
</p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледа |
е тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} |
ичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима... |
> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му |
о је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајк |
...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако |
сино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака |
ани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пр |
аћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би |
</p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> |
</p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп |
а, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће |
{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен ч |
ох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... п |
ра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А |
е дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћ |
... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то |
мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без |
>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} |
та је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју |
у.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да |
жа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече |
А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p |
Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што ре |
ују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и весе |
о што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су ист |
.. </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} |
које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грц |
> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја ку |
анко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, |
је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p |
своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не |
он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! |
лушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— М |
е око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: |
а не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на |
> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше у |
мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом су |
S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, |
ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде |
врзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и на |
е ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подг |
— рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима. |
ка с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко кол |
ће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и з |
<p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека см |
како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p |
јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, к |
а ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише он |
<p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао ло |
оме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар з |
у се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва с |
гађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледах |
де као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема п |
кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито го |
ц...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> < |
ао и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратит |
кретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма |
ђутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мег |
лично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе ст |
о и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако ср |
а је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} |
} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{ |
месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе |
недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамн |
ему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута ј |
станак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне |
нобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац з |
држати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> |
тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} |
Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну |
Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан |
вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу |
е са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег бој |
топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе |
} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је |
ци поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину |
то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца. |
говарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Ст |
може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да пр |
асти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> |
пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт |
иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо м |
еку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш |
н, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се |
е: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на но |
>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и в |
..{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву п |
говара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о |
/p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! < |
ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он |
на као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> < |
а је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диж |
ма мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено |
чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> |
го дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим т |
. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и пог |
Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња |
S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као г |
јао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева про |
и...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе. |
>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> < |
<p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога дани |
<p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p |
у били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као |
и људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним у |
ла топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао |
око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, |
грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да |
и — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето |
ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврз |
Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има |
ар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — ст |
их чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге. |
ковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од |
си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. |
крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! |
Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли с |
дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац зап |
?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{ |
ва, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја |
S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је доб |
је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} В |
ати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p> |
} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође нена |
} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} С |
га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова са |
је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче |
ашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да |
– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као јед |
<p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече |
нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, п |
и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми? |
ко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... п |
ек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им |
инских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Ста |
е бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све в |
својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде к |
о у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је |
чи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем ч |
Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговори |
умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш |
га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом |
урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин прија |
к — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— |
је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топо |
обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, н |
узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се поја |
овора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много |
н.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи |
унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове р |
его у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лаз |
асну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако |
раћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки |
е, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лаза |
Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их |
анко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И с |
} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p> |
ој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главо |
е да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица |
ртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман |
Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, |
Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ј |
ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те.. |
а побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у в |
ма не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} С |
е. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је |
што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беш |
у наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује ч |
.{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обал |
а сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринк |
ра... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он нећ |
исли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стоја |
најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се |
је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки.. |
те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у св |
p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> < |
} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{ |
Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији. |
p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И јо |
оже нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за |
ко она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p |
и се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> |
Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Круш |
сећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разгова |
е хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </ |
о.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту с |
ика! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сва |
... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. < |
Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда |
ају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </ |
поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, |
чини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све с |
уменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у |
сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на чо |
.. </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> |
обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој |
м и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му |
{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Руднича |
нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше не |
„Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па |
, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њи |
аранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жал |
док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све и |
беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} |
да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се |
и... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам |
сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не би |
бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ј |
— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; |
пет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Безда |
таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар |
а цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} П |
оведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпу |
Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. |
е варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!... |
нка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу т |
р човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја |
о сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побрати |
што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео |
рог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јеса |
етоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о |
ога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси |
мет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини ис |
дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— |
мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није да |
<p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о т |
Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше меле |
.. </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како л |
однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{ |
д вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, |
ица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S |
искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— |
ао први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему |
страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна па |
е са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, |
> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он |
и, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио |
> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови ј |
.{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође |
о је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њ |
а ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над гла |
S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његов |
е дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{ |
дбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: < |
p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по ба |
само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове т |
више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под |
живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и сра |
ан, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек |
S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанп |
има и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио н |
то би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </ |
њу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога до |
зећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, И |
оп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> |
на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш си |
; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и |
на и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рука |
кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеко |
>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још |
оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном стран |
ојих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p |
Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пож |
ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </ |
че он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко |
Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, ву |
Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регну |
изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алек |
њати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју криви |
то Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледа |
он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И |
ју ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, |
амен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и вра |
а играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>П |
м међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта |
ремена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жу |
е плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, |
таде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p |
веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као |
>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи |
емо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам |
ти! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће |
мислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринк |
рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лаза |
казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! |
рити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. |
то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} |
ово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога ш |
аг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их |
нити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, со |
брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не го |
... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, до |
емпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Ла |
се тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!.. |
Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да в |
че после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео. |
рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p |
знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!... |
</p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже ра |
ко и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{ |
и се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Но |
преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час |
, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде |
је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га о |
о, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, у |
<p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехо |
нај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела |
е тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: |
гих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Ум |
о кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У ра |
м... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и |
p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не мо |
као у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара |
о о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. |
рдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у |
екса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама |
није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у жив |
ди у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на пр |
њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благослов |
и га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и км |
се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у |
вно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања |
време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не |
окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврза |
беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврза |
танков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко |
ски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога |
си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог д |
миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чек |
} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — |
— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p |
је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрс |
ху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разлад |
ко да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да |
јку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мо |
би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му |
ут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако |
т одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па как |
е зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти |
рдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревец |
врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутр |
{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица |
Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово б |
в, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. < |
х глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p |
ода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли |
пско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чал |
анишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се го |
н војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. |
очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да с |
амо да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} |
S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна миса |
Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет б |
ј је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> < |
ру се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да |
Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се о |
} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љу |
држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p |
{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Кат |
, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!... |
свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћут |
о сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. < |
ажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он |
Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а |
} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогај |
ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једна |
арао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... |
пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског |
— рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде |
е сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо! |
приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку прич |
ринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чеља |
мо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— |
...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише на |
! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жуб |
ну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у С |
о врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — нап |
о би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одск |
оп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би |
кија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три |
веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било |
о је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима вид |
стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} П |
ече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} |
чи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опом |
> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме д |
е палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S |
да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мел |
</p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p |
вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му п |
урава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње пр |
киселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка наз |
ришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> |
ца се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем |
— рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки |
аш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попне |
рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба |
ћице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена. |
ислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на в |
по, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш с |
...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се стра |
људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се |
...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше |
жени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја |
а сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи |
о...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од све |
и где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је поз |
а, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћал |
шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци м |
.{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А м |
ксу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њим |
а господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... |
држа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p |
ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{ |
— И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар |
јим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота шт |
ка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку ми |
у не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је |
е може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; зб |
гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> < |
емо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он ник |
се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан бил |
е хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо |
анко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај |
ар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако бу |
им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу? |
ају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост |
Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу с |
запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане |
<p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако |
само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша |
у. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> < |
..{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> |
— а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо |
ку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па п |
рену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им п |
о знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо |
безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а н |
питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета д |
ече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И во |
ај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — ре |
рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише н |
<p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, |
</p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи ш |
која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, |
!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p |
>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Ч |
ајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато |
ли: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гле |
<p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— |
са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — ви |
, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус ок |
.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нис |
, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поу |
заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; |
мучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани |
ше по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани с |
га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S |
пут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћ |
о шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И к |
ичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он св |
претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хај |
рачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} |
једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме зб |
</p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p |
} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мисл |
Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним поглед |
} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошт |
И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} |
са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опрошта |
о сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише |
мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не |
њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, ма |
<p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благо |
<p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} От |
, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велим |
е конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пош |
о главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламе |
Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да о |
.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут ч |
</p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки кап |
је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на |
је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по о |
е се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече |
</p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо |
нко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па |
ито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. |
— Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{ |
ече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам! |
ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати |
</p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи |
— мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>П |
{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да припо |
мам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да |
лио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају коле |
Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> |
{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти |
</p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом |
јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он приј |
ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, |
и му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана сл |
ће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у све |
љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срди |
и... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — г |
ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — |
ам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор |
ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умир |
Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинк |
а сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша |
! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онд |
<p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А |
е успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу к |
Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се |
..{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на друго |
па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и раз |
дељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, из |
између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко ј |
, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело д |
се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако |
гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну. |
не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад ј |
на... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. |
за куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отво |
уга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ г |
.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде зами |
рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од ра |
ј кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљи |
е, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, |
има и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рик |
кву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми |
о није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима |
е међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време |
/p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више ниј |
игао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се распл |
нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио гл |
оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S |
не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добр |
{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви гово |
</p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Де |
е са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Дев |
врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није пр |
кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас |
! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја с |
и замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p |
Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петр |
.{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и н |
па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико |
..{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео |
пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта |
Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! |
добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој пла |
Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остав |
оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је к |
! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја х |
а му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Мари |
Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, б |
оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?! |
исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака вр |
м ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћ |
које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку. |
о и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да |
рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!.. |
е се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима к |
Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлоје |
/p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, п |
кнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико ко |
тео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он мах |
кше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш! |
Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— До |
овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </ |
оси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} |
од Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову.. |
рушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред |
<p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... |
ко треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Нећ |
ам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> |
им разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и х |
/p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се |
и помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, се |
још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија. |
рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па |
уку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Ј |
</p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека |
ки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— |
<p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметов |
дмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пу |
твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p> |
и савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да савету |
ра.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе ск |
тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирни |
</p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{ |
ајљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Так |
сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти |
Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: |
и друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју |
ом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је |
Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да |
{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p> |
а.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет |
танко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побрати |
се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврза |
с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p> |
жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „ |
у нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} |
акше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја |
— мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, риб |
окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — |
>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш |
илостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Го |
ај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја те |
он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!. |
и тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} |
</p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, |
ајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он |
</p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме |
Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па |
лим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људ |
га и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне |
Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, |
није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме ка |
се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Ст |
ш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам |
бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и ба |
</p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у д |
<p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, |
ече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> < |
<p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо |
е реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мора |
ин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дет |
е теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним с |
>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А |
треба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече За |
о да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Глед |
p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокт |
, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па |
ад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што |
нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слуша |
ја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже |
.. — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда е |
шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево |
Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси ум |
е!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо |
{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу |
о треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, мој |
ио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда |
> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?... |
ш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби! |
ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено ј |
p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... |
говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. < |
то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њ |
ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га |
> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обо |
>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаш |
/l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div |
то се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљуб |
Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајућ |
аву и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p |
гов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — |
гло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кук |
и руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао |
више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она |
</p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку |
му, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се ка |
а. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се о |
аврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вел |
сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица |
</p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој |
још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним |
е се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>О |
раста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној |
нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије |
љала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је |
блећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, бр |
н ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Ал |
} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и ни |
душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио ис |
о мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходат |
} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је прете |
лише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како |
S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколи |
то га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце |
ранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У |
азар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала с |
а је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке |
...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он |
г чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у о |
е он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, до |
колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему |
од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу |
ћи како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{ |
кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као старосе |
лети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је |
И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се по |
и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају |
ad>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је |
/p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па |
S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави г |
...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекне |
кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!.. |
Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић по |
Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господ |
танко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Е |
се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лопов |
<p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи п |
звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе |
трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, а |
морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. |
е сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а |
Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, |
ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џа |
ен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог ве |
/p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> |
Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, |
> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, |
па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучит |
>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не мог |
>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, |
>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} У |
јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми |
>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, нам |
д борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног поприш |
{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним суз |
обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> |
на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само поче |
г зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад |
иде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и |
ати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар |
је заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сл |
еком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S |
и?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихва |
погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Завр |
— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти |
ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, |
Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јест |
е готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њ |
...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он |
} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је |
! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им д |
сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама |
{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> < |
а нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p |
четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Сур |
а — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се по |
е! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти! |
емо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се |
.{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше с |
знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да |
епи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче |
е прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па на |
/p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средин |
е да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прил |
само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... освети |
о!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко |
Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај |
укав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату |
Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онд |
треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њ |
— Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко |
ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда се |
анку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И |
ан Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!... |
у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лак |
p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас заг |
сти колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p |
Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још |
> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Запл |
Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— |
еби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шу |
>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса |
ка, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се н |
ковцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог |
она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?. |
ти. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су би |
ако доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурб |
ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} М |
ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. |
ад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препу |
<p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </ |
ете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он |
и! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко |
рећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Н |
ека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, |
ма зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} З |
убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем у |
њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само пр |
која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Ср |
и за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева |
докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде б |
шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на |
p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, |
ш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— |
у, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, гр |
детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, н |
доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети |
е мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окрша |
цу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не зн |
<p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро |
а, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пут |
да ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске нав |
нко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, |
> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Не |
а, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песк |
, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! < |
</p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. |
ече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Ал |
то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У до |
ти.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро |
ико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којеку |
} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S |
је на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је |
p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје |
е смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу.. |
здавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p |
јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{ |
милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћоша |
твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица се |
ш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А |
Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У д |
агано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У ш |
ад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у |
емају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у |
ашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, |
шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, са |
пше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Ј |
не понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни! |
ој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{ |
S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} |
а дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцка |
</p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док м |
скакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало |
бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плаво |
пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци ус |
ој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друго |
их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издева |
испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>С |
звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите |
ом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не |
амо кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, |
ИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли |
био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га |
ог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. |
хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} П |
нолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу |
азише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потр |
а докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> < |
</p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И не |
узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и |
прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шт |
над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} |
и му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а ч |
неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на |
је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учин |
о Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{ |
аћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, |
на несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и з |
„врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се |
зан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за ш |
ће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледал |
као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчк |
ти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Ста |
прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао |
.. и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами |
<p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Ј |
ву принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у г |
ова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше.. |
о смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само |
једаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — |
и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!... |
тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> < |
илостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклони |
ора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја |
Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића. |
и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па шт |
p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног б |
едоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтав |
ја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> |
почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чуј |
...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, |
и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку за |
нобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше о |
м.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али ј |
, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Муја |
свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је т |
еде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се |
је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепа |
рчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова |
ивати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заис |
ислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код ку |
рпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па. |
ко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, н |
анко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, |
у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се |
е сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајав |
иће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се |
...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет |
ву причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, |
milestone unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак |
} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разле |
јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пе |
рошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!.. |
ма, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено ко |
Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов пл |
И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о ју |
бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је ле |
чекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби |
иде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да |
орни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише с |
о време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископа |
б с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стад |
о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, |
p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би х |
ују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло |
{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи нокто |
а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — реч |
на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, |
гама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> < |
. </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
чекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко |
рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар поб |
коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> |
а је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чист |
е нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два може |
павају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— |
S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе |
ладеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи |
се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер и |
јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо с |
а не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. |
огу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, |
>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни |
и И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се н |
хор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше т |
ј макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радос |
Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледа |
<p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пака |
Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћ |
отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О т |
/p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по кој |
<p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од |
у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи ди |
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега зате |
<head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим о |
ући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред о |
чици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало |
прети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар оп |
Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз гус |
погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па ни |
долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљак |
але тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све |
<p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> < |
о, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда заг |
ити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса |
га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га пр |
> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко |
а нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, н |
егдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта |
почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је пра |
срећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао ј |
.{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шум |
и! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кеси |
>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да |
го изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онол |
чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, п |
ислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... |
гову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам пева |
то се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пу |
на!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се |
ађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по р |
ије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана! |
к?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао |
ш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— А |
исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо ч |
што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала т |
еда нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, ха |
ивот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, |
.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p |
} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ив |
а и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесен |
има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води п |
ини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био |
е питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он |
ађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, |
ction" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Д |
ви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Ал |
смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу |
p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу. |
мена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био |
. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није.. |
аков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Ка |
у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од пост |
... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Руднича |
ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју г |
вет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у |
?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долаз |
што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Поб |
екако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки трен |
МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и д |
{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ств |
t="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашни |
е и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па |
га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су |
у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи. |
ложен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме |
ити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође |
ти се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек бе |
је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се |
> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај ис |
estone unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ мо |
ас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S |
о је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> < |
па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је |
уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са |
... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту |
ерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пуш |
по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p |
ви није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде |
сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест |
о!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још сто |
н — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари |
каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> |
{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, нар |
овек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвод |
е хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му |
ужину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиро |
е жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пр |
башо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Ла |
Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S |
му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Ју |
на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остав |
почео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И преми |
а и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и о |
> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадници |
ас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје |
да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> |
за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од |
S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харам |
p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> |
<p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> |
је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И |
/p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к |
о, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту м |
но, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на св |
ана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како |
а сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Ал |
ао највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у о |
таје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!.. |
е насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p |
а. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трг |
над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, |
p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то ч |
арам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До |
Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска |
>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено |
има двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} |
смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </ |
/p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. |
, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо пр |
ветити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? < |
рамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и |
и!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да беж |
рашнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да |
>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— М |
и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогај |
уршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака до |
ј није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању |
а шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и др |
ук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту шта |
</p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{ |
енем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је |
али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава |
је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а те |
ој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још м |
ао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... < |
дови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је |
ње звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Б |
<p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца каме |
творила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи ва |
им коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој гр |
ху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потру |
као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пит |
а и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нек |
ешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У у |
онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин |
ја Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p |
моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу нап |
ици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и |
нуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није |
— рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић |
<p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекс |
по... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер |
је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издиса |
ад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авли |
{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим |
ли један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вел |
дно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter |
S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и неја |
ка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч |
бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу |
То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад |
ву разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мисли |
..{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али дан |
...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S |
д онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај |
е по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; |
ака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар |
цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пош |
азговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... |
ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Не |
— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно с |
а, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван оду |
а... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдем |
</p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, |
другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по |
<p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метн |
нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при са |
ша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!... |
атом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!... |
</p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми ј |
еш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и |
нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} А |
е Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{ |
_C2.21"> <head>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да н |
засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко |
здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се п |
наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има |
да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што |
е заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић |
мбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Л |
ја?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова добр |
његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њих |
и то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! < |
кне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара? |
S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздравља |
рне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућ |
{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за |
се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи |
head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с |
вом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи све |
ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад з |
њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко кри |
...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истин |
уцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па к |
.{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта вел |
УЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Н |
ије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе п |
n" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а |
d>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху |
p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека |
а...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи |
{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се |
има па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S |
, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла |
се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља др |
авља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седе |
лада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што |
ао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— |
АК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами |
и!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу |
ти своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у С |
о — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти |
ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигд |
ог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић |
али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово |
не, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Доб |
/p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако по |
и вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити |
д дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; с |
му око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака |
он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито |
дигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунашт |
. </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, н |
своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Ч |
<p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже |
иста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си |
о, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора к |
кса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како |
p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, |
ћи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одл |
> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео! |
еба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опе |
о ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, |
ати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је |
бе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> |
...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуб |
о духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Су |
урака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... |
p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? |
овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно п |
огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо... |
ог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је |
друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није м |
као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да н |
е, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван се |
али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда ок |
јдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја |
Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, |
Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!... |
ђу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде |
е мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> < |
<p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} |
дмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека |
.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе о |
p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје |
о вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И |
заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А |
ди моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, бол |
о попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ств |
} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрст |
ођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жељ |
о!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти |
кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како роје |
тварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему рав |
же главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђа |
полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар с |
лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али |
> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. |
ра одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: ј |
ном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то |
. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} А |
се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватов |
узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му з |
> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас с |
— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју осве |
!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружи |
му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже д |
, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће |
очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му |
.{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звез |
И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је на |
и Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и |
. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, сок |
, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p |
, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мис |
— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лак |
S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} За |
{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћ |
он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — |
а се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође |
ш није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Ка |
к починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти н |
Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— |
вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише |
иколи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита |
да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хај |
ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Г |
па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се си |
акао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, |
више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p |
</p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и м |
.{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа на |
лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му |
абадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, ка |
је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигне |
пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и |
а му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окреп |
е!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он |
е.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div |
о. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по |
прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био |
е дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто ка |
ки и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као |
ерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био |
о сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се |
амо је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је |
ткад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш к |
а тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. |
де виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као п |
неше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} |
оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо пр |
ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, |
ter" xml:id="SRP18963_C2.15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Он |
p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају сн |
е та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало |
еку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} |
p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло |
коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, б |
осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јел |
ра?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих |
ст, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су би |
ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, |
ad> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се жи |
ече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div typ |
... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око ње |
трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места |
сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љут |
те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? |
.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти |
ура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамб |
, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!... |
се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге ута |
у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну гла |
рзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Т |
{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па |
вар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Бр |
>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и тре |
аг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало са |
тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојиц |
ојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио |
е!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> |
а се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: |
му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S |
</p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} |
ио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... к |
} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они ј |
лиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још крив |
је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако |
учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљ |
кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> |
/p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </ |
омислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И ка |
о, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући |
најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, проб |
та ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је с |
пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Мор |
ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и |
је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један д |
есет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право |
ма ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта вели |
Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је под |
</p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. |
ојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Ма |
чава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него |
Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он |
— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири с |
снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Ос |
еколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад |
у, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Т |
главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p |
>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи |
еколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење |
заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} |
. </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени |
ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили |
са хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на |
као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опро |
Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога |
Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви |
тра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај а |
ј кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... |
а донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да д |
. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту с |
све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још ју |
док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватр |
..{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и |
у му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, ка |
ка завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга |
у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи о |
старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и н |
ренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га |
хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговар |
— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, п |
но лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге За |
; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а |
ари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S |
о оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!... |
одиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је жури |
S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило |
<p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се са |
те, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други ј |
се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— |
бом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су п |
у.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свем |
оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван |
це игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} |
човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру. |
, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, |
ћете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!.. |
би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. |
па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Н |
> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? |
Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — |
вица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Зав |
... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сеља |
ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко |
лици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појас |
ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је ре |
ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више н |
и да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. < |
ости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А |
онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Ал |
ача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади |
мешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ д |
ади!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а зб |
вршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио д |
!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, ма |
— вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— В |
оси! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с |
су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо |
је млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно |
може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам т |
селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, зане |
ли... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледа |
кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто |
држати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пр |
часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању |
а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко запо |
је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с њ |
...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочи |
/p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Б |
тири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра |
ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слуша |
Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. < |
раст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— |
пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л |
>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, т |
рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донес |
корац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске |
оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрак |
} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би |
.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помоли |
нце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снаг |
звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Сал |
е прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву стр |
</p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. |
баша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу |
засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отвори |
е!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у с |
ter" xml:id="SRP18963_C1.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелиц |
{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољ |
есу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S |
у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? < |
ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва б |
че му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били |
S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико |
паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? |
Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква |
у су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, М |
ш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{ |
ја се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо |
о, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто и |
<p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита о |
шао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> |
ј рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта |
дово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— |
он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> < |
храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То |
. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара.. |
p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто |
оз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p |
Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зе |
... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Бо |
ројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си |
</p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упи |
је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! |
> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко |
ст. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици.. |
ну!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_ |
ја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакл |
што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!. |
кса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, |
пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе! |
рушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја н |
Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми дана |
а ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију стран |
ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравиш |
Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p> |
е да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — |
p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије |
p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </ |
њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико |
</p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се. |
а знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— |
нко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} О |
</p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опрости |
носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p |
} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за кој |
амо климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не д |
пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>С |
>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p |
урчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! |
вице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, ш |
</p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И оп |
рећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се д |
На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси м |
<p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — у |
стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде |
аслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да |
ти сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— |
Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— |
се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} |
, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара |
ашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Ст |
на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — нас |
много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују |
ли око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разгова |
ала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на н |
цу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци |
е мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер ј |
</p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— По |
и се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о |
ром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бл |
ко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око |
То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да |
још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. |
без!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дуб |
</p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске т |
у харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засел |
попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не |
у заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он |
пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна |
аку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од |
беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p |
!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Ј |
прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. |
а не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пи |
p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му. |
} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— |
иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему н |
<p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, |
Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, ка |
м под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јови |
ко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прич |
Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — реч |
рзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Неш |
<p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p |
<p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не |
нко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </ |
/p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — |
му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S |
нако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана |
је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада |
, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаб |
дише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се он |
земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је |
а!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и б |
и... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и |
</p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— |
> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени |
мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S |
му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата с |
Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брин |
ше места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!... |
то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта ми |
S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спрем |
е преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, |
о, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се нема |
/p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S |
јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако по |
омоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, п |
> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одла |
Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Т |
се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Мар |
тати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Н |
ва... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{ |
p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> |
аже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{ |
си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ |
аху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Г |
овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — |
њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> |
<p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Б |
шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, |
ди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нек |
бе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и п |
с ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестал |
није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева при |
длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </ |
н о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздра |
, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко |
и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S |
искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> |
о оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти че |
је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и так |
да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке кућ |
p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека |
</p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај у |
а само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе.. |
о, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? |
нажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову ру |
Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Ј |
них радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг |
чица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p |
о дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било |
јком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да |
а, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он ј |
Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изид |
!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати |
воме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћо |
вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, |
еш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер та |
терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, ник |
.{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!. |
Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага |
дати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку х |
p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него ју |
и приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гус |
!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{ |
е... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Виш |
мче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из |
— рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— М |
— да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп у |
се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каж |
ан. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже |
у рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S |
ама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао |
зби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита. |
оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну |
одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. < |
а, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p> |
ва ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку тво |
е мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор |
жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мор |
данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; зн |
рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. |
ећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја |
прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на |
наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Ту |
лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана |
муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> < |
.{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твој |
.{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром д |
>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. < |
пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила |
и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он при |
, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и |
<p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </ |
<p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </ |
.{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} |
рије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је и |
ом сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кућ |
, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом |
леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о к |
анке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p> |
е као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ноги |
; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Због |
на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Пам |
у да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— |
у да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p |
е ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да |
и и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Те |
велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува |
— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Ч |
Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} |
чи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи |
дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, |
!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лаза |
е бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мо |
кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако ист |
...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{ |
ислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се п |
дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као |
еч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше |
сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро ј |
Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до с |
о Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. |
н висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> |
не одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! |
Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај вид |
ад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало рак |
/p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, г |
рај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љут |
ашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... |
рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина |
који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја би |
начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ј |
ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше |
су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шт |
у она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— |
ед судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p |
рошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p> |
ао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као ш |
вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас п |
угови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу в |
рзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — реч |
гибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије |
тврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ |
аше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Ј |
ман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Си |
Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и |
к, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хла |
ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних |
тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква т |
ше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p |
ндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> |
ље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </ |
прављаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, ча |
бе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Је |
гурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је г |
ош руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођ |
дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p |
еља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на г |
е говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно. |
оле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> < |
ом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и само |
ала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала д |
тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И |
> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како б |
метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране ст |
"group" xml:id="SRP18963_P3"> <head>ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
<head>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш ко |
e="group" xml:id="SRP18963_P1"> <head>I ДЕО: ОДМЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
e="group" xml:id="SRP1893_P2"> <head>II ДЕО: ОСВЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ринесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се де |
еже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} |
а загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде с |
о у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </text> </TEI |
. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </ |
а гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио ја |
ах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турч |
це, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! |
то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То |
шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекос |
има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао ј |
о, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... д |
анко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!. |
Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу |
ори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да |
есет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за |
...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли б |
још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа |
<p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </ |
лим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би би |
амо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб |
мо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Је |
> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као вр |
дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> < |
ија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуц |
опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се о |
и да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, |
. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе на |
, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњи |
и, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она бе |
У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и паш |
али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујаги |
дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве За |
пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први п |
S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече ст |
азати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега |
е по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада с |
за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечив |
хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пруж |
овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на лев |
разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни с |
бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” |
хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се |
> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадос |
а? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче еп |
ли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шал |
а одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Д |
зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринк |
колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се |
ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} |
је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повој |
<p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког ч |
S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се ди |
сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан |
итељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хра |
!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам кр |
...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. |
— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> |
на?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убије |
.. — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алек |
е!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим колени |
м крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отић |
вет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свака |
Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободе |
остодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час к |
а поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђ |
аш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека |
ранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже |
е Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су |
колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине мој |
старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?. |
о човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јес |
је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нем |
га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S |
ица је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача. |
Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему |
лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим ст |
е мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде |
е ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погл |
го рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући |
астанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша |
и видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још |
му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док |
S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она |
нило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? |
си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох |
на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је |
њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метн |
ац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> < |
па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. |
а, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да |
е руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу |
е смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живот |
<p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа |
зговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Тр |
нко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, |
богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Т |
наш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одго |
па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узет |
..{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како дец |
и — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опр |
с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне сла |
зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пр |
овању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срда |
сле плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила ја |
камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима ј |
а види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна си |
рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништ |
Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад? |
, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац |
и!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младе |
беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута |
ички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Але |
ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на ва |
гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица |
вана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар |
гра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе в |
} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... < |
смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за дан |
беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси и |
на наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли. |
..{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвоји |
сну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек виш |
тараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збе |
ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је од |
то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јело |
диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха |
крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначк |
требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} |
бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви о |
шина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, сн |
</p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} П |
ћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диж |
иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издев |
а не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па д |
а се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!. |
сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} О |
ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!... |
ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, |
д тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита сво |
зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна сн |
растао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!.. |
стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош рам |
немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p> |
лао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, п |
{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S |
је и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху с |
бише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо! |
а, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом коле |
децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролаз |
..{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!. |
што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том |
на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде |
не па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у |
као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p |
/p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А |
ожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне |
, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има.. |
атовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па с |
} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му |
p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу. |
днем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> |
/p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветника |
а за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на тел |
о ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!. |
дите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драг |
јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p |
<p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: |
уд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— |
га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекип |
ан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да |
екну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотр |
орама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша |
_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немог |
му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао |
ебрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се |
волеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи |
{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч |
еви и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје |
у... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су в |
е сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, та |
гом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најла |
S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену ц |
у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... |
га врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— |
инили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда |
ter" xml:id="SRP18963_C3.17"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га доч |
е!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи |
Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе |
је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад |
идеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са њ |
...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање |
</p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја про |
ојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отв |
а вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
/p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више |
Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— |
око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбо |
</p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде |
својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Ид |
ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе! |
њу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њени |
н и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам |
> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њи |
викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо сврши |
о тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јав |
Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је догов |
..{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што тр |
да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И |
аља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече |
— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показ |
ибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо м |
Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се освр |
Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки ри |
} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила |
обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најради |
к не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар |
без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Тура |
Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче |
ушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} |
аци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут диг |
ују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Це |
овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том |
опом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, |
лавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварају |
емо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се |
: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они |
о би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо |
ако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S |
и Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наме |
p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p |
по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да у |
уке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, к |
е у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остат |
рсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — |
на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјагли |
лу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. < |
емо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила |
се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. |
живе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озеб |
демо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" /> |
ркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је н |
колико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише |
> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — |
у, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> < |
ку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза |
бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... < |
рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за г |
..{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики. |
сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и о |
ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{ |
атра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе у |
одом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... |
е наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и р |
су могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан уз |
то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} |
и зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} |
<p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож |
Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Дев |
.{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она за |
има.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој к |
во, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала |
/head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу д |
после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Ран |
матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Ниј |
, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у друго |
на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... |
</p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Х |
ко ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И су |
Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} |
је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кућ |
а не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не |
се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак |
а. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече |
телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И |
Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збе |
{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога |
уни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде |
таде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно ч |
S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на |
се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p |
мо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам |
з ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо |
они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека |
S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — |
о. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— С |
че: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... < |
>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши |
неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Си |
. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко |
зан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? |
обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си с |
нуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете |
и, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не реч |
одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви б |
оћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов |
а њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стад |
ад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану т |
p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред |
Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју |
<p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњиш |
{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно |
Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сјед |
ме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> |
устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са |
азити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је |
ш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?.. |
у и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с |
и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем |
је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — |
<p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим |
ћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Неш |
<p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрах |
Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми бу |
слаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p> |
човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — |
десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... < |
а носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу.. |
ам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо |
не руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не и |
и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Пе |
богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p |
о?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мисл |
/> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто пр |
/p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <miles |
очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Д |
ошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за |
.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> < |
. </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; |
че пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је см |
..{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љу |
ао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном ве |
из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро |
..{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— |
о беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то ку |
ца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас |
унак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовиц |
и се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Т |
} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и с |
не главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. |
. </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — З |
р буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под |
аседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} До |
ца!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} |
у правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} |
врсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он пр |
чи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било |
нилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом |
ез мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету о |
<p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p> |
ј посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} За |
Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Де |
асни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже ко |
и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозв |
обом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека |
S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, |
{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како с |
вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пи |
орио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно од |
ад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек! |
ше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала ти |
г! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се |
пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред к |
а ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Сас |
{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> |
.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри |
здуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се н |
зне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по к |
ословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подиго |
га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души |
>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — |
пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало |
те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> < |
ад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши |
лади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ва |
.{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањи |
би и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> |
ринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја гл |
/p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> |
! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> < |
ка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих |
а отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што |
па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст |
Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> |
рчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову |
; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати к |
нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> |
да попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да |
иде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему |
ва и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, |
зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина |
отраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претв |
ше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као |
Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа |
и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрек |
ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени |
о једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и та |
н.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Але |
могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И |
естала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше риби |
ко те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на |
а одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било |
исоким крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слеме |
да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p> |
ва, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде |
бојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао |
не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га |
иран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </ |
е бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не |
орио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговч |
/p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! < |
то си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгуби |
побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} |
се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отиш |
иру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не ву |
рац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера! |
ађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се о |
у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: |
ила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — По |
... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, н |
је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, |
му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, |
клони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хлад |
Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала д |
у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, ста |
е и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, т |
оносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задир |
дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учин |
.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се |
је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певај |
. — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампо |
.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{ |
и живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан пог |
— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> < |
Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита |
</p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа наре |
/p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кро |
ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповјед |
Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван с |
стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му сева |
ви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!... |
<p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S |
>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћ |
<p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него |
ина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити |
здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити ку |
И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, и |
.{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, |
ти се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје |
од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! < |
зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем |
} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Или |
Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> < |
викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станк |
рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још |
>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну С |
те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Д |
} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кмето |
му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севи |
ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, |
кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и |
{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p> |
е шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше |
ан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јов |
се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чуј |
</p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је пр |
гић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једн |
мај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. |
ари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, т |
и, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Ј |
прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћ |
иваш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те т |
p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, т |
Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— |
е. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад с |
је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— |
ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p |
се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин |
поведи.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мар |
иван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не |
а жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p |
<p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> |
</p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по до |
на у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} О |
споређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распор |
. </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је |
замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: ст |
учеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> < |
Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно с |
и пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њ |
анас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p> |
и, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу |
највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} |
чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chap |
ан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на |
..{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и н |
танка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти |
клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{ |
урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било |
еш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага |
ће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати н |
.{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p |
...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p |
обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Ве |
> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар |
ико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p> |
Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} |
заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ра |
рзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па |
тарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Шти |
ола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, с |
, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старој |
ово присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом п |
а се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари |
пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да м |
р, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба |
њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прош |
само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - |
све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је |
емањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на ње |
наца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшн |
а се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — |
.{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у |
из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> |
и од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, |
Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав! |
S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле |
ead>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушк |
ем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред |
p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </ |
чин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао поглед |
го да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селак |
ад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{ |
а његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лаг |
тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Није |
вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. < |
/p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара |
крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> < |
рце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац |
ук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. |
. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђор |
годно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{ |
право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко при |
Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— |
. </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене глав |
ече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом |
ија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— |
тутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, ст |
ричати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{ |
енуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше |
какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се дет |
у Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станк |
у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> < |
Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао |
говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је |
; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже |
совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. |
ни — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новац |
е ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом |
. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повик |
е вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође |
S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> |
леда, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква |
свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Ј |
и, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му ј |
у наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, |
Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је т |
Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— |
а је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. |
S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један х |
мпову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја ми |
се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, |
а кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се мо |
</p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забе |
тва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени |
ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућа |
елице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} З |
то, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином |
ини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и |
о да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељ |
сморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, |
е равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Б |
одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кип |
</p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду да |
у много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад З |
пати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву |
унски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, |
м!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али |
ова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда сп |
— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљд |
сте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи |
— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта в |
ци су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко с |
обратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они |
Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — запов |
маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога |
овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!. |
ио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мр |
ита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — ре |
има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће |
адан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он |
да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Параш |
тао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... |
дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштат |
<p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже |
они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да |
еће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и |
брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба |
p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p |
снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... |
ва, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да с |
е беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже |
асмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендиј |
ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп |
би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци ру |
во... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те |
За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </ |
терао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, |
</p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овам |
ло размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав |
, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали с |
е скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наје |
моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одсту |
ме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!.. |
ше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Стан |
уза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> |
S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вра |
мен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али А |
p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дру |
ине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског по |
/p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} |
поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим |
сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја |
p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> < |
ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, |
и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси мог |
рака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћ |
ови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно у |
трашна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озе |
тегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с |
има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: |
и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђ |
већа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xm |
проштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
е био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осме |
Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић и |
не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је доша |
е.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара в |
оје.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само |
е... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — |
— упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, |
<p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А |
о од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Прич |
сни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану |
ао кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а |
ја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S |
> <div type="liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнае |
д науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку |
Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран |
tion" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је |
г места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке |
први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, |
S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем ј |
итлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Страшн |
се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те ж |
А</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што с |
залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево |
</p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече За |
Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба д |
{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косо |
кут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чу |
то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема |
историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојски |
ијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју весе |
> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chap |
ан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по ку |
>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли |
знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, |
уње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај |
о три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било ма |
тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ван |
псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, |
држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немам |
авити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је д |
Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{ |
— добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{ |
мо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро п |
— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те о |
поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког по |
баше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазна |
о Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S |
а Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко |
. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Д |
мо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим |
према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памти |
Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Им |
ћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради |
амо разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је |
ово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он |
јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече |
обар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онак |
асног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да м |
зговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар ч |
бар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци крас |
х први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би воле |
ако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, ал |
из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бит |
ори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... |
осте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене |
зговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Ми |
екаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је |
е па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Ма |
>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зат |
је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} |
говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце д |
/p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турак |
шу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошев |
одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!... |
Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и |
/p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p> |
рске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби з |
век, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </ |
и.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен |
едно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слуша |
аврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигн |
кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки |
И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало |
лаву Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила |
акаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то |
о учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш п |
p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p |
!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај |
ља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао |
угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног прија |
ва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко х |
нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S |
ена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао |
цима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатага |
</p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он |
Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. |
оба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с понос |
ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као ст |
ужи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њ |
p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Тур |
<p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се живото |
ш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не тр |
p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одраст |
чинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и син |
људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао к |
.” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми |
ао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било |
ст, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колеб |
сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смр |
...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окре |
та се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S |
део како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја |
етра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али н |
ио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе |
својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Теб |
вамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> |
Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву. |
к је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова |
и од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњав |
добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто |
ного нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не бра |
аху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на об |
ем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се |
рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефе |
се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зек |
и му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати. |
p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам |
p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се |
се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... < |
... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан ок |
. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И |
ци, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову |
а обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, |
огла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се |
ша му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље нег |
Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш к |
ли прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћи |
Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Ту |
ко им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе пр |
</p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и |
се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини ду |
ћи одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој |
у — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити д |
јете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исто |
по!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им св |
га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише ж |
ти којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... |
е гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби дом |
весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? |
Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао |
<p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао |
ицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће |
а једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутља |
ржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од м |
} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! |
седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе |
— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ б |
<p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлу |
е познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </ |
ћама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети |
му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Как |
хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро ка |
тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па |
о четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?. |
. хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога до |
<p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе |
.. — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је оче |
ед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> |
ну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад |
тјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S |
Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоћ |
добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Круш |
S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и как |
лошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. < |
е? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда зе |
ом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема |
ида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта |
даде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као |
>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп.. |
њен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ј |
У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </ |
га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожел |
де, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, |
још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пан |
полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да ј |
>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си ду |
/p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} |
бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још дв |
осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много |
има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p |
пет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о д |
ко на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се |
..{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој |
а... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још |
врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — р |
тићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p |
м ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </ |
а био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа |
да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па |
ти ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> < |
пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабет |
к.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И до |
еш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јес |
паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко |
ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p |
Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас |
овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од |
онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у д |
о. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Ла |
па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потре |
То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је |
отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па |
Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги а |
одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се |
и сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчи |
све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш воли |
И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу |
ликих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казан |
му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— |
лоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од |
ико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако |
Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљу |
Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{ |
у, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим |
. </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> |
. воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса |
реп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> < |
је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати н |
агу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш |
нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку |
— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... ал |
> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је |
едио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико велик |
еш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. |
на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишин |
ри ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од |
</p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућн |
Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати |
реновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево |
нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још п |
ом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи |
<p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баб |
ме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. |
ко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцка |
те леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра |
па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове |
ви поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко |
колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало п |
Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — ре |
ово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уст |
борави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— |
намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним мат |
то треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само сл |
о је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну ди |
дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— |
— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече |
час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га |
кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мал |
Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и |
Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> |
Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам к |
оћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну |
рамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> < |
е!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се! |
ко диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отп |
вима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам |
на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p |
. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотр |
а свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне |
даде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихов |
>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} |
> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти з |
Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p |
е: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздрављ |
иш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа. |
Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој доб |
знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} |
Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јел |
, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p |
ав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп |
— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> < |
ј!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршен |
е никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— |
Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>С |
зуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде. |
ко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам |
рети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Ста |
заше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{ |
рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— |
>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућа |
да и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{ |
ао да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од ње |
дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити о |
обро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што |
кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </ |
нџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раши |
слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше |
} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Ка |
ен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом |
ече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <d |
>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом |
/p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изне |
попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} |
егове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти |
изива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{ |
купило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дев |
рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред |
Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> |
е све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи |
о човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта |
</p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, |
утка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и ду |
дамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је доб |
S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и т |
видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете гл |
ама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, |
те, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, т |
ме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за |
јте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде |
ледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се.. |
— Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
гов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одб |
да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио |
е зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пе |
твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невољ |
!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станк |
добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пи |
мућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. |
му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!... |
а мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — |
та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, |
ни лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} |
ли они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ |
реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала п |
другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и пог |
ксину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Шт |
ви позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише |
у, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега сла |
ађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </ |
ом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости |
силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} |
по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станк |
обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим ку |
Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну.. |
чевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Т |
— ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим стар |
{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: на |
он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да |
е кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донес |
и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе љ |
слао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе |
ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{ |
, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!.. |
Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћ |
... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим |
мет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!.. |
то вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли |
ци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> < |
па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на |
Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти ј |
, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити |
. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S |
авор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да |
је.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти зап |
ка Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да |
ог, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... |
<p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, ал |
p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа. |
тро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет! |
траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те |
одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу ј |
Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта |
дено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с |
а му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јес |
вом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изве |
торник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S |
ју од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер с |
> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а о |
ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их к |
ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринк |
а јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвор |
код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му ис |
а ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судб |
синој кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доист |
{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињ |
ле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </ |
— рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га! |
!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити |
е у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног |
та, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако |
љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зе |
ва...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онеми |
оја ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кули |
они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима |
куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} |
а и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог |
S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! < |
...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса у |
отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </ |
нас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> |
обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </ |
ћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре... |
и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p |
је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгл |
тећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је ка |
на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. < |
xml:id="SRP18963_C3.6"> <head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мал |
рнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за о |
е добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S |
садивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S |
p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то с |
и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, в |
S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? |
<p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{ |
е могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од з |
шу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се |
удима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} |
ану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош |
ледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. |
ами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> |
а стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, свак |
а душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду н |
е наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А к |
јемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас пов |
е. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p> |
о по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p> |
е и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> |
Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им |
још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, |
о?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... |
ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећк |
ан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Хар |
</p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — р |
јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред ц |
ас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} |
<p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајн |
S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава |
ше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Стан |
а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће зем |
е боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двоји |
азав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповеда |
а свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су најв |
— рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра |
Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> |
. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p |
лекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} |
ко! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p> |
ћу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне |
Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: < |
би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с |
међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до по |
ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него |
ли; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Т |
.. </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих! |
о чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не мо |
оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он н |
ита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — |
тпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их з |
дим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га уби |
влије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се |
коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Ли |
p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!. |
ј посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, о |
Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на ме |
!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} |
. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њ |
право нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербе |
<p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најм |
Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свак |
о иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој п |
из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео неког |
>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздрави |
а оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те ј |
и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} А |
>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало |
амени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шт |
рамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите с |
ановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Ш |
.{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, |
и хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, |
је су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцају |
>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А ниј |
спротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу |
зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} О |
славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p |
Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли ту |
ка!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помилов |
да је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је т |
је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе |
>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош |
у на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> < |
обар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко |
м?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме тр |
м више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за |
атрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — |
о, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} |
диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p> |
те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих зн |
е Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео |
Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, |
а — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— |
о нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да |
, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа |
е, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погл |
ма звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Р |
мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Име |
само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S |
ене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двој |
Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати |
ном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Св |
, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп с |
ујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао н |
зговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе г |
им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га |
ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео о |
ц. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у стр |
харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Суреп |
да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто до |
даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху с |
маш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: |
а најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај ог |
да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји к |
хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћ |
} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{ |
упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо |
Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он ка |
ажџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код |
човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— |
p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мр |
>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, мо |
у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. |
ији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, |
јој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него с |
че му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу |
овек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— |
а ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се |
трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин |
смо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... |
} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> < |
. — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А нем |
ишта?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче ле |
рекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се |
. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтед |
ер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш! |
а снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се жи |
и сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах |
и кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата |
чека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поз |
, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, |
и и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, п |
не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу ник |
да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе |
— рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето |
ан ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не |
ог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрх |
— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не |
>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. |
зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа нек |
зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркв |
знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може |
е иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!. |
ано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> < |
</p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја |
и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше |
{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошл |
ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и сприј |
ш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како |
сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ј |
ађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде ч |
иде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> |
та си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, |
д ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у о |
</p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он п |
а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко |
</p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> |
} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећа |
...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p |
лута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </ |
о тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да |
г табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војв |
да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и |
и је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја |
запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p> |
ај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља пролом |
од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе с |
су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен раст |
<p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него |
и...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– |
тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се п |
Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их в |
викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и ка |
као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, |
амбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише воли |
вајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка |
е и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — |
.. </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је |
<p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S |
е јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра |
ан те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да |
говој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је |
громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи је |
Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— |
сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S |
...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли. |
<p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — |
ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И |
к у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, |
о на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{ |
milestone unit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Л |
!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп. |
куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет |
Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> < |
а се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте л |
се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека ула |
. гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не |
дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па |
рова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S |
{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>А |
{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — |
о!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јав |
јдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Св |
анас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И |
мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам тво |
нда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако д |
се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула |
роз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових з |
S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> |
о...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча пре |
ило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који з |
ца сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Ком |
еко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Суреп |
дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> |
го...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — |
њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S |
се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поск |
ити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти |
а Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — |
ме!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!.. |
и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} |
итеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу |
да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиш |
правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бр |
АДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, |
ка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!. |
шта урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само коли |
ети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало |
ј да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} |
мет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну |
по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!. |
н.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, |
ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> |
и је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви |
е се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> < |
е, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Ста |
аш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много |
е?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се |
ављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Т |
ити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и ус |
Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда |
Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак ниј |
сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, |
ладости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његов |
— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> < |
че!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта и |
Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и пр |
шка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све |
атворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше |
капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхта |
Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, |
</p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станк |
, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека |
и, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — реч |
ене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке |
није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало.. |
Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико д |
— загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— А |
нима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада |
прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису |
о на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи д |
водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! < |
во што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одго |
и станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У |
азговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... |
p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </ |
ку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>С |
рне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају |
ка. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза д |
. — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се |
> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — вик |
ите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узми |
. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај |
, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Ј |
И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је |
трпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њ |
} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз |
нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали |
бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А |
и — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грех |
како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p |
човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад оду |
остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да |
светник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> |
а не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека |
.. — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у |
.{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни |
ине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим |
јала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{ |
рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ј |
ре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да |
згоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: |
то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с п |
— наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кро |
.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не |
се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтед |
ручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе ли |
страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен |
огло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас так |
Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која б |
не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж |
есе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као кр |
под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ра |
војци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} |
, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, |
p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе |
днити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред |
S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало р |
хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до оно |
а си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о у |
</p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због |
па. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> |
слио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само пат |
...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш |
> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. < |
е се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђ |
мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне в |
е лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> |
ас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните |
</p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шт |
а ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} И |
— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон |
...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једн |
p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p |
опрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где х |
p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p> |
ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Отк |
дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Марин |
вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али |
лац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p |
. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредиш |
урио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беш |
длази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде |
анку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скоч |
p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајт |
као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </ |
јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. |
ави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!.. |
еди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вре |
к и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече п |
ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ће |
Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа |
па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би |
га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да |
оже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко |
<p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузе |
овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="s |
х поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? |
даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— И |
прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — |
днице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на поч |
е кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опе |
пом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p |
по осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и о |
како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро ра |
е све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} З |
ш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи п |
исмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја |
Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} |
а га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алек |
сти. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу од |
е: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али ст |
а, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја |
оси? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и по |
Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери. |
се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком |
и син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари |
заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбу |
/p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта ј |
сам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ |
беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарај |
<p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у м |
е знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече К |
<p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. < |
ваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и ш |
ве више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци |
Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи раз |
Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Че |
<p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, |
поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и з |
Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринк |
каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> < |
да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p |
ати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} |
<p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </ |
... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега шт |
корачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале |
Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у с |
да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћени |
му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, |
На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му об |
исам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати тв |
здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше |
p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о т |
ов Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} |
го чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведо |
к био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта ч |
.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, |
него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? |
о за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше |
мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као т |
еном. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средин |
Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} |
луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води с |
шло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белоти |
нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених |
се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом з |
ју и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} |
он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накисел |
.{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кр |
ам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносил |
Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде ча |
ао на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Стан |
е да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; мн |
> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што |
аш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јес |
постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Дан |
, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гла |
да се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко ј |
ачки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не |
су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... |
/p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампо |
је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај |
енутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Стан |
домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-он |
ано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се б |
ру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је треб |
нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чеља |
вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од |
Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка гру |
гушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А |
Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, ж |
...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Ди |
а је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не |
<p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} |
се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види х |
омаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, |
својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У |
ма. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговориш |
оји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапи |
га...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд |
ко не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је пита |
а је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јо |
ну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигур |
ед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се д |
је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као |
о није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часк |
м именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имал |
а не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} |
опа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразум |
>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће |
би одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи х |
ива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у |
аде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра |
зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p> |
прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један д |
а часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим |
вта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав пос |
гови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху |
ој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p |
д!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше |
г оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, нек |
ка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуни |
кси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама |
} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, је |
ећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из |
Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није |
зиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо |
јао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га ј |
p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p |
Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну |
рпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док |
бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. |
то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у дру |
</p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није |
p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} З |
- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? |
оме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише с |
умиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. |
лу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — уп |
и:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су уко |
призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак ј |
није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> |
р поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из мес |
е изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су зар |
овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бо |
рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела с |
знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Н |
— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га в |
оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” |
то је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало |
со гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... |
у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и зади |
ије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор |
арају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} |
ста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, |
ено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера |
S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекош |
лопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам т |
.{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{ |
— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им |
а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па |
— шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на |
{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у они |
ељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека ура |
— прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шапт |
<p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако |
о, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају |
ај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, |
} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Ал |
у заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки п |
у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Мог |
е бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здрављ |
еп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, сп |
.. </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у |
{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, |
у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбу |
кати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измир |
дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — р |
се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!.. |
ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Пр |
ати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука м |
се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбаш |
зирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души њег |
сле — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га |
, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. |
} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Ц |
е слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како |
постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p> |
.{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а |
поче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа в |
дело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су и |
Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} |
а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освита |
у ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече |
S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p> |
еветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших пољ |
матрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрен |
нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова |
о у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику |
е приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и |
ућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изид |
о залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао |
утита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се о |
ему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у |
ослушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </ |
” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му |
и на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и |
вања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко |
{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан |
то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, на |
не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто |
лене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо |
Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увр |
поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла |
упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правц |
а”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба” |
надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче над |
p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари |
ућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте |
да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече св |
тко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она су |
има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> |
човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> |
ам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи |
лико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео. |
{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта |
о мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај шт |
је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом п |
. — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Ж |
</p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је дан |
А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још мог |
оћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ев |
да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око |
</p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и г |
десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? |
у преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи. |
пић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — |
ва.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној ос |
ица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} По |
а вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Мил |
атраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право вели |
дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо |
Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!... |
масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p |
</p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем че |
е, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, |
исне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... < |
о у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> |
>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече |
арац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем |
о ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе- |
<p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити |
ђати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мис |
оведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја |
Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p |
д не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Је |
а...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им са |
а знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против ме |
Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Из |
Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја |
>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један м |
у жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће |
> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошл |
и. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков.. |
лазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... < |
него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде |
p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> < |
те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху |
ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— |
<p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </ |
рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала к |
ицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао |
Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута |
</p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И |
и се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је С |
срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И нем |
го што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчи |
то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, |
па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— |
обро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега |
ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, преба |
ечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> < |
p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{ |
се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? |
бијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{ |
рани пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрем |
повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то |
о пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврза |
стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, на |
зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— До |
а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко |
х нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна ме |
але...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим пр |
— рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га пр |
путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, |
> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним |
аког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је |
и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што буд |
{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пош |
речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, к |
о све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... |
се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!.. |
они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно с |
?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама! |
скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{ |
м народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо |
рута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчен |
е.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да |
ије се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато |
али се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде зап |
тојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да и |
S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Параш |
аво вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави |
к (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} |
S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Ста |
чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разго |
> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну |
ко за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... |
! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен |
е с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше |
<p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> < |
бори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> |
и синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста о |
ако стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беш |
екну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јави |
p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џеб |
отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцк |
изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{ |
ошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих др |
у! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!... |
кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи н |
људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Не |
аша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, хар |
егов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад н |
Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече |
о Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S |
један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му с |
<p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека ш |
ди, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се из |
Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> |
лас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет па |
ит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p |
се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио |
аху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— |
, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па с |
ћно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те |
} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Ве |
адно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим |
лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила п |
ле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи зад |
ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако |
е избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремиш |
овој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадиш |
d> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радос |
же и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, |
тимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с |
не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} |
и за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>П |
ко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која |
освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобољ |
је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </ |
они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити он |
хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи ко |
западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као нару |
ива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Т |
вору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна |
а.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто ок |
ђати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јови |
ци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и |
Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их |
с после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chap |
домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно |
с: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овам |
е дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом |
сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта |
се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га стар |
једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p |
само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе г |
нце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с |
рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пр |
пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А |
подару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива |
ео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p |
у тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као |
танко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, ка |
а се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима |
... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <miles |
јих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јов |
ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, |
осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, |
оси и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси ви |
м: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега м |
дно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори |
те, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по се |
, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се поч |
ћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором б |
се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> < |
а га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу |
ре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га повед |
ека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта |
Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила |
Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залуч |
а и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> |
д она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа |
рцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три мес |
гребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годил |
мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко |
екорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разг |
створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? < |
а, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно |
8963_C3.1"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело |
адостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Марин |
на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се н |
н сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли |
е се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963 |
</p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озби |
уреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па |
<p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> < |
, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— |
ао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену кр |
х спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себ |
јмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћута |
девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је |
као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако |
а сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и |
апрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... |
му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо |
...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> |
Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Ст |
<p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с |
рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему |
мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју ми |
<p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко м |
во, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, |
ука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на в |
<p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> |
некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он ј |
.{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо |
о и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топе |
аш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... < |
: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би |
јети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, И |
извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо нами |
. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао |
љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем |
таде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплак |
начајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— |
{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли там |
вету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје тр |
А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. |
то је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} Т |
атна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... |
ја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> |
ема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио |
д велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p> |
један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да ниј |
у се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла |
Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, а |
где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, |
аком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она |
ј немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у гла |
зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подста |
Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак |
{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заб |
Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ет |
се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} |
...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко |
едну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша |
е све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко о |
а, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — ра |
совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше ра |
Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} |
се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна к |
јави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — |
е брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> |
огледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога... |
дну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша |
а и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда нај |
} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељењ |
</p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него зве |
био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао |
јемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви см |
аше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина ка |
га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред пре |
азар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> |
. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати |
ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Завр |
је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> |
рак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да г |
...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук |
о га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверат |
крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуц |
ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као |
па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> < |
фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко п |
падају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и ко |
Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацврк |
о-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после ушта |
сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као г |
а тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко |
свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је |
бу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p |
{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Ј |
>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> < |
S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И д |
оме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трип |
на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде |
д хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза ха |
гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега оче |
и, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он |
свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет |
вана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу д |
попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, т |
е але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би |
га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од пис |
у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме |
о оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> |
и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепо |
смицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену п |
кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога по |
јач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мал |
над села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом |
лободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумск |
опа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме к |
ађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p |
и вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — у |
му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Дев |
а једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
ри дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе к |
не, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, |
уреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chap |
е Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Д |
А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне |
Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p |
, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој |
вање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... < |
речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?. |
укавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је |
еће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} З |
ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Јо |
ила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледан |
еговим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за |
м оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно у |
врзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обрија |
вај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем к |
ну онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче |
ку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је см |
онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSe |
6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда |
вио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса |
ада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај п |
аља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први |
ксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, |
теља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад ти |
ише не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређ |
м!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? |
{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, |
спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи н |
у ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> < |
ече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се |
бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на |
амајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разгово |
ио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар |
ову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И д |
овори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толи |
су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубо |
страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село |
p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што |
валише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на пу |
граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} О |
Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак |
е се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, ал |
чај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца |
ј није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре |
p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом зав |
сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{ |
о Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, |
о време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви об |
е од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Д |
Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разгов |
данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се им |
ца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим С |
сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се |
д Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до |
ј лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Ту |
о се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и по |
путао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </ |
Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „г |
ице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </ |
њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Б |
.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} |
адовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова г |
орбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не пр |
аљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мр |
, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута. |
са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{ |
/p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{ |
етати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо про |
{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као |
јући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезн |
егда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила |
постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. годин |
; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не |
мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не |
омало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то |
крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад ниј |
раже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге. |
се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори |
<p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће см |
јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра |
>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу |
вамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки вод |
ко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} |
т у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чар |
вао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Б |
нике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} З |
х мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко... |
Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти каза |
аги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови н |
о да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш |
— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Шт |
о за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на |
ј приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак. |
...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он до |
борише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити |
.{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио она |
братима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и ме |
ли се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!... |
авао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Н |
и то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И з |
ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да в |
— одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па |
{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </ |
њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Не |
пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веро |
ога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити уср |
едајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу |
од на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и зе |
ише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А к |
к па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па |
душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемо |
Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погл |
једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачен |
а све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов пол |
Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх |
о могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се! |
ко свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!... |
ајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу с |
киваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у |
.{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да по |
на несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме |
Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} |
тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> |
>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — ре |
ван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па |
</p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у мито |
сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад |
</p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} |
о турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио о |
о, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: св |
дне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да |
е.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је |
ити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Ка |
S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није о |
гледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} |
у једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи |
ид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита |
приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. |
е помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с В |
сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздра |
имо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на |
да дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу |
осиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и |
а ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </ |
Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био |
ек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами |
бражавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у чове |
пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном |
Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио за |
мбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} |
и: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? |
Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рук |
преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p |
p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру њ |
ва и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> |
и.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обр |
и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба т |
су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи дома |
ицима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразг |
мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и реч |
>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну |
има Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо |
Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Он |
аје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Ни |
нији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив т |
ездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Ш |
и крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече |
у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају св |
Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и д |
заревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш ма |
p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с |
<p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех уч |
погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па |
о свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и ја |
о... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему. |
и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао |
ху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце. |
па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толик |
њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где ј |
шао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блес |
ије отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром |
догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} |
!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они к |
ци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али т |
цем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према тур |
а.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лиц |
ајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Зав |
ељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером |
. </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу |
о, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш пр |
ади чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: < |
.{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је б |
подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— |
родрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршум |
беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небе |
</p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је |
звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост о |
исао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни ста |
Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} |
и зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— |
ушу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све.. |
сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била |
о! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџ |
рнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које и |
отив толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћ |
Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе м |
>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих вре |
тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи |
смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. < |
де готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> |
</p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На ње |
о, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Д |
.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише г |
Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p> |
се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то |
.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p |
ио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> |
леко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва... |
адом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за |
ао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— |
ју.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p |
кујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </ |
нут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p |
и лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p |
<p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као |
у шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и |
аци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у д |
p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </d |
ета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Но |
да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му није |
ованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим |
пита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он М |
! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По |
..{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама |
би се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и |
овим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост |
а видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да ј |
ом срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им |
други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чис |
ану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом |
нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{ |
из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете |
оше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош |
ошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива |
су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној |
ажећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан |
.. </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те виш |
онео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И |
ка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Крун |
ом збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Х |
/p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{ |
извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку |
</p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па от |
атићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с дел |
страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S |
S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да |
гао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио |
ђао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је сл |
се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче про |
? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ј |
{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али дана |
p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!. |
{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо |
его, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S |
слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једн |
учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти |
ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости |
нији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> |
азе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Во |
д кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове |
на је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој пог |
влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се обо |
/p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} |
побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Н |
озајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без |
} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао у |
. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} |
им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу ј |
има су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на п |
ју ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа ј |
Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — реч |
<p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани- |
p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушност |
н, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је |
а. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p |
а се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, |
сту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терал |
мерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— |
Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Т |
ојим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p |
извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чув |
е, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с |
јим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p |
! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча.. |
...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова зве |
не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме |
ко ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ра |
д треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у о |
аја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија |
> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— |
танков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него |
: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде |
ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — пов |
ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, |
nit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка ха |
га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Ст |
p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону троји |
ва се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је сво |
/p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа |
упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у гост |
врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја |
p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о ус |
кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га |
Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не с |
ас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!.. |
<p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} |
је шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И д |
је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све |
ојко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се |
о је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта |
сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутр |
авите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спре |
> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} |
.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њ |
најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико |
зара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”.. |
<p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p |
, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви.. |
се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена |
p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је |
<p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније |
ећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зов |
а што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш не |
м Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да ј |
сет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велик |
ио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p> |
а лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{ |
ном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом кре |
Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и |
.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан вео |
м се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у с |
Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде |
бивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна... |
/p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. |
е. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж п |
о је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p> |
љства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{ |
а!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зек |
које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S |
пусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Ни |
аша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одвед |
! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </ |
сте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Н |
<p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прел |
ти — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, те |
о ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p> |
} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... |
д си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </ |
Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрни |
страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. |
Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио |
арјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> < |
у ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме п |
ко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као |
Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати |
лазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај |
д очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина ко |
} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи |
ораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> |
..{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце |
ном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао |
али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Неће |
ољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— |
гађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту гус |
у је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него к |
ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао |
је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? |
ивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назв |
вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S |
} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем |
<p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S |
е бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја |
ци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. < |
— рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скоч |
р, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се |
е браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Бе |
црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости |
узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — по |
Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као |
ша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> |
оже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, н |
”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртв |
и пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош |
рво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико и |
ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, |
о исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци поче |
право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не с |
ву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Вој |
!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До |
рет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упит |
} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— |
...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> |
и од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се заустави |
оста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је про |
ра? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку |
женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је лев |
данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!.. |
лан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него |
ше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па |
лоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да г |
ти!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не ос |
ама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петр |
ц...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, |
означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара |
саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к се |
же, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се при |
ћи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би |
приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита |
<p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог б |
У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме в |
ики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је н |
</p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, |
ра, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У т |
ора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S |
ежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди |
моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгуби |
<p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... |
пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у ње |
а покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У |
да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти |
{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И |
ме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> |
та...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад |
дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </ |
е! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше |
елику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... < |
а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке |
провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p |
у. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S |
p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чуп |
сило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече |
кће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама |
свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ |
ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Цр |
тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он |
<p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па г |
моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— |
Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обр |
.{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{ |
ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас |
/p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећ |
ја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка р |
о мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисл |
птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас |
Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
отри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог т |
виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана св |
тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први пе |
очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних реч |
</p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росн |
} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли мо |
их другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одош |
око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту б |
Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је би |
ан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... < |
мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу г |
иражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и |
а, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске |
— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трж |
час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни над |
мише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је |
ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни чов |
</p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> |
а се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањ |
} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустоли |
p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе |
дјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дри |
вест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње. |
се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се о |
че Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латко |
сијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово в |
>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже |
че. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Иша |
/p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао |
> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку. |
о!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви |
ло је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је висо |
ад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћу |
тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна неср |
рац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="group" xml:id="S |
ећ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека р |
те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="chapter" xml |
ади, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тра |
але, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то по |
му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> |
!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Че |
човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готов |
ао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као |
људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му |
момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађ |
{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде сво |
шима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних па |
почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мај |
ину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јунач |
а, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном |
ђе малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења |
Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </ |
се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само |
и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је жел |
„да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги а |
раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Пог |
трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко с |
рила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. < |
а је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену |
у!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, как |
показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада по |
Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се о |
зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док |
/p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. < |
p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његов |
> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Ла |
/p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ |
о какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече |
..{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!. |
ју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људ |
ринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог |
о да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери ш |
>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} |
} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је би |
nit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српск |
шта не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ласт |
р беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама |
лазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило т |
дећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђ |
ац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које |
је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} П |
по и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунц |
ки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне сову |
љ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио оп |
а ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на оч |
: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави н |
ху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима |
гачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и д |
S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска и |
блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њ |
че усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p> |
та? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић та |
је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може |
тор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљ |
за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице |
па му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и он |
и дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... |
ок ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта |
.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су |
ише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу |
се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. |
Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушн |
после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и |
и. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко уб |
p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја |
Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p |
право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И ди |
О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ! |
е његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: |
шу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе |
Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </ |
они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће |
ом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самог |
>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се закл |
Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео |
а је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, п |
ћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је |
ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми |
да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му |
речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — |
уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Но |
.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цван |
</p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат |
а је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ћ |
<p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат по |
тотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Ив |
у, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео.. |
е човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још п |
а је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S |
таде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p> |
оваца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном |
видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад т |
ају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>До |
неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко |
слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли ка |
ећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку са |
е, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом д |
..{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврн |
једанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити.. |
. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, о |
а реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи |
че Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти |
> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже г |
о!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— |
те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} |
и се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер |
..{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дом |
али...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црноба |
ели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке... |
је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала.. |
ше! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и |
о, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука |
ко. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топ |
живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби је |
на страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и М |
а губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p |
га дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у |
о плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапут |
ојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да с |
некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар ј |
кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} С |
тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту |
Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа во |
на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p |
поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство |
Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрз |
та узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам греш |
<p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино с |
е је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план |
ао квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на |
зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља |
асмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прен |
јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више |
и, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је |
Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{ |
.{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек т |
те онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио |
S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави. |
то Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио |
.{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убија |
и покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од жив |
акад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањени |
ва бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p |
д хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> |
ге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда |
ховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као |
.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод |
> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да |
} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим |
<p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није вол |
цу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, так |
једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате |
узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао |
же побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турч |
{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош с |
где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити |
и?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би би |
а!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце |
ен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му ј |
дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево |
</p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама |
своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, |
и сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и ниј |
p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућнос |
</p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима |
/p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{ |
хнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта |
звесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам |
ави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заи |
убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} |
Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и риб |
овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни п |
се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твој |
му се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ј |
црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело п |
ица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све |
о мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станк |
и стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p |
— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p |
ој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао ј |
и ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p> |
.. </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима који |
о, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вр |
.{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га... |
мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зб |
о задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и |
НИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Иван |
ма тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшни |
} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} |
н рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао |
{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још вол |
S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан уша |
сети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све |
је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p |
ушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирн |
..{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... |
} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људ |
као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаш |
, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакал |
шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину |
умарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на |
д ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину. |
ја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S |
p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаш |
ила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих |
рече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и ти |
... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје р |
волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Ла |
миркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право |
су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </ |
тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далек |
му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, по |
</p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око м |
</p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе |
<p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јата |
проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренер |
<p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, у |
с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> |
љад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамед |
, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе ј |
S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} |
једе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет с |
свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао |
ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да б |
могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и н |
> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријате |
а тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мука |
<p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{ |
Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи |
бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се к |
хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем |
Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </ |
о ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!.. |
је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гуј |
... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Д |
главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} О |
ван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богам |
е у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и |
главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до |
е не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти р |
сту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу о |
гни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари колено |
} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако и |
ом једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може збл |
забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже гла |
ан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану. |
сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома |
...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: |
пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о том |
м се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом |
ка.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти |
за ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха |
.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> |
у!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту |
све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које ј |
овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног у |
.{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он ј |
е? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му с |
шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, у |
..{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смет |
донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу |
куд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећни |
ех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ов |
огао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу. |
делимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илиј |
од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се |
онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага |
рвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв |
?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... |
ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкив |
збудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака ста |
у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S |
од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо |
p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене |
лаву у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирањ |
{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Ж |
и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Ми |
ве грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа |
?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што |
је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и та |
дао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује.. |
икад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос чо |
<p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуро |
тражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече |
танко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} |
ни ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха! |
— упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски с |
ја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови |
удети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо |
еп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очек |
Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију |
има, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, |
ту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити н |
у, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, |
Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, ш |
турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће |
мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освр |
енију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди с |
е то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто |
јте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчин |
о знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно о |
Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> < |
седоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Раз |
фендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p |
екао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „ |
глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спуст |
навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим д |
ећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи |
горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се |
то тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — уп |
сност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше |
>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга |
а то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазар |
хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога о |
аест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </ |
видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се нат |
ој страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупи |
рад ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Ве |
ећ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и р |
дног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, |
Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — |
</p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачв |
оворимо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Док |
е матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на о |
ре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на ли |
уми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукн |
Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што |
ро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај па |
си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљави |
беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} С |
оласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топо |
о се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест |
тара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. |
и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваље |
ла, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе ј |
подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили тво |
ити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо м |
деше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели |
тка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево |
показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђу |
Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко д |
преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: да |
проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су и |
чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче |
насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p> |
ао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром? |
ао из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пу |
он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушк |
ени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осе |
свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дођ |
{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као |
нио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа н |
о мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> < |
видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га |
отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што |
Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси тре |
јађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља |
послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека |
чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш ка |
... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш |
и, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лаза |
и? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини |
и то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!.. |
ам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разго |
<p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар ве |
ћ? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. < |
ј Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{ |
S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и у |
де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Поче |
p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та о |
т Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> |
</p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну ч |
? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... |
ки осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде |
може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, |
</p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S |
> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо |
седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти крив |
<p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шт |
з дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. |
нити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење... |
овор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. |
ем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одм |
највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> |
се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и |
е знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хо |
р показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми нећ |
цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова п |
агледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамб |
груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. < |
проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха |
Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па |
А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унук |
!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев о |
шка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као д |
прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован |
/p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га да |
корачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S |
напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја |
ка, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем |
S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му |
да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим |
<p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече С |
<p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се |
то не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </ |
рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </di |
увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нис |
јаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше |
/p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо при |
е те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, п |
— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пре |
јан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!.. |
ре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је |
!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Ма |
решовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> < |
хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје |
аво к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види |
кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по |
ја! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко |
пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио к |
Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Њ |
е јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако ј |
ори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. < |
дећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него шт |
же рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му ј |
— викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </ |
рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грл |
може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се за |
трана. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја |
а ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </ |
јим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти па |
азна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како |
</p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Ма |
и наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — у |
па с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге |
о! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до тур |
неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са с |
и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p |
књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, т |
еса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чуј |
ске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле |
, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </ |
...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где х |
p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с |
! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Ив |
</p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на |
До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим нож |
и су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!.. |
нела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не би |
рине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да |
<p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Н |
да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што бе |
уди, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу.. |
ам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори |
дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с риб |
{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан за |
њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав у |
ка му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар т |
у заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мор |
ме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде |
</p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћ |
та Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију |
</p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу суб |
<p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га б |
е.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— |
би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се |
ине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> < |
ко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао неш |
<p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се |
Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако р |
на. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини. |
рци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да |
ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам с |
ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И п |
Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. |
и црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви п |
и смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није |
лекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!.. |
ак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из |
би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да н |
еда, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша |
њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и |
џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те ба |
је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу |
ога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити |
вјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!.. |
тима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али |
, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — |
никову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} До |
е обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што т |
е у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, т |
<p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овам |
} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, |
е доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само тала |
пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да |
ошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати г |
му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и |
то беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} |
е хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Л |
..{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!.. |
ића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!.. |
рећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> |
то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино |
о!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— |
нко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јо |
Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. |
екоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милоше |
/p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. < |
p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао |
детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши |
с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отв |
<p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време мол |
му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван |
Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} |
се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим пр |
говој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p> |
цепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога |
оже он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он |
договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј т |
<p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} |
рији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте |
{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене по |
ни, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора! |
душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> |
осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S |
ешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца |
е језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} |
пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се |
се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови |
овијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се |
адаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p |
ече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево |
њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S |
рођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се о |
ао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — прем |
у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S |
м мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад б |
Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави |
веселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> |
а читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, чове |
ећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече |
им земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: |
их укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Ла |
и Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо |
> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? < |
аста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен с |
теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} О |
да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било. |
{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је сре |
вана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S |
<p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викал |
} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Ив |
премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У дв |
човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче. |
дам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и о |
ари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће пр |
добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ј |
тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе деч |
останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </ |
..{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо |
ј праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit |
да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко |
ече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} |
у! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им |
{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Стан |
<p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване |
свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— |
ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово |
p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ак |
ного га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!. |
Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? |
p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак чове |
м да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p |
{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погин |
а је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само |
Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — |
и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико д |
>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш |
ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао |
дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде |
ти што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па д |
. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, |
{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p |
а.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни он |
, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина о |
је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам |
ар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> |
<p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свака |
а!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем ка |
ла је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за рук |
онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, ха |
Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је |
ну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} О |
.. </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко ни |
ден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSect |
} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. |
боко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div typ |
дној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да прого |
p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, |
нко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Н |
о ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пи |
а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштриј |
</p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </ |
<p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} З |
а изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста са |
огледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— П |
нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, род |
Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— |
ехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, ба |
се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за |
е! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти ду |
сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} |
ну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— |
бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} |
је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја са |
а боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </ |
о? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p> |
шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла |
окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} В |
као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{ |
ихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> < |
, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало ду |
есту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу! |
ић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет |
та Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Ц |
— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи с |
капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све |
танко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће с |
е грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнув |
тао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе н |
агледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S |
о сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Св |
неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{ |
Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се |
.{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту |
то проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разаб |
мо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринк |
као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и |
Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је |
И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, к |
... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мисл |
право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако н |
— пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. |
S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хте |
з Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали |
о с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му |
ом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Ка |
поја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам |
са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин ј |
није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљ |
е Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А зн |
а душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и |
а их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> |
.{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Љ |
нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет |
у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пази |
<p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, по |
је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Ниј |
tion" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{ |
О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из оч |
окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему |
љда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и |
епе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} С |
, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим она |
p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти |
о и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хва |
.{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му |
он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна исп |
<p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи ј |
ивот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S |
ла је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита при |
ина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би |
, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори. |
} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весе |
ова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете |
што да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она р |
p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и |
укао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, ал |
? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љуб |
Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу |
прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан д |
арешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрн |
слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обу |
лексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштен |
тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као |
Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мок |
Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> |
а пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мен |
јаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци с |
толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показ |
далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој по |
му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Она |
вршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> |
тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На |
а. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> |
</p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту |
S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те поз |
и му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> < |
он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p> |
е заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до |
? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидат |
ко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу пр |
не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свест |
а степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} С |
ао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба за |
струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се |
ло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са сте |
од то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отвориш |
го је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је доша |
/p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни |
и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ив |
га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— |
церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори |
>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућ |
се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече |
?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће о |
Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му |
било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осве |
вима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— |
танку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајд |
лаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да м |
но!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Зна |
сте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с н |
и чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Ст |
Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пс |
ла да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у д |
на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Мом |
ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео на |
треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p> |
Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Гово |
уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> |
благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још |
ече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима п |
радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не |
} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је |
ађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p> |
ани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да смес |
си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? |
то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на усна |
Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се н |
А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу |
м, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то н |
ле!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p |
</p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{ |
а види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треб |
м бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} |
ште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ј |
е суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p> |
ије дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште |
се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела |
знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твоји |
а мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попр |
да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да |
а бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам |
ог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови |
воје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити! |
есу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... |
p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својо |
узе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... |
о је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човј |
у сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се св |
и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. |
лико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} |
p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села |
узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћа |
оз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким н |
вог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличил |
онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка пролама |
сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богам |
о ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну |
ворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу |
га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— П |
S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Ка |
гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу по |
так сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све с |
ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њим |
о у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} |
учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балин |
немео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврз |
сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет |
е да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себ |
м ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разгов |
заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је наг |
екаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иак |
праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, |
седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, п |
превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале |
коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да |
глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} |
о!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ног |
окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презира |
е, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући н |
Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима с |
у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... < |
ред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је |
} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред соб |
и сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су |
Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?.. |
Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p> |
кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили |
а у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак |
ису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја |
S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљи |
убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али н |
а Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се д |
боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на л |
ка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па с |
!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажеле |
, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли |
у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Ла |
рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> < |
ледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ј |
н осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би др |
ј Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде |
? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{ |
у на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињс |
д разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шт |
ла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами |
.{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Ник |
је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити н |
обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само љу |
рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са св |
ог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Наради |
му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти |
кидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише |
било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се |
опиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и |
и очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане |
one unit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. |
у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти |
о и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен ста |
слове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја и |
</p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </ |
по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му поп |
/p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Ма |
јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва |
...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли |
две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако жив |
доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђ |
кло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. < |
! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p |
па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, ју |
до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетрем |
а дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запеч |
ња с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, |
</p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> |
> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p> |
изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!. |
и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што |
р скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— М |
ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чуту |
S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па |
и Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се пола |
нко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом |
запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— |
ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земљ |
е светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... |
... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца н |
како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне |
беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана у |
се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде |
попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Засед |
он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!. |
потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је доб |
ујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за рук |
лу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{ |
главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... |
ањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп |
сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говор |
о!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!. |
у, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка! |
им!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружи |
аједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суре |
помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да |
S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. |
— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше |
етру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} |
, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђ |
у: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смет |
но што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње |
ци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше |
едали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из |
нкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и |
сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели м |
девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Ка |
p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Д |
аживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не |
низак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине |
поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше п |
или за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као па |
е пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. |
ч бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па |
ао вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је |
етак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Сн |
.{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли с |
комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!. |
а људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </ |
о радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени у |
бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна! |
та до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је |
ј поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала жив |
а ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </ |
а било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа та |
живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих |
ва зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дир |
је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо |
то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и има |
!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да о |
терам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигур |
ели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и уга |
њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; |
елим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан |
и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако |
зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје сво |
ено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као д |
еба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си н |
Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p |
оје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> |
азарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p> |
диста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремет |
та освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши |
ци којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, |
!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живет |
им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав |
ну на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та |
о толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинск |
еднога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Оста |
шка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох |
ље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те |
сти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запе |
не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их сн |
мшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, р |
ро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ни |
Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> |
а, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До |
ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> |
...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онак |
<p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи д |
А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Сам |
ега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је бо |
м гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота |
/p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да |
а и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, не |
лаву, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунац |
атиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А к |
ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Та |
ше. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих |
је људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше с |
м животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке |
ом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари да |
ости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бо |
трана као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се л |
оља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} |
елику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> < |
нко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... |
емљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколи |
себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више |
жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{ |
ну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам виде |
жем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> |
/p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи нау |
<p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гле |
– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву на |
ма је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S |
ћ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топи |
S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бог |
оје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих |
ма, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он |
ћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то |
па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друг |
а нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јун |
у, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. < |
само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао |
раво вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало ж |
е лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се ви |
ћ постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} При |
ком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека |
угоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему н |
е бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{ |
кнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Је |
: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p> |
јасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Ни |
му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благ |
рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку рас |
и не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: |
а мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја |
; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамот |
же да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, |
капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још |
а...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p |
пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петл |
а доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још |
и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом пра |
<p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не |
И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих |
у кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p |
ута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке роди |
онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче би |
ко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убија |
ева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде |
субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се |
и ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била |
ишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на ко |
рно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — уп |
о снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак |
.{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам |
> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, |
им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не мо |
воту остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, |
т Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} |
{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претвори |
бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворе |
а се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријат |
бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена. |
те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па |
ио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} До |
енутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је |
во људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако с |
а ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутр |
Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала ра |
ли...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати уна |
преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... |
авести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пу |
га и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код о |
p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна |
Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми |
се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... < |
иђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе |
хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху |
ас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и н |
амо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!... |
су!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па п |
и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Ж |
ио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надим |
ивот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто |
.{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... < |
...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} |
Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као |
е мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живел |
он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао |
чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одгов |
је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој стра |
сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, н |
његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?.. |
} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми р |
А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? |
оше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му ј |
и кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... |
заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка |
почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било |
ице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага ш |
</p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... < |
apter" xml:id="SRP18963_C3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} |
е... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га бе |
ош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не |
ри. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручаниц |
тови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на |
у играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; |
т га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> |
} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! |
грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је о |
да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — вик |
, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... |
анко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце |
потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и |
<p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — |
{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ ха |
>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само кло |
огло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осет |
..{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p> |
учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не б |
лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице |
ћ не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гл |
оливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше |
до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне |
. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на докса |
уборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у |
ма. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је |
низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и заграк |
на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв |
њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче. |
о...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а |
ита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се |
човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљ |
обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио ду |
S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. |
детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрл |
џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— |
ај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </ |
<p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од в |
окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мег |
p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижиз |
за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пу |
Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! |
због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас т |
Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p> |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што с |
је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити как |
— запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div typ |
то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше |
авој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је |
је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то.. |
лизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај ча |
<p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак |
осподара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очеки |
Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило |
очи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p> |
<p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао |
Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу |
си озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Марин |
чки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он н |
јаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не при |
диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог пос |
</p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слу |
врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у |
ета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> |
рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се |
, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прв |
гом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p |
ћемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— |
. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан |
и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, |
оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушк |
егова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта |
две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију! |
о леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде |
— прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове г |
снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише |
зара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p |
о даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца |
видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је |
врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... |
гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа |
да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више |
ан био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртв |
..{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се с |
рити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере с |
— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је |
ог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И |
у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружн |
се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... |
а. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени |
е горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа сли |
</p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ива |
немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као |
, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Ј |
јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} |
S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ |
ладеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p |
га људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слуша |
у пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се до |
сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства н |
удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — |
у. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле с |
аламе; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш |
S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> < |
кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се |
p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говори |
де угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Стан |
лас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили |
на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови |
вори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S |
> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ив |
си дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И б |
се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викн |
ијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; |
S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви. |
осутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... ова |
и ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И |
> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? |
пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— |
стале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јо |
>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, |
S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и |
ма...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је |
о, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је ма |
ато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дет |
> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се |
ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком пот |
че му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао |
е се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више |
једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дак |
гове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му |
!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— |
трити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Г |
<p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к |
док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ноги |
име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, м |
Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној.. |
...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а |
се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које |
још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што |
више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још ј |
...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} |
Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја |
ашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Ра |
<head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта ј |
ну до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправд |
!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, |
е у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља |
дучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? < |
Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтед |
ђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у а |
зина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он ра |
овски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцње |
шина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} |
бу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p |
>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од р |
Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на ру |
јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи |
— и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе н |
.. </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није |
данпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} |
та ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причат |
цу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту |
ар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на ње |
Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удај |
окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не |
— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу на |
ом поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И поја |
S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе |
диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беш |
ло се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се |
дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгуби |
>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар |
си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за |
p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сур |
блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он с |
S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — нез |
...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му |
и нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га |
него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило |
разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. |
Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њи |
аучили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А он |
би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> < |
аврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Стан |
ски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} |
гић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p> |
купи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави. |
људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </ |
поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> < |
бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> |
Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа ок |
а све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је он |
Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је |
цу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} В |
она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко |
поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јо |
на земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде бесед |
страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева н |
м Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно о |
као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад |
че — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... < |
24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појур |
руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна |
те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његов |
сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Шт |
, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузам |
иче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p |
ви...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </ |
ори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мис |
сти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S |
p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе рук |
} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одре |
диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно |
је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p |
о... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава |
ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихо |
p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он |
одушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка увери |
вога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Ту |
обар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! |
исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује |
село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се |
гу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко |
че она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се з |
мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — р |
тише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </ |
да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, |
е су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу кос |
си гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборав |
пазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену |
!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на |
као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља |
м и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} |
де му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p> |
/p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Т |
нам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о пт |
.{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да |
ајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ з |
з пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматра |
/p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се М |
а да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турц |
све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си |
, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани н |
пог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби |
<p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем пра |
је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше |
иђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а от |
а непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му |
можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сања |
... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!. |
окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </ |
е прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић |
S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p |
м брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим |
} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S |
аспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава |
та, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио |
мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад с |
ару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш |
ом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> |
че тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!.. |
осе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути |
за низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
тањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати |
су своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас |
турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак |
вале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Н |
/head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба |
ше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи р |
Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене д |
што испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совр |
з туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад ста |
тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним |
те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Х |
сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Жу |
/p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. |
оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров. |
и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака |
мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по дв |
није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па |
ном промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Б |
у твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити |
{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и полива |
смеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вра |
у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле ли |
љах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару д |
м!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јов |
ом! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао |
ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Неће |
му.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{ |
ше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном по |
е глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме |
у бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашен |
дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све вре |
ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> |
само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали ре |
да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао ј |
им збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Ме |
че од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким за |
признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} М |
то, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије |
..{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко с |
ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни са |
мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— |
гатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром и |
азара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад в |
а око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S |
Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— |
н се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао |
Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— |
и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ок |
ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то |
лице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Отку |
ли Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Уб |
му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре свак |
апери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{ |
гне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! |
.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко |
<p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: н |
брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — |
леко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, |
страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједн |
н и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се рез |
, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... < |
о је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. |
зговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно к |
бдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушк |
чима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобраз |
може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се |
ам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет |
— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца |
и то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи виш |
<p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пу |
грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} С |
>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} |
огледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и руме |
лио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође. |
а, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати.. |
стру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од дет |
ислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не |
кне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју |
со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Прашт |
ни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... |
. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си |
да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако |
. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... |
... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих с |
p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али |
{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> < |
м да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад |
p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ласта |
Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p> |
: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латко |
.. </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И |
и се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрз |
мо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... н |
анком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> < |
ане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она |
Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се |
</p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он сед |
Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p |
ти! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу |
е се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву |
, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана. |
олико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вел |
харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суре |
у него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека и |
> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се вра |
танко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнул |
савице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, |
зговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, св |
> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много им |
p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо |
амо да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће |
бодно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то |
и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побрати |
Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S |
<p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га т |
дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А ка |
анку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше |
аћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати |
де најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалиј |
да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} О |
и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше с |
е у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... |
моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко |
{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио пр |
ем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога приј |
је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, в |
и се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здр |
каше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, |
н.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет и |
</p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као ма |
су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла вр |
е да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Ст |
е, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S |
ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S |
S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око вр |
погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није |
ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љуба |
него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе ка |
ко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бо |
у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело. |
ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година к |
{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ј |
ла ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, |
упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се к |
људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи |
> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапо |
Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше |
у неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter |
ече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш |
чи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Мо |
а гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав гл |
најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; |
а неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита |
ге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вер |
младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> |
овор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> |
ad> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се |
казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, п |
тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </ |
p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад па |
Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрам |
ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја |
вим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p |
уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стиз |
S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у зе |
ју низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукл |
толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Ч |
ао нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понур |
ћу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p |
ао свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта з |
авом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој да |
. </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица |
И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p |
брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и |
а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онд |
ма гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станко |
ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: |
деше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: |
ови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари |
ни.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срц |
кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> |
е премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом |
> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— |
, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вож |
</p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су |
еша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за |
би гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кр |
, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S |
шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разгово |
их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади |
ј мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати? |
да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... |
а. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост |
осиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је |
камо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p |
ућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Је |
у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </ |
</p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... < |
ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А к |
p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отво |
говори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> |
држа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице н |
у једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се гол |
беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као ма |
Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош сед |
се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљах |
трахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ |
у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p |
у „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је |
тајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци |
ери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорил |
оговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски |
а су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И до |
опал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p |
е бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите б |
</p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> |
није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!.. |
у међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али вес |
а! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се |
они главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али |
на!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта |
У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се с |
и, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p |
ј огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </ |
Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S |
света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе |
ти да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота њего |
ав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био |
аподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред ко |
у на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову к |
> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да |
амо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она на |
} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним |
ивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој с |
еч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да иде |
прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... < |
> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог |
а Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти |
p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} |
па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је д |
по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи ње |
ладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом |
се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је |
о разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И п |
ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге по |
— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми |
нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку |
а Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се зак |
, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме припове |
аборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милошт |
читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љуб |
, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то |
.. </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог |
лушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} |
све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови |
оварати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> |
.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо |
се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што по |
чин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... |
се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако п |
ла на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, ал |
екле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем |
рио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха |
и!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топо |
! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја |
ече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? |
плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, |
у нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови с |
.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а |
И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окураж |
али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако неш |
Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{ |
да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељан |
шао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелиц |
Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!... |
p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај доне |
Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, |
и уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана |
а ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опе |
у се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> |
авадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му р |
атељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И о |
сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p |
ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет ник |
Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, |
...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </ |
кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је и |
нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Ма |
Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан бр |
ф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је |
мо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је |
а греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Оч |
јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. |
је све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каж |
Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти д |
и се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у гла |
ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре |
изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да оду |
највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А шт |
уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао |
арко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сја |
сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако |
прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поно |
Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци под |
стрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је п |
епе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! |
е чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </ |
арамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује б |
најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? |
едови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова ша |
омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна шт |
>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потрес |
а: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да па |
Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се т |
p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су |
ао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао ви |
да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека ј |
адскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашал |
му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи |
се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети |
ли, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... |
ричица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>П |
ијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како тр |
олели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> |
руге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам о |
{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатим |
ви стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино п |
) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскар |
ти и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Д |
ли зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне |
аиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повика |
<p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се |
лаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри љ |
са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити |
љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио |
вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј |
до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад |
неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — |
p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </ |
е по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, |
Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p |
превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!. |
и се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова |
његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико о |
>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — |
це.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весе |
егова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванк |
о жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно ни |
ише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, |
сти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... |
p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и ст |
нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од ша |
у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио шт |
е се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози |
. </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког х |
напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовиц |
у и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека в |
>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p> |
леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!... |
{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{ |
главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!. |
<p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватов |
на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </ |
не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао |
Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и так |
ше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кр |
можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Там |
, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> |
> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} |
ином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, бр |
</p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> |
</p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И |
су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И у |
стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се ч |
а је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило |
> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам ј |
и. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И |
д силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда |
мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако |
ју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чи |
. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и |
/p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ак |
ута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак н |
/p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам |
p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се |
шка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — ре |
е; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко б |
<p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било г |
е, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станк |
ену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога |
еч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другов |
де је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је |
..{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је |
а обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише |
аже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Ј |
! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец д |
крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!... |
аку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, |
— упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p> |
оже зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим с |
</p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас |
— упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Св |
нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. |
</p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку |
p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе |
е носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> |
и ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} У |
упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше |
се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми ј |
ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p> |
м неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све х |
.. </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету |
<p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен |
о има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, |
Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— |
у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p |
<p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас пра |
а, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. |
S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p |
Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и |
велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p |
рана. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти ми |
па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба |
и скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— |
јагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд |
зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! |
о је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, х |
ече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутли |
њаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко л |
но кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p> |
— виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један ко |
речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у п |
тра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као нест |
заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> |
ци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред |
ово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не |
Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!. |
и пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> < |
S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те уз |
Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — |
сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат уч |
ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да |
и, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </ |
<p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> |
ковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Кл |
Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Да |
шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из за |
љу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, |
одрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отвориш |
о заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њ |
и студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки |
и на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Завр |
> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној с |
о како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде |
анко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписан |
о слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али в |
одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дан |
епни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколи |
дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p |
дигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске... |
че Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} |
е, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима с |
питаше хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> |
> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из вел |
запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже на |
е и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу.. |
— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p> |
ли откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. < |
е једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмеја |
еда око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! |
екаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече о |
</p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и |
ештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} |
м и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Хара |
> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше не |
</p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слуш |
оју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Гд |
вде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> < |
ри истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену |
волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу |
о на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — ода |
је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби од |
да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја |
? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p> |
није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!.. |
ледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S |
поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми не |
м без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да ниј |
иђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p> |
храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Мора |
дно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Кле |
жало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. |
ица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва. |
ли.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај |
ума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде |
орба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{ |
нити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није |
гоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се с |
ре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га |
тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, је |
премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше |
е вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампо |
ојим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p |
</p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, б |
џићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао дру |
<p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <d |
х очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p |
је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оно |
ове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>З |
иде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. < |
ачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргош |
пусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао |
дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Ал |
ли се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш |
— опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки |
ћао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на с |
ку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. |
дећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она |
. он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушк |
ек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа с |
!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поп |
. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{ |
а, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет... |
а из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој |
ша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: |
.. </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — |
и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> < |
есечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окре |
е да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је |
>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него са |
<p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; |
а је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мр |
е далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити |
инко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико |
само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако |
н.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад |
<p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што |
сом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро |
годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и освет |
инуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти! |
{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p> |
неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{ |
ама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се |
руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи |
е... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у са |
гала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} |
м гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власи |
ајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку н |
преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сва |
е раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом. |
о понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се |
<p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се |
ка премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица |
твих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прође |
издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет бор |
{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} |
о докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само м |
орба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да |
лош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће |
косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њих |
вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо |
сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се |
</p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </ |
и белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи |
висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> |
! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </ |
— рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харам |
шум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </ |
за језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од само |
не и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође не |
Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. |
ри! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је |
ежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим |
оћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију стра |
о; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на кап |
тра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага |
ма — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти г |
Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наст |
Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој |
као, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и |
иву, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти |
<p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!. |
та бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него |
римаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весељ |
ј ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S |
на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће |
онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{ |
и и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста... |
тити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али |
Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и ум |
међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То |
p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, |
?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести |
p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки |
p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не и |
рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита ха |
о. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши с |
у су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише с |
и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде |
мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не |
он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо |
се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} |
ли!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски |
лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!... |
о бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иак |
{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турч |
тву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво. |
</p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде |
орише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче пр |
жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S |
било с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце жив |
.{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож |
седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему до |
.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе њ |
аши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, |
проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање |
оносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и |
ежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно. |
p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је т |
тра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде |
ечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за |
рио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!.. |
а проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако о |
ше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Ста |
између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се нада |
</p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово |
да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> |
Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> |
ако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само пон |
н! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему |
апша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину у |
вину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не |
те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове |
реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="c |
— Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли |
} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си |
S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помо |
сти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све |
као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мо |
да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бит |
S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар поп |
иче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се д |
у колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу |
<p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и по |
</p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— |
не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, |
ржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа |
рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Ал |
<p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глув |
p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штап |
лика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> |
ојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе |
м без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се с |
Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!. |
нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S |
овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек |
.{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми |
и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Под |
е! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p |
цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шт |
о је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слик |
— рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место! |
и у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задру |
лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса |
аринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега! |
p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим |
.. </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта ј |
..{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч |
д мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти ре |
p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— |
ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо с |
p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p> |
ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо ре |
/p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p |
ева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али х |
ао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то |
танко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред |
виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — |
гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту К |
кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитат |
ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира мес |
праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде тре |
Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајм |
свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници |
! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди |
лађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отиша |
им пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> |
S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као |
Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћ |
у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву |
к проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да |
амо зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!.. |
о... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке |
тити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај пр |
Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад |
!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> |
нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, поче |
кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад. |
дио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пеша |
в, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп |
дитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, р |
— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкат |
као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се |
е Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А |
је све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! |
Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из |
То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш |
ова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи |
ајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче За |
у да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену |
н сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтј |
а дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— |
и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој |
ма.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p> |
>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи |
био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио. |
а с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска |
<head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се ли |
, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у н |
p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се кар |
. </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p> |
е му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{ |
мркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. |
{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да |
d> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. < |
и: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је |
{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако преж |
а!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се |
</p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован |
необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све рум |
мља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </ |
p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкуп |
орчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на |
ме шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и |
та из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет |
ло полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како |
ао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио д |
S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јов |
> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао.. |
ика...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним |
меја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... |
: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко |
с!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо |
ици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе |
зујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледа |
Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пази |
обедилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и в |
као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио |
руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко |
{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли |
> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Ла |
кој души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте |
овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како м |
ег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огр |
чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа. |
?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; паз |
се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике |
ао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у ње |
..{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их му |
{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то |
де да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па кл |
} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти |
дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви с |
од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босн |
ош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера |
чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене г |
его воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>К |
p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> < |
њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука |
Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>П |
викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S |
ђе...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху једа |
з другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен |
Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S |
ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Муш |
огић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... |
рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit |
пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право ве |
каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!. |
..{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И х |
аком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после п |
Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{ |
<p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Ја |
села као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а ов |
о брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести с |
говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p |
ну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћ |
егову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па пр |
ко зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говор |
н, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — |
а је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја |
ш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тр |
p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слуш |
ml:id="SRP18963_C1.9"> <head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, |
тара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нам |
а овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанп |
жавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао За |
ато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, |
а Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, љу |
крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана |
деш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гр |
х и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} С |
бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази! |
браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— |
под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском |
ћи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи |
цу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да о |
! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лаза |
ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и на |
{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, |
о раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разгова |
ти.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне неј |
, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала стар |
гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га н |
у он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Ива |
нутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар о |
али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p> |
д својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви с |
осте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су ов |
чио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освес |
ашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша го |
му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> |
авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазиш |
ом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p |
{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према |
селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село |
..{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни |
ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по ж |
нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети мо |
а да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити |
анко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изид |
и овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов за |
сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам |
зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? |
кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. |
...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а од |
кешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз ј |
ш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Ста |
<p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се сп |
ва, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчин |
ног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Н |
промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још д |
ај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас зак |
то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас |
ари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и |
ему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, м |
!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што о |
што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву |
} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност |
том и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјај |
рили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј |
чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим раза |
е смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — реч |
где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и |
, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти за |
<p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није м |
</p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних |
ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; |
совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да |
не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак н |
. </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Тв |
в мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и бару |
олисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из к |
о па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав |
у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам |
роди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> |
ко од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} |
ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ов |
ко!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се |
је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па |
... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Бил |
ше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур... |
м сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио н |
и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је |
оше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га с |
јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече. |
> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— |
</p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{ |
и њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков |
кса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га п |
ов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило д |
пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А к |
ј мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш има |
имицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иван |
ала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — |
њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отиш |
.{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче к |
зљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако м |
ло. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почел |
танко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече |
ија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто п |
јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише с |
бијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како |
е Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p |
замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све |
} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи |
е у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим пог |
та...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и ре |
заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У |
> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. |
</p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter |
окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— |
н журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; ч |
ави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се |
агу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му до |
тнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила |
н Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које. |
ћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> < |
чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе |
а, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — при |
.. — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p> |
Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} |
те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекују |
а га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси |
у да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије. |
због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што з |
ерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се |
>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као дев |
не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{ |
ти, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p> |
огао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Сре |
а онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p |
Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год на |
смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И до |
у се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћу |
ругог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам |
. </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пу |
седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајућ |
гову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S |
не... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, п |
е, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној |
део у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} |
баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово с |
масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— З |
шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: |
шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: |
мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Неб |
м корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, ди |
два је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи |
и си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из тв |
логаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> |
ело, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а |
егових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </ |
го Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да |
нити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се |
Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p> |
Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин |
бро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео |
му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она м |
чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о |
— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то |
р. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да н |
та, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ни |
их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако |
Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — К |
а је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> < |
брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, паш |
она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде |
н. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној с |
кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ј |
ва отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немар |
лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пу |
бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{ |
ћо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима. |
И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S |
енутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било |
о јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Стан |
.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к с |
икну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин г |
диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га пр |
еде на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, |
} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} |
ре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло |
предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... |
га се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој |
ај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> |
и ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p |
се у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног |
рича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако б |
риче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке |
} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да у |
</p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> |
ко на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у |
сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Тв |
се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone un |
игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ра |
неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја |
но на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли |
лично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад |
оставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, |
Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p |
одо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са св |
мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нара |
побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасполо |
е бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ.. |
езда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </ |
оћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и |
ријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка |
југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> |
е и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису |
p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га |
царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспос |
м Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и ста |
ће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру |
разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доб |
ја, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грди |
ма Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као шт |
абруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан о |
одигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, од |
вија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>И |
>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда ос |
воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара. |
ики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори |
</p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по |
прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p |
што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Ал |
пет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда |
, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па |
ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа.. |
ваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p> |
а би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> < |
е, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Ј |
ети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није |
у кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!... |
али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен вошт |
ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Је |
ма.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки ко |
аповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. |
души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу |
таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — уп |
S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он свако |
. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе с |
м непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати. |
Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је и |
ата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свес |
</p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лаг |
би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p |
нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар |
.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље р |
Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је |
А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> |
реклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алил |
и моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{ |
рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га.. |
је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, |
S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Ба |
ви... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђо |
> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Гд |
тво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као ошт |
хотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за т |
оме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На д |
та не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јел |
живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што б |
нцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста та |
као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. < |
ломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... < |
} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој |
жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p |
ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а |
ах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам |
не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села на |
тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили |
тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Ла |
ејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p> |
аза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, |
у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покуша |
оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не |
им је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Он |
ро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </ |
ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, ш |
судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!... |
би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div ty |
ука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зе |
тезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не м |
мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? |
ти у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судн |
Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p |
<p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p |
амбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му ј |
о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам |
уци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{ |
рете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш |
де лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p> |
а испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. |
о ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као |
{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам |
Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад б |
Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлук |
пао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Круш |
.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? < |
о бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> < |
ћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смот |
S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више р |
у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p |
вим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси |
ему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први |
се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телес |
<p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење.. |
..{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице |
погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!. |
разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела |
два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци |
сплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би м |
; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се |
ораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумр |
азара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Л |
а нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у го |
итао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако |
нам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити им |
ришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S |
ван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би |
— рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница. |
реве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао |
p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
<p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. < |
ног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метн |
. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупи |
мо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи пов |
ло се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука |
/p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја |
... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити |
о да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена |
их очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана. |
</p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чист |
ала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али при |
. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико трену |
чекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине |
се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле п |
— викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Ту |
} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба |
радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док д |
Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од |
То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава |
поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су жу |
</p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет пост |
небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p> |
е нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Прите |
Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— М |
тове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи |
ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђаво |
. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се |
{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној |
<p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} |
рича како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{ |
лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате |
а је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Лу |
>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо |
гње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштај |
био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{ |
код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, бр |
посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} |
И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </ |
ћ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним вити |
. </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до друг |
бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, н |
вог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасн |
ео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је з |
.. зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и о |
турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зин |
Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... |
, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p |
Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: |
ене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш |
!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} О |
у... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} |
бу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторни |
ху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> |
нео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се |
ву и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзан |
Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милино |
с!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто |
</p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видет |
ови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пуша |
ца опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Је |
у у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит сно |
а га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећни |
отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је |
p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмањ |
о казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му др |
о, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — заврш |
и извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест |
диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп |
чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитат |
вим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета г |
рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Ту |
? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји бу |
да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!. |
н паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту |
је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што м |
коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је |
е има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих с |
<p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! |
ван и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p |
оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> |
попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад |
о.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и н |
опу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, |
} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> |
да с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни м |
> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?.. |
ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у |
ај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </ |
азаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Ал |
дао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> |
к...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травк |
p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младост |
рила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S |
није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> < |
p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кмету |
Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мисли |
ејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш о |
Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш |
<p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па |
нка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> |
тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми |
решинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{ |
елела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан тв |
! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога н |
извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закоп |
да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шт |
/p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да |
псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!... |
Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Ст |
јадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте |
рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немо |
{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме |
.{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?. |
ти него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко |
чин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио пр |
ко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовч |
а Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} О |
страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од |
мешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку |
.{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Је |
смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјеће |
м, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се |
— пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако |
о, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А |
S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им так |
то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако |
ељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ј |
уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} |
<p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честит |
и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, т |
..{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{ |
е: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш пр |
р да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и н |
исам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гу |
оварају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под стар |
се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви! |
о?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек |
вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па ка |
о свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Закл |
— Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да |
је могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?... |
и од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда гла |
шка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобар |
дно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста с |
си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај |
Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнут |
ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху |
попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и ње |
, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И |
мо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— |
е диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а |
> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онак |
..{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред ре |
о га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне д |
.. </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учин |
{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми |
ртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе би |
дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свиј |
А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв |
, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Е |
рушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} |
а се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>А |
.. </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окр |
грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а |
оше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му |
у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на сво |
оклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори |
/p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — |
рено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то х |
у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} Н |
.{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што м |
у то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш ре |
г човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе ве |
ери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! |
<p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачув |
т, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже не |
рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали |
је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не |
Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу зби |
братиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих |
ку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?.. |
чки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харам |
противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха- |
и сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још |
шницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </ |
<p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар |
и!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али о |
p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али |
се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, о |
. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> |
ткуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> < |
у... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар н |
во!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. |
бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — реч |
е лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих |
Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што ту |
... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити |
ринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. |
</p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места |
краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је о |
к што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p |
аредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Н |
</p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </ |
те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, п |
упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с |
тово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, |
— рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p |
/p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијет |
те мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S |
андук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар |
</p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је хара |
а врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса рад |
али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пи |
S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору ш |
{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну |
што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога |
p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада нава |
г!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најче |
S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се |
богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си |
онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповес |
што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </ |
смо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их ње |
тивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— М |
не!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Мног |
да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје гла |
— Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Стан |
а деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— |
</p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> |
дао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећк |
</p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— .. |
новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> < |
> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера |
</p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... |
убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он |
ити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, |
ти како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. |
лазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар |
то је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милош |
азати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер |
а, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим |
ве пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— |
а руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али |
о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти |
Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покуш |
вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p |
А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дал |
постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и прес |
емам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и з |
<p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— А |
како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два ка |
</p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори гла |
...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — поми |
г, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помо |
макне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, |
/p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам |
е харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њ |
здушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> |
нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од |
ди ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станк |
душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко |
тим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па |
рло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S |
же белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из |
ли се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонит |
мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване |
пац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се |
одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме |
атим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S |
ве знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула. |
p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... |
ду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није доб |
шније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као ш |
ажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. |
н и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, |
С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у |
х острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засав |
!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душ |
мором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчуп |
него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Зас |
упић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... |
анац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на с |
е као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је об |
мо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допа |
беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S} |
сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Бла |
дне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, |
/p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, |
S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине |
оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p |
ег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом |
о из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. < |
ћ, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде б |
денковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер д |
гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у З |
разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору ид |
них потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Т |
једно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка |
е мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу з |
кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учини |
зиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека |
Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма це |
Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p |
ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сир |
ађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, |
звади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан |
и! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{ |
ецо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Нег |
/p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко |
је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} |
као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а |
в, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко л |
S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила о |
ше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </ |
га сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би с |
еше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са п |
се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назва |
И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура |
ути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грак |
узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право |
мах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> |
а трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио р |
џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Ту |
Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше |
било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он |
друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ |
Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p |
<p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овак |
p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Поч |
длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за |
доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете |
.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} |
чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт.. |
рзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас так |
ли као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред оч |
г Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. |
па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе |
пија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село |
осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једн |
</p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, |
брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станк |
њима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пре |
</p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и зве |
ако коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњ |
је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тре |
у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слик |
пећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао |
око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Осва |
старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и пог |
ља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо |
границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога” |
вести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p> |
<p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице... |
сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам |
сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чел |
азвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. |
и ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и |
аринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и |
ите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, |
сти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуц |
бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже г |
ара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чин |
у осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се |
лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а |
то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплећ |
осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом |
би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — А |
цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго ј |
а...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Уз |
орбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади |
ријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима з |
S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!.. |
је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак |
у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нању |
ти ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је зат |
S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станк |
ј ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет сп |
ао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео сам |
емљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му |
<p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне с |
! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратим |
p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати |
к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бо |
сели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, ј |
снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p> |
му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> |
а кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
<p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беш |
Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се.. |
и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из кућ |
<p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p |
није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све о |
биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Ив |
н се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. |
и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта р |
ала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса х |
дао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест! |
гршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао |
то шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> |
хиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита моли |
неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може б |
мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не о |
упати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао |
како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... |
па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све бо |
па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекам |
ксић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Стари |
зану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета |
.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Ив |
p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одав |
ућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре |
потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако и |
, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се д |
е Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> |
S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан |
тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И |
и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у |
ече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Л |
рамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се с |
<p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било д |
Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ће |
ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p |
што си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p |
и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S |
ом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ј |
с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш си |
— мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{ |
ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих |
смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и |
т га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p |
рају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зо |
пом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А б |
ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трго |
н је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — к |
борити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га имено |
у нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па реч |
род хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић |
о ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право п |
нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ |
> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно |
ико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Т |
ече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онд |
Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Ба |
</p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све оба |
што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао с |
позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас |
{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Л |
, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше |
..{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души |
у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог |
их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грб |
p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба ту |
.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p |
штро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p |
м, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} |
Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јов |
.{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу |
Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петро |
омора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се |
опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да г |
ајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} На |
} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех |
и!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остат |
>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. |
рао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> |
еч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га |
размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је т |
Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактериш |
>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дув |
<p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Су |
>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> |
аја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад због |
о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружи |
е и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, а |
, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шт |
гови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, |
а их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће |
обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те |
еговим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро |
...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... доб |
неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштен |
прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Т |
а, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне |
</p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђ |
с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ов |
етар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распо |
листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чуп |
о јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запал |
густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој з |
шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — |
а!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— И |
{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој |
умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано. |
. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: |
рчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме |
у је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> |
поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекиван |
асног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било ла |
хо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио |
, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп по |
ро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како |
кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво гра |
Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала кол |
{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </ |
Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисл |
адеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушит |
беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима н |
а Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњи |
кати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што |
рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Стан |
>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше п |
нко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S |
честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!.. |
од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која |
— Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би |
за њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>П |
замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Зат |
, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је |
. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно ос |
равише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропуст |
ао махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене |
метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И |
ушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њ |
о око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не |
ао да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мр |
одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{ |
а и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </ |
а...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, |
шкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. < |
не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> |
загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па о |
амо слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то.. |
</p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар м |
S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се |
и сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друк |
ека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне |
ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... |
д?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p |
ојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па |
} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по к |
>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван граде |
да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозо |
и се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ни |
и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па |
S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станк |
ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> |
и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неки |
ломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли |
дире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грак |
вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— |
ену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> |
p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" xml |
е одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. < |
} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде |
му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S |
у те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа и |
отри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да |
имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прош |
без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан |
едао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Н |
</p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p |
Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} |
гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, д |
а неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који х |
азар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? < |
се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућ |
Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рек |
о ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што |
лим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чин |
анас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се |
лиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога жив |
му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све |
ео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чин |
и кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пуст |
</p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имам |
ар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме |
да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је |
<head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. г |
вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, те |
м што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите |
ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нис |
Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било пору |
ринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио |
нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га м |
име, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не доврши |
адим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му покла |
и у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не о |
ича. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} |
м Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Д |
/p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} |
расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је у |
на струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде |
вати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... |
асан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Зауста |
ало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива |
лица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... |
бере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И |
ter" xml:id="SRP18963_C3.10"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирн |
едаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији с |
више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је о |
p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Ст |
аг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Ал |
ш ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А |
</p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре |
а, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опуст |
стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устани |
у се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало |
ш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљ |
p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — |
и... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} |
неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никог |
га из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, |
и! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} |
? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — |
<p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— |
лео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја |
/p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — р |
ак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлаче |
рана. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви н |
колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: |
а ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лис |
ка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличи |
је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатељ |
тишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> |
Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта |
} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих оп |
гледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно м |
сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> |
че Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје г |
} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је по |
погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?. |
њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Стан |
оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти |
сече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није иста |
че Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин |
што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то з |
ад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ни |
... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... < |
е душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме |
г дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје! |
на шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да |
Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадб |
<p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је св |
у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда |
е?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се тр |
ринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, к |
ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> |
је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће |
окат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећим |
тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! |
<p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... < |
S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Са |
и неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала т |
било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе пог |
...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ с |
аљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!... |
— Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка |
а сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из |
и је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раз |
ишта не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми |
..{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по |
не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније доша |
ра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци |
{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се |
рушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео д |
, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути По |
може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па |
уте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </ |
ра!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо |
и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо |
.{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе ша |
овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао |
гом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколик |
</p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај бо |
ну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p |
итајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезн |
<p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, |
идети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га |
p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе о |
омири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора |
ражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци |
оста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p> |
<p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем ј |
> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> < |
ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишекл |
али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже оч |
у: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди д |
!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се н |
</p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамб |
разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— З |
лекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека о |
Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хај |
играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Дево |
н јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone u |
Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише |
</p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изи |
ека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>З |
ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севи |
е чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> |
и смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, зама |
ла Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође |
ви шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаш |
жна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ниче |
богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече |
ти, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Ка |
е каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су п |
Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?.. |
натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и |
p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и |
што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те н |
им моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, |
p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да ре |
— питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> < |
ити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> |
..{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Ј |
напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну |
p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... |
као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појм |
. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко. |
е Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, |
Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине |
S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, |
и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозван |
, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... |
дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су х |
тре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... |
во гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </ |
уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење |
а, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговим |
Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми т |
е старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Стар |
субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разг |
пита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} |
о, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар с |
гог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душм |
Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, |
шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога |
азар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар |
и, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Гре |
игну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном п |
{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је да |
оје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе |
<p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опако |
p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па он |
S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изи |
</p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} |
да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ак |
о! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао |
>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо |
То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити С |
<p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Мар |
вао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити да |
Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— |
едаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p> |
ом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зо |
а...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-ка |
сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. < |
е и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе |
</p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи м |
ла сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он |
p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону ст |
/p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде |
.{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак |
јих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше |
еда у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Хо |
} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук д |
/p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као |
о бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо |
дети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба. |
ног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Ста |
же руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, кој |
в дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора.. |
, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} |
>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног неб |
p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко |
погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да н |
ез месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо.. |
ада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, ко |
љује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он с |
Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{ |
.. а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шум |
иха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаве |
као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило |
е и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа мо |
Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо |
е олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гне |
очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на |
Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носи |
вета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, |
блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> |
ко јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња с |
ише њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> < |
е беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој с |
{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. |
он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} |
емо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас |
је онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је С |
<p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њ |
јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно |
тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> |
теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — |
ијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Бе |
рсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше |
еговој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше |
осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако |
Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама п |
p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко. |
тан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те |
жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S |
гу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је |
ти слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Пос |
лео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на с |
еће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?... |
име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гл |
послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар ј |
. </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш рук |
хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босн |
ан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио |
та. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! |
Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после то |
изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли |
а се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — ре |
е топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И удариш |
У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренут |
ир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су |
у залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мо |
Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ва |
стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај б |
</p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка |
</p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А |
у веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> < |
својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу ж |
елицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку ј |
p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си |
окојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око с |
ађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости ово |
омка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p |
и после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапута |
опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, |
а слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше т |
е то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а вл |
ог шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, |
ко бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S |
грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео |
...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше ок |
{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну с |
боље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу... |
ала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турч |
је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!.. |
</p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде |
>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор |
.. </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> < |
боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрст |
о! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обраду |
Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, |
ђе седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета |
— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </ |
тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, |
добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелиц |
олазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те по |
Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се |
асмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— П |
м испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} |
осле обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по н |
удима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?... |
вом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам |
— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош |
кије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p |
на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није |
и се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> < |
<p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа |
о људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загл |
речила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ра |
рну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки ис |
днике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и |
рише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S |
воју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи |
Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али |
<p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам п |
е је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{ |
сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан ме |
итеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Д |
ери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p> |
уче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да је |
. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — р |
а мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док |
ажарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, |
Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... |
ну чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме друг |
грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се |
... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, |
а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — |
за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— |
ко њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и оч |
а крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло |
од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођет |
рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки |
промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљуб |
мбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему |
apter" xml:id="SRP18963_C2.3"> <head>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је сам |
> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило |
бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић м |
молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти стареш |
дариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће |
а средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду |
>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се с |
ђе Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p |
а се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га о |
p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ног |
ече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— |
о лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све стари |
>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отв |
> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли в |
дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу |
смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпо |
<p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његов |
кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао |
баша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а |
зумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </ |
су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше |
</p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је |
<p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешт |
... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с |
сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} |
Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је нека |
лаву... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми |
. </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па о |
Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и да |
д најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: |
реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се |
p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Н |
> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. < |
авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на п |
а да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — р |
</p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, ј |
!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступ |
</p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — |
обратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету! |
е Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је |
ојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад |
<p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш |
тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} |
</p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко |
н. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Др |
ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврза |
..{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, < |
ио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило. |
имо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблић |
амо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их по |
и, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је |
е?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио |
ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — |
се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве |
огао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{ |
а учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде к |
врзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само бо |
ћили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Во |
</p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли са |
а да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и |
Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p |
слим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан |
она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то са |
аћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> < |
се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, по |
ни, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> |
ићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type |
.. </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p |
S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш! |
богда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— |
ити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко с |
го, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p |
А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди тур |
а поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Же |
бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— |
p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом |
> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Муј |
реп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и |
</p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше к |
ас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се |
</p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих |
анко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али. |
се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколик |
>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit=" |
одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је |
Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један дру |
раћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, пева |
S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро |
е на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одгов |
...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суре |
p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујаг |
вог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} С |
о име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић |
само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се о |
е говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} |
Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „ |
у турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег |
о Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе зем |
пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече ок |
а свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњиц |
оговоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич |
побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица |
— рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред |
963_C3.17"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} З |
да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му |
о! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора прене |
ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао погл |
не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлил |
пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шан |
с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} |
и боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам |
авре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p> |
све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили |
сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!.. |
и то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја |
p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја г |
ве погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — реч |
— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — |
та празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Завр |
от не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војвод |
се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па зату |
мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали ш |
.{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S |
дигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко |
</p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. |
. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> |
све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — |
— рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>По |
но.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{ |
/p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на С |
О </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полак |
шине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p |
е очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало од |
амо да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </ |
о међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Ч |
а њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на с |
ека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више х |
азе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? |
/p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{ |
ћи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет |
и здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И он |
лушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабер |
те сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, бр |
е ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворит |
} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде мол |
ао у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рек |
де се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та |
.. </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе |
е речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан |
зе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш |
раже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови |
p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је |
човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И к |
пско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти ост |
то су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита |
</p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој коле |
мком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ни |
ази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И |
} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. |
— заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... |
ам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде |
да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зн |
узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тре |
у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? < |
о...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је |
о како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више ни |
рзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскоч |
ше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!... |
и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> < |
м.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Но |
се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздр |
е реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{ |
варали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки |
још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весел |
борави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се |
а нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се с |
аједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чини |
га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окр |
н не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> |
и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити |
зан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?. |
упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} Т |
Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. < |
>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца |
/p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </ |
аше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у |
<p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — |
!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за ру |
изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући му |
плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио |
се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с по |
ове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S |
лонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко |
али по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка б |
вде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> |
nit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су |
окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштр |
опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена |
е маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха.. |
о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запој |
ином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — реч |
</p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача ка |
Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скин |
</p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпева |
S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени |
ће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна |
ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ћ |
. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прек |
ју по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} |
и ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} |
осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса |
...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
јући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађен |
а у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирит |
она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком |
ако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не |
...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај |
</p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад |
Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само споко |
по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве |
тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука же |
e unit="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са |
ако јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све |
р се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> |
х испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрет |
повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше |
оше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S |
као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Суре |
слиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> |
че Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{ |
парушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и л |
заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци |
е људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... |
..{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p |
Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо с |
па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души ње |
уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамња |
трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А с |
е некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда |
ла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он прим |
заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се н |
им „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене. |
рв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
е придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не б |
дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — |
ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све од |
<p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он по |
опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та бо |
</p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута ра |
стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ о |
листе, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам |
ако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени |
шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закољ |
..{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда са |
и ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћ |
ас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и |
>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај |
а тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први |
етврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> < |
менило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је п |
о помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши запов |
Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже |
сти, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак |
</p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљ |
м опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... < |
потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који |
његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и м |
зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку |
ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах о |
p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за |
<l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновим |
А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека о |
а сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </ |
дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара.. |
хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његов |
Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата |
Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да |
ио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он |
у клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> |
олише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, ш |
ци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаш |
ко му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби м |
ади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, |
нчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окре |
цу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из л |
мена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер |
ла је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврз |
две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} |
та да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај п |
лада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништ |
ко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је п |
ома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} К |
стера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p> |
Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у |
спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само т |
ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи |
на мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу д |
побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам с |
.{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А |
..{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} С |
на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца ка |
{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p> |
тељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... < |
по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није |
но.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као стар |
нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} |
ада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине... |
тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, ст |
<p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паме |
колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S |
>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, а |
и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зек |
ји дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?... |
. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно |
му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринк |
м.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш ника |
око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си |
ога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовн |
оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми ј |
жи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз г |
<p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <di |
тку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> < |
, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, |
о се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> |
олице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се |
н се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико нећ |
чи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он с |
их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке у |
се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И гл |
им немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на сми |
исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Хра |
ци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Завр |
се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неко |
Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и |
сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та од |
оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим |
p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се |
>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону |
из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у |
ше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који б |
то страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и |
че огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се ма |
а кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се из |
лавом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Поди |
, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мисл |
. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач д |
а на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би |
ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамо |
и „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умук |
p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– П |
е пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, он |
у, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те |
пусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни вод |
ећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p |
мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не у |
лу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао |
нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше |
рчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па |
је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, |
о и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи |
p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили |
га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p |
тоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових |
>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде |
еше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би в |
нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и |
онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом про |
се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом |
противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бац |
А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лу |
оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S |
ровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у д |
човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојир |
у, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати |
це му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад св |
адужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— |
на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобрав |
у. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи д |
лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се на |
ечцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Безда |
кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се |
и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала |
/p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори |
па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар сваш |
етом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне о |
/p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{ |
и тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ |
рове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а |
у све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну |
Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права |
а сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> < |
м да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>Т |
истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алек |
ди притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи п |
вој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се он |
попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> < |
видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Ста |
p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p> |
снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти |
<p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од наш |
ном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он |
— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, ч |
твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек |
ше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, |
о!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрост |
>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче |
ужину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у |
ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај |
S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p |
очено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p |
икост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поре |
е чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па |
леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека |
и се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — ре |
енијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао |
пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао |
apter" xml:id="SRP18963_C1.5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео |
памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} |
осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна |
срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> |
ладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати |
љу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; њ |
човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, |
Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p |
!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари п |
да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} |
ави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан чове |
>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> |
Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — |
} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад |
S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га |
ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S |
пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепрт |
изовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, |
м? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде ње |
} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{ |
азао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да ј |
а моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда не |
а шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вај |
>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, млад |
, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— |
ерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропал |
— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — На |
зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ал |
га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао ј |
ветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао ј |
оме кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њем |
ction" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља о |
p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његов |
13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 181 |
ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не д |
о нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас |
е зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно |
..” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не з |
} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева |
} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И са |
у живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне му |
/p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збо |
p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био |
нај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p |
... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам д |
слушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а з |
да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на ко |
— рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио |
..{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да п |
а не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Јед |
ош ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; ал |
тао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p |
тово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... |
/p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ниш |
ша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти ка |
твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као она |
ору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стид |
езиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обе |
ина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео |
ораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, |
– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је |
p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађ |
кво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевај |
p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и оча |
Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он |
Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага ус |
би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!. |
во трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насум |
тали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Так |
доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам б |
ти!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — т |
сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше |
же од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?. |
о твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће С |
.{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша ј |
о и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде весел |
људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни каб |
кан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... не |
е срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Т |
иди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана сва |
ле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скр |
Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе. |
ену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му |
вале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!.. |
грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p> |
јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена |
коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ и |
та јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не гово |
ње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од ње |
то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помис |
ру, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђа |
>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што тол |
же, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да тре |
оварала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да |
добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне |
ао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бу |
азговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за крат |
за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакл |
седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?.. |
рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад |
био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} |
говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао |
уди га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чу |
/p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си |
ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> |
...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чу |
да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... < |
у ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твој |
н!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била |
очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и |
пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, в |
баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјев |
а шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало ду |
! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам д |
– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Ј |
— рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је |
тац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Ш |
меш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајду |
зире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве др |
наш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере.. |
. </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> |
зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </ |
Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план |
п махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} |
Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стаз |
> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. < |
Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p |
еба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде прот |
идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како нај |
е ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p |
ог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кућ |
Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?.. |
Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али |
ечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече |
Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!.. |
Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А |
танко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то |
Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} |
>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. < |
аш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} В |
.{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо! |
— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци ни |
рив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толи |
>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се т |
Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно |
шљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, |
бро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план м |
црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван |
уке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Ста |
Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари н |
обратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не д |
, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда |
— поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су по |
— Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p |
.. </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића |
пут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му |
ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Т |
могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лиц |
ећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео јед |
амаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у рук |
Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу! |
еким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи |
врзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па ш |
они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Сав |
жу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> |
а нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— |
скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко |
... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати с |
н га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми ре |
... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то би |
</p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} |
ц: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док с |
S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, м |
а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам оку |
све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапну |
није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — |
ад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним о |
ш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p> |
обратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да |
о да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око т |
p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— |
заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Прич |
S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Ника |
пита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Зам |
радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. < |
<p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да |
адиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац м |
/p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као |
</p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} |
Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p |
ичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком |
Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. |
их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} |
<p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би |
p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде |
а!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори |
</p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S |
...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S |
азара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треб |
но, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо по |
че, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он ј |
...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у к |
су оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек |
људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!. |
. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар |
ест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти с |
е кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише. |
мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Ла |
..{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, |
.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?... |
вица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — пр |
/p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи бра |
танко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} |
</p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Ас |
дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, |
орам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих т |
опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се с |
То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или |
! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега |
ог другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кос |
то? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> < |
сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И |
дајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се |
Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари |
питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Г |
му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео |
не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S |
p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба |
а. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти за |
p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— |
а сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте! |
ад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — |
јем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спир |
ла што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи |
.. </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} |
отеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p> |
ста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мисли |
у отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — п |
у отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>С |
и си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црн |
.. </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, с |
жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинит |
зе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — до |
оје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се |
рехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по |
.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сес |
слио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за |
ао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је |
јдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја |
е беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... |
знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном |
Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао св |
p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимо |
и; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико ни |
кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, |
око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је коли |
о је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је же |
ара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. |
.{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долази |
ћера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права |
вака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког млади |
пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом д |
идесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина к |
и колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима прова |
и! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубав |
а не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке |
ђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми |
да. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш посл |
> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара |
пита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — |
овима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Њег |
јбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се п |
ега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он ј |
је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га |
о се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио нади |
беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} |
колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе |
— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па |
милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се н |
о што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо... |
ен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око глав |
олео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни нај |
ијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав п |
да поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није |
лу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, з |
ко звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p |
...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође |
<p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p> |
ја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац... |
Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од свато |
рчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко раз |
лизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад к |
и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је ис |
. </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти мно |
тињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражен |
амо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп ни |
о.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај |
у снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне |
/p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини вр |
у је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама |
ар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} |
урчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што она |
се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Н |
арамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођи |
оиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинит |
ко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је ск |
дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разгова |
неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и по |
е не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И бил |
> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће ка |
/p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој |
— прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... |
</p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — |
одом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти м |
</p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда |
ока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, о |
х, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у го |
лим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут |
кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да |
е дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дот |
...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> < |
га жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше |
о!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, пос |
ите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора |
Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам освет |
рудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се ла |
..{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви |
м растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари |
нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Мило |
{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истин |
не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па |
та!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не бри |
овима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега н |
ерај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај в |
еву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што |
} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајду |
— рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта |
S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути |
сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лаз |
о да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али о |
А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сим |
ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван |
о пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу да |
је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, дру |
свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту.. |
стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и ј |
за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним |
<p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра |
м!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу |
ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно |
је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше |
нко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али х |
p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ |
материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени с |
Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид п |
да, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Ив |
Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била м |
уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну обра |
че. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати |
.. — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна ку |
јно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће о |
Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ј |
ју, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... < |
кад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно |
ана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд |
на како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна нем |
} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у тв |
S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један гл |
пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет д |
куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по н |
лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо |
шалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за |
ру доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код |
рака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да |
ега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом |
да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита.. |
> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама |
вим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвал |
Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, т |
</p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он и |
ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо? |
ни? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди |
оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја |
се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!... |
ут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? |
а јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. < |
</p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p |
ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слуш |
наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако |
га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Ш |
шта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> |
разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да |
ју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине! |
</p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{ |
— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд |
ућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако ј |
је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега |
ај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше с |
Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци с |
е измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p |
ја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може |
Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти |
е спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе н |
знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја ниса |
и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! |
ише ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јас |
мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијн |
/p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И |
попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на |
се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> < |
и што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Кру |
, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. < |
ео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека |
ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Н |
е.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен... |
— рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који |
S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу ј |
башу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се |
да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ своји |
— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p |
о води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна мес |
Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прођ |
S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? < |
ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турч |
>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки с |
рушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ет |
p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, |
знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падн |
?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку најед |
} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{ |
— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је |
<p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— |
</p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога раз |
ара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — ј |
ка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: |
о би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говори |
p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, |
бро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога л |
јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих вол |
адећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари. |
рче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучи |
ј бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} П |
S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринк |
е гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} |
е бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бе |
види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врља |
рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су |
/p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи |
рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајду |
ала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!.. |
инка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— |
ас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу |
{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{ |
ом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: ср |
<p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S |
замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо шт |
ог чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако д |
се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p |
стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </ |
ок им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} |
Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од |
<p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, |
у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо мој |
и не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изи |
не Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Мари |
д нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били с |
ити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> < |
м се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао |
S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S |
е Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то ни |
. </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{ |
ам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... |
а пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори нед |
а ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си |
аранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> |
ело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред |
и Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потму |
вић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксав |
дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Би |
</p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и пошт |
се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слу |
гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је би |
етарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци ста |
вску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метн |
</p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које |
есео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Ме |
ванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p> |
им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад та |
ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове |
и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се к |
дни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара к |
ко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Ма |
да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И |
{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, |
Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Ба |
а, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Ту |
Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај |
е да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западно |
скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује с |
чви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху к |
ЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње ни |
ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Ли |
аћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако |
ран, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге |
ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с |
болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи... |
тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањуј |
е милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега |
те и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све |
он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!. |
<p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове се |
! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за си |
е!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да |
Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не прет |
p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. < |
— рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ |
чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} |
} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— |
о, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборе |
ен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно |
ека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... < |
} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њи |
Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као га |
>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа л |
</p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div t |
на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете |
о. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не пот |
<p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их пос |
трао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да т |
араче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговара |
ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми т |
зику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном |
оговор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог ок |
залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!.. |
. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турч |
ај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, е |
е, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} |
шија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За |
p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мал |
S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p |
} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} |
ио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не с |
амало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с |
о се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... |
p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајд |
<p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио |
на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо |
е. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спр |
те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. < |
епа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају он |
ини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, ј |
еси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити ов |
</p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> < |
ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћ |
ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к не |
ction" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му не |
лак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз |
утро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест ср |
<p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јат |
очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне ле |
</p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живо |
ови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљ |
се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност |
могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не |
оз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан з |
е назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити |
збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је све |
диш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у |
ви јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и пре |
Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупи |
најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беш |
дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div type="group" |
у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироч |
.{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетал |
се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </ |
!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких с |
ијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без с |
оз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које пес |
У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> < |
том, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске |
</p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на |
пша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p> |
идова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез б |
нко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли. |
, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зе |
г, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са |
мет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како |
а тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није |
глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи |
p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева пог |
азар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на |
арен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваљ |
ној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са ж |
ом иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и |
у уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац с |
} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити им |
ио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Д |
{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише ов |
пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка |
<p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци м |
а!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић |
аринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити о |
зао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму глав |
неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> |
лити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још |
аша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечер |
ране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, д |
ило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кро |
/p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се |
не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, так |
а, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се |
његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилиц |
е и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не |
е, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све в |
ка, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјеч |
ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало |
као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола... |
пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— П |
атио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... |
шће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На дру |
ило већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И |
јаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није мог |
роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше |
објегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо |
си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. < |
ком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!. |
прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? |
Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин |
га шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>А |
довали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — |
</p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Бео |
мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И п |
поразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. |
књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његово |
сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике |
где живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад буд |
њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она нес |
S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— |
о на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{ |
еме.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго.. |
к који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и |
..{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све |
јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко глав |
Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> |
и да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парамп |
бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије.. |
учурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо ј |
бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао |
сторици тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин |
има”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаб |
} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ни |
а тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пу |
ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живот |
гледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо с |
и од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. |
цао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p |
Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p |
а, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од уз |
им очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он поку |
таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити н |
и по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један чо |
се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав |
еп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју |
едаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз |
д што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!... |
шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шатор |
</p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбуни |
ук био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Се |
тво, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше реши |
т, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море |
рце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад |
Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чека |
Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране ру |
и.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало за |
а и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и за |
>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, а |
рећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога з |
бе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси |
у... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху св |
и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене. |
.. </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је бо |
ојим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{ |
е он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж |
чинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душ |
ј ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет |
ко му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — уп |
ути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми тво |
Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света |
еким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет |
у лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа |
уше, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Тур |
а сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} О |
лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена ниј |
те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-о |
и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Ал |
Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И |
} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, |
сац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара |
и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућ |
ве ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре. |
ова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје |
е: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблач |
е изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? |
а — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је! |
Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад скла |
.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И |
ог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев |
окопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p |
паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролет |
ушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по он |
ћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Мило |
остељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крил |
моран као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} С |
. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко в |
У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се |
{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али ст |
и оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се |
уда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се т |
цима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> |
<p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далек |
више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало! |
Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и м |
то је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости |
поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван ти |
смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи |
ебе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побрат |
. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Мило |
то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту |
ада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како |
Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом и |
ао: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиро |
и ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше с |
решити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, |
Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: |
ју свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, пр |
раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према |
е какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код |
.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве... |
p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора |
S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице |
ва, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{ |
ире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, уми |
им, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тај |
задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад |
{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено ј |
а.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас з |
и до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </ |
данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и кос |
оме је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки пла |
сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба |
рокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је н |
} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он с |
д које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је ш |
а које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се не |
. испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> |
е и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? |
ово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне |
пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озб |
Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем. |
и сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{ |
ри задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три ко |
{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да г |
љење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p |
се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога... |
<p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Ал |
као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртво |
опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве |
за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад |
м и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби |
себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврз |
ванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима ид |
се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— |
учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име... |
итање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одгово |
а над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S |
каза руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко |
екање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу нед |
ако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>О |
веним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очу |
> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио |
тари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — |
виле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="c |
асну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Во |
нко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из р |
ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Он |
аше сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се... |
Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад |
ина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки |
{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим |
ва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође нек |
тарина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слуш |
се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се |
та Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> < |
ковало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих |
ици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад |
нуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> |
ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борб |
Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања. |
једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до к |
о твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он |
дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S |
во, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — |
коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилази |
говој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним |
очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако |
пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозбор |
ко се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или.. |
он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} |
кнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, диг |
блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на ст |
осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог |
ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити |
.{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем! |
S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! |
сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви |
акнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног |
: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И |
. то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздраг |
одио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} У |
> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему ч |
ракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Ј |
ћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и п |
p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} К |
p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Н |
а ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако |
је?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где ј |
ква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један дру |
> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они ос |
S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску |
И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> |
а и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели ка |
ково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отел |
се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p> |
ден ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! |
то текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И о |
.. </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би |
ин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би про |
д урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> < |
гу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p> |
таве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле |
д Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и |
о хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита пр |
о и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршил |
осу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи на |
узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му |
Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопа |
т, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па |
ао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, |
се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И |
ше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан! |
ло у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба и |
</p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше |
ребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S |
ао неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар чов |
ало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{ |
м?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ |
нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> |
се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад |
ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, |
...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја |
</p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али |
г!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="sub |
о му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би |
огод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опрости |
ре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џу |
p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Круш |
Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко! |
е. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише |
паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p> |
е се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на пр |
омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну гла |
га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Х |
све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> |
ље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се пит |
се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вра |
чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове свет |
ић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је |
Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Ал |
, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руц |
ху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </ |
/p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p |
ам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не нада |
!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није |
ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... |
ажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необ |
. </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, по |
поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће за |
е бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и |
} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, ота |
{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се |
врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљ |
Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја ид |
ела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко су |
гова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан то |
ио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизал |
ем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слобод |
, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он |
и.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу |
еба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече хара |
све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што |
с, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога |
а.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Г |
ка бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} |
емљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у |
ев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки д |
летео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким |
> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p |
хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стој |
Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И так |
је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{ |
ладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут с |
осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... < |
положење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и |
му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је ура |
{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља свети |
, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p |
{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, |
мотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је |
с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где |
воме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да |
рци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега п |
Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И |
p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју о |
.. </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш |
старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метн |
азао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали |
шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} Т |
</head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар |
и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако нази |
ља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не |
иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та р |
о облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поста |
но, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећ |
дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p |
ку...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи ју |
</p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислил |
решник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји не |
кчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саран |
.{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто |
а!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>За |
на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што |
мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу мо |
ода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима |
ти прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више |
поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше пост |
p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
ао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S |
а, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако крас |
оћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице |
е пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо |
а за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрл |
појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, |
знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, |
лонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави |
ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Н |
..{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— |
и о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле |
...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик н |
о ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} |
унака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретн |
е тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све |
си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је иша |
сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> < |
о!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти с |
ко!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </ |
ме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? < |
опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чу |
{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си науми |
харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не г |
и!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твој |
ше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није н |
<p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је |
Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што |
а сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, |
нука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио |
а!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште... |
} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, би |
шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... < |
арнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће |
по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све |
т Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> |
p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби |
ог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњиш |
Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим |
синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... |
унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Мари |
за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? |
а можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно! |
— рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да |
м срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да |
и јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих в |
су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред ве |
овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци б |
зуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија |
{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, с |
још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и |
зар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док |
<p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламе |
бо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви |
н седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се за |
чини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S |
ити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена |
рајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} |
Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може |
љ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кро |
ане, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! |
ити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онд |
..{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!.. |
<p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из |
љено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{ |
тим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, ал |
там и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми ост |
е твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи |
бро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се вра |
емо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред |
и верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раст |
е да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да |
сом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекс |
та сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке |
<p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белег |
што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно река |
частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја |
љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се |
мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега |
и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... биј |
, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлак |
десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, т |
и!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да ј |
ило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, |
е Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра |
Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S |
него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочек |
>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!.. |
.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p |
И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног з |
ни оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, |
...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{ |
{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барут |
ну му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!.. |
.{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе |
на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени бе |
даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
им!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће жив |
лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао. |
Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два чов |
р је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p |
је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не б |
е добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љуб |
S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки пок |
г вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> |
и.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S |
p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога д |
Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?.. |
тати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — |
што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да |
А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њи |
а!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми |
S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си д |
д што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p |
.{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, |
ца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом |
играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине глед |
као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан н |
бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... < |
девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Цр |
ама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да |
и га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— |
у летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, |
назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души њ |
хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те г |
/p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> < |
кад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не б |
рах... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само и |
треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза |
рашнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> < |
ао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p |
и она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хте |
.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, |
Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него к |
ову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је |
S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша |
p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово |
на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красн |
како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео А |
И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне о |
ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би |
p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ве |
ећ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадиј |
г зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао |
} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не пом |
ђе ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Мари |
рнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само дов |
То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов би |
</p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан |
ве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени тала |
грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да к |
нуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће |
веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухв |
де плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише |
ао то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше |
ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... |
а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, |
и укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> < |
да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он ви |
без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну |
онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прв |
хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би х |
адне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се м |
и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Запти |
човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?. |
а врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" |
...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — |
о и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ов |
ац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је б |
а.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала м |
леда небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мир |
раво слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> |
лом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се кре |
разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи. |
смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху |
Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћ |
улин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} О |
цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на плам |
p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад |
му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо |
..{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} А |
у бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше д |
лако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, ал |
ли је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше |
ли, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постав |
друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништ |
</p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гле |
} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он |
..{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} |
ему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онд |
ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим |
. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано л |
p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи |
гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто т |
е оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову |
!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам |
.. </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно |
и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па |
...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да раз |
ци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на за |
тим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру |
Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали |
</p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника |
о!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља |
ма чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваш |
Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} Н |
жати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу с |
ушу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. |
ичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познат |
днога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ. |
му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш свед |
е; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> |
распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> |
ајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" / |
да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} |
и...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне |
једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му |
ово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малоч |
} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га зап |
— рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} |
ни, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љ |
прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо |
p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter |
же. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по дол |
ељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим оч |
тности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он |
На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она пос |
е...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се бог |
и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше так |
више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих |
: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од м |
према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, |
овала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} |
живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Т |
равом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p |
је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и о |
{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он |
собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана до |
то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— |
а... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а оч |
ам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један |
Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па |
ако дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> < |
ђе у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} |
> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца ка |
<p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! |
дио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је |
Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби гла |
етовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа сел |
...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није |
е одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. |
и мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по |
еше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему за |
свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Моле |
сећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му с |
Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: ниј |
роче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или |
и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То |
рјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потла |
} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div |
погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. |
ао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> |
ер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ некол |
ада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мр |
нако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај |
итеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније шт |
х домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и саз |
нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено |
сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас М |
Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао ј |
дуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, је |
је љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише |
о што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају н |
разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после |
ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ла |
кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић |
у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годи |
то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и |
да се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он |
га то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси раз |
p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци пог |
лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се раж |
дмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> |
о њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> |
би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p> |
чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежн |
ети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не ба |
шао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак |
ли је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> < |
ине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. |
бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташ |
тив мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њих |
тила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се |
оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> |
p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је мн |
вашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећ |
. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? < |
дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То |
Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну к |
да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> < |
уде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе пог |
</p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како |
лина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да |
ка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} |
не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће |
сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово |
ћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручк |
<p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p |
до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Ј |
.. </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не |
али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, ју |
ни смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брз |
} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао саве |
>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сл |
и томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Је |
! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао |
ад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матор |
Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћем |
, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренут |
<p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. |
ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> |
позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{ |
и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својиј |
н да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове |
> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте друг |
ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p |
ву кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако и |
инко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те по |
> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступал |
ли је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не |
ог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити |
а у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа каза |
сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том при |
мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око |
у!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А |
. </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица |
ече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично |
упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p> |
— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све |
а чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде по |
. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно р |
ом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата |
завши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? |
<p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit |
те хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустил |
ело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стени |
е ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољ |
и, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побрати |
реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?... |
Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те! |
. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопк |
а. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола б |
</p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика из |
<p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да |
<p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ра |
очивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би на |
<p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у прав |
инио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости |
>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а полов |
нда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и не |
арампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} |
рстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, а |
ће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p |
вић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — реч |
рска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> < |
ћу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу ум |
е други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> |
не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе.. |
>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... |
.. </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јо |
>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око |
ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намуч |
ршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође |
. </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогу |
ни да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, ал |
поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> < |
иш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} |
и. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му |
рбину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!.. |
пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде дог |
па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар |
ад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, |
/p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцим |
а не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћ |
кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу! |
ше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка пр |
мо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово |
убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он |
абрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалук |
... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S |
друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже п |
аше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још |
те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко оно |
Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква |
<p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека |
дговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лопо |
киде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! |
м. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> |
Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Ст |
да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, п |
</p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> |
>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова |
га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. |
га постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пр |
— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— |
отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се |
p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Д |
у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он н |
викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онак |
– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} |
учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да |
чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— |
привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се |
ио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p> |
. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њег |
на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... < |
вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени! |
</p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — ре |
p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!. |
шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Ста |
најем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, по |
ко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о |
ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а |
ломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: |
е, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једи |
и, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше р |
ом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој |
рићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклон |
> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ак |
рику”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу |
д Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p> |
— рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен. |
тране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </ |
— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или А |
ко њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{ |
сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као |
...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ |
ага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нис |
Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвоји |
p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... |
ог попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени доп |
а се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душман |
S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као |
ен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за |
укну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било. |
о ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види св |
ечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако |
баша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> < |
и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та |
.. </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута |
арница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; |
и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> |
ли!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с д |
stone unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Заса |
д Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци п |
{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село п |
<p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. |
сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се |
, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треб |
рне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од саст |
!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} |
о пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се гро |
о је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане! |
? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чеља |
апу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пош |
ва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм д |
мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} |
о. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вал |
Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом. |
нем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може глед |
суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не |
знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним |
Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро |
решише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{ |
ти!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово |
да.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киш |
ад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p> |
гами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити |
ко буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па |
сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ух |
...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање |
та!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p |
Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У |
као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу о |
едела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће д |
едаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> |
то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да |
ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја |
ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Ј |
уво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама за |
баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чут |
ити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја |
д тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да |
се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се за |
децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из |
е!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици рад |
ам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху по |
; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али |
о своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шт |
неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао |
жемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса |
— рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </ |
многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p> |
..{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од о |
<p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — |
попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Ст |
а сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро |
> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано |
под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и |
рите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше |
ни да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна |
ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а |
асно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе С |
вирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече |
..{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчин |
ан, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцим |
p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, при |
д ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро! |
ате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говор |
аке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он своји |
е запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јов |
х потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку |
ћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око нег |
S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се |
они кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се |
сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто над |
ће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд |
се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да |
Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и о |
поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!.. |
S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помал |
ече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не |
ала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! |
да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </ |
ше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се |
и се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску |
седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собо |
аздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Лет |
на прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога |
буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је ве |
на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p |
<p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко д |
ом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их н |
ешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече |
p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није |
е неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби! |
немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и |
твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и н |
га хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, |
у руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остаје |
{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите. |
чуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Ме |
се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад |
окладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јовано |
како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пож |
аћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном |
с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дош |
</p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур п |
муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је с |
о, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— |
мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сје |
p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жб |
. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{ |
S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Јо |
p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука |
</p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — |
абуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна к |
.{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рање |
пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па д |
му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p |
је”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахиј |
а огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуд |
енутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шу |
ну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува љу |
нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати ст |
јан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд кој |
а харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-аги |
ули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се мла |
е се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје |
о степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато... |
. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј по |
ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> |
... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломи |
кини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} В |
.{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обас |
да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отв |
есте са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пре |
Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p |
више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ев |
рогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су о |
жје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана к |
еданпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине миш |
иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> |
а...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— |
Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба б |
</p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — пов |
изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше |
е, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблач |
урци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крви |
> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Ов |
к одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече |
ћа које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима. |
другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло |
ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је пол |
p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добр |
све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у к |
{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, |
дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јел |
ећ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, сра |
су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одре |
S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. |
ај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страш |
је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и з |
све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти х |
Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, |
S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се |
проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стад |
воју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S |
топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} С |
ош жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— |
чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу |
д Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов |
икад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} |
чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде запл |
по!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. |
</p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p |
ј се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и |
пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га |
им! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не мо |
Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> |
оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то б |
че видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим неп |
Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не м |
позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми т |
p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Как |
Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра пр |
оје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали. |
као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ |
егла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> < |
да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и стареш |
донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми с |
Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{ |
</p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчи |
онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати |
свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хај |
ут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жил |
тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима |
оста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?... |
а шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, пр |
ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека т |
на је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је |
.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смр |
и је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставил |
по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима |
оћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону г |
ти живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и |
дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи г |
о је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошло |
ква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута игра |
угова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p |
ве своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала. |
ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигл |
арац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху по |
ирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> |
а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мрт |
е заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати ро |
ој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Ст |
би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао ка |
мо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати М |
А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> |
} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? |
рави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се пл |
} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> |
рајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </ |
а више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку |
за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са такво |
чини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и с |
о, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је не |
.. </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Круш |
оштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих |
да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црно |
И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграј |
анко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуш |
обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешк |
руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида... |
се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за хар |
>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, ко |
ему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш |
рича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се та |
Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати о |
о подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степени |
, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Б |
Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p |
дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И бори |
ети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути |
о и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сат |
у више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар |
бише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстив |
.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Пар |
ојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да с |
а га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се заглед |
јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— |
довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> |
кну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. |
ок се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође не |
о да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турк |
/p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Зав |
{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је пре |
замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао |
м, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p |
им, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, |
анко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> |
ићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто ко |
/p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родит |
тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Ту |
Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он |
ш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него ш |
закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи |
удни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неко |
ко наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} |
ти, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може |
а не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеј |
Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећ |
три, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{ |
рили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, у |
апева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quot |
е. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао ј |
у пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет ск |
скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху |
ви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућу |
.{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> < |
p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже |
адости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{ |
пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, в |
а од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се |
ку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— О |
отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?.. |
не у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— М |
Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Најед |
трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв |
аповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, поб |
што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше |
е прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прв |
и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се н |
говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначк |
} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњ |
ше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну г |
пећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим дру |
Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— О |
е!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!... |
ш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S |
у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} |
е вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} За |
рити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су ли |
га доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом |
душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих |
замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између који |
петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и |
на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му |
не траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему |
и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и |
{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажали |
се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог так |
н се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече |
одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима пос |
створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи |
и није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и на |
оше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пу |
аде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чув |
но и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не п |
деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он |
ровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Ива |
ака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву по |
и у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом по |
сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаг |
доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној |
p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хај |
<p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био са |
у.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, |
чина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њег |
Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не |
убио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што см |
..{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зек |
p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава |
– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — |
о је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже |
</p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја |
ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Е |
ше од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није |
е.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући |
ла, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} |
несене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само |
заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Су |
посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледај |
рцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити |
</p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алек |
игоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче км |
>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да р |
ше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки |
у ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај м |
ти да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... < |
почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p> |
ече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа |
а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри |
наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу... |
{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук |
пи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а |
и род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово |
>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршу |
, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и |
> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p> |
Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} |
ј притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па |
часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих |
чићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би с |
и у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је л |
ријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Ха |
кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па ј |
стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p> |
ић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у о |
а између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци зак |
ође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> |
ом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина |
/p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> |
је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... |
{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар |
ој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— |
љени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, мо |
из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бек |
е...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре |
пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуд |
ела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча |
се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највеће |
p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} |
а није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу к |
пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, он |
им ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> |
инови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис |
а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало раш |
. </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе |
/p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја з |
p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитр |
у у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: < |
<p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Прав |
ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измис |
p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, А |
ише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хла |
олест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је |
леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му гла |
еси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти |
поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лаз |
иси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов |
а, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сва |
амо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен с |
ете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно прућ |
да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> |
а, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} |
баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Не |
певала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> |
гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> < |
</p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет |
ам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао с |
сумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није т |
е на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не |
/p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију |
де стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ве |
литва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако с |
зом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{ |
после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по |
као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као |
е! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не наср |
p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, к |
седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојк |
, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — |
овени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши с |
> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није |
век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насме |
е... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они ис |
не, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му р |
и се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дох |
под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви |
шао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрав |
ма цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут |
шно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — |
? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад |
ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани з |
гу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што |
>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језер |
? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој |
огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? |
з ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа |
ога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> |
уни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилаз |
рудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу |
ну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети |
ја Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шал |
Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек |
је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај |
беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. |
ја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p |
една? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p |
p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Ниј |
Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да пр |
арица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. < |
ао шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вер |
а седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати... |
лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да и |
рвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види |
бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> |
стељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса |
тарац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кад |
чи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — р |
евојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!... |
сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <di |
ем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овак |
ињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама |
роговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јаран |
живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао за |
>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице А |
од Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожу |
</p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тро |
лико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја. |
} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јаб |
Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је с |
то вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе нем |
љка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, ко |
p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун в |
ачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло њего |
бра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>К |
нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је се |
p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истач |
.{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим |
Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је г |
плетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и за |
тарац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи се |
да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакл |
лико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела |
а!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше |
овање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{ |
оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, |
еколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо |
</p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија има |
ао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> |
руги дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p |
{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколи |
его се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Суре |
ак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изне |
> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора скло |
озница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзан |
те.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. |
Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синов |
прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. |
а се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. |
е зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим поку |
насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се пр |
рзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки ко |
; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> |
да суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјеч |
адила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешев |
еговој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су он |
p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој нес |
ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се |
утња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, |
! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели |
о дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{ |
а не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још све |
Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— С |
шу београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдс |
Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги г |
у оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, |
слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{ |
етко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну |
проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну пе |
оше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи |
је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра са |
ење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и пр |
е воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жар |
у ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја |
енутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и |
Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају ж |
х дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} |
тисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — |
ше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али к |
ју и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу |
спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} |
> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S |
а магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га |
А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, |
{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи |
рило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједан |
ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заор |
Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак з |
а.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабра |
у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S |
</p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом ру |
ибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је |
памо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се до |
то беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весела.{S |
амоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је |
егдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума |
ГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева ме |
вући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зек |
, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у С |
своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снаг |
неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао |
ао што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло |
она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале ж |
рину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћ |
и храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у |
ако се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, је |
ати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостив |
ти жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича и |
ми смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако б |
а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге |
ју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци |
— Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>О |
у на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и |
ледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} |
де зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Пои |
с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Св |
гових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турц |
ста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харам |
прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао |
ај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </ |
слушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p |
суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се д |
Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Си |
хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују д |
е...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека |
{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Ц |
ав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— |
сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, при |
покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око |
ј хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече јед |
/p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — реч |
рине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође |
> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, баб |
ишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — р |
пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкоље |
му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па |
у... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с то |
</p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћ |
о учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слуша |
то лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепави |
аук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> < |
е у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрин |
е надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а |
> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Стан |
дног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска. |
еко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, |
кса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p |
инко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... а |
е одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њи |
S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би |
нати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху |
ђе... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S |
х по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— |
случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— |
зверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p |
и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто ма |
есело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га |
ћао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> < |
рашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расл |
колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу |
напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на св |
</p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И и |
пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се с |
кељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Стан |
а врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> |
<p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p |
г.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! < |
<p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p> |
е опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали |
— викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на кри |
де своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и |
!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> < |
зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} При |
Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! |
ума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаш |
јат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> |
и себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у |
Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} |
вор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је о |
говор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху |
јим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи кра |
оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексин |
Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко п |
х стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} |
само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севн |
а све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и о |
нце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S |
е.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станк |
звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глатк |
. </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало то |
таде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо |
<p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копит |
видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече о |
које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте |
Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам пр |
ђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— |
у да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него |
пло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ра |
г громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко да |
>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беш |
проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — вич |
<p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас |
ш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене |
} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p |
— али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Ш |
и нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише к |
оче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — прол |
. </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! |
ула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела |
...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{ |
ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен са |
п. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> < |
</p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме! |
е за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад |
како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> < |
се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца |
главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јес |
а овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он |
ца. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволе |
онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му с |
плакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, |
да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за пер |
, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Ми |
> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још сино |
, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{ |
; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type=" |
бра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се |
</p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао |
аћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио |
рћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p |
ражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био |
</p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то до |
ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да диг |
а и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад ис |
даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча жив |
Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} |
за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки |
p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека б |
> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове љ |
ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад у |
ио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жељ |
инко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} |
p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где гла |
га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како |
ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{ |
Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се |
лемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан |
е од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да уг |
!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али |
кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу |
и Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!... |
као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је |
зивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Ми |
ити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па |
ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Од |
ом.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо ха |
о није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти |
у спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су |
нко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао за |
му мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти |
нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не |
д треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде |
<p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да |
ји их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што |
да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p> |
ће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{ |
окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилаз |
зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> |
ба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се д |
ни у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта на |
кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар из |
живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, |
оду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, п |
емо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко |
еђења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „ |
имо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSection" /> |
а ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радос |
оша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. |
... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиља |
од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p |
чка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то |
стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не мо |
тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи п |
е их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавањ |
аки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му с |
</p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже рук |
едао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> |
p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбо |
ићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> |
е.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{ |
оду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим |
то друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с не |
бав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нам |
<p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{ |
> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше |
<p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто |
} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Не |
неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их дал |
испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са свој |
штво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може б |
то гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у |
p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа. |
бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, нико |
и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај кор |
п, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за |
.{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи свој |
оред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвал |
аша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је |
о!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — зап |
коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни д |
и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од |
p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p |
<p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> < |
/p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p> |
ни га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... |
ори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војв |
велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар |
Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближ |
дуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост св |
ав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Гр |
<p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И |
ога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства |
Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беш |
– Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, па |
его да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>К |
ије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука |
е... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он |
и стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти б |
p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, да |
ога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свиј |
у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му ох |
е, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског б |
е луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ ви |
} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станк |
роза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тре |
жи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— |
ву верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у ко |
.{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме вид |
ве — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га ус |
више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку но |
и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу |
досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном |
ник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смеш |
је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливе |
шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пит |
могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По |
ну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p |
и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу |
!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као д |
о срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових |
> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успу |
од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, кој |
љу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој н |
беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са |
то води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа м |
плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> |
еса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, он |
срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, ран |
оље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здра |
стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone unit="subSecti |
си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S |
уначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једно |
!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим |
ама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> < |
о сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} |
волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— |
...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S |
се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, |
да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, т |
какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје |
д људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што н |
и зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из о |
ве гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га |
Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била |
ржати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али њего |
{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p> |
то зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па к |
ако се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило д |
још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и т |
њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се |
Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, м |
еке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али |
S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу с |
; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, |
гић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити |
ојој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно |
огу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, |
лашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро |
беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то |
Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </di |
м обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога. |
је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— На |
ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами |
договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог |
>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу |
. </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци |
хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p |
тени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако |
> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трж |
о кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Стра |
да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их ч |
ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— |
просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је поса |
ођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видит |
голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости |
жну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над |
е обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија ниј |
о, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је виш |
собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад и |
о што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не м |
чекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да |
инити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и дра |
ешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улиз |
куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сест |
виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита |
г пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{ |
јаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова |
тарост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме |
на живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта б |
ом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!. |
где никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке |
а се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше |
т рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. < |
о му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у з |
<p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај |
алеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која |
ахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети |
ар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година |
јући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то |
</p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом |
рата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око пас |
ни позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш |
</p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви |
жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему к |
да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... |
ше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и ј |
ти с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} О |
људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ |
је... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе н |
} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен чове |
/p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем |
.. и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задрж |
што узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе |
приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости |
</p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чу |
задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озеб |
благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју |
једна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не д |
...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; јед |
днички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, А |
рао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? < |
у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Ка |
} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, |
е ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна |
{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!. |
а живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид |
дином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну |
ији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота |
и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ов |
им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће п |
на си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију. |
ера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан |
и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!... |
се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S |
лоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежа |
Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?. |
е, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— |
Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их |
чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... |
ликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. < |
пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — |
стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{ |
опу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубит |
е бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — паз |
ироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни д |
м добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш каж |
у на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} |
, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, |
ко паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} |
.{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="group" |
еба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде |
> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је |
осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми |
у!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поли |
ојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој |
се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, с |
твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда п |
.{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог |
ао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо |
а не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити мо |
ираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нек |
уста шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и |
— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} |
} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гу |
пку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не |
<p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ |
нас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S |
ти његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и пог |
ичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> |
} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао кри |
ије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али |
ај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Дед |
<p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, |
о пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па на |
се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже р |
иштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, н |
Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} |
је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, |
, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>Н |
беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима пот |
у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати о |
род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, б |
Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној |
д.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— |
ала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех |
Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} |
само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не |
ти... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, ка |
p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш |
свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мисли |
н!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!.. |
, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се ми |
тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> < |
овека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас |
века, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева |
цепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин |
ишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломи |
га му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господа |
</p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкива |
рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба дом |
ичаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или прот |
ћа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше ис |
аше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук му |
хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи пам |
{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједан |
о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло |
ов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мис |
ће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Ту |
.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— |
о миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{ |
нца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце |
ене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први |
збегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испр |
Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не зн |
њи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, ре |
Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Ни |
{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену |
ечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину пород |
, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка |
залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже н |
а чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као |
е она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше дет |
Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зва |
е у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у д |
<p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Стан |
е с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија. |
и доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком... |
руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци. |
S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> |
p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне |
ку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни вет |
или!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима м |
ада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} |
га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изн |
ог жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су мог |
рити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже |
кија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био п |
га часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одај |
ренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва |
га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; б |
нка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин пог |
рави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он |
дати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он поглед |
оку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готов |
ајлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га за |
еж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— П |
же.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко |
ле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку с |
јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се с |
ако шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> < |
авати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало |
далеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Су |
p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тука |
<p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче до |
пет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуц |
ра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ког сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно. |
/p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче пре |
онили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он |
рзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Доб |
ешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрх |
але од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на посте |
евидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Ј |
..{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више |
ута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наје |
ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} О |
S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </ |
на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>О |
p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати |
усту шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p |
ично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне |
еже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губит |
шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> |
и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{ |
и руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове.. |
њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више |
а човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сој |
> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина вало |
р за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S |
{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Ка |
м у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} |
а мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, ск |
/p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог не |
гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је |
се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спушт |
показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарск |
појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку |
> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је |
отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, т |
његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и ка |
вених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло |
рамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </ |
е ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S |
ушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишан |
амим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ д |
, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну |
ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћ |
а мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p |
страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. |
пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пу |
шаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... |
> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва |
Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст. |
ги на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихо |
ао гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шум |
ај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орл |
о су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу м |
и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пу |
во!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српс |
ару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се |
</p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице ву |
.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролет |
</p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај н |
теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не мож |
зао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само за |
склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, д |
а ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, уп |
ди јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светите |
он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!.. |
о не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грм |
ко.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. < |
н узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд |
танко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађ |
p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} |
е воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{ |
да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој деч |
ао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није |
. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} За |
мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... < |
то ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љуба |
ин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, а |
вину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... < |
ају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто год |
ежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, |
, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не пи |
дајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву |
да у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он пр |
, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страхо |
у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње тала |
у. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано о |
. </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>На |
шо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са |
ко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се |
иваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и |
и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{ |
шао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обра |
} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако бла |
ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што дев |
рати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се по |
, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станк |
ше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком пр |
га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — п |
потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже |
да поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар ба |
p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!... |
</p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. < |
кође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покре |
љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: < |
де залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик! |
га строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p> |
} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је |
и!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца пот |
а биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и з |
арац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хт |
амо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се о |
о је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Но |
е с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, |
ља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће по |
ни му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> < |
...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је! |
у.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде |
ој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазил |
желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно неза |
ризовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! < |
Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} |
ознати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвар |
од наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Ма |
ве.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p |
, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовал |
Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко |
Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Д |
ection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други.. |
Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То с |
о, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника |
а тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви |
унар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде по |
а, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... |
p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о |
рете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари х |
етао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окре |
Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера. |
окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{ |
ју страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се |
чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p> |
вом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p> |
што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама о |
кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је |
p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Воле |
— рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се |
ја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p |
, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{ |
и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од |
ео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— |
ији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наиш |
или их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато |
другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издев |
а његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар. |
на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов п |
едан Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем |
јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, у |
ји буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке с |
гом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из њ |
е очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p |
младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као шт |
уо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Суре |
ц одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу! |
на свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидају |
ити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха |
а изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да о |
беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гл |
својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали |
Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче |
али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се заг |
...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Ла |
ао рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у |
у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapter" x |
груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и |
товарити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехот |
ли Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га |
ко ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по |
ст, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидо |
е скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује |
<p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потр |
ује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху |
.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је ки |
кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!... |
мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли м |
Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, од |
Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> |
он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну најед |
во месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што |
а твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико м |
стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p |
е су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне |
дели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSection" |
а те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на о |
/p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се коли |
наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то |
нам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, |
обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} |
гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— |
ћа, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви |
и ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу мом |
кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку |
— рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из све |
уди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> |
удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме о |
е што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку к |
</p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне |
а. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> < |
вако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити |
ци. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од |
ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А |
си, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је л |
о је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко |
вао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукам |
ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пање |
...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} |
> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обил |
осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених ру |
е он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они |
иђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. |
е срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам |
, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... |
о умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га |
и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. |
на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједа |
лима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце ј |
ој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а пок |
елики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвор |
p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрп |
уди, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми иде |
појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први ред |
да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од јед |
ву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њи |
душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p |
. </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— |
, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме |
и, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>К |
родире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакат |
да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра |
у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{ |
а ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шали |
вде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си |
Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, с |
после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати с |
ко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње рад |
у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— З |
етов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!.. |
...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао |
кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаки |
паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, л |
поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} |
/p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да |
Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су |
еба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у |
ко је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} |
погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p |
младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издуш |
дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи с |
и!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Н |
{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Мо |
— може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па посед |
собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радос |
> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, |
, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као |
лекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринуто |
-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкино |
ош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: < |
гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јо |
ом, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста. |
еп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што |
још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже.. |
ака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш |
му виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. |
} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као |
могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крун |
ао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милос |
ну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па ј |
p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? |
... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, т |
побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и |
у, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, |
на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће теле |
{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} |
богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој |
расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Ста |
насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се в |
им ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Р |
тно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S |
...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само |
Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зид |
</p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним |
ости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа |
ијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је |
на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} |
сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите ког |
постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала |
увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хо |
им га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јес |
репуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сук |
постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> < |
ео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку |
ам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази т |
абљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа |
е бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па |
о гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових. |
че старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са ст |
ћи, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако м |
викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?.. |
о брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Ста |
ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <d |
танко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху њег |
сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше ка |
ци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са |
у што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се |
ам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који |
нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> |
нио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љуб |
он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па о |
p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми |
целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> |
Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи |
</p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много |
х му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно |
о си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у со |
ти век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак |
рнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </ |
и шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав умор |
тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по |
е у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До је |
издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде |
и.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p |
о рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуц |
е, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико рад |
еп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим |
он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао ти |
н пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с |
из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи |
отеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још |
} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, |
и низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе бех |
а и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они |
брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> < |
> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје |
заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јел |
p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се |
Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Ту |
еба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан |
убашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </ |
лочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За в |
пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, |
уди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> < |
разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван |
м те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? |
ницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати |
е, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко |
м је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећ |
ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишин |
ући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробија |
да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јут |
се рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где |
а! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Ал |
пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стој |
опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! < |
е! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће |
ивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој с |
а врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена |
— рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога по |
бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p> |
чео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лаг |
>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> |
евојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и неми |
е га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац |
} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједар |
ра надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче н |
/p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> |
ут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и п |
дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још |
г Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устани |
азгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође жур |
к је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, |
мо ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да |
</p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао |
овољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка |
кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо обл |
е... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Ње |
ислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Остав |
имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> |
не! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељас |
ри породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп ј |
му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да с |
данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> < |
а Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да |
p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче гов |
у ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p |
ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво |
у у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше |
ко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти |
роломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... |
њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је |
ли.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Она |
оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим м |
аљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, |
Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико к |
аврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Н |
рају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пирк |
ори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Би |
стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, П |
Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко |
х се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у ду |
Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благ |
, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Је |
као и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира |
</p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка |
ко осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци |
поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине |
уше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, пр |
сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком |
} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једно |
т га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} |
а му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече |
</p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{ |
м шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо |
а кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова с |
мљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а |
опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </ |
ука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни пе |
ар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p |
дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра мла |
сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} П |
едељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека у |
̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер |
о!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} |
... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — вик |
отињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који т |
{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у то |
а жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> |
ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обара |
ела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доб |
м!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону не |
ва.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе |
његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сета |
д кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, п |
му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било |
дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, |
ојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову |
је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његов |
сече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потраж |
p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издуш |
а кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и из |
е у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Але |
утака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је |
а чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p |
наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} И |
</p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се |
штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку. |
че Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и к |
од нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени |
p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га |
е знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар |
о, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спр |
тку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекива |
ного ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Су |
у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!.. |
ску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути к |
послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? |
ка ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{ |
шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрље |
ита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} |
. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце |
ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црноб |
помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” дух |
у, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров |
а стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само ју |
} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми з |
{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну |
тора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он в |
/p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котур |
Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друш |
пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако ду |
вим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и |
и.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је по |
де горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с м |
Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска б |
едаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај м |
рли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да |
Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Кру |
ујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> |
ј...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је ст |
! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали |
чена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} |
а бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је |
че подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да |
ти, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се |
о жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени каз |
о свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Де |
евесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не позн |
гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај |
чи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи |
Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли с |
е бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> < |
презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. |
се све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p> |
аодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> < |
лија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само п |
јвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p |
испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко |
е је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Ту |
жемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и по |
тва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је пош |
Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужн |
жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те с |
муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да |
име! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули |
<p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разгово |
му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле |
стано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се |
тарији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори |
узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мис |
су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се св |
а.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветк |
ришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног бл |
p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> |
дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка |
се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: |
рчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми прича |
аш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја |
гуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} П |
сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месе |
настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у |
де маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажн |
мо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p> |
ли у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, |
</p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> |
јдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Ш |
че Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падо |
</p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничк |
глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запа |
> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта |
че Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на |
који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, ре |
опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није |
овцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према т |
смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот ми |
p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> |
једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се |
ј човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У |
прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко! |
е попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, п |
прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико п |
а напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — |
свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу |
> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар |
омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је |
нко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — на |
>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни |
Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> < |
Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега н |
</p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! < |
p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и прекли |
у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> < |
рчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Мари |
мом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>С |
:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они би |
и се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Б |
, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт... |
јпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер |
ија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — ј |
имо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те |
> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није |
. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је п |
чила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Са |
ву и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече |
> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте |
га из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Су |
!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Т |
ака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — реч |
њ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима |
} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — |
и држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у |
а и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту. |
ћу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, |
Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дир |
ђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може в |
stone unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се |
ке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план р |
се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо о |
целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква |
и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> < |
ено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештени |
иш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишт |
p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели заг |
Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље < |
аринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — |
</p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види |
— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, сув |
ан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлу |
ите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум |
одати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p |
одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> |
амчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми |
.{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Ј |
заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!.. |
а. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мисл |
оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанц |
е у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Т |
ли се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао ви |
но румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су прол |
сиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, |
ешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p |
у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> |
на крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја |
ер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита |
тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од |
несе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједн |
ја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: |
драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његови |
ончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!... |
ље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и |
ег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију |
ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацим |
<p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </ |
ио највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, |
никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! |
е видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А |
на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... |
... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер вет |
живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра |
од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се |
Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!. |
а. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </ |
амар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! < |
страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Пра |
би. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} |
су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита ха |
— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуља |
јем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата |
довини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пи |
на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још дана |
кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> |
/p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину |
елицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p> |
му... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки |
смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} |
ОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она опле |
<p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће |
ављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да |
људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S |
д куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, |
отребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш |
смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у к |
} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се о |
у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче ј |
пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски то |
капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене изл |
</p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ће |
амбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помол |
да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Тур |
е би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун |
те!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум мо |
ве ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? |
било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} |
<p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину |
ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се |
извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Им |
!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> |
е.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И |
и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алек |
можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети ист |
сти.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни о |
о и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба |
ио је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше ра |
н човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је |
: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S |
{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали. |
— Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја с |
све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет |
и своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p |
су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњ |
враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу. |
и, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?. |
а не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњен |
већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и с |
е да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с |
ла где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саж |
Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Бољ |
Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништ |
Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом |
ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} |
само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак |
што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран би |
е тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна не |
p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеј |
трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите м |
{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— А |
анко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је |
тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људи |
а што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позов |
аво!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку |
све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај ш |
/p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затво |
исмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шал |
рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван т |
сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није |
ок мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} |
слио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења |
чинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није |
именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а сред |
ма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се |
не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се заглед |
>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђо |
p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... |
оба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јуна |
има кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа н |
ји и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећ |
вара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај п |
ако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса про |
да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> |
ца Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу |
, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видет |
и, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмева |
говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу |
додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрп |
даху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у |
ad> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за р |
много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти са |
ту, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи |
а и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли |
е чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Ниса |
{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и бу |
сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па |
м чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару |
амо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опро |
на.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{ |
умбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи с |
то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној |
рби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој стра |
Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући |
није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запи |
ео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву сн |
> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станк |
.{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> < |
S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... |
кала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какв |
о да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, н |
анову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим стари |
а, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепе |
ог од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокча |
колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли бољ |
... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје |
н поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Уста |
аја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка д |
мети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{ |
Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да крен |
зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се |
и свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} |
кав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срц |
. </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за вра |
емањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских гла |
p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихо |
шећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — р |
наке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> < |
.{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S |
ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p |
ише дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се ди |
азби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </ |
а одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје |
је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— |
Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> |
</p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и поглед |
} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један д |
емам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— С |
кад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори к |
— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — р |
ш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Р |
, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} |
</p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Ми |
сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио |
>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} |
<p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те с |
звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекош |
ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бле |
бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у |
рипусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као ук |
атници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљ |
кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала! |
ебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти |
ова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — ре |
седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је д |
/p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства. |
спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње |
!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он |
ћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створ |
је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! |
аћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови. |
само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S |
, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар |
виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче |
, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p> |
Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А. |
или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{ |
</p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снужде |
живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка |
сећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, ал |
се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало з |
на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагони |
је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не мож |
<p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији пос |
опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> |
заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да |
очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га |
и.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... |
и.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушк |
Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где ј |
.{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и |
ајвећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа |
Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} |
рзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну нов |
гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </ |
Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учин |
<p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... |
и се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </ |
ао бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико |
Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струј |
е и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио |
unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело |
ији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радос |
да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо |
ено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна |
те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... |
оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га |
оста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p> |
, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад |
</p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав гр |
арио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разг |
ин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску ск |
репа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Зав |
аметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од |
а...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од р |
о нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и см |
да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мал |
ма нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окуп |
хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? |
пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљ |
то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано веч |
} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џеб |
те, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупат |
<p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну об |
</p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p |
елу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је др |
е колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у ње |
и на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>До |
звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, |
гурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које |
ета.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви ве |
о велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. |
гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан |
} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} |
натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> < |
ао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни по |
љади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!... |
нковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алекс |
рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу г |
ше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </ |
а, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им н |
Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се |
лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — р |
</p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p> |
честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си |
— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али |
м и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вал |
чи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњ |
</p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љу |
ин, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и |
до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он б |
мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукур |
чам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам н |
е и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S |
— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с |
бо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави |
.10"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у |
ћи. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани! |
а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} |
их им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љуб |
к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Оно |
к коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш м |
<p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она ја |
дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони |
ужини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нек |
Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окре |
p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома шт |
је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... |
е год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па |
д можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! |
огледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје |
ли, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону |
на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А кућ |
Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> |
нај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— П |
одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади |
јзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> |
та да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно |
. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Паз |
ез потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срб |
јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезд |
и како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову си |
— опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И |
ње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо |
p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Бла |
арешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти |
и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми |
измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што поглед |
— рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћ |
сти, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{ |
старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па |
чни, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно гази |
рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости о |
људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каж |
и да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да с |
те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и |
лушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја с |
је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> < |
о је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и она |
лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На д |
, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, хар |
на ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> |
ажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде |
ови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p |
ковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшни |
— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} |
. </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас к |
го давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> < |
Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао тру |
ма. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— |
оварао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} |
уте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барат |
даред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они мог |
аш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате |
ласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скор |
Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} |
у! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад |
првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић он |
>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} |
/p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пу |
</p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који |
ћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> < |
!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, |
ешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, |
. као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p |
. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко |
, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: |
S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, |
ата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... |
ку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како |
ни? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... н |
ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим |
/p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли |
за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Зна |
/p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну |
, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на |
ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S |
ица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелиц |
} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) о |
сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице и |
раво.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудн |
ече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... |
Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што о |
. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види |
уку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да до |
ама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе |
лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња |
/p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севић |
у на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да по |
е... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче ј |
едном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бј |
реме њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полаз |
је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи |
му: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> < |
и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да м |
нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи |
р годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осв |
ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше |
/p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с др |
ј човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао |
а њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више |
га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело |
>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породиц |
<p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како |
е су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи до |
— упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа |
— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне |
нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p |
<p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И ш |
ндура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је хара |
ртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две го |
оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не |
оби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на че |
p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, |
. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га |
а у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Пр |
о, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обил |
ан, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!. |
помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред |
не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево ва |
олазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p |
н застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. < |
леда га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> < |
ом памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече в |
што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зе |
е видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете |
у!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, |
ибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, |
рам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{ |
е се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора ј |
вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у гла |
то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да |
е заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, п |
2.17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони А |
пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Не |
еницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се пора |
ине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S |
о води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако к |
} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Г |
рај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као |
head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци ме |
ја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Ал |
очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си т |
и њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачу |
соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... |
дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране.. |
ога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} |
створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помис |
росто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к со |
азвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа ре |
етну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом |
ог умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> |
Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види ка |
ачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гл |
рање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука |
се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују исп |
е и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти н |
рвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова.. |
ром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се |
чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и |
ти Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — |
он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пр |
му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} |
, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршум |
а се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... |
че Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло л |
чи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињен |
морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Три |
елица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У |
, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, стра |
га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су с |
ко ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!.. |
рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Стан |
изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени |
потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се |
е захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он |
ула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бит |
!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Л |
Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињст |
ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капи |
близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати |
ви му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али м |
!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Он |
елива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита |
је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано! |
илоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{ |
ри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокота |
.{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне |
гледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђ |
— рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> < |
Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{ |
ка му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И вик |
уци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Т |
{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на јед |
во свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је с |
гићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо там |
мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси |
>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. |
на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи |
руги долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашниц |
несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и ј |
с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и р |
Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не вер |
S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као к |
у, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је |
ан другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} |
Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Зав |
рака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их в |
грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окр |
е братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за |
не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити. |
атрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омо |
м пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да |
о самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад д |
тре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су |
људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S |
>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су ск |
бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још |
а назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по н |
.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до |
јније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као |
/p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их |
ан и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи |
еко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече |
Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино |
ке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до |
едан, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од |
есна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није б |
мирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана ниск |
а!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки ч |
аша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје к |
сти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио реч |
по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један |
о Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. < |
о мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то |
Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече |
} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је |
носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Ску |
ина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у л |
па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се |
ван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши |
били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша |
дмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио с |
која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више гр |
исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И з |
амо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест. |
се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси |
/p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је |
{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је б |
</p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од |
ај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Ст |
</p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смеј |
ураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... |
аше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> |
иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртен |
ри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Му |
прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да м |
!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p> |
нас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осв |
{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, с |
аса!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му |
рет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла |
} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и пр |
, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који |
оји то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> < |
у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} |
<p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле |
} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, дос |
} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то та |
во како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и ст |
p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} |
поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те се |
нахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, |
се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као |
га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је |
. </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто |
иштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је |
агословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И поди |
чки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; |
{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гле |
} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је бил |
ична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова |
: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго |
је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из |
Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говори |
нковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И м |
е оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже |
е искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају овакво |
на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} |
ивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је при |
послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у н |
дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже |
.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигура |
ише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убриса |
..” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </ |
маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да |
оде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио |
Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. |
д некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало ка |
и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од су |
у.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} |
ед зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори |
ој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и прокл |
ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог с |
телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па за |
е белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви сок |
пети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од |
оља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набољ |
е. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас |
који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих |
вог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натм |
сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће ов |
. </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло л |
p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је нека |
макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде нико |
ставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци н |
<p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко |
а окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се |
на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... |
еда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} П |
.{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; љу |
тражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан |
под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је так |
еде као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као |
p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и обл |
p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До |
ину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Дос |
удити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене дв |
сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробу |
.. </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те напад |
рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> |
когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он |
радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p |
>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу. |
ксину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Ив |
е да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив |
гора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и ж |
{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p |
и. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} |
погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког пон |
...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам |
сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви |
ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — П |
ом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. |
<p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. < |
— Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Д |
рагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с |
обити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се |
ићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огр |
а непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је |
</p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице па |
их усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако ка |
певај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго! |
бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреново |
орежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврза |
ђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он |
жина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — реч |
е и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док т |
аш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога обр |
воја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, |
у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео |
Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S |
те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
евојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — в |
p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p> |
год дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не |
Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети ж |
х, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихо |
столина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </ |
да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага |
сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> |
, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас |
ј огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”. |
која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање |
д кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече |
све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнул |
p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, |
че он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S |
га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш л |
воје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> < |
еницама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да |
е лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два- |
ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он про |
.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако х |
ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како з |
нутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја по |
пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а о |
ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. |
осмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута м |
...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем се |
ам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и |
ош замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио с |
а. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба |
</p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове л |
е!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране кој |
на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом |
но мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се приб |
ећ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За трену |
е Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекс |
{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук |
ког табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Во |
, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над о |
дне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран.. |
d>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онд |
p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен.. |
оздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! |
</p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш |
престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, преме |
ечи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Х |
викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером |
.{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанп |
огићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> |
и.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, как |
ка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. |
танко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене њего |
Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> < |
можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмлада |
еља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја |
. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће м |
а.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: < |
кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја |
у где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак |
ма!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!... |
Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене ств |
p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} |
{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар |
ти напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагн |
аша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Н |
ило!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш |
посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао |
ли да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — |
у не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војв |
хватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе... |
врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче св |
једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаш |
. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти |
и дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати јед |
и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зо |
ци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> < |
на? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гл |
ли снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као |
.. </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лон |
е Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се ду |
причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p |
} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине го |
<p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на би |
која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватил |
брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан |
ама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су тво |
у!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је |
осао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили са |
их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће б |
е воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> |
!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчин |
едаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Н |
p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци |
ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели изв |
ште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу ом |
тру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S |
рани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку |
је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да |
ћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је |
{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> < |
ече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да с |
си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише |
мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахр |
вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} |
бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У |
му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу |
ао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> |
ећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. |
ло поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му стра |
ишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару |
је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи |
} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... гото |
че! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? |
му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... и |
њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу |
онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше |
се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од зла |
/l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан п |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искре |
— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. |
што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом |
ако је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, |
и од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама |
шој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! |
је и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може д |
мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Преми |
има загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица |
цвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S |
ја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао |
...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Но |
е и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих ве |
, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p |
апа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} С |
ече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а |
и ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен ба |
ицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко с |
p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па ш |
или: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али ј |
се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} С |
ушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p |
гом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Ј |
лекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на со |
ку” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухв |
p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{ |
кну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као б |
> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћута |
p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу |
рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже м |
м, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита За |
<p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је д |
еде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћ |
но пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му |
браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, пе |
мо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... < |
ио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} |
Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> |
икну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијен |
ека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао |
{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је с |
аже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше |
ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све |
. </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не м |
нка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} |
> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао |
онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тр |
елицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је |
омози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати К |
ећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p |
атиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... |
/p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа |
е проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и зас |
ш једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p |
казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздр |
страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви |
} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </ |
х гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. < |
а мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мисл |
тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он |
, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Ла |
ато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мрта |
евојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплаши |
опу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу |
га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју миша |
те шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и |
убрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили |
викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплаше |
је!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрет |
кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше |
пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверава |
— Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </ |
чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њо |
не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p |
ина!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жар |
гатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе |
Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смира |
Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — |
дна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како |
пада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца |
о потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још ј |
моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Л |
Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књ |
бљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста |
мо благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бист |
...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари |
к...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... |
Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, |
и ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клеца |
p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се уском |
по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувен |
ека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујни |
а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с |
чком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, вре |
Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, |
, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вож |
гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па |
а ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати |
в страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па |
м ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па ода |
} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћ |
уком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мр |
S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина.. |
у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкес |
Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Приди |
..{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако пр |
ега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу |
S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што |
за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Иванов |
S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац |
ас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином |
че: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, |
<p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пруж |
p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједно |
и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по |
био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> |
рана. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па ни |
икаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке |
то је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри |
нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div t |
м овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit= |
те се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста праз |
Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако |
ала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поч |
разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спава |
Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза |
е и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... < |
{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече о |
ати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} |
ити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и |
аш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп |
пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type= |
!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко п |
могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у |
...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{ |
Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима |
бе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван о |
и.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} |
анашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише |
мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, |
м, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И |
и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} |
, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи љу |
, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушк |
имам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано не |
ча што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај... |
ег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у нар |
игне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не |
о!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{ |
а руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му су |
ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе |
.. </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, |
, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му |
га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повија |
их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет с |
и сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обис |
ена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде.. |
а прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси сам |
ошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSectio |
е по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше |
амо о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је мога |
му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p |
ио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји |
} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе с |
, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Н |
ас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неко |
се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, ра |
p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није |
уше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSec |
о се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — |
а нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Бр |
гу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p> |
ле и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти |
урно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут |
извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хла |
према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је поб |
ника, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао к |
што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жб |
како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде. |
..{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како |
ело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, |
. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га |
ше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се |
/p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али |
одну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} |
али његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се там |
ју и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, |
тње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет до |
о није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе ре |
зили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није |
неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутил |
ој земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде |
/p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо прол |
.{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је св |
во око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи |
ита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ |
талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет |
ију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирн |
град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, |
.. ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан ј |
них баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добр |
се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— |
..” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када |
— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, х |
На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како С |
ти!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на |
} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: |
војку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној реск |
што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> < |
у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка |
не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница |
ета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да |
руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха |
уће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је не |
адар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова с |
што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртат |
ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се |
жио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети рав |
пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. |
.{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умр |
шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док |
ори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нек |
чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини... |
во!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седош |
а!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину |
атворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да с |
уку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири |
екса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки т |
се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на ди |
ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе |
, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе |
пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас |
и како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!... |
бар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, ха |
а. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јов |
јатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радо |
ки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред |
увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о је |
па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, |
е могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд с |
оговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — |
p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} О |
ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата С |
с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па с |
} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше |
рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, п |
о шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! |
снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пуни |
душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се ок |
> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, |
сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имал |
S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Л |
ече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p> |
<p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јо |
<p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч п |
једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим |
сабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше об |
S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима диго |
да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, п |
p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин |
но изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} |
се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио |
еше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{ |
д нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зор |
Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — ре |
... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо |
мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — |
а порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} |
р. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелиц |
ашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза |
ти необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све р |
де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвор |
ивоту; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душ |
{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са сви |
ше можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе нова |
>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговара |
а то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као н |
— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их |
се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и |
ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук |
т Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се са |
притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодр |
ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Л |
на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у |
И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та пут |
Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Н |
ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову |
... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише с |
Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече |
а шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече |
мо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада |
ио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је |
а којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под |
де гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!. |
е, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека |
земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. |
де је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и |
<p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, |
љи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као не |
м гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за |
ко њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одре |
сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши ти |
ом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до гр |
не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижа |
ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу виде |
их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна |
<p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога стареш |
е, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{ |
смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, |
о се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, |
ми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — гов |
/p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па он |
ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p> |
S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— |
<p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те о |
Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до |
/p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — в |
<p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хте |
да ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у ист |
д дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, |
није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекс |
е нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— |
ао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Со |
х, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до |
је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није н |
— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} |
</p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчи |
ај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Ив |
говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан |
Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се ста |
бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над раз |
о, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— |
ало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и д |
се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на л |
авње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </d |
ог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса ост |
</p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали не |
</p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњац |
кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је |
— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшн |
чуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку ш |
</p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, с |
<p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишк |
и се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је м |
мо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> |
еца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилаз |
<p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њи |
лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефенди |
војим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао |
паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} |
— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гл |
ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у |
копа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за |
име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити н |
пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресе |
нити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је |
каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњи |
и дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно с |
ог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале с |
, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, |
: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има г |
о, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се |
} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно увере |
ећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и с |
урке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беш |
Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он п |
: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али |
мна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано мој |
чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка ш |
ао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса |
<p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, |
тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као кола |
рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је |
седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </ |
S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сусти |
и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри |
је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појав |
е своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен осв |
јку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му |
е вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — ре |
ју!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Т |
удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени |
затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су зву |
p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се у |
.. </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет ж |
чар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло |
>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, он |
ба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се т |
у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, |
собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му ба |
рости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правд |
вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер м |
хом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођ |
е нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мор |
доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара има |
промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све п |
лер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности с |
н је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше о |
сли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по ра |
ну и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим |
е као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћа |
главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас |
ете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> |
та!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> < |
он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаш |
у... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Ја |
е Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а |
лан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се |
ан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, |
.. </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав о |
попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је |
о, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицо |
калити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како не |
нда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, |
..{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је т |
ега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Р |
ни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он |
ио баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро |
{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко |
ти и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ ка |
они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су |
лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онак |
коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. |
ставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи |
е да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег с |
е!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— |
p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упит |
зили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири |
<p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И |
а затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаш |
на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом |
Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! |
ој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— А |
</p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, а |
>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па д |
unit="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Марин |
на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена |
аво имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па |
ад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо глед |
ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с то |
упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> |
</p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се |
мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад |
ају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Таја |
нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу! |
p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Ме |
е.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, прија |
п ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра |
еж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— |
ас о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за |
е убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више ј |
{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p> |
да ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати |
Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега |
>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се |
лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се с |
то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— П |
ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p |
а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али вели |
е гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— |
— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S |
леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина ш |
аметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и мн |
се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта б |
апоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће |
у се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш кој |
свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости! |
убави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара |
уме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, |
је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да |
оже разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео |
се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— |
се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда |
прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким по |
е за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он |
метни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Ив |
еди, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— |
е!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ет |
>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо |
е неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{ |
амо о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састав |
... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> < |
за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја с |
!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто о |
арца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина нема |
>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хо |
> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душман |
/p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да |
о... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком |
селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </ |
им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседо |
озовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти ј |
лексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И п |
ас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече |
p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не мож |
.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. |
упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га |
ице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p |
! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже ка |
ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар ми |
!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? < |
збиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што зна |
таше. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с |
p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Т |
а кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце п |
мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави |
А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча по |
.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њ |
> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. |
е мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p |
не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да |
м.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам. |
нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да |
ујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не до |
.. </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и п |
уднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не в |
</p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} |
вао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван |
рушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он |
ad>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу |
ло од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Ц |
— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А о |
ам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? |
м покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћ |
. </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је |
? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не |
ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек |
S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и поп |
, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, з |
и се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{ |
тељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, |
и један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без |
ига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа |
} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико |
а! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али |
пази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш |
оцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван |
уд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, о |
омоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог |
беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. < |
18963_C2.7"> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радуј |
S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Бу |
према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{ |
а се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је г |
ћу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као д |
оми се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} О |
а се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му п |
гом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Круш |
ако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална |
меш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи ур |
пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом з |
инио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам |
, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином |
о да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам |
глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{ |
оре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субаш |
</p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу г |
стати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се уч |
Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </ |
Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа |
што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— |
ка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка |
глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренут |
а и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, |
а за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном |
ако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Ми |
одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — м |
окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију ње |
и, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа |
...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јели |
најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога |
ве се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> < |
није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> < |
Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Км |
ра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p |
<p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе |
уо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи |
p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? |
не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас |
.{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоћ |
ругој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да жи |
људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црн |
рчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и |
е кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: |
S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. |
ао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?.. |
ини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, мо |
ЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с д |
..{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не мо |
зврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно вел |
Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум |
ана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко при |
нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као |
чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједан |
легала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у |
<p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на |
дима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде |
о субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу ни |
е надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја ј |
лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако |
— рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насме |
о савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да м |
они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као |
о? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— |
<p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да гово |
о.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Ив |
у у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву засед |
тоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... с |
од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је тво |
а у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на ње |
кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> < |
мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам |
го лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!.. |
вит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и К |
волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети кол |
које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних |
као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар |
о ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, п |
цима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Е |
тали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ив |
но насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим! |
ву ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшн |
..{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је |
p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} |
ушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не вол |
с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добац |
сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{ |
ву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп и |
ада те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љуб |
ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати |
о? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса |
екоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Завр |
на крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И у |
претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од ј |
/p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга бож |
пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити |
докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, п |
а Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво зак |
беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> < |
за и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?... |
га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те јо |
ми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не |
ко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да ку |
се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Су |
огићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим |
адесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Мор |
</p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим |
правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртв |
</p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — ц |
ци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на п |
им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака! |
на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — уп |
арове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — св |
е је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на |
су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога |
</p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Ст |
бориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снаг |
S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, ка |
је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи |
лу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у |
ку његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сва |
кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед п |
о овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лаз |
зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи удари |
Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. < |
им Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Але |
!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар ни |
сио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из ст |
2"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га |
и нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући |
тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Прол |
рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се п |
</p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обуј |
ући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро |
о се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили |
Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради |
/p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се оч |
што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... < |
p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати |
су бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза ш |
спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно сумора |
Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниј |
<p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта ве |
му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се исп |
оју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се р |
узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби |
Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују к |
но к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад |
ође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се |
о, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— |
/p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван о |
ексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— |
а оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени |
трану води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лопо |
17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Але |
у речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевин |
/p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смисли |
арала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Мо |
астужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није ј |
. </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> < |
о му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити |
те друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас.. |
рамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Ст |
Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> |
> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешк |
очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог |
ћу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу |
то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, |
Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спус |
и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p |
о са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја ниса |
обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се ж |
од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он ск |
едити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, |
, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се о |
и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла |
и!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени п |
Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разг |
о су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући |
ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> |
им милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на до |
штољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо |
ој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли где |
родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p |
а...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави |
венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заб |
е; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> < |
главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затрес |
ном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће о |
ама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хт |
p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као м |
се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како |
гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштољ |
се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{ |
и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се |
исле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турк |
арочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто пр |
. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те |
ина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више сви |
Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко с |
а се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер уста |
етно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полу |
нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окрен |
S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као |
чије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Не |
head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучн |
храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Са |
!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз г |
и.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мо |
е настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало заг |
е омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће в |
ветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{ |
..{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} |
ксина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, тво |
е муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у |
земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као плани |
но, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. |
која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупа |
ла, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка |
>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека |
ију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Стан |
хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вам |
ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> |
на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — |
ња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се |
да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} С |
ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и |
</p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева од |
т димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и из |
е само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и |
живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И с |
Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво |
ш оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џе |
оје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим |
је.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? |
p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњ |
памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било |
је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шт |
>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала |
то му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче изда |
кују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се нада |
о.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар |
доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, се |
причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То |
екоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Осван |
<p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p> |
>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га пог |
расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на |
ај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак и |
пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> |
<p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога |
/p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не |
изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже |
о баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш |
јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже. |
Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила љу |
баша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима |
Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и од |
— рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> < |
о га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запитки |
говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p |
је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам |
греја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаш |
у путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p> |
уги нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?.. |
S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му п |
трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им ре |
Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не бр |
жини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а з |
ох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устреба |
. </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шт |
во ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад ја |
ј тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И тама |
уром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> |
: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? |
. с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су св |
слили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и |
е: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај пог |
је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде уг |
ом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити |
и.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То |
<p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на с |
че старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горе |
авимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни д |
ко урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Вал |
е Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема |
</p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић |
лут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајк |
</p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— На |
пић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? |
и са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не б |
м него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја |
о.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{ |
е, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе |
е, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type |
<p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми |
.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, п |
ао што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> |
— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па |
а оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p |
и нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет уд |
све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости шт |
} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затвор |
</p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он |
Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> < |
>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> |
p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} З |
та говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> |
ме? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћ |
гу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прош |
мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div |
</p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио д |
идим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити |
све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је |
своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и из |
се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче г |
<p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!.. |
е плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити |
агосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они и |
а док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а |
Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљат |
сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па. |
ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијес |
. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... |
ти. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони |
уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско рув |
</p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мен |
а се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче |
ица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се |
о му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узе |
Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навеч |
им послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> |
убав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>М |
да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... < |
д!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако |
ано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гроб |
и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо о |
ајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из ода |
рут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мо |
је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе |
пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Мари |
> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела д |
.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју! |
</p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p |
за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! |
рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац т |
p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима |
рича све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је |
</p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом поша |
га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. |
p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук |
ко, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– |
p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само |
рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— |
</p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к на |
е! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича А |
е, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{ |
не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} |
? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} И |
е ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати бић |
еђивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврз |
ићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи |
..{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S |
егао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оно |
!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{ |
кве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварил |
ричати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па |
уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — |
ка плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим го |
</p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у н |
Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — реч |
и речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја ост |
p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} |
о било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја о |
</p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поск |
ш? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суре |
тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Прв |
</p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра |
{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људ |
Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разгов |
<p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Ј |
.. </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обој |
ице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује ц |
<p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двоји |
је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div |
ођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли чов |
а чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све |
се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан |
се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприличн |
о стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше |
онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео м |
чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> |
> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како |
} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се но |
ше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} С |
...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!. |
. </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тут |
први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> |
ли смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали |
г дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се |
ин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто. |
и.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} М |
ама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харам |
ло па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да |
сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван! |
о погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти с |
снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја то |
ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би |
слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, |
бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} |
ине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А |
им жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, |
м? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу |
<p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се рас |
де провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. |
{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старос |
не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети |
!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p |
еше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по ли |
осред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она поглед |
е лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се на |
ема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> |
у крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље |
тојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе |
<p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина |
ет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хај |
нку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </ |
костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к неб |
. </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневи |
блаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хте |
андур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко |
Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју |
им ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве се |
Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио уг |
робу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!.. |
више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, н |
мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} |
еди његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица |
е).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа ре |
ново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две вод |
ви извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде св |
</p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, |
нака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која |
излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гл |
} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Ј |
уће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ |
, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све |
ило!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам би |
</p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако м |
во, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ак |
и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{ |
а кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} З |
> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи даро |
> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на пу |
времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда |
ође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А те |
2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити о |
Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, |
{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — |
и врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му |
сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно рашири |
десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — ре |
</p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суре |
оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Р |
једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак |
ћи није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алекси |
да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет |
бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S |
иво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} |
е и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– |
алаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и |
анредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости и |
далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва |
ја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од мно |
у Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала бо |
дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — |
питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина |
.{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се ку |
тас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине |
p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p |
грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међ |
е мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјево |
род.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, |
Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} |
дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним |
трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео |
де остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> < |
Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Стано |
— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Кр |
оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То |
— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на сво |
с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше |
има као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу |
ак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p |
што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату. |
ући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — |
<p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли о |
елица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се |
апоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га |
</p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, |
<p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и |
седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај |
х да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало в |
и!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </ |
ћу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи |
p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одје |
хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од |
<p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, |
! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и на |
паде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој п |
емоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вр |
а од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједа |
— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </ |
ло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу |
ead> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, |
гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ног |
} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице |
ога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит |
стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим |
се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задрж |
и шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу н |
чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </ |
: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове поп |
p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет |
>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — ре |
<p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку |
Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празн |
ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахн |
а хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде |
је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми |
И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — |
Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... |
лези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете |
ружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече |
харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агино |
ојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S |
>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И о |
.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко с |
о шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p> |
мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибил |
ње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајду |
> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш вазд |
скочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи хар |
ло презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— В |
се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али |
<p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе бли |
Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p |
ер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устан |
евљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадо |
ексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. < |
а ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све |
ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све |
>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за свој |
рци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом |
хном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> |
руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p |
.. </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поу |
авозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постал |
брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он г |
је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно н |
...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш |
м извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села н |
, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} |
ећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!.. |
ама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p> |
харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу |
наш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем д |
цом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали |
.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељ |
дног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси |
оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Сев |
амо тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам |
р-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, |
опову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га к |
це месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} Т |
да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. |
крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за кој |
делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, |
" xml:id="SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По сам |
и све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се заглед |
еђутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војс |
воји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег уку |
отутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па та |
елотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу |
!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први о |
оже ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па |
... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте |
<p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш |
се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чуди |
пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S |
/> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он |
и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и |
ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — |
не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела |
зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар |
јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... |
ако си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко |
питаше зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох |
едник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити пр |
с’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се |
ао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и |
мо понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapt |
Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — |
и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину п |
ам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси н |
ам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефе |
нају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да бе |
на кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим |
рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— |
исли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говор |
на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још |
, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није г |
и опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута |
ити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу |
м: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p |
од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chap |
..{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору бе |
идјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун зад |
вога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Ше |
ти с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али за |
з Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разгово |
нда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он |
се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје |
су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован |
ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног |
трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора |
и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговц |
ћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи |
ава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте ј |
ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га |
у, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. |
е сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p |
Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као |
она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод ниј |
, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то |
— рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </ |
се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Ж |
кну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Уста |
још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: |
огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу скл |
тајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па |
о да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су |
> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чу |
војих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око |
о победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича |
4. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласк |
...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш г |
.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад |
ин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и |
ебе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> |
да око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе п |
у види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то о |
кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало |
на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној ст |
су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролаз |
> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо |
уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па |
глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — |
ући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} По |
о осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су |
у ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па |
мљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као |
ад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— |
и казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму |
ица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога |
Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину м |
већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није бил |
ах овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, |
е вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њи |
p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} |
ити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу |
..{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харам |
и на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно би |
е стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога |
лим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само д |
а се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — коли |
ло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече ст |
аринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p> |
а! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ва |
дуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како |
зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Т |
де је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм н |
ну. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од д |
ски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се |
у. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и в |
Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како |
. </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, мо |
е, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прила |
и?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћ |
..{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из |
на”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, |
ховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је ва |
з места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања |
S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђо |
амо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!.. |
очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука |
мо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису бил |
</p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! |
ексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихо |
ног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само из |
откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни |
сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Са |
га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна |
Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} |
/p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се де |
жи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} |
жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћем |
се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде чове |
>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!.. |
то је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по |
!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода |
/p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота |
.. </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Ту |
итала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизал |
..{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао |
</p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то |
ћ закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да ве |
у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у је |
овић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пр |
Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а ошт |
Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!... |
на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити |
а се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> |
а сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па о |
на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И |
Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуч |
он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убод |
горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди |
као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S |
о хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у ов |
одитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — |
коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња на |
. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у ст |
о је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могл |
е мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p |
уреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као |
тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p |
Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као |
...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да |
ез твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад ни |
вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи за |
ртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Ниј |
се лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... |
летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, и |
се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а |
ече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! |
а Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима р |
ога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај |
би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type= |
Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти |
е умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... |
мају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> < |
анко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу. |
} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p |
као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се |
срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева... |
узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на изво |
е видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган |
и Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} |
ари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки чест |
пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под лев |
Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад |
ахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу” |
би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> |
спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко |
љи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Мари |
лико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју |
клетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми |
на шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође ку |
посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода З |
сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно |
површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су с |
е тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помал |
и, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу |
њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примач |
</p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запал |
. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!.. |
ст мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавиц |
умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </di |
синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} |
јег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су |
рим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Он |
ј наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и |
не, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно ш |
н човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од на |
у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му |
је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у там |
инске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима. |
е.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису |
е шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плов |
оме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{ |
тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је сва |
{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p |
дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </ |
о притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести г |
анко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушк |
е зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он |
ицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ет |
у јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече хара |
а те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, до |
као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човј |
оз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре нек |
пламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Ста |
тљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више н |
ише овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! |
о, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је |
Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Да |
Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку вл |
ђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само ук |
и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му п |
ушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгу |
отрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се |
кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не по |
доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати д |
сенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је н |
и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? . |
е ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
е отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се вид |
еку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> < |
се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које |
еве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их |
мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се распла |
знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то |
...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и др |
Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И |
једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, поп |
> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубил |
уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је |
о, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о то |
нка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изг |
ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хте |
уше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довик |
и.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна |
главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак |
</p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гл |
да, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSe |
без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио н |
е нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. < |
а Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора |
ика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. |
сти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачит |
готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p> |
о.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} |
ући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побог |
адна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жубори |
рне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда? |
тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова таја |
му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А шт |
толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!. |
ли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко доби |
ву...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде |
} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запев |
и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни см |
па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров к |
. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, |
ти добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p> |
и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зе |
ц рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само |
еба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јо |
— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није мо |
орио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <di |
оље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> |
један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади сво |
ема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и |
..{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и |
гледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било! |
> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— |
авеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита |
један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, заглед |
p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна сн |
</p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нар |
м ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> |
p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе |
то ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гл |
клоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p |
Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад |
пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} |
и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} |
е на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>В |
на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. < |
Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нек |
и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у в |
p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, поср |
овој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турч |
одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше рав |
! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој м |
ући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њ |
.{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} |
е крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> < |
и!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену |
. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста |
о кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добриј |
Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у |
је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом.. |
чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} |
.{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи |
опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе. |
памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну ду |
</p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледа |
трпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, |
лицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, |
! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му |
е харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их во |
ити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му пог |
... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теб |
том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пр |
вати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати |
>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, ал |
он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. |
!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је мога |
{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, ра |
>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>За |
/p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу |
Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p |
<p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само |
Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му |
> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{ |
в је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао |
... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљају |
</p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у ку |
ћи му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </ |
.. </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p |
— рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како |
а ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. |
еше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} |
p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беш |
о о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао |
и право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> |
head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају |
е стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p |
пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је она |
</p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас как |
p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрх |
рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на д |
купају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </d |
боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да |
а нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} |
а ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Стан |
есо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, ј |
ио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужу |
ичати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да |
вом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... |
ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијес |
p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим |
. </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прил |
е он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе М |
Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осе |
се кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шт |
него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јели |
Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, |
ко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Д |
ш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати. |
харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} |
<p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!.. |
и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумара |
едник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весе |
стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Сна |
> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излети |
ном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полуде |
овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замис |
није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Ст |
на уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али ме |
нути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв к |
ете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благ |
рчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да про |
и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело пон |
пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. |
о па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам с |
о назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. < |
. </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг |
е су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде |
еданпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим б |
ци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— |
ница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је с |
ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} |
зима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме |
младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и |
јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p> |
ја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ива |
>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачко |
ачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда |
p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с д |
мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући тр |
друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} С |
, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и |
Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би м |
...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p |
ним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ |
/p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она |
ога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војс |
томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни |
е кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу |
шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он |
кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећ |
уте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именим |
ки, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, |
ам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Л |
стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар |
браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с у |
мешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се |
Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми |
упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече по |
<p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у о |
кога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> |
шевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови как |
светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји |
то, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест |
од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он |
а се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, ју |
за једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да |
ричало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севић |
и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, по |
S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети сво |
{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је стан |
не у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изна |
Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда |
<p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — посл |
у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, кој |
ће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавиц |
виленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи |
у црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелиц |
лу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> |
ме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред |
ве Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави |
иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноли |
.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчат |
3_C1.10"> <head>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузи |
<milestone unit="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дри |
коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави |
рме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p |
ва као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p> |
укали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напу |
<p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; ни |
</p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по за |
д Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S |
> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе |
траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје. |
</p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он |
.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја до |
куд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да т |
ца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да |
једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми нећ |
м је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја са |
Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздиг |
којније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много кас |
, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврз |
смехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван |
ио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и слав |
</head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он |
! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на в |
ли на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда |
лотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p |
јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа |
упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! |
о нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили и |
а сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, аг |
м, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим |
своји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, ка |
Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p |
ајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је с |
иди госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Але |
} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — |
а не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гла |
, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман |
то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и уп |
Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним мл |
кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт. |
- речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти бла |
ажи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Док |
и треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у |
дили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. < |
а га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p |
се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако |
м своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је |
{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> |
ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и |
кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> |
н из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, п |
проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. < |
му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде |
Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није |
ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... |
и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О |
.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учи |
>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари насл |
15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И |
ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до |
упићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S |
куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </ |
ве, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међути |
> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори гла |
али овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да уби |
би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље |
пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуч |
врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ћ |
добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде |
пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу ст |
S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „ |
причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем. |
!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нем |
<p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека |
морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти! |
ље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви |
Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од |
огићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p |
м свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде |
...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, |
а имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се ок |
једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То зна |
ом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беш |
у нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </ |
црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична |
.{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра |
и је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. |
} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада |
е не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> < |
тре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} |
јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутр |
о.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — ре |
њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то из |
елице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Т |
не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </di |
и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху. |
зишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{ |
и и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коњ |
се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. < |
кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека н |
<p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али ј |
ве што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме |
ће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чут |
р продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само |
и!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато |
м, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турч |
уначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, |
анак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо |
ош за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није |
узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна ве |
ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га ск |
тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, ма |
лазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p> |
} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки |
вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад |
а, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је у |
нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда |
, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији |
нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у |
ковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, |
миљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас догово |
а бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци удар |
спричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S |
и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви |
</p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а С |
харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S |
p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, |
бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— |
ић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, |
било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници пр |
али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуп |
Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и |
у, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Ни |
опио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио |
и да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. |
скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови свет |
. </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!.. |
о да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих |
дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда |
дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он |
већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у |
{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... < |
х побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — загр |
а им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! |
и?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ни |
а засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзан |
ље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} |
Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{ |
ко двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, |
ављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питај |
И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпаво |
ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја ре |
космо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је |
о — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је н |
добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је п |
ци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Јед |
И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешк |
ена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху н |
поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину но |
да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде |
под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... |
важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам |
слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ће |
оју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору! |
ису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису |
</p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја ма |
неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити! |
доше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ |
им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </ |
то живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p> |
ви се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. < |
су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам |
у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево |
Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он |
Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Ча |
у заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну к |
анко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Стара |
.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p> |
ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разго |
.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве соб |
/p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Ј |
па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев о |
Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване |
ђени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је ст |
д га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то |
p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњ |
.{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И |
и зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Но |
ао у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају |
нице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио |
нао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </ |
лаве се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Ха |
ота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли свато |
у... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — ре |
на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p |
ховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Пе |
</p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их |
му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар мн |
ти!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град |
S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. |
руги. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта ра |
ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које |
здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S |
извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокор |
од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p |
ише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шу |
у, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сј |
S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — реч |
ају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!. |
ређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше д |
ртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, ш |
обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} |
... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — |
Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме |
и су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне |
уде што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мал |
спавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста та |
</p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и по |
и стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије.. |
ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о |
ци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си |
а одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као |
..{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечн |
њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми |
љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светит |
мо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ак |
огао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доб |
инка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} |
твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрука |
о, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p |
ко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој др |
да; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобо |
сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда |
ојурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} |
се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} |
раја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се. |
} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече С |
е кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаш |
ба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S |
И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p> |
т изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоно |
пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају |
урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико т |
.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са |
они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до м |
Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p |
</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наору |
?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> |
<p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p> |
јица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S |
Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становат |
ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску |
м причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{ |
је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико |
ци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спрема |
кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остав |
p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили |
у то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда з |
уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зр |
д прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича |
шта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручан |
рави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те би |
} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све |
и дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли |
е?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јун |
ана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије с |
.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке тре |
домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине |
завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога напад |
ца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шт |
устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, ниј |
је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој км |
нда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад |
p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су |
е најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати сво |
и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако |
чију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> |
>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где |
леко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вар |
а су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босн |
/p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> < |
еље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало мн |
у, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него |
м) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој |
ео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — реч |
то мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ва |
м борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још |
Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али |
, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то |
Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Цр |
Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да |
од рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају.. |
да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p |
бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они |
. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има |
...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад! |
рема њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће поч |
лаву. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа |
{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми св |
и. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога |
> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. < |
p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно |
ма ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p> |
и је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта? |
и има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Зн |
ти у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p |
} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> |
ја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} З |
>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сам |
нко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко |
<p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих |
<p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па |
</p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају |
шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станит |
сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је поз |
крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће т |
м виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p> |
<p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкињ |
ио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си |
обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом опр |
гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на ко |
— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он |
е ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} |
артије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из т |
јеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p |
каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Прев |
вега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где |
сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда |
амера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није он |
дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. |
је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљ |
ни грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, из |
, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза |
е. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори вра |
ужином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... < |
ако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи р |
ашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми ка |
p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Зн |
досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није мо |
стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Ни |
врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађе |
бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се чов |
еле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не |
..{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, н |
чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два два |
смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком |
су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Ту |
...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо |
во, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на праг |
е, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом с |
ш једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. |
ичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} |
!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то с |
раћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} |
p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а |
мо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p> |
кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!.. |
.{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... |
, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војк |
руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} |
у погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, с |
ван. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Д |
p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било |
По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги |
зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p> |
у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу? |
о познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p |
летку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да с |
мбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам |
S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} О |
ао на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p |
{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, |
.{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </ |
вета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само |
<p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је |
у и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћ |
тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, |
ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>О |
аменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи.. |
оја је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, к |
е!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао с |
} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Тур |
ше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеш |
г миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учини |
аде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погину |
лени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срм |
ико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А им |
као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па |
зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њ |
нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} |
који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, |
мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Ју |
и кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покр |
и!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град пот |
причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је јед |
ло је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно |
ече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? |
околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га |
турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су |
мо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и |
носом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости шт |
не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} |
шло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко ј |
сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући с |
цима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рање |
могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславни |
и беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и |
одине Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати т |
хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилич |
</p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стиг |
а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши |
По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јако |
да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина ова |
не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свије |
Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда м |
али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, |
ега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пођ |
ала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми |
Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од |
те ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу |
<p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих |
<p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!.. |
е!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у |
ла у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема н |
и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутраш |
у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ак |
вољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су |
...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, |
а.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, |
је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио санду |
.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{ |
<p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и п |
вача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да ј |
вом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женид |
ћ Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Т |
њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— З |
они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} |
илоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом |
и је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он |
е био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milest |
Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко ви |
именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се ст |
е село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртај |
било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, о |
еселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним |
таган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога де |
били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да г |
аест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухвати |
— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> |
.{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заи |
о замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где л |
аљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p> |
е је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и суви |
њајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа |
емам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} И |
.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термоп |
је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му душ |
штенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар п |
мела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћ |
лад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> |
/p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташ |
о као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не |
</p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} |
! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи с |
ком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право |
па?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко с |
на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу |
зобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не б |
— Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још д |
ирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Т |
лижаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ |
ину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} |
надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица |
журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{ |
с!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, |
чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречис |
ам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се |
ко вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога друго |
канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па |
да, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао с |
касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је нек |
S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко! |
</p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си остав |
И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута |
и су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо |
е о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А |
своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка. |
нка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто |
ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ поне |
турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показу |
Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као за |
p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> |
чувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и све |
..{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запи |
цу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опрост |
несе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, |
али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад |
ма искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Ка |
ији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне |
д маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Погл |
Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефе |
..{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде |
и је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и |
Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љу |
Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољ |
</p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А |
ци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме |
ам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А |
у и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </ |
а ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!... |
танка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну не |
>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Ср |
уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала |
ича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Дев |
и.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, бр |
пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучер |
рамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или |
ић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да |
зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се |
, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчи |
им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак |
Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div ty |
цкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духо |
кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} |
зидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, |
Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} А |
и становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околн |
назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што |
нобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, |
нак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални |
ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p |
су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> |
, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} |
утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па |
неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здр |
зната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, |
ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Тур |
ар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршт |
ћ први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и |
своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чује |
{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. |
а Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужит |
паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говор |
о погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се |
ару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У ш |
ак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p |
било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли! |
празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, |
аред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану д |
Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти |
<p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Бог |
га док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла д |
ека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да |
и вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим так |
на, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... |
Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... |
рив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. < |
грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У |
ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... |
<p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је.. |
море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!. |
о у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су |
е прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се |
ead>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” |
огами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p |
ар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше |
н. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и уста |
колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадн |
<p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца миша |
азнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар поја |
и.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... < |
p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јау |
} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Кру |
да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све |
е била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном ве |
Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кме |
а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не мо |
себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} |
како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у |
дазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— |
Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по ј |
Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут в |
На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Бе |
у, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о |
ну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јес |
увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испус |
лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> < |
ахни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него |
ова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кр |
р пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи |
о руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И р |
ве нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> |
инства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени |
S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако о |
исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чуј |
а ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вич |
оје игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само |
требу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} |
ар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. < |
азар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још |
гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и |
адало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> |
не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда по |
а с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрек |
се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он |
ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа |
цну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу С |
.. </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То |
оди; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склоништ |
ка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмиц |
ли, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових |
за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он н |
пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— |
ао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право пр |
, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило д |
ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... |
} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи |
ини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и са |
о беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је |
горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду |
усти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, |
ар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима |
го прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође з |
ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>П |
Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је б |
сати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Гос |
p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у |
јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— |
утњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо |
се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone unit="subSe |
рљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p> |
му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> |
ће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу |
драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш к |
ма. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се |
ута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... |
а ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p |
рава више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> |
. </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с најве |
о? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му ј |
правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, |
о зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез |
</p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад |
>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта са |
Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш |
а реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. < |
p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Ста |
двојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевск |
и, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то |
она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p |
жаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа |
<p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Бог |
Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му р |
ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, испр |
ћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној ду |
{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар |
, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазе |
и ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога |
елио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, д |
из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> |
ну пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, а |
<p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} З |
атити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да |
девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, ви |
> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо |
предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Б |
ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви бра |
и дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} |
девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде. |
— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> |
p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ни |
<p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То |
ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А |
Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ до |
његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јед |
ти бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало |
прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говор |
први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на вра |
/p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овд |
p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувен |
Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џе |
p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам п |
је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p |
мете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском |
рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу |
дати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не |
ати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли |
тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и с |
е жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили ср |
и трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре. |
шља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — н |
тина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што о |
неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и С |
Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему по |
о изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Теш |
ћ малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мо |
окуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим |
а кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. |
о бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!.. |
лиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ј |
Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео |
ксиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S |
</p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то |
слили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> |
и то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти |
к њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p> |
му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који ј |
и кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да |
, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на |
зговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — С |
е он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p |
/p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и поле |
идела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— |
Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се н |
је тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то |
од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег |
, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те ње |
Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и км |
прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зл |
. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — |
ени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо |
е гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу с |
м приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довику |
није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и об |
и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спа |
ђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада |
} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су |
на их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом |
ду.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> |
— рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу с |
.{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо в |
драви ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по кој |
оломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе |
</p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га п |
ти Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што р |
теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!. |
дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободи |
нићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} |
ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже рам |
ијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа |
ог тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет |
видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихо |
p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, |
таројко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, |
е још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! |
напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под је |
му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S |
лекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, |
ише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином |
з других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S |
...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је |
<p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Круш |
другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутр |
Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или |
и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилос |
сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се |
упић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је т |
колити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од |
же помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврз |
одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обе |
н је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Кат |
рзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узе |
>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја |
— рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на ро |
у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који |
су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и пр |
е својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобањ |
с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет поглед |
{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом. |
х била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1 |
о и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете мито |
.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSec |
и, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад боље |
ости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их п |
— неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одс |
е могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од |
с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним бор |
ћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати п |
ли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступим |
а не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xml:i |
кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је сам |
ала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад |
>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево |
и?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више |
p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао |
јег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у с |
S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} |
е се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> < |
о су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су |
ринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те |
зврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, |
ио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њем |
— рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар. |
тпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека оста |
Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на |
о и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћ |
, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог |
је, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора |
!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и б |
днесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не |
ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... |
упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потр |
<p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. |
ти онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{ |
</p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шт |
руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтје |
теде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p |
вораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја та |
одаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало на |
... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те |
ка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па |
Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његов |
мо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Н |
.. да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет пр |
.{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> |
же ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва |
снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра |
пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p> |
Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, |
... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} |
си, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан |
на. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не |
рчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба |
ди и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита о |
ринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад |
— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, к |
ка је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам |
је. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена с |
наха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бац |
— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине |
и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="chapter" x |
чуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је он |
p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задов |
идим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> |
једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p> |
а рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је |
реба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} |
А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — р |
То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! |
станици се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао |
>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си |
али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо |
да јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Сам |
носит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. |
м се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринк |
д које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе с |
ти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се |
Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих с |
добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, |
ће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред |
— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> |
облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгу |
мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и |
бе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, |
<p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од |
досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погле |
Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, не |
стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се т |
ства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече |
..{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан |
планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче па |
ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дига |
љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце |
никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, пок |
S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрт |
еп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, |
, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} З |
ше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, |
Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у |
. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост заг |
Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
о и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплака |
ој узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Ч |
у да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра и |
зан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели З |
>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И |
{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са свој |
наци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дри |
ладости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му те |
њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну поп |
ишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како |
а мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — |
по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти с |
p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p> |
ди нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се |
и је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама |
па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им ск |
огну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p |
њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети! |
мпов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — |
. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла |
ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене... |
сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, |
у, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри мо |
Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени нис |
сту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а |
х дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— |
че оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} О |
главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи |
<p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да |
оше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци узд |
> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад |
p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, ду |
/p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикри |
p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је г |
е нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од |
езду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био |
, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни ма |
учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — |
p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, |
..{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту |
а удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Б |
Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за |
да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит коли |
урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало |
и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Буди |
огли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупов |
>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по јед |
о ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте раз |
> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ак |
де им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. |
{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене |
дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи |
p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша |
ти!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га |
кати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Са |
То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> |
н вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа има |
е чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру |
рампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} |
јдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан ника |
есто.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танкови |
су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два п |
изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам т |
уо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је ваз |
та. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље не |
део за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S |
аше ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава ниј |
ни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамци |
ра. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше нек |
} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у |
...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до |
Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— О |
се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез. |
p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти |
е Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Т |
им да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле |
рбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скор |
абрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка |
ења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се |
</p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} О |
ород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} |
и се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— |
обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} С |
у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, |
> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђ |
о луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви с |
ге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и ди |
гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто при |
раги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе |
је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап п |
} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мал |
Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p |
S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет |
ко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо- |
S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, ба |
т па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p> |
> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{ |
то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног |
ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се ла |
Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари поп |
је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у |
по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдл |
па и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођош |
им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам пору |
а. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дођ |
S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мор |
идео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од |
Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па |
Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу |
<p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. |
или и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да |
не шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ |
} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја обл |
ше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, |
. </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, п |
ого турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да |
Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па |
} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изаз |
е веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p |
ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{ |
...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, |
...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} |
оје је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гл |
ка. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{ |
и видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{ |
</p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као |
ци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харам |
>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио |
мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!.. |
ити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвики |
p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече |
рнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци н |
Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најсла |
ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека м |
Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље |
пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај |
инко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су |
а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било ј |
Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} |
ој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам |
мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели да |
чати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима. |
овате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника |
е се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ни |
у проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети с |
епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је т |
а ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S |
/p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуц |
его што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је |
урке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Тама |
рум. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> |
<p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p |
урака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p> |
ко мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити |
<p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила |
лажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p |
о плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом |
куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се над |
авали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од пр |
н?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ев |
} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао |
.{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> |
ви: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> < |
гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена ск |
ражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу д |
Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир ш |
. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — ре |
ити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто ш |
} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{ |
ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој |
сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} К |
е било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учи |
не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свејед |
вих стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати |
и редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова |
мимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{ |
барца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра |
знаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{ |
е блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И |
смо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече |
није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је |
атарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а |
>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не п |
свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није пове |
ке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> < |
и се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под н |
зваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан |
ај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше |
авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, |
га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад |
и, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и |
причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње к |
а којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки |
</p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што |
— први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени љу |
руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p> |
да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринк |
расит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је не |
осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио |
више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета |
е Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га |
едан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо |
} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из |
ићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p |
РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев |
свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— |
— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамот |
— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ов |
назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Изд |
/p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожур |
исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је |
су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да ј |
кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распит |
воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако к |
же се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где |
удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — |
е су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па ка |
p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> |
у небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике.. |
задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имен |
да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се |
залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; |
ласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у |
S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним л |
а иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су за |
еди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке |
у преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он ст |
} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје |
у поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само јед |
адину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава к |
а што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала |
.. — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један стар |
клопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било д |
заше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> < |
роба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њ |
>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, |
прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га по |
ази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Мар |
о... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све |
ислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте |
>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{ |
и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба св |
у — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> < |
поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с |
тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, |
се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p> |
ао стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Ал |
е брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти доба |
али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можем |
нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се доп |
ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд б |
слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p> |
ра с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, к |
име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? |
Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опро |
сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га ст |
S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} |
м у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан. |
ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бр |
ој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како к |
— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега з |
Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим т |
е од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је |
ви не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја зав |
а мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у с |
анко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладова |
Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине |
о...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да та |
S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тр |
игде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши |
И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!... |
и: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју! |
{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху. |
без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... < |
ових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ног |
. ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... |
ко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рек |
чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О |
ц каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја |
ве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те и |
и си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p> |
свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Кру |
е побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи |
је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, син |
S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не |
<p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију стр |
.{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> |
дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, |
погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја |
га... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити |
Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се |
добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! |
Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати ма |
ле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p |
отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> |
зима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи... |
а ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Ви |
ни није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи |
ћи се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око.. |
мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како пр |
исам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се |
?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све! |
Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрет |
роб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} |
<p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни о |
еданпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљ |
ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро |
S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p |
плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— |
исто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем |
, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му |
!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брат |
а! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куд |
. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло д |
е мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави т |
ло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — уп |
знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... |
Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога |
Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они дру |
рчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али |
акад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не се |
м жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако |
а сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни ота |
елом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике ну |
а је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар чове |
или!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?.. |
кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срц |
} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како он |
p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!.. |
ене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његов |
се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њ |
ажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој из |
Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе из |
Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад ла |
Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!.. |
ше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече И |
дох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет |
е невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седет |
урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Мари |
{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! |
о на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} |
каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хват |
Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај |
се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори |
осла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </ |
е моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам го |
слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твој |
Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ј |
те! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што |
је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а т |
нао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p |
ека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И |
p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћут |
.{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му сева |
иш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјеће |
какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; |
век је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет |
м с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну |
Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опр |
га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај поко |
.. </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{ |
све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром |
огу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу |
у смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим |
<p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!. |
крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуре |
оћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио са |
говара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људм |
— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} |
и она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је |
а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка |
звао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабос |
уче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p |
?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А он |
S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одву |
ар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!. |
p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се. |
...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо. |
и руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар |
там те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! < |
ка бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! |
/p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Мор |
те: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, |
Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, |
а дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. < |
мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буд |
о и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... |
ми искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћ |
S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теб |
жи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не коту |
ио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бу |
И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p |
је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми тр |
Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Р |
више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то |
и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је |
не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подмет |
ајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа п |
маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} |
обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> < |
убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити м |
и како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави к |
рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устр |
ио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га |
вог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те о |
настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... |
изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. |
ћи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа |
нолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. < |
људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кн |
.{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — |
Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на |
м само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и ба |
и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се ни |
> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... |
p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p |
ахну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, ост |
p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао |
..{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам т |
ла их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе |
ћи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро |
рекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета |
ед њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ.. |
? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та |
а ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припит |
смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражиће |
човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S |
дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!... |
лио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, д |
што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S |
у њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме да |
здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобар |
>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих |
зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без |
та ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’. |
е само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а то |
{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p> |
{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бар |
ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> |
попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алек |
це очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад |
мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији! |
бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да |
. </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе во |
оде!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још |
<p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Нек |
же лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у |
зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући.. |
} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... < |
на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предај |
ни се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје |
а убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро зна |
не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде |
а био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је! |
ста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја |
нко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште |
> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} |
и знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да |
олим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као своји |
сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, ка |
д види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> |
, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, н |
ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за |
лете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене д |
севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бо |
Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур |
се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам |
а ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што ви |
а Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету |
творено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! |
али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се са |
...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!. |
а што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, |
} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљу |
<p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ић |
/p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу |
ао гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево |
Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имат |
...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... < |
и мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> < |
ко истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже рамен |
Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно |
тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја ид |
во, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се |
...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме |
рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од |
се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих |
<p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд |
нет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јад |
и највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући |
ш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео |
овем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер |
си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година жи |
ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!... |
ати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... |
оћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> |
оже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабог |
у однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан ч |
</p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја по |
— откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме п |
е зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, |
он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко дове |
н и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин у |
у.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; |
ређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још |
Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? |
дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; |
теља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јад |
а води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си |
м... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам |
у, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Стан |
о — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p |
и се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!.. |
S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу д |
ва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа |
ече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, |
ити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S |
</p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p |
е Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде |
..{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао |
.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, |
мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се |
м, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива з |
, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!. |
и!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} |
ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да с |
двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су |
... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су |
ам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{ |
си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже |
полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су |
ога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живе |
до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ |
{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али с |
...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуриши |
једи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никакво |
год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, п |
да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} |
буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори гла |
— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад |
ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ј |
Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се |
да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам орач |
ли тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p |
Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи |
исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њ |
ваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо |
</p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини м |
Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га саче |
се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам |
ојури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчат |
јеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад и |
а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око |
грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му о |
> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на све |
н. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. |
ји љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше |
анац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару |
ба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека сп |
рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... |
ма... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севи |
/p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. |
и урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> |
зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако |
еја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} |
во Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име б |
ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> |
како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S |
оваца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковић |
звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам |
ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико пла |
p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је на |
p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени нег |
рушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лаз |
о!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет |
сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} |
јао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку |
е Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунак |
— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам |
>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринк |
и његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> |
е: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што |
<p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе |
у на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, у |
</p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на п |
мој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечн |
о, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, |
<p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја |
данпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што |
у. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не гов |
ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} |
но и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брат |
p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад |
Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми |
p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још |
p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва |
ој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нек |
га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> |
а не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко |
а... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... |
>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p |
о је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, |
и двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војвод |
ад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме |
Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— |
зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} |
{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да в |
рцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и дру |
и бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Б |
ш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван с |
ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми |
јатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина.. |
добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S |
ног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре |
имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ј |
<p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шт |
танко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... < |
</p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можем |
... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу |
... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они |
ако да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли |
</p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И |
д ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја |
рмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леден |
... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </ |
це: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш |
јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже глав |
ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ног |
Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, нећ |
Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде до |
е да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми буд |
е у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже г |
Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} И |
ексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> |
а... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођ |
је ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно х |
> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А |
о добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, |
, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатак |
</p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија |
S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и |
етом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Д |
одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... |
а шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И М |
амо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S |
ез тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му с |
— напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лиц |
.. </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људим |
шка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </ |
! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сме |
! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} |
. — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не т |
р, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој |
ити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S |
а жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— |
куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и |
то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки |
е чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да он |
ла жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме при |
та Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> |
>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети о |
убише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо |
оз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! |
тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И т |
ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спр |
— рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, п |
ачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури ш |
<p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспа |
у се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту с |
стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме п |
...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу ј |
ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!.. |
алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати ку |
ило, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Ва |
земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо |
: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из гра |
ости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни са |
<p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, |
?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је |
{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у по |
и је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајд |
ни је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — |
харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и тво |
емо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p> |
. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загр |
До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, |
ошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се зами |
да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица ни |
</p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више |
хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је |
чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. < |
{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} |
... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече стара |
и с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, сре |
и пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— |
свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — |
закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> < |
ко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, |
S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин |
са.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он |
/p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али |
даше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван |
шу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — реч |
ужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Ша |
ле кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је мно |
крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса! |
е за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што м |
ово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легл |
же руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима. |
<p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена |
<p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </ |
ести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S |
и?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{ |
и отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, |
ва тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме |
и знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манасти |
, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша р |
човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А тв |
ко сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S |
</p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се т |
хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обраду |
> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоште |
а. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Ста |
би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у |
</p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. < |
е!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не |
реда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... < |
ушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Науч |
а: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — |
мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један |
одо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком ј |
</p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба |
е поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с друж |
.{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је |
</p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они б |
> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже рам |
да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је |
а погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> < |
зао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} |
је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је пос |
ксом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} |
зу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} |
ечи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то бра |
ад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} |
то ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислит |
инко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени. |
то нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душ |
ти!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, |
е, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гу |
е покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јов |
од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто |
идела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољу |
еш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру. |
или да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом дет |
м... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су |
, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{ |
бо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из ов |
а само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим то |
.{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа једа |
ете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим |
ну и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе |
S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као |
<p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, |
а док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о с |
осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео |
S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси |
>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваш |
ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> < |
p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, |
у зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња |
> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И |
то је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то слад |
писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, |
а. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </ |
видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, д |
/p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S |
те, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— |
p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> < |
стиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Госпо |
ица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тра |
е стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како |
у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они |
новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се са |
} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први |
p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, |
— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он ду |
p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокча |
да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> |
... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њ |
<p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била тво |
раћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет |
и тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта в |
ати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у пл |
ш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у |
ју, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног |
ам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него. |
зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да |
ијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p |
ислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњен |
ече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се ук |
крете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— П |
p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” |
— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна |
и! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем |
неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то сав |
!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни с |
...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? |
/p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја |
Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути |
ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. < |
мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Ива |
Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!. |
p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи ка |
а пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, ис |
, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само |
и!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да |
је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стад |
} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више |
стаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, др |
смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих покл |
о Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак |
га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p> |
То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова |
о било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам |
>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљ |
} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда м |
себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад |
и та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти б |
а бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље |
пита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ал |
Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети? |
Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? |
!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мр |
{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све ш |
драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, |
и. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја |
S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И п |
{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас зап |
} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим шт |
о!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} |
...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ ко |
/p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, |
<p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> |
...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Завр |
он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красно |
мом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p |
а прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? < |
м и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остај |
о!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата |
сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке п |
зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{ |
рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} З |
} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће |
</p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p |
мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех |
<p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу! |
p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да с |
тивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али |
ћ. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече |
ка мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p> |
е бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... |
</p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој |
ум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође д |
однети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p> |
је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово.. |
де шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </ |
д данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Стан |
икао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако. |
{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онд |
га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> |
ио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо |
и што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и |
верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кова |
ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово |
оче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дан |
јући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву т |
ојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} С |
а послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, |
.{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао о |
и ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобар |
Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здр |
!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум мора |
а, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка доб |
иче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Ш |
ицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то |
лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-тр |
мо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мал |
да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — ре |
а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљ |
S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </ |
јку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетв |
т, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од тво |
ао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учин |
нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p |
ишта.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што ни |
. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{ |
ам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје д |
в, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... < |
> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, |
а главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{ |
анко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било |
</p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? < |
ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, з |
ознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одби |
ече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се |
<p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p |
а неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тр |
p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи |
м ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </ |
н се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти |
е паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p |
а!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене |
ан слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p |
азо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лије |
<p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! |
ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не с |
S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен |
љу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, |
, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свог |
молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Ни |
аните.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Круш |
p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — |
{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја би |
година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу |
наче? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћ |
ратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — а |
ам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за |
сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари св |
неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p |
рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај |
</p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убије |
нко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја |
ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он пог |
крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, ал |
{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела |
а нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} О |
p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. |
га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кућ |
или?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} |
есече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те реч |
н, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> |
Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је |
сне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек почи |
Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала |
<p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — |
азговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не ум |
опа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Тур |
но чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S |
нам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар |
шури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то |
{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је |
ој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок |
тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја с |
има би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, м |
ас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам |
Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом х |
се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} О |
о зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} |
Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. < |
свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треб |
о, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и |
дити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то м |
ри!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p |
мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, |
!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по пл |
>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... < |
ица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам ш |
о? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке о |
о му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не дад |
, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринк |
дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не п |
једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!... |
ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој! |
ак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} |
девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљо |
{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече |
.. </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Панду |
тукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека |
огда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину је |
твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећ |
ка је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде |
ве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао ј |
Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео кос |
ивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p |
је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих трен |
је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендиј |
Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом тр |
де, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди м |
сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душмани |
, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу |
а...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се мо |
сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега |
<p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти |
И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси л |
о туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко |
И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не т |
Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја |
p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... |
у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе с |
</p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с бо |
тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> < |
> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p> |
не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до |
да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Нема |
рај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, |
. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> |
трчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ |
еђујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вам |
!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разуме |
онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас |
Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се раз |
и!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слобо |
бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу н |
око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на они |
ођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} |
тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати о |
обро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а |
и!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло с |
</p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један |
</p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </ |
је девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, |
више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе прими |
после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да |
рати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Н |
о причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што |
едове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирит |
Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, |
ста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> |
здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Ост |
шта не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја |
ја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка н |
</p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрав |
ло то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима закла |
јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... |
дма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац са |
о!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се |
рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, |
огледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
<l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу |
> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени чове |
аву. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!. |
и овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овак |
ред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{ |
да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и |
е?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му п |
ођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l |
е засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек коли |
ав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао |
.{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали |
ен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ру |
уковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућ |
услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а |
и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} |
елију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача м |
шкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. < |
иђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да |
будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— |
} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Стан |
румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролаз |
их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог |
и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Бил |
се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, |
заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа стр |
ра...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много вре |
инко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p |
г погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! < |
стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!. |
пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Ста |
..{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— |
<p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алекс |
јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође так |
ше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, |
а није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нек |
о и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окр |
> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико |
.{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У |
а и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викн |
Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> < |
ет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... |
аћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто |
Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише н |
сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Ј |
овљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он о |
Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се вра |
се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срет |
S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се |
им да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страш |
А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што |
о тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} А |
ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадо |
авице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков |
раму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— |
дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> |
ајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, |
је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> |
он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </ |
.. </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мен |
, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради |
ше и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? |
S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Ј |
орио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда |
<p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По |
мах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — ре |
Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Ј |
задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе |
а?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло је |
лону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу б |
ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те про |
аш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба измеђ |
и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и пр |
га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам тре |
зан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка |
ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, ко |
p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27 |
аки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... |
и курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше стра |
се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му |
ло тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме ни |
ици их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим |
ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече хара |
нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових ж |
то се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мис |
/p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, |
ване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише |
дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p |
травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојиш |
е, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јаг |
<p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох д |
...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци ос |
ј је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу. |
анковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла... |
</p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као |
ад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па как |
ју страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у |
пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и |
њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички |
огу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, б |
и откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше праза |
бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p> |
не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. |
само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! |
, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Ок |
лутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је ве |
јих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго н |
дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана |
ји срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким |
...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико |
јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшко |
а, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу уви |
Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посл |
Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама! |
ца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и п |
/p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево г |
упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> < |
ати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчани |
ма леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кри |
е сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стид |
з авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не |
Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — |
ка помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, м |
ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћ |
Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жа |
у сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје бо |
Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш |
. </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море |
Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што г |
. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Же |
бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом за |
>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али |
о ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су мук |
ао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео |
о су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт с |
е и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови |
то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити |
м чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и од |
сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још к |
ао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на |
е.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за ча |
тати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пр |
би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станк |
Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић |
и ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домови |
ајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену |
</p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </ |
равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </ |
ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица не |
гли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турц |
жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче |
два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>М |
свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци н |
S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — |
огледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} |
за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође з |
о...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у оч |
оворисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? < |
а сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме |
{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар ск |
и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књ |
мао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао |
шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{ |
и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит |
повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезв |
Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> < |
нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја |
>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаш |
риду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то ј |
p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио та |
{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја |
ви, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку њего |
<p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан поз |
знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — р |
тре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију стра |
то пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Мил |
</p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p> |
</p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пр |
</p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се ч |
<p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити |
о поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. |
ке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџи |
е отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде |
ђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњ |
а... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. < |
— упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече |
ини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким с |
толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме с |
ићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p> |
умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков на |
ем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанк |
ара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми |
оше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p> |
нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад с |
о обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турч |
кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се ја |
а однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те |
ка на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и т |
жа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праш |
. </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу |
адовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој |
м Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још м |
проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио |
ши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче |
недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Шт |
манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико она |
естише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где т |
ника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... |
ајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му |
ам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком ле |
S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јара |
главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Б |
без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не оп |
ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} |
са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што |
на матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза |
Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p |
земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окре |
о мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... < |
би ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да с |
анице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али |
е би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му |
apter" xml:id="SRP18963_C1.3"> <head>3. ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су |
Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био зави |
зили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. < |
S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, |
азлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним |
јаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој |
остајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кро |
е ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја |
пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се н |
ривеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео ха |
шће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све |
погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. |
ераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја |
пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ |
ад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није с |
каху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову гр |
p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио |
к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... |
а, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Н |
> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се с |
више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку п |
етао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p |
га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, н |
ивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p |
ше име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p |
.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— |
ше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — у |
ао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> < |
ојахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одја |
ака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је жи |
а? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не |
и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је к |
о шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари |
ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Турк |
ној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: |
м шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он дав |
— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе |
ска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он ви |
е.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ниш |
пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да |
нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, о |
ти! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од с |
творено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и зад |
<p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти |
чин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у о |
у као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по лок |
цима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је |
једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: |
есме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори вес |
олим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, |
{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и најв |
недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те с |
уло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беш |
а Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{ |
обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тог |
немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају о |
ни стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушак |
ора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко тур |
<p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа... |
S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> |
"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помр |
каменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — |
{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? |
па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека ба |
огом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> |
и?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, т |
/p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали |
то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} |
клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клиц |
илазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не ви |
ивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила |
о главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса |
а.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми |
> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче ви |
ути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и |
тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе |
/p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде |
оћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је |
шта... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог |
{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} М |
м пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... |
А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они н |
утао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, |
тује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга се |
} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу |
је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— |
} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — сме |
ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен |
да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. |
дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану о |
и да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет |
>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} О |
знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с |
елици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p |
Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му р |
ше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила |
...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда не |
...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збого |
} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, ка |
имо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме м |
>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се |
а дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тик |
</p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— |
исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушк |
а руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Е |
реко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао н |
огић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, |
хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </ |
и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. < |
за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} |
и под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> < |
оксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се деси |
човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на |
бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суре |
е пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу он |
... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад |
ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из С |
кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни пи |
о с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече |
ру где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све ш |
вом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одг |
па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. |
{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли т |
ева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио |
.. </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> |
се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} |
азару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли д |
тански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само |
лоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече |
м...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај |
го... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њег |
зговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. < |
апи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Д |
он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош |
е! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га н |
ладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p |
S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — р |
>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче |
ареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа г |
} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти гово |
шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> < |
о у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и бук |
само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка |
Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта |
то блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијел |
ањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто |
мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, до |
шта... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, |
је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах с |
љно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко при |
па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— |
харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање |
Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још |
га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио |
p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што |
.. </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа. |
о зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а у |
вуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p |
</p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S |
ше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже |
и, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Н |
о беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> |
га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шт |
шнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Ш |
леда кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S |
да метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S |
p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се т |
Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p> |
Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко |
је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирал |
ковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се |
е не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По позд |
S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} |
смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува |
..{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке м |
најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, |
даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није з |
а није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Па |
чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
аву и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, |
ече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви л |
озвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земљ |
огу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Але |
>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и по |
сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо |
и камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> |
рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја |
кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови |
умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија |
>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле |
догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту |
не у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао |
ако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} |
{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро поглед |
терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа њ |
што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— |
p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} |
у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао к |
S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано |
{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али |
е!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се |
оварали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јаг |
тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет |
више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Пов |
ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и за |
гло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— |
S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” |
н горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му о |
тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме пр |
тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њ |
чи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p |
о месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад сти |
је... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p> |
се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га о |
вога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, п |
не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше по |
ка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу с |
као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замер |
> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где |
сана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— С |
<p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. < |
о, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га ни |
дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? < |
а мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, ј |
{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице! |
озак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} |
се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благ |
а не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја кој |
срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало. |
/p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се |
не мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете ле |
> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му |
га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте д |
рце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под н |
јаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезино |
еличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} |
телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она |
изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... |
ће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић |
тељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град |
е једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га |
зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање об |
освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема в |
ко њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станк |
није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на м |
мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учини |
S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, |
хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Ст |
а хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом зај |
се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица бу |
а, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затрес |
се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, |
<p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек н |
е пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и т |
то смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на ку |
реко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једно |
его, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим м |
лекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вече |
све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похват |
осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би заврт |
анко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутр |
. </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S |
је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу за |
..{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — |
а задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да |
дују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече |
танко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се |
</p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза с |
ти пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p |
е хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И |
!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку |
ет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!. |
брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окрен |
Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али.. |
ксу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и |
Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онд |
} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чи |
ишта.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p> |
/p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S |
дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, |
Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио |
p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— |
Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен |
ад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћ |
но, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и из |
орити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} |
шта. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он |
а си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — р |
<p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— |
и Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— |
ћ геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </ |
је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од на |
Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га зна |
еш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху |
рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов! |
оплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашт |
м, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гл |
син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Х |
ара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, |
н покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Мол |
хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту |
, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни за |
— питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди некол |
м ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочек |
о је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто |
азар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па |
памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — |
вде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пр |
у за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако |
нобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их ј |
ли својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промук |
<p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очува |
сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>С |
уд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отер |
цима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми |
оби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{ |
, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако |
S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турак |
им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Ве |
аког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке |
поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p |
назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој |
кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји |
овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку з |
Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели |
Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну |
све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> < |
је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Марин |
>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ д |
хни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!.. |
запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима |
и рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — ре |
о јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} |
је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце л |
огић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеж |
сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле по |
превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> < |
да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуч |
Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одс |
ло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. |
ваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не мо |
— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да |
оливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! |
аш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала |
инка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али доб |
људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак |
богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... < |
пу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она у |
је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је би |
а црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко |
осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! |
и изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га ук |
ло поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанс |
/p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шам |
Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... |
с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући |
хта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође |
о да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. |
отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити к |
човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p |
p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, ј |
, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </ |
дног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе в |
> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p |
убор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, п |
, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, п |
ш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова. |
азао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? |
и се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; |
Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако в |
луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се |
ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се |
ш слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош |
а божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом |
ад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата |
е могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рек |
и само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побрати |
} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушк |
о му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га се |
!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио |
, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} |
<p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће и |
ао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао м |
Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад |
ци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре на |
д.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих оти |
ук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе дома |
<p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> |
з мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унез |
распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише рас |
> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> < |
код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> |
а окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, |
а кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи |
да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да с |
p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше |
ука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} |
{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако св |
о од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ва |
.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би реч |
још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће ми |
жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп |
!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе! |
p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна |
p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узја |
о, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом сусед |
анијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји |
ко ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— |
е ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нек |
ту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе ка |
о миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та |
павао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ве |
р упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт сво |
е Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојо |
нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш то |
уди горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убис |
не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, п |
Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар |
.. </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он |
а ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је |
аше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим |
} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{ |
оп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— |
па вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} |
и да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село |
свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човек |
ше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али |
Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја и |
и? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хо |
ео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошт |
де људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут с |
о није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да |
. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истин |
мо спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те т |
и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на н |
му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p |
грали сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па с |
че кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар у |
тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S |
то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онак |
ако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </ |
. </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да |
у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се |
речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p |
у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом |
а стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету |
еме је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отв |
Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, |
иче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу |
више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би ни |
онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену |
p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву |
иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелеми |
је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад |
> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапу |
} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам |
ка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А |
ком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не мо |
>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљ |
p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи ов |
р је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатн |
учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, |
ћи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радос |
и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну |
ица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти |
дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ј |
сте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, ал |
>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, рас |
оре!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па леп |
Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за |
ра нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући с |
и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> < |
постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он |
> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку диг |
>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да |
<p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте р |
} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико ок |
е се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?.. |
„зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са стра |
ар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— З |
ко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлим |
/p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И о |
у сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, |
ком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори г |
</p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мисл |
ићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S |
ећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p |
вој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — |
ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су |
.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га |
ти се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из с |
ред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} |
било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— |
и немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Т |
умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p> |
ћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја скл |
да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, он |
селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само |
издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор |
ако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла п |
</p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, |
а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то |
ао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му |
о, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да |
то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти.. |
и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p |
Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али |
</p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка |
ама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили на |
лушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјаз |
сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саст |
џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћ |
ако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, |
ли се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Ни |
ли се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блато |
ушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је |
ице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесн |
а каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове св |
њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио |
<p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на |
она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — уп |
се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> |
сподара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни |
лико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Ц |
а сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук |
{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви |
нку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она ј |
ој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од ње |
им друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори јед |
осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв |
је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и м |
те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи! |
в нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њем |
е полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љу |
алило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дан |
е чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од |
зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед чо |
бледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци с |
ј му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном |
... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — р |
човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си бл |
</p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Как |
</p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога |
пиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран |
</p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p> |
p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изи |
ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напред |
/p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица |
од на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољуби |
у...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше |
а ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} |
Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми |
Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово о |
све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{ |
дак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Хо |
дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{ |
честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховн |
milestone unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској н |
ушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чу |
еч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је |
грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега |
аринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додво |
о само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да |
на.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се ув |
елуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{ |
е он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, е |
старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Т |
<p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји. |
си!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{ |
! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем хар |
врзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одво |
поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— Т |
а. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре. |
а!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p |
вити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јорд |
које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је |
гда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука ваз |
сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p> |
безно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечиц |
S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. < |
. </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су до |
Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више |
де бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не п |
у крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око |
се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци н |
бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић |
м од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S |
окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно ш |
> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као |
> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар |
ли.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и пр |
и.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ра |
</p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је сам |
м дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче. |
све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се |
, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, |
илоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Т |
од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој |
Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно. |
ани. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} |
Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> |
ана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Он |
p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дан |
унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то |
ју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Мој |
а праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затвара |
Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} |
. </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ра |
ува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад с |
</p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p> |
{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни |
/p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још ду |
ледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то леп |
аројку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше двор |
хватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим |
д дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бе |
{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </ |
е... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Шт |
.. </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохи |
и су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напа |
зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То м |
шином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?. |
која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој |
к, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p |
од Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балот |
да? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да п |
p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва |
ка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међу |
л у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио |
аху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње к |
, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и |
ећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико трен |
њеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мал |
3.1"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} П |
илеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. |
им ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац |
лих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} |
а. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додад |
узбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека |
. све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети |
рака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора |
>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страш |
као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сах |
.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови ра |
ше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки |
ица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило. |
омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрав |
високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дре |
а говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није у |
ошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па зав |
..{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кућ |
добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, ј |
се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам |
ваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ра |
Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући ко |
ко је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину о |
ца између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање ч |
те, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним |
поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; |
упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако об |
де тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја |
више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветри |
ије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја |
а данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се |
е причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Се |
!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка |
ега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, |
Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Отк |
сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> < |
е тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> |
а је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по чове |
кчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’ |
тодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, ча |
ричати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нис |
на је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно |
/p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бо |
ој души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како |
? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио. |
азговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала |
тојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и са |
едом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не |
> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и |
бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од св |
сеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је |
не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... < |
једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S |
е ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> < |
у стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> |
о.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве |
lestone unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода |
штре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би |
глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. |
.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га С |
их зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром |
њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече |
уче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их |
што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао |
инило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, е |
адно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хте |
S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што |
а ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: < |
ао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао |
p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у најве |
љу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна б |
ма.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S |
турајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава |
/p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то и |
у...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. |
а се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је |
ника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом |
е немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им |
је јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој |
лексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам до |
...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раз |
отражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{ |
е из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, п |
је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} |
овој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога вре |
а свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далек |
ем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а |
.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише |
еве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јов |
један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је к |
танко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је |
о... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на |
/p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p |
Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна |
изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш |
тава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниј |
уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде |
могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> |
га.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p |
оје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри |
поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> |
>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци с |
Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и об |
ли. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — |
и низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... |
<p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, ка |
ало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су |
, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p> |
S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с |
ко ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што |
а пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се |
</p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> |
лучај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешк |
ilestone unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лон |
скапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те бол |
, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благоси |
а то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу |
ува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> |
се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само д |
јте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било ве |
О </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гро |
. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетреним |
о бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дир |
>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загл |
. </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— |
, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста |
</p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме ж |
ати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је п |
обро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, за |
</p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> |
} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас ск |
једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје мес |
...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. < |
м.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — |
{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> |
а је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се н |
се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки да |
ава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, пр |
учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и п |
ић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показуј |
</p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — на |
ом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лаз |
> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилег |
мет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се в |
очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не дола |
шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан |
па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p |
пим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — н |
нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А |
Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— |
...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, |
} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!. |
} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре? |
познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А ка |
глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја |
— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> < |
кну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са |
викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Шт |
Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да ч |
међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прош |
несе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме р |
} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ни |
дао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко |
по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— |
Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </ |
<p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се.. |
/p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, |
братиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Ла |
Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И н |
се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио о |
усрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамба |
скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шт |
<p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} |
Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљави |
богда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> < |
о у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не пит |
. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не уме |
ња, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— |
..{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше |
нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — |
, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Ла |
— Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај |
урио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потр |
е пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну г |
репово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — |
Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!. |
Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p> |
еда, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рука |
одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног п |
о је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му пр |
авио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овам |
е погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти |
>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} З |
риђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева |
<p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p |
</p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Ста |
ници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> < |
p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси по |
</p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, з |
мце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што гово |
те, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— К |
, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује |
ио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— В |
а.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! |
и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Ст |
увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>З |
ко дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам |
ја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. |
ичу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> |
страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у |
... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући |
пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа |
р ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> < |
- почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао |
мо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, |
слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто |
дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p |
сли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме |
се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?... |
— рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како |
рате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом |
ледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да |
.{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени дове |
он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер м |
ји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако |
p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{ |
ако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му |
>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки |
журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди к |
ше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p |
нао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо |
о и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес.. |
пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштова |
јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> |
а се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, |
ше се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући |
и шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, |
{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, |
иховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за же |
еда у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смот |
Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо же |
S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад м |
аћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци |
сле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шт |
estone unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна |
...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! |
! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао |
иш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако |
о собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо н |
још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петр |
дмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разг |
<p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мој |
се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Стан |
.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све д |
у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после |
.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он ј |
, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не б |
овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посл |
рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— |
еше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S |
> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S |
, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако се |
ао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје ми |
омак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Але |
кују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, |
ћу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће |
ешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те |
</p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </ |
.{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прек |
— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више об |
сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се |
едмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад |
p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Бил |
S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са жи |
еја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </ |
расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам чов |
о? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Ту |
за оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго |
кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и |
но истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносит |
Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Ста |
кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Је |
ећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује с |
у могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли обра |
га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па |
ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То |
ета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног д |
ца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> |
чи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким |
у, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој реч |
>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога |
>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. |
о је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и |
ђао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камен |
е одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> |
/p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа |
де Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и проша |
причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио |
ао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{ |
Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити с |
ј души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ва |
и још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он доз |
е непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва |
мам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збого |
ог срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништ |
ева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнај |
} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p |
орао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи р |
Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га све |
ва у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове |
„Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па |
ови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Круш |
идео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваш |
је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{ |
о је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је |
лизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам свој |
)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамир |
ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо |
ли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} |
p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било бо |
осле пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао |
и са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} |
поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред оч |
} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кука |
ве на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као |
о бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он реч |
његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког |
ка.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам д |
рало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је |
их.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— |
лавом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пр |
е ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „ |
вао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чини |
амена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црноба |
а, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме п |
лица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој прав |
аде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару |
ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море |
ет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши проше |
ио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за |
Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и |
ча.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> < |
до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима |
еше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на |
увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стој |
ини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Стан |
} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гон |
за руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побе |
прегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила |
/p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} |
па.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Л |
као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мог |
никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоск |
ан оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке. |
личин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} |
/p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} |
тем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> |
је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе |
е поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у |
из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни моза |
срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта |
ови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може ма |
S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје д |
то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело гроз |
ну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко |
емај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, |
Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S |
омаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги |
м гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвој |
ви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников глед |
аша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p |
ика!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти |
</p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело шт |
Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? |
ић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још |
тјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван шт |
е војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није |
<p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с ук |
дица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа |
Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Мир |
исло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p |
ара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио. |
{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас.. |
агорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само за |
не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се |
а кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњен |
и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— С |
/p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити |
е да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су луп |
крећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да веч |
јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој моз |
.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелиц |
је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се |
<p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма глед |
ше!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем |
е мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Ш |
о истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко па |
иким заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Стан |
...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он ско |
Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Ј |
де је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине |
један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту |
мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!... |
ај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде |
ах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>С |
p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. |
.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка |
жеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лона |
страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с |
? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, зв |
ега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га зна |
..{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и х |
зарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни |
мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не зн |
p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у |
лачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше |
ице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> |
сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... |
<p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаре |
чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — за |
...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ов |
глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Пол |
{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај и |
Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не м |
p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је гр |
оји беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турск |
} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глав |
.. </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста р |
је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је |
а у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. |
дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и суш |
е упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да |
<p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је бил |
урчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му |
рњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној ра |
евић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пре |
о јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p |
руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута з |
ма ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Ни |
> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе |
х бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} |
е некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта ради |
ами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пру |
— жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам. |
и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </ |
у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? |
з зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окре |
већег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? |
јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S |
... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече је |
авицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико и |
ско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} |
видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. |
а на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би с |
ине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп |
> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p |
е, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и н |
<p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му о |
ута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху |
ла једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су |
еже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му |
на реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђ |
И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћа |
кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} |
ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе |
м ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук |
...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни с |
ују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је |
Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више |
жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе |
е ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ н |
> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што |
новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дан |
се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу зало |
млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшн |
кну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> |
својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, |
појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p |
се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, |
само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је |
.{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе |
ша већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <mi |
} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ам |
м је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно п |
човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћ |
S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је са |
ирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог |
има Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху |
>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући б |
су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> < |
} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p |
Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочоперниј |
<head>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} |
{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на вес |
ну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, при |
није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} |
људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без кров |
рича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прим |
девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је д |
е он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p |
Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново |
рио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло ј |
p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине тв |
о четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли |
ш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> |
кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се нас |
ажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио |
уку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа |
а дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „К |
ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, |
ћи: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да по |
заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лаза |
да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њез |
ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То н |
. — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило |
ар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, п |
; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> |
Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где ј |
p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина |
поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као па |
milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово |
а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуш |
ђу зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху ко |
она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; |
авом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с |
{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с |
руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако |
</p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам |
аквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто |
</p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још с |
ице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини. |
} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — г |
у? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? |
боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да |
а ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да ј |
лаву па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не м |
моћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око г |
Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку |
танко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што |
аде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S |
а кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. |
нај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазар |
почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он |
њем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој |
Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p> |
е, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па |
.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог о |
ница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је тре |
да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељ |
аном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га бл |
е хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила б |
ни се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко с |
ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно |
идео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, |
.{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано ка |
адно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дре |
} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} |
дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... < |
као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? |
а испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи |
део је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!.. |
о да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад р |
унак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погле |
у. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Ни |
{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да |
у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ен |
а и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништ |
твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под |
ољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред |
... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје згра |
вима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оруж |
Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринк |
он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Јед |
ек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не са |
Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову при |
еровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет |
S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози в |
људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушак |
, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају п |
.{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада |
аменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно |
а неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех |
ни.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак |
воју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — |
од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p> |
ушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за рук |
Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... |
главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је вел |
од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{ |
рукчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— |
ебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p |
. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S |
га поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Ш |
ђу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да |
. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају |
И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турс |
ост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!. |
лу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене |
е. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — ве |
ити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај |
жда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> |
а у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресрета |
. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео |
како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче |
се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту чов |
них... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут |
је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и |
/p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зв |
ане; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div typ |
Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао |
Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам |
м!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубок |
на побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасп |
оморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више |
ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је |
>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан |
ека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник нећ |
и! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S |
ина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </b |
ћи и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то на |
!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједар |
у је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна |
Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} |
е Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би б |
— рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас |
</p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати |
а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— |
јерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао |
ну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о з |
S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... |
еља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи |
... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе |
ут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и г |
уреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам |
са обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Т |
p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!. |
лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Сур |
</p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би |
покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се |
а да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, |
т у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми |
ам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S |
азао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Н |
и је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би ви |
<p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, оп |
ма злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси не |
дио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко за |
у скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких св |
у, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Муј |
: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје му |
о и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за |
{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан |
наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{ |
тјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним поглед |
лаве! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судби |
.{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: |
дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам м |
на. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорил |
</p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога ј |
си ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо |
ао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из он |
о. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих |
опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ват |
а благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учи |
као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгу |
. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! < |
лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} За |
{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа |
осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па за |
чистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> |
ешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих смет |
</p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули |
ада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} |
и дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Кле |
а. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте једа |
ете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша? |
је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радос |
</p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— |
. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и н |
ивити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и з |
ао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад |
а, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расп |
е и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, нек |
м маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, кос |
тов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо с |
знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Жу |
А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— |
ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, в |
p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па |
Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети! |
} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је |
турио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, д |
латити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> < |
рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајд |
ић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Треба |
, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и по |
ивота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам г |
ј, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да |
љамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... нико |
>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши |
. </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не з |
ушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је |
ала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се да |
обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав |
p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!... |
е смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме нис |
а чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> |
од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже гл |
он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мисл |
<p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих ч |
или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им из |
све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га глед |
ку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и те |
дна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Ста |
једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} |
је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватр |
да разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га |
Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> |
твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове бла |
дио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што |
три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао о |
S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог |
p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. |
осе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{ |
а.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Стан |
околе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на о |
потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, б |
о могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се |
p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у ку |
ну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— |
помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али с |
ам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени |
е му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате |
си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог |
сли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар |
} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами |
Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што пле |
не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. |
: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, бол |
гана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Н |
пасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... |
у ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не пом |
илошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Ниј |
ном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она с |
рну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ниш |
ка шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, |
руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... |
ека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који |
агрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p |
ше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се |
ав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примач |
се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти |
грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам б |
а он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко |
д не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душм |
ја ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p> |
утра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— |
ја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на |
се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само |
су. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та |
брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а друг |
Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} |
добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам |
иљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситн |
знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита |
ви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то |
не, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише |
чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Муха |
.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — р |
е с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар |
— Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и он |
Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> |
и? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си ос |
S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћ |
брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А а |
<p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </ |
нити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </ |
то ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да |
/p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих гла |
повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити... |
уде, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? |
они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и ви |
ворила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само |
судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли |
ране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене боји |
м ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све ш |
емој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него са |
мом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког |
војица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро п |
p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори б |
мо такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — |
Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не |
<p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? |
се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити оча |
на је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> |
бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је |
-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих |
зекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— К |
удима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим за |
е не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра |
е и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" |
БРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, |
<p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекид |
</p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p |
Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Тр |
си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој т |
ко!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S |
} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке. |
живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега |
ни и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Ка |
о... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Але |
губи.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло ку |
у милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, ника |
Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... |
оме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} |
ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> |
S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на к |
ла својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету |
овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у |
еда као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је |
е за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, а |
је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је чо |
н, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. |
тву...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и |
прости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки |
ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падај |
ка, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Н |
да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; б |
његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помог |
рича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад |
не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча |
адно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мат |
ан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад д |
лим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам |
е витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуш |
и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Поч |
... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже |
ли зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбул |
ушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... |
Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... |
Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!.. |
Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи |
аклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше |
његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране р |
и, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешт |
бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама |
тати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина |
о њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће |
Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка |
ам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p |
те благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мај |
</p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на је |
е позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће |
се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p |
— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он |
преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам в |
зан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замилов |
{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!... |
реба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку |
е се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на к |
S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се п |
да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, |
ростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викн |
па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, с |
носом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} |
о? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео |
вка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сва |
па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Го |
</p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} За |
</p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то |
е хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда го |
ли сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сја |
ечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Ви |
.. </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да ј |
асели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову |
е? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!.. |
<p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јако |
нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од о |
... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S |
...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да |
а. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} О |
ричати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} |
онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пу |
о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице |
и се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије. |
апи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{ |
ајрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје |
о? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!. |
ина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову гус |
ли је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео к |
, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разг |
исли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црно |
о плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита о |
доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њено |
АЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут |
p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је сам |
C1.5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде |
у, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сла |
ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На в |
, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а дана |
само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> < |
нко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div typ |
ему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је гово |
ио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам |
узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За д |
S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост |
ивци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је н |
морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ |
се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина. |
стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буд |
...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде |
гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... |
знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибок |
га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разг |
Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. |
иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увел |
свим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. < |
ако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са |
: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало веч |
и прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрост |
су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо л |
еде, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако |
ло је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрин |
ови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој |
д се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— |
веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ |
ше дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми ј |
јака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му реч |
другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох |
нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p |
рве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За т |
во га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране |
в и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Сто |
шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину |
рним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, |
S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му реч |
укама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удав |
д силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко |
нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до др |
ad> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, о |
ле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младе |
биљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} |
. </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} |
робијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога |
> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јел |
у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћу |
ам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упит |
д.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше. |
</p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је |
лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све ве |
није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али |
заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни |
.{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он во |
му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p |
претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> |
</p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свак |
ћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, |
о има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не |
ице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани. |
помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса |
о није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки н |
p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет |
, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести |
шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере |
} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остан |
И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!.. |
<p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!.. |
, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће ост |
аде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања с |
p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пан |
...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нем |
а мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мај |
погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p> |
сио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, ниј |
о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и заб |
казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек! |
д свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беш |
же главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... |
{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв мат |
ом зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И о |
о на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, ни |
и његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p> |
а куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака |
ма овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... < |
о му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на ми |
Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама срод |
ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Веж |
ашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. |
— викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, п |
> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нек |
с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шт |
ан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеж |
ринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... |
те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми |
шао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на |
. </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, |
целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Сам |
.{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним оч |
па увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, б |
отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме |
д како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће д |
је у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао |
али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљат |
у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гн |
букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} |
а руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћ |
гама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} |
сао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њ |
{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља њег |
тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале ж |
ар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Стан |
<p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико |
носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? |
јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме |
о њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је |
вотом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.. |
{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима |
Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповед |
е све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Ту |
ало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станков |
тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p> |
{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се |
осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан п |
ше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: |
и ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове |
е загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{ |
е бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— |
Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га пове |
ет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине |
лекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом |
S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} |
ровириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „ |
Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао |
по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања |
<p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам п |
је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву ст |
оје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно п |
ада му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће на |
>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако м |
стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} |
е од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Х |
кове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Ту |
иво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а са |
чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мис |
руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из гру |
зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише |
скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао к |
видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико |
ило да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и р |
И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p |
башино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост |
и! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно |
аринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премиш |
бав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, |
његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је |
че Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Кру |
рме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само л |
ече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; |
м као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од |
о одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиља |
p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p |
то га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> |
ко као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђа |
их. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шт |
</p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јар |
Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож п |
би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, о |
ку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S |
та. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћута |
о је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у го |
е осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има пр |
S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мучени |
појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му |
хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, |
п Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је |
ворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахораст |
ко чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама з |
p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најч |
p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Там |
утра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе |
Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита от |
шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођ |
ини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p |
таријега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити са |
.. па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице.. |
е крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он |
он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> < |
о!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви с |
у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} |
љаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свак |
елица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше о |
о, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где |
онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа ни |
исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти с |
удалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове |
погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му сто |
о се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горс |
</p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његов |
шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, |
ему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети |
кну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети |
и шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Мило |
тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. |
ај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> |
една сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било н |
p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на |
p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али једа |
егово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на јед |
?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мал |
.{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта |
Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> < |
говачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турц |
се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријате |
} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говор |
био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао ра |
му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гла |
p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} |
држати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љ |
и то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разг |
> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то с |
разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово |
пао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја б |
е се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста п |
ли својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — загр |
/p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. |
{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> |
евалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и с |
ан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. |
</p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш |
кну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? |
а тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> < |
естано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помог |
дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је |
ке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} |
ође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Д |
ишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} |
е осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућ |
а и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него он |
ио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду |
а Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> |
драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мор |
Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у зе |
, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и пр |
<p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} К |
ра.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом |
Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај! |
д беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чул |
Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као |
и и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p> |
ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје |
> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, |
p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p |
гано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос |
са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p |
ној руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Ста |
ебу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветр |
зну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао прог |
з. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? < |
е да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући |
ога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сл |
црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе |
ред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. |
видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као м |
ља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и пр |
же ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађен |
амо патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни н |
ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао к |
а-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужи |
вни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, ко |
</p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудо |
је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван д |
рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али |
никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p |
</p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он на |
дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} |
гони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S |
..{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, вид |
им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па д |
S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта |
</p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прес |
, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p |
сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такн |
... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> |
да ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Зав |
{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер |
својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим по |
ао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема |
Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у водениц |
темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он |
уд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма ка |
одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више н |
<p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} |
. </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нем |
Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} |
а Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли |
ише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај |
се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S |
за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе |
} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тума |
Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао |
Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} До |
танко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао |
и влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то |
је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим |
е данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао |
е присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> |
.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју д |
>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике |
ао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није по |
има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и ни |
ела.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко |
који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена тр |
Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у к |
стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, и |
тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојк |
т година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као се |
ико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију |
зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке дани |
а Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико н |
анаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} |
и није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, |
пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе |
ава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p |
грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским... |
е све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али |
Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; зн |
у, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне д |
Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, М |
, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински п |
> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког ход |
от око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна |
Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили. |
ао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му |
/p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није |
p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Муја |
јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не |
као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> < |
> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме |
.. </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Ста |
.. </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се |
</p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где |
прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати д |
>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се |
/p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути ме |
ити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јови |
а: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!... |
само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти.. |
ст га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети к |
Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, тол |
човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек н |
само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и.. |
а, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све в |
ао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И вер |
у.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са |
о му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он с |
да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од |
се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јели |
ицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освест |
би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били м |
усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било д |
ко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледал |
Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он с |
му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да ј |
видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћа |
заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и |
лио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с |
као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног кров |
је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!. |
ву, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? < |
т спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни |
ова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше |
ато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети |
ну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче... |
ити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} С |
уци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица |
сиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!.. |
S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А к |
и радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дел |
м погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... |
је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Њ |
, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад |
баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> |
по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па |
му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јели |
ки посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у са |
Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада н |
.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, ос |
огић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угл |
у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жен |
д, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека |
p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} |
из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Ива |
је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар ј |
е ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" x |
> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p |
ву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!.. |
рете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа |
у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила сл |
ита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишље |
p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, |
p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио. |
за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован |
рети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!.. |
адох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође |
војих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио |
} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти п |
чин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријат |
другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p |
у, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде игра |
је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраж |
бити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу! |
ам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампо |
ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се о |
преже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло пол |
се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} |
крете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... |
убити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде освану |
пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да дов |
али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} |
о да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они на |
се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у |
та магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам |
уго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши кр |
е можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је с |
кова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с |
да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док стара |
p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> < |
племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је |
е му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге |
страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, до |
<p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да |
ек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у с |
ну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно |
е је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на и |
а, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно |
лицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчав |
дједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је в |
се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај |
им знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Ш |
зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је |
Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио лу |
мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврз |
ј жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с |
увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Зн |
, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагоре |
мо тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом |
стаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, |
p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли п |
тала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежен |
ти!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, |
рикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крив |
е се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га |
се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним |
S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ов |
говарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, |
очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној |
се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је х |
ао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само с |
му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана |
га дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставит |
шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. |
> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу д |
ом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} |
разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију д |
цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!. |
ретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио н |
урицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда б |
ко дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли с |
. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га |
.. </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвч |
СЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде |
дзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак |
ница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео с |
>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. |
скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на јед |
p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би |
трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога син |
> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S |
ок бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{ |
<p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао с |
смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и |
рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву |
и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрова |
миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет |
Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху |
аклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова к |
ћевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> < |
и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио |
поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и оба |
ичину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
мо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским послови |
ло крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босн |
стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао |
, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спа |
{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам поту |
ко да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута б |
жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искр |
/p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте |
во је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком |
тологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстарил |
ше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p |
и, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда |
баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! |
лео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p> |
.{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај. |
„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима |
Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао п |
p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ниш |
о да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опе |
а је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао |
рагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се ни |
посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па ј |
зар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринк |
ада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крв |
. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам |
. </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја |
Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И ка |
терине... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити |
</p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога д |
све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, |
, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> |
бе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грм |
га: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{ |
.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред |
ушу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора неком |
па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку |
поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шап |
епање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је |
Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, |
устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, п |
је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему ниј |
{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши с |
Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје |
његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али |
е одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на |
ли или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас |
му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харам |
ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огра |
<p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} |
ра. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у |
полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћ |
ати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране |
о скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао |
руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{ |
гао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може тр |
егне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да |
нуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју |
учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чу |
енутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ноже |
је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запе |
домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, |
је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, ош |
S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се |
ваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највиш |
це, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио бе |
њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграј |
перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише ла |
p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти ка |
о ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, |
е одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе |
бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратими |
p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја |
<p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... |
отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А |
се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи |
Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало |
видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, каза |
> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ства |
>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тес |
ајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од м |
еним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чек |
ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги |
— рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти... |
у узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И |
а од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и да |
та друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S |
оју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је теш |
астао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — |
но правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{ |
мишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по ре |
Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— А |
Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој |
p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци |
ст да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи |
{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је пра |
де. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче |
Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{ |
ико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди |
сима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао т |
рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> |
ћемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи |
опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој |
дговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Шт |
, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Але |
шао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је |
у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У |
медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зат |
ћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе све |
н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек.. |
Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} |
ородицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је |
разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп |
иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} А |
се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете |
ање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако прис |
а мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ? |
се попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ив |
њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане су |
општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је |
<p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на бо |
хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарон |
је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> |
русом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Але |
/p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако |
се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку” |
S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узја |
д је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <mil |
.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не про |
м: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање д |
</p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одс |
почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресал |
да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна |
ве је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на само |
анко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. |
ста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово д |
и, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се б |
S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко |
то рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв |
једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је |
зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се н |
есели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко с |
ече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да |
сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људ |
днише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како б |
чан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </ |
апред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотин |
говара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наш |
је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропа |
усти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p |
– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само |
ећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудим |
о.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га п |
метнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајм |
.. </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче прич |
и такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је |
о се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} |
о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше |
ко га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у |
рвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Буд |
реплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и сам |
ала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p |
помену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то |
.{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега |
<p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад |
>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала |
А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао |
Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутк |
S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
— Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. |
<p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. < |
а се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се п |
о га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице оче |
p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме. |
долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> |
и су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни и |
е му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како ј |
Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипл |
а дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа |
ао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поузда |
е није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће дево |
. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не ми |
p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али |
ећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи |
им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убе |
ас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Је |
Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од |
и добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си |
гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба врати |
баши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! |
рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> |
ни...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка св |
и коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ам |
знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не ре |
p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треб |
вети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочив |
те!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се |
анеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он виш |
марао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој |
неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна! |
завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намер |
нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате |
во — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додад |
уда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако |
јем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с нек |
рити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p |
кинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као |
нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — в |
туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брат |
а ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Остав |
глед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} |
невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се п |
И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> |
, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му |
повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посав |
било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </ |
... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа |
одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. < |
..{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Ста |
ко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се м |
, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави оп |
Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у св |
еле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узи |
је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се |
ој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је рас |
а!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један с |
е скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са уса |
памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала с |
, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је бил |
мо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда |
ржаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад |
p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од ње |
обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи |
се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто х |
агледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао |
чинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се |
остила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> < |
у!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити ка |
. </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело |
колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. |
н! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отров |
о јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва мо |
дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла |
ете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патњ |
>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S |
! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетал |
илази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Си |
ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. |
и су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... |
аху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган |
, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом св |
{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат |
} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га |
<p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развес |
.. јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — р |
слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— |
екса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љуби |
d>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, |
дан ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти |
..{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, д |
видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му |
само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче |
ражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се крета |
анцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто |
створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право |
<p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим |
о, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Хо |
беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он |
нка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} |
>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срц |
.. </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут |
</p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око њего |
викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— |
а. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му |
/p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> |
па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и |
рчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркв |
; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </ |
ем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчи |
амо ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </ |
н и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао |
Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио |
Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p> |
авили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залога |
имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. |
ко тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута ј |
кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> |
, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то |
све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од |
престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао д |
е не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа |
ка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њем |
ед као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио |
Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та сл |
нац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу би |
и одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао |
де својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, |
, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме |
унчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у |
х голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног |
алом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано сами |
наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их пр |
.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Ку |
небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и |
га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују о |
Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнул |
призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван |
... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом ка |
их кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер |
е послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могл |
носити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, |
о ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div t |
де ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} |
ху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спрем |
ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада ку |
о. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облац |
ане, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p |
— рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да |
а.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све |
Г </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору... |
бу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — саз |
ак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од К |
p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... |
ilestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је б |
зан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће |
његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу пр |
иједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га по |
<p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <mile |
<p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво |
и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста вазду |
не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим |
Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су за |
жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Ла |
жином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо |
Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Сав |
. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </ |
— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — |
ивади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па |
> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p> |
ам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га му |
у крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви |
Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рек |
зати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Доб |
>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе |
нио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се са |
еђутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се ст |
попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настани |
очад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале пт |
свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка м |
овек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му |
ти?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А |
<p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо |
косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. |
људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... |
ца.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупиће |
head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко |
} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у стран |
м утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми в |
ишта, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш |
питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их б |
мо стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине |
се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса |
ележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету |
шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p |
о пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује к |
анко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намест |
оја му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој ка |
поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне нав |
роцеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли веч |
рио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети мо |
ашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!. |
јег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур пр |
..{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{ |
</p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Марин |
ивући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. < |
дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка |
вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да с |
</p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. |
ни стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући |
да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези |
. </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и дон |
срет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем |
<p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S |
капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, п |
, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог |
ђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет |
било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Каж |
ожно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њ |
ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p> |
ви.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и н |
и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, сок |
је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног чове |
указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p |
Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па |
очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. |
ја.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од |
ја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, т |
а од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газ |
</p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, |
меш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али ов |
p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Б |
ахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapt |
ароду.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? < |
а и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— |
врчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а |
ије глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, |
кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си |
по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} |
о је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима о |
те! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам м |
приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зе |
о мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је л |
и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али |
пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> |
</p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо |
Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... < |
да њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{ |
ад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не |
д му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> < |
ави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — |
а планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дан |
уо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи |
сеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један жив |
од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао |
се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да с |
ина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“ |
... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се у |
p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У прв |
еде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче св |
али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана тур |
смеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, д |
{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан изва |
/p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу пр |
и на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовиц |
једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Хар |
ј ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је |
е неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </ |
p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone u |
анко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па |
му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— |
ледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш по |
руз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозим |
позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље |
.. </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу |
после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Нећ |
Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам так |
/p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — |
урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дак |
е главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p |
о лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} |
опу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је ц |
p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш д |
Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и покл |
На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на |
ућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиш |
ћ ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чуп |
тници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се усп |
Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и |
да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од по |
S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њ |
Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и |
и кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па |
ашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није и |
ивот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и њ |
о му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар ч |
и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p> |
шито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да |
ну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује. |
еше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! |
детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, с |
епавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у |
ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и п |
прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побе |
и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} |
ши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га |
осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба пон |
> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намера |
на воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорт |
беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви |
днога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине. |
— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падн |
ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише наш |
неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} О |
ерујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило |
, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови |
заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>П |
што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је ш |
своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком |
ти причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је |
. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, |
н се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, п |
Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му |
де да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена теп |
лух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека |
али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе збор |
!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од ње |
ни сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао |
е видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа |
p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{ |
... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и м |
з куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран |
/p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте оно |
{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли |
а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Кл |
свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом |
ршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац |
разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна тр |
на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би мно |
, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неко |
т му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово ок |
дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде хо |
е лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборави |
..{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у једа |
бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... |
јмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање шт |
је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија С |
н...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и дов |
њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћут |
дима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго |
све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </ |
ан је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалим |
у бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} |
</p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ти Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу л |
животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од свако |
а крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме о |
ије ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, ка |
ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло с |
с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А ниј |
бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ниш |
баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме |
се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причањ |
Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је не |
он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала |
. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— |
на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и |
{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угу |
<p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се л |
се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и |
јек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени |
јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, који |
ете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посре |
но с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан ис |
ажиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам |
е жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> |
и ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, |
Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} |
га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли |
и, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено |
е мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само |
е мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} |
нко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су иг |
арампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја |
дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... < |
е, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко пош |
олео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово! |
седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. |
ш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече |
аринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао |
у се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп |
а његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се |
Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде б |
јдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не мого |
ало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S |
оме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па |
p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p> |
екој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, |
остодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка ув |
ског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S |
је време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и |
А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја |
лости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је |
сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p> |
појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћ |
Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} К |
то га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> |
дима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и |
еста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудн |
завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Н |
носита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и ј |
омена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном за |
е Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више на |
не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана |
е на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p> |
Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло ч |
и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче |
опова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он пам |
/p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједа |
</p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, |
ти на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек |
бе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? |
ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза ш |
ак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>С |
гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућа |
у сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{ |
. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити |
аја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред |
ти целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у г |
у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. |
зати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хл |
ржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега по |
рча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је |
е пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сус |
о је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија |
у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> |
аврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. < |
S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Рад |
лекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} |
га — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени |
и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изг |
о попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети нег |
сет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и сво |
ћала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S |
ивот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од че |
звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </ |
<p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри с |
срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — пре |
} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад |
ом пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не |
ати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!. |
њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} |
>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако ре |
и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Т |
p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p> |
е обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште п |
о си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала ре |
о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела |
Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S |
за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> |
синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин р |
капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више оп |
она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не |
па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Мар |
о удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни у |
е у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} |
” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” |
{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од св |
че Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо |
вања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет ни |
>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко |
, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, |
из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> < |
год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је |
ост. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старос |
Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> < |
се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз |
ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо |
, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу |
ену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ст |
по.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — |
нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би бил |
а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе |
ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас |
... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... |
оја вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} |
загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па |
аше Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Ј |
ече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од |
но у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Г |
аћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко су |
кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шан |
је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао ј |
нка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задово |
ди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте |
И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — с |
вао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три ст |
убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} |
ного, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу |
е много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и |
рази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — |
же главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чуд |
сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај нај |
им у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван |
ели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети |
{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи |
ла и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њен |
рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи |
ажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. |
то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Ста |
<p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалду |
ного!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чува |
же и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се виш |
ошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате |
није војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог са |
чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је стр |
се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снаг |
све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} |
силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је х |
Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка |
године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама |
е питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се |
ми наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дри |
ућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају гран |
а низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Д |
мо уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде |
ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> |
у правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсеко |
{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуб |
о што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S |
лом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла какв |
мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци |
ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— |
азговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожури |
S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сети |
> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље |
пуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао |
горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда |
ња страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име њ |
и човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју виш |
драви се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи зем |
ути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и |
о око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их н |
клони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло |
осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{ |
> <head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одл |
ше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— |
... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници |
се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Д |
...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Ј |
... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра |
спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки п |
хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
д самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једар |
а...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па б |
а му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као на |
азар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сет |
ражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи |
ријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекн |
већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све |
зило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао пос |
да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио. |
уда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сва |
а, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </ |
у некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се |
̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најеж |
{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче |
...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекош |
</p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа.. |
о га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу |
</p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мири |
д!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођен |
није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у руп |
<p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране? |
танко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше как |
садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, |
асте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p> |
S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, |
исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!.. |
мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не б |
готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги |
акад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра |
побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао го |
хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше |
исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!. |
да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим |
{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> < |
ке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... |
заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошл |
</p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као за |
се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену |
мове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: < |
да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она и |
нодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је о |
а неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, |
p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавиц |
ознајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p> |
та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} |
настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његов |
<p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би |
то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кро |
ао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди. |
ни зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> |
ружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане |
клију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погурки |
и!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они зло |
ац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор |
ом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова си |
ан рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраде |
глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзил |
/p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкин |
та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна |
Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, с |
} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као чов |
/p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца |
ао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и ра |
м жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и заглед |
м потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у сам |
тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учин |
паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> |
е...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп |
памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим |
евало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој ј |
<p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче д |
ојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао. |
.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!.. |
иво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја |
ћао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварч |
... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... г |
>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако |
(платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву. |
/p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помеш |
о сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој |
га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> |
p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме |
</p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај |
сећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио |
па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на |
p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Вид |
} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он ј |
, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив |
двојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији о |
</p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> |
Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је зам |
> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Обори |
</p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— |
ве снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели |
ше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у |
и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p> |
ц с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p> |
нази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, |
е Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи прост |
љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... |
ез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па |
милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Але |
пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило м |
.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, |
> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? |
p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро |
ло пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у |
>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> |
— Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S |
ти дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је |
а стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност п |
вршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, ре |
, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Н |
p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{ |
</p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пре |
људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је |
понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Ст |
Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не б |
Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци м |
ошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говор |
о га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда гото |
из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Т |
едно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибар |
ује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Т |
тојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алекси |
И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Стан |
сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!.. |
круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се |
еће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна н |
рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Доб |
p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар |
леба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну |
и не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с |
>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али |
под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се |
лушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану |
плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њихо |
ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе о |
а мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </ |
<p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, |
S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче. |
p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем |
рива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну |
це.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном |
p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И з |
мог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се |
који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет |
о је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био |
тајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала не |
па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекс |
е ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Д |
не.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и |
, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беш |
ође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онд |
а натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи по |
!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— |
ут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да |
Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убит |
<p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду ја |
орам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и в |
ела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и |
ве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје гр |
се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка к |
је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба |
p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— К |
ече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је пла |
леташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби |
>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Сав |
сећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао |
S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не |
млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} |
еровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> < |
могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} |
су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаш |
рци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тих |
та су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај виш |
опа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и |
ла дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, |
скопија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то с |
ка што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Ста |
мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кр |
м облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ват |
го да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> |
ном делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не зна |
ни трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног ме |
сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на |
и на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним |
е је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом |
... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— |
Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђ |
куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. |
напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је |
е хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, |
оја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погиб |
ао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак |
а се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!. |
то, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа прен |
није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, |
да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда |
па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p |
S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! |
пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш мило |
} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватр |
ови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, ко |
...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што |
шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта |
<p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре |
ико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу |
ине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше по |
Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, |
овучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз друг |
а (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресрет |
{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрост |
ање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и глед |
рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта ра |
... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укоп |
.. пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту М |
/p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигу |
и...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па не |
таде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је д |
уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и |
ушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. |
ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а |
весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на |
— рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — реч |
оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше траг |
рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је |
та где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Вла |
љда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без |
и...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p> |
их два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи к |
<p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна с |
...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана гл |
вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад |
<p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— У |
оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар об |
Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу.. |
рође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту мл |
ној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p |
Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем |
ота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви сп |
на, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао |
бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка хар |
смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља |
p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћим |
на рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушк |
ече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружин |
повест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и преб |
све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина ш |
> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше |
једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесе |
чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо |
поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узов |
треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. |
на примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова цр |
зговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају |
е и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </ |
пила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па |
те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрст |
га.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, |
p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а |
а рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, ба |
м човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим сврш |
дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим пу |
су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја раки |
а!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ов |
што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја |
ве овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста п |
Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао б |
ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!... |
ч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени |
<p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га нем |
омоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им м |
!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод н |
са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... |
авина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа ка |
Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита |
.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p |
и њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер |
ојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много гов |
и!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скоч |
славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен |
шарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина.. |
у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, виш |
не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек м |
се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S |
ј Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш |
спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мир |
Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правил |
</p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић г |
Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на |
ла; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у |
воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех |
у ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљ |
Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, |
клоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, вој |
/p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На др |
даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарај |
ној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по во |
ало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и |
и...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради. |
ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — |
упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевим |
..{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друг |
. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живаха |
и да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. |
главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини см |
испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слу |
че Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па |
ршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— Т |
p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметну |
S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али с |
.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану |
тражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — |
а се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овак |
: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} |
о ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Х |
а, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило сам |
p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у |
радан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне. |
а немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас |
е.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! |
</p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— |
, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга д |
бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p |
рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све у |
рци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: к |
оља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде. |
ата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко |
н се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена |
/p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће |
о... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто |
угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не |
попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— |
прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема т |
{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама доб |
Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живет |
То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се ка |
се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саж |
ва маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар |
Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> |
Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} О |
!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека |
и мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му |
ако да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да м |
ица? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да |
оји болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали г |
одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко |
ис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји понос |
S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је з |
ше се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја ту |
} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човје |
стакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако |
се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>П |
ошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Доб |
ај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p |
е.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да м |
ебледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поште |
..{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{ |
стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, б |
а тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три ми |
?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} О |
агор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињен |
ве више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже с |
као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умук |
савају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна |
р Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спу |
} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини ш |
ш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су с |
ека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи.. |
/p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану не |
се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> < |
огла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг. |
сећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако у |
Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори о |
нимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођ |
ди! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p |
с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним тел |
м Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Је |
ри са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Ст |
је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дел |
оре, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— В |
е...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војв |
. </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зов |
еле.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— |
нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према |
се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— |
, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их из |
све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне |
икога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побег |
у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да |
шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се нат |
која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у |
њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује ре |
је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p |
расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти |
но!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, прим |
ад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем т |
а се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} |
овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути к |
стане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? |
а забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин |
аст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како |
и свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче с |
</p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовим |
а рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спо |
p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућ |
од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту нек |
расно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је |
То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако |
на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрч |
бараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као ме |
е: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” |
а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као н |
ња.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смрт |
рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турк |
Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{ |
скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, не |
воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденич |
рине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се раст |
p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред хра |
>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блеб |
ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је и |
...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ен |
} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка п |
и оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти |
. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео |
о од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас |
а? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> |
ом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се |
едајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док ј |
>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ов |
не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет ди |
S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је она |
у!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је д |
.{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима |
ци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Нема |
ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— |
вима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвај |
!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо |
</p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; |
p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Д |
вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се |
ос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, |
</p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао |
ако се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> |
и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је |
ра прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим |
> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хо |
е бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовин |
Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S |
рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу |
</p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Н |
ad> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, |
рном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад |
и с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси |
је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>О |
га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом |
остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разгов |
јица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупи |
ма милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог да |
о из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила врг |
ваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Је |
ад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једног |
о.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те з |
теде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукур |
припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима |
... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — п |
ђе пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а |
</p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведо |
не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} |
ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би |
.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На пра |
тео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хте |
миш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: < |
ма непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи |
. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — зап |
че једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Ст |
ко чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. |
а.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S |
разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим |
о би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро. |
ета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На сре |
по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њи |
ара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у д |
д се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их доч |
је згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Зав |
пет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете |
укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити н |
дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> |
</p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрет |
могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било ни |
коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад |
се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како поје |
— Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвет |
р је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га |
љив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћут |
небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, |
{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске |
па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{ |
S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци |
ити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} З |
ао год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци |
јиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па |
ија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они зава |
...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ов |
и спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног |
</p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако по |
гу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се |
орена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну |
повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше ни |
а Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића к |
p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кме |
их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао обла |
{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И |
гана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоц |
сече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Хар |
ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас |
ке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута |
спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код |
лед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до х |
о великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш |
али на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вод |
видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући пр |
аву и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса |
а је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рек |
дају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у с |
ије могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио м |
сприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа п |
војку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље |
и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде! |
му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p |
он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, |
њаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страш |
.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Ср |
ова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и бе |
и!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Ве |
(падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} |
о: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— |
еше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— |
ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, гд |
ив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S |
тио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пр |
агледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је |
head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, |
скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба! |
д бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву |
аког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с во |
умене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... < |
Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> |
да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, у |
га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан. |
на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... |
дове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево |
а ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу бож |
игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобар |
ова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Ива |
царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је к |
ву.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњан |
што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друг |
ико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци о |
као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништ |
јан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и ск |
нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу |
јне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радо |
о презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на |
</p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир |
{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се оп |
рали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње |
о дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати с |
ко бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута |
ћаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух |
Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... |
воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван о |
у.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је |
ећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже |
ожеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадн |
p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је је |
и Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковањ |
Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже |
јој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у |
је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не м |
е било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, с |
р џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Напла |
? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– |
/p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар |
е причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко д |
тарешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{ |
дном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скриви |
књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p |
показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p |
те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз |
и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запр |
о!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског ц |
сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Ту |
зваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стиг |
ме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући |
својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И |
— мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— |
арка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих |
платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>С |
ног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану ре |
је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови |
се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти руч |
.{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им |
с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{ |
е по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу. |
ричали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, |
на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно ис |
се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин |
<p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора |
хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... |
, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки из |
{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... |
прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, ум |
S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде |
Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </ |
деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се нек |
а.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу. |
зар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на |
бом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— Т |
p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг |
анов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја пра |
<p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S |
амет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p |
Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће о |
о приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Кр |
едељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Д |
беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Тре |
лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... |
сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити бару |
уцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху |
у.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко на |
.. </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још |
амо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих |
ица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} |
. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иван |
>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да |
Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим с |
бале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде |
<p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз |
превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођ |
да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p |
сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, ал |
те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе |
а му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, |
ајлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type=" |
евали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ј |
— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближ |
о зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!.. |
ађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге б |
колних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и |
копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p |
то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} М |
..{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију |
е.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не |
ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Вид |
чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Ст |
о разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, кол |
к, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском |
p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, |
о беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе |
о вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама с |
о сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе |
ретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S |
ологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S |
да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака |
</p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и п |
све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни |
дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тра |
о. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко |
екора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — п |
остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да гла |
То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их |
то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} С |
пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина |
и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Н |
итровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} |
> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад он |
емљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Бо |
уде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се |
до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да г |
че матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— |
и кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. |
а. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>По |
не она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она |
ше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће на |
p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин |
на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p> |
тајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава |
аца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега |
рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је |
ану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и друж |
чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се |
</p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где леж |
латка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла |
убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти |
аба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника |
урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт |
ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} |
ма с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не |
apter" xml:id="SRP18963_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Н |
во погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који |
/p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле |
немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у тв |
p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> < |
срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. |
и ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме прими |
...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напо |
у.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише |
слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га |
е! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја |
?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стиго |
трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p> |
и на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе ка |
мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носил |
p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је |
, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толик |
ба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареница |
, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!.. |
ло на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима! |
е ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати |
ица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољуб |
ако она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више н |
и: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је игр |
ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. |
ојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!... |
у око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! < |
тигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита |
разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде |
{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао. |
ети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — |
</p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та не |
као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срц |
еки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма |
начког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, је |
че, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, |
/p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </ |
!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!... |
ц... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето нећ |
ћом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p> |
<p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам з |
т и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> < |
у се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена |
ми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила |
аде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у |
дморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњав |
то што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> |
p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </ |
и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин. |
у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, а |
отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кор |
се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А |
исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. |
{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми |
ест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— |
о кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се о |
..{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загле |
Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Ха |
рођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено мој |
н он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једно |
</p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Ви |
дати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама |
во, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S |
зар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је |
а је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити њего |
осрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени с |
еч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајч |
те, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је |
нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједар |
опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео |
учити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Суре |
ајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад ј |
изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грца |
ирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би ваз |
> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у рук |
е се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног је |
, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} |
> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Д |
ро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он |
кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И |
тани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} О |
</p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само к |
запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, ни |
Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђо |
ђена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и |
ред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглу |
ика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она сме |
d> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и |
готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... < |
а, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те п |
тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А о |
избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се душ |
p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи |
... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројут |
гоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка |
екрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— О |
риђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби об |
о!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачн |
е ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је п |
стићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да пос |
н се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица ј |
укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она с |
{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он ј |
воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и ш |
<p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи |
сим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, н |
сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта м |
е с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човек |
обар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он |
p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздат |
ци, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачн |
пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега |
ише не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>П |
ве живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њ |
у очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, |
укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{ |
ине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе |
о! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрп |
ера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као |
жеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи дог |
>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S |
билазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар т |
у на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим суз |
Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... б |
милицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и кл |
р хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од св |
ба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!... |
ростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!.. |
нски глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Оч |
о да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домов |
ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав |
узе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? |
ао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на гла |
да, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би |
т, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толи |
ехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— |
но благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p |
рило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?. |
ше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? |
ују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако |
Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јун |
врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и |
"> <head>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут. |
!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станк |
ега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је ње |
а жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побл |
ако?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох п |
н је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би би |
аше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га |
сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у п |
Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као |
ни тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се с |
изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој о |
дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну |
..{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и |
ива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да у |
на диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љути |
ку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко обор |
баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће |
S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинил |
о да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору про |
е попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, |
ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дођ |
на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро |
> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата |
мети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Марин |
главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И ш |
— Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, |
лујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слут |
се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Ста |
рте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их с |
А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али |
а мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превија |
лал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешт |
ским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седа |
слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дел |
диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онак |
јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, гла |
екала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. |
а знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} |
очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну глав |
у!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> |
под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>З |
ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, |
риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p |
од! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам |
{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S |
у једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не |
ажи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше |
их...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да т |
и и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, |
ди тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... |
е књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} |
њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то о |
адрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. |
о ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је |
рба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Виде |
равље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беш |
{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p |
S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као у |
— рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... ма |
се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете |
p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; са |
је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна обориш |
Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао |
, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо мој |
ледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тич |
а...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па |
ју као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад |
м те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, н |
S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, с |
Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и т |
и не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у |
прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко |
проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И о |
оме рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда |
локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опе |
ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али |
љам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи! |
о је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Ал |
тише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече о |
од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p |
> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Мари |
отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге. |
но Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> |
ам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жен |
н га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о се |
оријски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> < |
<p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} |
етири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем д |
и да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође |
Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма игр |
у је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутр |
ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— |
е он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо не |
мах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </ |
а и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете г |
— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то |
ога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлу |
вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту ст |
— упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он ме |
...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији |
али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да |
обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „п |
на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има |
му могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко б |
опо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ће |
незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да м |
ало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— |
екао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </ |
аборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} |
и што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све |
ња оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била |
А </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде мет |
о као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чек |
па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— П |
<p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Д |
а сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, |
</p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p> |
погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... |
>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам |
>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђ |
д колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био |
Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} |
ва и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихо |
Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причах |
и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе д |
овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети уда |
ко беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано мој |
S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на ус |
м молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да |
ј, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиш |
ем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се |
, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p> |
они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти прв |
кох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— |
он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насиг |
p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> < |
азио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не са |
ато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је н |
ло. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се д |
етим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лаза |
јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Срби |
крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Мо |
и!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Под |
ори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јо |
тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла д |
— тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком с |
— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насм |
{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше |
а.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А |
/p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала |
начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него |
оворимо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима |
еком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна |
о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не з |
весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдук |
ујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ |
<p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи мога |
у се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, |
Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам н |
.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једи |
зва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p> |
гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, |
и ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> < |
} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У та |
итати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухв |
м...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како |
. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваљ |
/p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њ |
уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе |
сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донет |
Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах пис |
> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису мог |
ју. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S |
би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и закле |
војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — на |
еш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место |
p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!. |
ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Стан |
у. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p |
то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кме |
оји прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек |
ве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око с |
цо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа |
ш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!. |
чу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре з |
ођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва |
земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} |
.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова |
та. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разбо |
..{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепер |
го мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не см |
: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S |
па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало |
али...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би мо |
<p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> |
Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледо |
хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?. |
екоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. |
е! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још |
га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. < |
т не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад |
т окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка |
на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та К |
брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, нај |
и!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа |
ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него |
ако се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти |
е човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста |
> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао |
, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из п |
мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... |
куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </ |
рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала б |
... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар |
ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као |
зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад др |
насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да |
им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође кос |
екне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њени |
— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— |
о си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натј |
ајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и озно |
</p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели |
.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још |
уда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> |
> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, п |
но одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </ |
еко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што пита |
</p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </ |
p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам... |
<p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твој |
живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све ј |
Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш |
p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га з |
ни? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта |
се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати д |
та.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. |
Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где |
а, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да ста |
!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кме |
ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> |
? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој |
омоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И |
ам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Ку |
аменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!. |
у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гла |
ступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — реко |
p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суре |
ручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. |
сте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турк |
мо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде св |
сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!. |
жа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> < |
јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти јо |
/p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </ |
— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи чест |
да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја |
ца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати |
p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> |
у да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> |
естити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је |
— да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да |
/p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као кол |
и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и |
</p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да |
е их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мис |
сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! |
p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби кад |
уд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. |
ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, о |
/p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд |
p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме ни |
<p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не тре |
у па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се |
ко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се ж |
рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шт |
на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе |
ња. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” |
Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. |
че Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} |
а га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му |
ла: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га |
ова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако |
и.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал |
ој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд |
нка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра к |
елиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклет |
с двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он |
н звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери у |
И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби |
ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није |
е му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш л |
Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Заса |
</p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим т |
знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Мн |
и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </ |
Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми ј |
поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти |
тера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за т |
p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет |
/p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћут |
е није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> |
ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога |
удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, уви |
ље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумар |
, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја |
хе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, |
ком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, оп |
није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи |
} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и |
је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита жив |
ио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да |
није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га |
џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила с |
ледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— |
опа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко |
Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао |
века како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно |
грли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!.. |
очад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне чет |
гази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> |
Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Ј |
коме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{ |
ђосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече |
твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових у |
ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </ |
</p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видел |
> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно ш |
а врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} |
Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше г |
јеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p> |
и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И |
гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — |
} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како ј |
на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — |
анко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Т |
колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! |
> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њих |
? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са св |
S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка |
ати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судн |
ксу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Одне |
к! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> < |
кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немо |
ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, пре |
Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво |
и Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти |
турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Напр |
и се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p> |
он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко |
та ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук |
<p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јел |
он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си |
н је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подме |
акривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!.. |
Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!. |
Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p |
{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиж |
Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{ |
има. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p |
егенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А ко |
ам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи |
е брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је |
да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна! |
де меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S |
е би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се |
ром вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и С |
</p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p |
лим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> |
који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је |
лушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{ |
се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља т |
мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворе |
</p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рек |
ажа се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} С |
и ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али |
е? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... < |
аш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљ |
.. </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, та |
. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке |
а што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{ |
сене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љу |
м рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогу |
е хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину |
де љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!.. |
/p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и |
/p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата ку |
... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p |
: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај |
урчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: |
знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад н |
о.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Ба |
остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа |
ш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да |
p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте |
рђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски курш |
озван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у |
попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — реч |
Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?... |
је то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Ив |
ве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као ш |
јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— К |
<p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се гл |
. </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја п |
Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека |
у попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може |
како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, |
и су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Си |
ко се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </ |
има! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од |
/p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса |
да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p |
очеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— |
а Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </ |
етра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код свој |
<p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би в |
... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћ |
S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први п |
мо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по н |
<p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> |
лепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је о |
а да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом н |
{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>С |
пита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S |
сти низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани |
вати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо |
аком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хт |
мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли она |
4"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је ј |
едно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> |
са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је |
не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, п |
свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се њег |
ли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем |
ане, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе н |
е код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвал |
у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли... |
изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извад |
пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти |
а беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} |
е се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — вич |
нути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S |
капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> |
, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као с |
ати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврз |
{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуш |
{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Дост |
ци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послуш |
и се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} |
гањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> |
о.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске кућ |
а правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га ув |
а се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Де |
авим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> < |
.. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Ла |
.. </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад |
Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужи |
му научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> < |
те са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред |
же главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и |
е. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуш |
, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Стано |
ако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ћ |
тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! |
т пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S |
ном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двоји |
, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па |
њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> |
жа ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} |
рци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? |
и ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту |
павате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> |
ик хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! |
ећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S |
p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p |
е... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мисли |
ио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покл |
и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, |
ца задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа |
Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и |
још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко |
ити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се к |
у га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огреш |
попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли |
S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али п |
ко беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну рук |
изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} |
дро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш и |
<p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} У |
/p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, |
ао, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. |
. </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај |
S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — |
се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присен |
/p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идит |
другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић |
{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо |
</p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p |
је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био мома |
е тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан |
је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пош |
наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко |
S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само тре |
амбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> |
ава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — |
е осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, |
о има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p> |
шљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p |
рема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао |
илика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегдани |
} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите... |
S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију |
се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог |
Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S |
ре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер С |
а...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јек |
о џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те с |
<p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није мн |
</p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је паш |
ла. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад |
и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Ст |
<p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте ја |
..{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Тур |
а неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече |
и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима ј |
Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — уп |
е па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, |
премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдем |
потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Друж |
гиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глог |
ц.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву ш |
Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Мил |
Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, изва |
оња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p> |
А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседош |
ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У мл |
Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта |
>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он п |
ја!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само пол |
уци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта |
Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше |
/p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он п |
не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју. |
ан, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном с |
ено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје с |
... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигл |
S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. < |
елите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле |
, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренер |
е неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим д |
иљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изид |
вора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Але |
гледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти нис |
ре? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе м |
оме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрч |
} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео |
овић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџи |
сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити к |
ло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и п |
ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шт |
нас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> < |
распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> |
p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа ка |
Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш |
рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. |
затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им р |
а Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на |
на. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </ |
S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{ |
а беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њ |
њи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га |
његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Иш |
ерила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. |
еде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш тел |
ним образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у сво |
А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме! |
ровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у с |
S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет узд |
> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не |
а да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је доб |
о се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва за |
врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајд |
а све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миљ |
</p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p> |
tion" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију |
{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трес |
е за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} |
виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и о |
е.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. |
Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S |
то се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила ј |
о. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним |
p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче |
утро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој у |
таше живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда с |
> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </ |
и и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> |
<p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој |
<p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да л |
рба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, ко |
.{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку |
и, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испр |
као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу са |
ном срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чу |
S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то |
к момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири |
ену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и пла |
менита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра б |
, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удар |
ревина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босн |
бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему вид |
и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, |
велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ни |
једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" x |
/p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку |
леда се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара |
јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то |
клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри |
ке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и те |
а срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да и |
села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p |
преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит |
он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш |
оље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом |
! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете нап |
>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прек |
Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> < |
ора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — р |
ећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пр |
> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ј |
га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Ш |
е!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p> |
како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, к |
ко се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смеш |
унаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер |
ишта не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!. |
и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> |
Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небес |
Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зек |
, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти |
је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одгов |
амо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па ц |
..{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!.. |
и, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, к |
ги је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, поп |
Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију |
!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам |
{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S |
и туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише |
валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду о |
S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p |
еше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!.. |
и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? |
стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је т |
да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и И |
и: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила |
је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика |
ше, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највећ |
која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше п |
е бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p |
све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он |
.{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жа |
ћко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Т |
иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Д |
су казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног |
</p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> |
оја цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха |
>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то са |
. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рука |
>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до |
таде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну с |
сла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ј |
видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече |
ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не м |
рном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и до |
ица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицал |
село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, ко |
е су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао неш |
огами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте |
шао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти |
...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разда |
танку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санов |
ре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— В |
жа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души |
ом гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред |
ражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати. |
стајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки |
— ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачу |
е сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за мило |
ебо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћ |
; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова ми |
еко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> |
све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће |
пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S |
а за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... |
>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се |
робље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам |
како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он |
су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будал |
те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али о |
да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема н |
е нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захв |
риш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али |
.{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и |
цаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с |
ју њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учи |
не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш |
у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, п |
адо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — др |
живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, |
потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу |
турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућам |
На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Б |
мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{ |
</p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, по |
на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S |
де он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад |
тио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски |
е смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: |
Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би л |
<p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p> |
ица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмеј |
.{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па к |
ио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриг |
како Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!.. |
</p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку |
? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S |
</p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зек |
ислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарат |
<p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </ |
еми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учини |
ратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жут |
а човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву |
чио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков |
<p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога ж |
чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Мило |
> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио |
!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ кој |
p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је л |
е.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потуж |
да.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам |
} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} |
шао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако т |
ти: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} |
рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем праг |
...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу ост |
ао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром |
одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је |
, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у к |
нко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео |
и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p |
: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса м |
есекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је |
а јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! |
>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако |
Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога |
нко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А |
иш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена в |
ле... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си |
склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио |
/p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је д |
те Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пу |
Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци к |
јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад с |
ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један |
>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа |
шка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта |
сланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?. |
...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па с |
још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не |
у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош. |
д он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти |
е ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... |
о срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметов |
ита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... д |
оше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе о |
бро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— С |
ац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— |
осподе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрад |
, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body |
вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко |
ље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </ |
гледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуг |
рив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је |
p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар з |
кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и т |
т којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и њего |
<p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога |
оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>П |
У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве н |
е. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један |
м било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му |
носит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да с |
м плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} О |
p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише с |
леска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смак |
е наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при |
мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји п |
под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{ |
, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, |
— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Ни |
а је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где с |
е тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли |
о ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око па |
е направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Се |
ubSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где м |
Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне ми |
лико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она |
ем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати |
Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну |
То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! |
Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па |
шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу |
да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </ |
{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни м |
цу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се с |
} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити |
фендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не |
зар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може оп |
его што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекат |
м пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену |
е ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кућ |
то наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!. |
из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у ово |
мњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти |
} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи о |
нцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху |
бијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p |
а да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{ |
е подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земуни |
леда Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> < |
е да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Х |
.{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Д |
ош ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, |
окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се с |
ко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже С |
зи Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> |
Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин |
ом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} |
се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди |
њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврд |
.{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож |
уги пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{ |
могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајстор |
Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам |
ашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Ту |
? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, бр |
а се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на |
инко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати |
.{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а |
мам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим |
шта учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест |
и, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда с |
застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу |
ле од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S |
ека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у тво |
...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши |
ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </ |
кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{ |
ати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже о |
мо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако |
..{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све с |
ћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Л |
сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођен |
ло за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ки |
ђено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају |
гледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту |
? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не зн |
д колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </ |
.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p> |
? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја |
си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> |
м и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— Н |
и ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа. |
{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче |
истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огр |
чи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглав |
ић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковиће |
} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без ик |
одати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не |
снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он |
е!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> |
човек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала |
с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњ |
сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Але |
рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала! |
Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, она |
у око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> < |
<p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је |
онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што |
p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. < |
кнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови лет |
да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им |
.. </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми |
је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запев |
еше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p |
елица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Кру |
ретвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, с |
не омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног |
робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пу |
ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома |
људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... < |
рке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али |
нак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај! |
а и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је |
каве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p> |
зар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их г |
</p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже ј |
, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја с |
<p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко |
а да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам |
једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пи |
аву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њег |
огледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута |
еме дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба осве |
ада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, |
љују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело нез |
е поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине дол |
шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а х |
онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога |
ету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу |
х половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Ја |
тло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И пом |
нта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике |
да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су он |
ху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то н |
у јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако |
га, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и |
ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаш |
о замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри д |
<text> <front> <div type="liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</ |
је крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> |
а шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе с |
газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, |
демо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{ |
а угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угу |
Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душм |
у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једн |
<p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p |
уми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога |
и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. < |
и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њег |
кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата. |
>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје |
<p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џеб |
а је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам с |
је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу т |
ић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Т |
ила је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, п |
</p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станк |
је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име |
олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> |
моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, с |
се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија |
бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. |
не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{ |
Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, |
а, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!. |
дак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, |
наци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не о |
то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново пр |
>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса |
ње.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. |
са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позав |
о.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и оба |
о свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га |
ци погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Т |
је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по |
вест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} |
свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева |
ледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на |
Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се ча |
аш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Нем |
о су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка |
де он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше |
Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p> |
у?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама х |
вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немир |
ти у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже в |
ада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати ш |
е и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац з |
ћи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — реч |
на смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње |
} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је |
то те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — д |
и о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и |
ине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка |
и, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Напра |
рну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да |
дабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса про |
ну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздраже |
здангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио к |
ар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — |
14"> <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а неко |
бић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њ |
анко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од |
нко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али н |
узе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да б |
же бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца |
е могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год |
.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај с |
е побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не м |
у све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто по |
од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угле |
да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му |
За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима |
Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда |
е... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља |
Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци а |
а... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша.. |
е. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... < |
у више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дан |
ући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то |
ти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, а |
, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За трен |
мо ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и гл |
буните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо |
p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека по |
чувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И |
н у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се см |
да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо с |
шати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, |
ца дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збунит |
ите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан |
/p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Засе |
. </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!. |
је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори |
Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} П |
ића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p |
попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко |
а кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови т |
утака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. |
</p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{ |
о!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочи |
ичао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Е |
а се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!... |
о је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јан |
оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И |
нем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p |
<p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} |
е једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиро |
... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово |
о погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У ру |
ми шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} |
х, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Му |
и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{ |
S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, За |
Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гуши |
изу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за |
заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом |
Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а она |
ти...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пр |
засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, из |
, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљано |
.{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу д |
и као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад |
се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И |
све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му све |
ојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p |
их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја са |
ошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у ме |
га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, |
ог ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти |
а борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празн |
а — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се |
ше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </ |
н џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше. |
та нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да ју |
p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам изла |
е није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. |
ви окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к не |
ерало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, мо |
ичала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта м |
ујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па |
истајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p |
и Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> |
ече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан. |
то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић |
убе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете |
Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивал |
кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда. |
<p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— |
Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диж |
шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху с |
ли су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти н |
поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страхо |
ран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И у |
ad> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зра |
Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му |
{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У трену |
, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам но |
ња оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p> |
зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас |
мет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} |
</p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а |
им — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајду |
ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао с |
Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </ |
ј љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта |
од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није |
у!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он м |
{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> < |
им.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао |
ла ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио |
ду косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p |
> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! |
ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Мираж |
ти! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли |
и једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за |
да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, дет |
цнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} |
штаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!. |
вре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена |
двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и ми |
ше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи |
Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и М |
S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету |
јим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова.. |
а којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не |
} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштен |
његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не |
гледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: н |
ку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ни |
еру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— |
Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се н |
Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада |
слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је |
есту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Цр |
кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, |
И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као п |
играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, р |
се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не |
нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа о |
ониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосм |
а тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче! |
рушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Иб |
свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шу |
у.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беш |
p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у л |
ери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </ |
им с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше г |
> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> < |
</p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ов |
бу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборен |
а жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на до |
уседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним д |
кох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, прич |
благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо |
амила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка ј |
пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Он |
S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па н |
це и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаш |
е пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа п |
/p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој т |
пливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му |
ругом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору |
костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...< |
ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а |
тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу вод |
у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања |
Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га |
А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи |
а му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Ла |
око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу и |
ицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као |
ац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине |
еличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић заку |
а потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи ко |
посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, |
е да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако у |
рчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{ |
рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се |
главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из ва |
ивену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xm |
аједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури та |
н, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламај |
”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије |
дахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И |
зима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабад |
. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p |
да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... < |
и њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!... |
говор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да |
аиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога |
над његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је о |
ам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви |
а се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колут |
да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на |
рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево |
о... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам |
Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивам |
онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажач |
и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите |
> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} |
људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осм |
зар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог |
: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однес |
, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се виј |
е чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако |
једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити шт |
еакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{ |
још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не |
— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!. |
је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми |
него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И д |
моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни |
колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пуш |
S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, |
у па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — |
...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или |
Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на о |
е.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде |
S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, веруј |
овати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> < |
је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и сме |
</p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише |
огу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Ла |
но као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и оба |
Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да п |
ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда н |
казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара ко |
/p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану н |
што говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — за |
оји је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџак |
S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су |
рог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме в |
p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада р |
нас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су т |
је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и пон |
...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри г |
ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бо |
.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и |
ића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћ |
во је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп |
и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} |
} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајд |
о осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очеку |
ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја |
би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> < |
та би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лаз |
е јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети н |
има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то |
танку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли |
Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да б |
ти!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, к |
зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело.. |
— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Мар |
ма...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога п |
<p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— |
>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата |
ио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мор |
о онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, ко |
ху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црн |
нате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— |
вио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> < |
наш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосм |
богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се |
је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки |
аринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јак |
>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакри |
на, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове! |
<p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љ |
Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, |
Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>По |
! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ниш |
се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните |
љда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p> |
н. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смет |
.. </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријех |
} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на мо |
и само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} По |
ана опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он |
ита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурн |
од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p> |
тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш |
ладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш |
Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не |
лин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у |
, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о |
рут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и це |
ена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе |
ричао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (по |
и, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— |
о.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо |
н.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми с |
зан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне к |
ме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексин |
ан човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: |
Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништ |
/p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чу |
, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме |
..{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснам |
и не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одреко |
треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донес |
узе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, |
ни, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћут |
дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једн |
че се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну |
шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. |
дем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се |
м речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао н |
S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њ |
шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљи |
/p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Ј |
у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа |
, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко |
ране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> |
белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој |
Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} |
-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!.. |
писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{ |
ва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Шт |
очеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: |
у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово |
поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете |
пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и |
о... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с кров |
> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им |
шао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... |
видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, ал |
рате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису |
кса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољ |
о.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да |
прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже в |
ајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — р |
не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— |
ке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Н |
</p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљи |
p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, |
. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш |
ве. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки се |
ојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узм |
та не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој |
авци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!... |
/p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на |
ти! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лаг |
поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — |
рива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone |
амницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му му |
е, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за |
ас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам |
А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и |
ристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамба |
ек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Приј |
рно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиш |
уку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> < |
је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремим |
<p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} З |
! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље |
> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просци |
Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— |
ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те муч |
е да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и ре |
кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешт |
а!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!.. |
!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не |
бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко ср |
м гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од к |
} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Же |
више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. |
лушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аг |
Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на мук |
стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Ми |
р сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка н |
Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић |
. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мис |
дити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p |
, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи п |
.{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} |
ио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... скла |
p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: |
>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири д |
Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} |
и, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама |
у узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!. |
х рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— |
— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" |
хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S |
, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчи |
вршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га |
а да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (пада |
едети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у |
его с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као |
.. </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ни |
ран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то |
ене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— |
ну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p> |
се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> < |
. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој |
} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и п |
нице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се |
оје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p |
владао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили! |
носи богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем |
ра... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатк |
се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} |
</p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нам |
.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завади |
Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p |
говој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше ок |
Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он |
p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица шт |
говорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико к |
!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да м |
дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао све |
зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла п |
.{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ј |
чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини ч |
аш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он пока |
њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубре |
> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Тур |
ђе до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У |
} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али |
Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти |
га имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} З |
та нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— |
ута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Д |
е.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи пог |
бе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо д |
лав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо |
с, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка |
их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду |
p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на г |
ле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана |
ли да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: о |
, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије о |
уче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому |
човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </ |
!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине леж |
!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагњ |
ре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је |
а непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. |
еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућу |
о због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био |
кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Ник |
и него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли пра |
ић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа |
есту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе |
питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} |
г! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја м |
нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S |
Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> < |
ио Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је и |
онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и ск |
..{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. |
19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иван |
сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. |
подства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} |
...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар злик |
а су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђ |
ржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево |
<p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде ре |
м удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> |
нутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не зна |
у више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја н |
S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S |
реда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не о |
га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га |
аплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе друг |
</p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој |
ј силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена |
ати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио |
инити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и пода |
ледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Он |
лоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса |
јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падал |
е се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <mi |
инко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!.. |
ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се дог |
и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седи |
у крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Ос |
Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки |
Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па |
>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p> |
а онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па |
јишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Је |
удућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сад |
занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих ро |
ушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S |
ш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима |
у да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на |
рамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не гов |
ош видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и уд |
и!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда |
му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{ |
а сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човек |
д не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих |
се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га |
и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових |
и се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. |
рема томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, з |
домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазов |
д му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јун |
ледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куд |
томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јели |
оведа ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побра |
и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не пов |
је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље |
љао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, |
часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, |
једаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то т |
а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обилов |
како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стук |
лице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p |
нако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је трга |
гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} О |
главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на дива |
>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опк |
послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале суз |
p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па |
тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кован |
, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ј |
ом улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам |
знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p |
Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. < |
о, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Хар |
ош га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса |
ећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корен |
и чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!.. |
зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек т |
о ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле |
о, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> |
главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па ис |
<p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се |
и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— А |
ем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним дру |
ишта рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, о |
ТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамба |
зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети к |
} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, са |
даху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе |
</p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са с |
Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокора |
и! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Најед |
ија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од о |
{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујм |
Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било |
ам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно уп |
ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара |
ги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам сла |
ишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнул |
ш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му сва |
ецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао њ |
у шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ва |
ошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног об |
е опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумо |
ведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је |
оме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: < |
Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја |
и, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекс |
на, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и за |
— упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, ал |
ем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи п |
а, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си доба |
..{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, б |
ост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ал |
х одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко |
ОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га до |
о. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте. |
цу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако |
<p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов ј |
ар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ак |
јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен |
рзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добр |
нај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не |
дсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би в |
све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо |
мах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало |
— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један |
кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и |
о је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчи |
што зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Ма |
не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у соб |
сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне ст |
Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам |
их сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће уда |
ростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Не |
спаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од |
} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није т |
, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му ни |
својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, |
Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не |
Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испра |
дитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p |
омисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини |
а! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели |
ова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко |
и, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозн |
а слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљан |
ока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добр |
омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О |
</p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд ј |
убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окр |
д? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше! |
ђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Т |
p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ бил |
то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} К |
те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милуј |
, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да |
не — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се о |
пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!... |
А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни |
иваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} |
оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То |
су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да |
баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пре |
авити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко |
p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— |
своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само К |
} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А рец |
а.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах |
>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — уп |
ко бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој поро |
говори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p |
не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, х |
окле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, про |
јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегд |
..{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог |
де све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао |
не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} |
као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се свет |
но — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} |
екорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Ми |
а помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња |
Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он |
та он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Он |
ога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потреб |
ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко |
вуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </ |
и ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа |
је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се св |
аплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја с |
l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан м |
18963_C2.4"> <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не б |
.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп |
<p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војво |
а цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао |
.{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лаз |
. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући |
бамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка |
{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} У |
ке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p> |
ко њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> |
ињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајд |
/p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p |
а свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </ |
p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p |
више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лаза |
и, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, |
у како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На ко |
ну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо бил |
је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко |
оговоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватр |
Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под имен |
а осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, в |
себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са сед |
ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде |
то, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста н |
емо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онд |
ар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} |
добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Гр |
а притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као к |
хо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— |
уд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати |
ојима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! |
али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} С |
бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку |
оли, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма |
в.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p |
етворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, си |
еле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је |
сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, уда |
оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и |
</p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати! |
} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће |
, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га |
ти мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда с |
...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— О |
века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом пр |
едне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцал |
н, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} |
се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби по |
а.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l |
и сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станко |
у натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и |
S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не забора |
запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, приле |
тога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и стар |
рно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и |
{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си ради |
очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја каж |
сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринк |
а је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује |
ст.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да |
<p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и |
притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јави |
ш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{ |
ије момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. < |
осно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао |
вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </ |
врдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно дево |
ем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— |
најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја би |
уке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: |
му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ру |
ну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки |
Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! < |
дан час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их оп |
} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Мла |
жину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. < |
вој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао ј |
а је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{ |
ном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам ра |
о је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, |
<p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било |
инко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не |
ом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седе |
/p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних ба |
нку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој |
</p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солу |
а разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не ра |
о је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно ви |
поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна |
p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p |
кав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових д |
Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да |
г плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никн |
Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то каже |
уке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је |
па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се катка |
није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног м |
а. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Наг |
то сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа |
>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из су |
S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита по |
огда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе |
питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши с |
ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S |
p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p |
и почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ни |
а, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица |
о кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си |
раш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван с |
, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А |
{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже |
ога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p |
а како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу |
азала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. |
>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих |
ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра к |
са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{ |
.{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га к |
.. — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад нијед |
p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите |
{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене раду |
се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Св |
— мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била цр |
ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош прича |
тави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{ |
!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — изм |
еши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш.. |
и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Го |
<p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи саве |
та је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио |
</p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави |
је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто ре |
рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и д |
Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресеч |
! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кућ |
едао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! |
S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето сконч |
ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да |
, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну.. |
ад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се о |
а, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили |
ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен од |
ја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А |
де је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху |
е субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!. |
андур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи ј |
људу! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу и |
му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p |
</p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна |
мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. |
паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} |
путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно |
о већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бе |
Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе |
род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово м |
ар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам |
е. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обо |
</p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! |
ли; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, ре |
дај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац |
ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSe |
аву. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p> |
мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му и |
дите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и |
Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ож |
ше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је ч |
<p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превоз |
и су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... |
</p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све |
е на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без вел |
нам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се ис |
е, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет дома |
а знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!. |
<p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Б |
</p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{ |
о сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну рук |
танко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, |
очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесм |
њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!. |
{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, ј |
бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p |
> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја м |
ци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је |
еговој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога |
им ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> |
ко толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јо |
а опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да |
добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Ст |
авице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </ |
а ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви |
. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само н |
</p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сет |
зговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван ок |
ма кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме з |
те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S |
. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти није |
хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше |
Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он мог |
> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... < |
>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар |
шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од |
вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на |
еђутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек |
бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да |
буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} |
неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек |
p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само |
.{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао |
ко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да |
агледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се |
/p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледо |
сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, |
Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио ш |
куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— |
дити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Ту |
врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он |
а Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S |
н би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено |
ено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио |
ао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред |
ељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рам |
е мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружи |
секу десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива дру |
а се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њ |
а посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!. |
сли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи |
наштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш |
расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву обја |
ка да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје под |
> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме |
! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела |
<p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лаза |
војом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... < |
S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али с |
ог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — |
се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од пог |
<p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од д |
је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћ |
, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да |
парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда с |
{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и |
..{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Н |
</p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! < |
и гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p> |
еше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне |
> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета за |
— рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије к |
о јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла. |
рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметн |
је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали |
а у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме п |
шности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио д |
Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарал |
иче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На! |
али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у жив |
ити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде С |
о погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стр |
инило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... < |
и против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом |
да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Т |
унији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи |
што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која с |
.{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} |
вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћ |
којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, а |
И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p |
ом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и п |
орим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад ли |
да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p> |
врзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на ран |
о се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо |
ежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан |
S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Ст |
рака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Сур |
м с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести ха |
ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, б |
жљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се на |
ни. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а |
икако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Цр |
ом.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— |
ати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно висок |
он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекс |
оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма |
азар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао |
моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам |
Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо ку |
обро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p> |
рговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> < |
дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. |
оше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су ј |
ча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја |
га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им ни |
да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва |
те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и сам |
их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљ |
о научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И |
етру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшил |
Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понет |
су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убру |
мо пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, |
ади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек м |
лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лаже |
близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве |
/p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остав |
колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она тво |
атића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— В |
би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра |
S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили. |
и!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас |
еви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајт |
еба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падн |
изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке м |
Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима! |
чи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зач |
а оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је бог |
. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да |
га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен сто |
. </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, а |
иђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} |
аћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </ |
било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девој |
чи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико |
у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и |
овао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бош |
: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што |
врзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шт |
Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам |
ваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не в |
волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом |
? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Же |
ај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најб |
дласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све |
Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без тв |
p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да |
с да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен |
ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Он |
угог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — |
и, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда |
и га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио |
, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше |
.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумар |
ат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па д |
че!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>А |
виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се ди |
олеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка с |
аве до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да г |
се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој т |
лујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за |
т?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црн |
</p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од |
е знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— К |
<p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка |
> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човек |
туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од |
{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Ста |
да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две кућ |
кчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или |
те није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> |
. — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. |
квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Ива |
треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја би |
у с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу |
чин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </ |
</p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се по |
едном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> < |
ерозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли |
и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све ов |
н и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S |
заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, к |
кова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; зат |
војке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна |
јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунашт |
ући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шап |
помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле |
.{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало |
иркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зек |
обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види |
а свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако |
и, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она |
и међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} |
...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је н |
ће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Саве |
нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он д |
оме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За она |
>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, п |
а, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у ра |
човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бар |
знао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на |
ен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која с |
сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и тре |
онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису мог |
ма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја |
ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, ил |
њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> |
то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} |
} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће |
му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, ме |
како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину њего |
еде напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две с |
а разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро |
аш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да |
... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> |
ко је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешк |
ма прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног весело |
еве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{ |
лико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто |
обом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван |
натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице м |
са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из о |
у речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али |
ато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака |
сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Нијед |
опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То ниј |
Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се |
н Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да ј |
Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала |
ове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. < |
де.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађе |
грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео |
де му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу |
> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> |
се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубок |
и га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> |
и. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео |
су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у |
им нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сје |
е виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се наве |
еше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} |
мео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти |
забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} |
} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, не |
видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} |
> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p |
ицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у њего |
о моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пош |
а? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </ |
да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још данас идем!... </p> <p>— З |
аш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, |
. </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} А |
...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш |
</p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па |
закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оц |
ећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева ис |
у!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Мил |
ушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако! |
о? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми |
о да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Че |
е сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу да |
Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар |
Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То н |
та Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и в |
Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради че |
</p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> < |
и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> |
ли нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље |
и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу.. |
p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по је |
. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се син |
донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће раки |
S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како он |
ну. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам |
ом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Ма |
сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> < |
Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обр |
!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам в |
рамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се |
о плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по |
> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, |
ао и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По пре |
врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харам |
Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{ |
Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, |
има...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би |
е...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам ј |
опама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теб |
Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо о |
де-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата |
ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за |
.{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли |
а слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чу |
није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свез |
ну гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџи |
ћа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу п |
него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учини |
да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побрат |
он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим г |
ече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио стра |
аринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да |
<p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће |
анко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спрема |
ило седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву |
Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, про |
у дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти ја |
а...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али |
ом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? |
рао? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... |
Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре |
е само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем све |
д.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а о |
ода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе у |
ве његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Т |
се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и |
и сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— |
ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога тра |
г, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо |
, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њих |
и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. |
ника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче |
а га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ |
астаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> |
p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове |
овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и |
Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам |
лиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Стан |
о иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. < |
раним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p> |
и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ |
амару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... |
— Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није |
н се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ет |
је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико |
мо како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... в |
волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И верова |
S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са че |
ди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до т |
и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети как |
у како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава.. |
ушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кро |
ице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, |
аву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </ |
.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је пр |
помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p |
илост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да |
овек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш |
ожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све |
. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата вин |
цу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим |
наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже гла |
очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: |
се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p |
ала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад |
S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, з |
о њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после |
p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо |
ћу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у н |
ивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук че |
та не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука |
чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена |
омаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, |
або!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не |
у.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, |
јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!... |
> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзанов |
дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећ |
...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... < |
ему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућ |
} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p> |
осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. < |
му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упит |
ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре... |
изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? < |
моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда |
Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и оп |
онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали |
<p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он |
ао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали он |
нко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S |
<p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да |
Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова на |
ница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; с |
рно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За |
вор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у |
ако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се |
жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли |
тап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... |
Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гле |
Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап |
...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час |
{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како |
>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешин |
.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја |
ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о |
каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно |
</p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја |
е; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи. |
ну Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— |
ти оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог |
ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица с |
ио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јек |
и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!. |
Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— |
м!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ј |
и попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и |
ти да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S |
ни су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчи |
е осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарну |
Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити |
друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти |
ова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и |
ар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па с |
едва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!.. |
p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега ут |
шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, |
Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о п |
p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог ваја |
је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? |
S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољ |
у.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S |
етничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је |
собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, ш |
<p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је |
лади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учи |
и јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа |
у...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Запл |
хвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прст |
лону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну |
га је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} |
. </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да ко |
о кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може.. |
његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дре |
равим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смла |
погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно см |
да потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других ша |
би и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег |
е Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он ст |
ва.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао |
а, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи |
н се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједит |
Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише |
велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, о |
у се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из рук |
упић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му |
оге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" |
имају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај |
аго. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих |
</p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Доб |
се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све бл |
бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате |
/p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао |
едва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео |
певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— |
да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га |
S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми каж |
чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „з |
о што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја |
</p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно |
лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође н |
ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!.. |
ти него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Он |
к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од не |
ца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} |
ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, |
робљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у м |
ао у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и љу |
само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је |
</p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, |
али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле |
да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и |
ији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њи |
тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање |
, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лиц |
>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено |
осиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почн |
ђе па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица с |
жња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право |
на зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... |
ад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} |
а. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из |
земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? |
са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће п |
Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као сне |
е би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак к |
еговој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева |
тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као |
ко планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{ |
једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А |
нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{ |
а ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети неш |
а-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} |
...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела |
ћани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га при |
рихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Ма |
евић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— К |
беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како |
таници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису |
</p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренут |
На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви |
{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пу |
е мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да м |
S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне рук |
зидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је к |
ме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и |
се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пре |
Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет пом |
ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... |
Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>М |
.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде |
ебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај |
а.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукал |
на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: < |
не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ћ |
их једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаш |
у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћај |
>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек |
једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, |
Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког |
е себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две м |
а!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов баб |
припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи |
и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!. |
ојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> < |
Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} П |
прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуниц |
судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, а |
тио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је да |
ах је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кора |
а зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „ |
само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш |
м и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} |
о као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S |
он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је |
м већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође д |
у!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како з |
Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће |
p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се о |
ви се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује |
тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узв |
и смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лаз |
еси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p |
И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци вод |
горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена |
е — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p |
ша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише |
е има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли |
у, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а т |
е по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи |
тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да извр |
одрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прст |
...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али |
вљати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> |
ору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву. |
аиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Ту |
скварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... |
ну се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} |
це заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то |
, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он ув |
јеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми |
е: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада! |
</p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} |
надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знал |
да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селакови |
авом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... |
оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би |
е душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки д |
нагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, |
другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког ра |
овараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само р |
шао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} |
можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!.. |
му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко мах |
/p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја вол |
о седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одма |
хо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> |
жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је |
ајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, приву |
љка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} |
видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — ре |
ну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, се |
њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </ |
повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој |
е Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажел |
!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не с |
ћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к |
ш казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако план |
иде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене |
о да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одре |
и и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разго |
их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, ва |
па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи |
а, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одв |
Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Суле |
је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је |
е у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја |
.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се п |
само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се те |
кла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} |
задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Сто |
} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху прит |
ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шт |
<p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми рец |
руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила.. |
де на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p |
харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се п |
Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} |
оће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — |
а, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остав |
сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука па |
в, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне ду |
>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћ |
и, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Зн |
тало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Н |
нај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирн |
и? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт.. |
} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на |
о пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже |
да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у |
грешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он м |
>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја |
бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све дру |
Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по |
о што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мор |
ова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може |
слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се |
ам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али |
е шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не прого |
у то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... |
али.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S |
> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{ |
лико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом чов |
м!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, |
ва Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} А |
е човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не с |
ва нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: |
а!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готов |
јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву |
бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, ко |
њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас |
је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ва |
рску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Сме |
млави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он не |
екле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — |
езана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну |
ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се у |
жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у |
вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни |
.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: с |
и; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића |
{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p |
вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном |
и, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући |
се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе |
{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> |
его Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ћ |
рче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Ал |
њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{ |
ћу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушк |
и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Ду |
ну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапу |
реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулу |
. ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} |
му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам н |
аш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих д |
ста скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, |
!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек |
румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао |
гурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жаго |
подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А |
стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и |
, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он |
ражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа |
његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му |
е миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја |
тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну н |
тпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом.. |
— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ |
о неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под |
да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледа |
ли цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се с |
па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно |
ма узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за ми |
собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови |
ла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија |
е-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> |
ни мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p |
<p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се див |
над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да |
вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Бољ |
ије измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гу |
а разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> |
у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме и |
ак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: |
стројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано н |
мо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, так |
гох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како |
{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— |
} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је |
ласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Ст |
ако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збего |
блацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти |
дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вр |
у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мех |
прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се по |
.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> < |
у се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној |
<p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Исп |
S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, до |
ао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га о |
аг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... |
, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка ми |
ко и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до |
својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубин |
Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је |
роштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p> |
огу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окући |
му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот.. |
че Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га |
..{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алекс |
је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Ни |
{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И стари |
о вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лаз |
ија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима заг |
Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују |
S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува свој |
ад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!.. |
у, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни |
укавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстим |
.. </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љуб |
</p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и ре |
може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то ост |
Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли |
е појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не |
на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, |
Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе |
имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} |
укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећ |
те наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да |
ића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. |
Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} |
ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се |
рост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове ст |
<p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, ме |
емо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} |
тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан |
а...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си пошт |
ане! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је стра |
Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је |
вори му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} О |
е што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Т |
родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{ |
м мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не б |
хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта. |
Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... |
добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p> |
хнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало |
лече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— |
и кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? |
славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презив |
Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до |
— смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> |
у. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљ |
чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је |
<p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Ма |
Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год |
ланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> |
стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Ст |
нџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним |
а иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одгово |
неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана к |
и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и |
ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један |
акнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пит |
ћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Ал |
> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад |
>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у т |
рка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не |
Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчин |
сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} |
е шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то |
оли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и |
трави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа |
Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена |
би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не би |
врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као |
овести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким стра |
ако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадан |
.. </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила |
о се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда |
окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— А |
ај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> < |
олу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у нај |
се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Ал |
Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и н |
е окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много пр |
рашно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не |
са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та јо |
гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што |
ридржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и |
танко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Цр |
<p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? |
редао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равни |
а јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву с |
иђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чује |
.. </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забр |
е се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јо |
ица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослов |
не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црн |
Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни ј |
уче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац |
диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} |
пет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. < |
ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као шт |
аш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне |
и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у не |
вадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и |
, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лаз |
главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзано |
м тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она ниј |
ко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподе |
/p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Тур |
и оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су |
р нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, уз |
нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка |
ам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Ј |
и су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S |
им Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се |
/p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде в |
p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложит |
кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, н |
леле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико к |
мена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се мо |
трчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p |
. иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да п |
голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи... |
.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му |
ине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, |
и Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрл |
ашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао |
... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси уби |
</p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обој |
p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајд |
д нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о |
Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... |
качи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — |
е у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, поте |
а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и |
. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело |
м у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се |
} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га г |
е ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога |
ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше н |
<p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станк |
ична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као |
за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништ |
лила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!.. |
мунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — ре |
, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; мо |
— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и |
преже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страш |
ажу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p> |
а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни м |
гао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јели |
ао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили с |
{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега по |
проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите ме |
ча приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и ње |
ече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, чове |
је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турч |
нови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што |
е јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака че |
ик корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: |
иљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки кора |
је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p |
анко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; С |
им гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао о |
у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад м |
е говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </ |
по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој п |
свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разго |
{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зе |
што гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{ |
кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сам |
арице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чел |
краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидише |
Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадиј |
гу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па с |
о на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone |
ним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није њего |
ше „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правил |
црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је |
еше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громови |
острешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састад |
>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> < |
а је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... < |
румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрет |
ши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S |
<p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали ш |
/p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је |
ма...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — р |
, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не п |
тишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, ал |
о суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим |
..{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим |
врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам тр |
</p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се бе |
екадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, |
Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да пад |
, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком. |
јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у |
и аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Но |
озлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да |
тимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: |
p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то је |
Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече д |
патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на ш |
му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махо |
За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад |
дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица |
</p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка |
...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за |
е ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју дес |
так овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{ |
ли се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> |
е чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа уст |
</p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улаг |
превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p |
ице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и |
ене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
.. </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p> |
<p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} |
а се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога ш |
пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он |
да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, |
<p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косо |
о паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” |
а проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се п |
Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p> |
За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедо |
не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врх |
а силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му |
Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не з |
} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, |
розничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше и |
Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... |
е једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} |
вори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победила |
хове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — ве |
аред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{ |
p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа |
е лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је њего |
ојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврз |
у.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно м |
видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Гла |
оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари р |
беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепа |
Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} |
сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко |
пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, |
донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p> |
а ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?.. |
ело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач за |
имо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунац |
Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако ис |
у Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко |
о лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко ди |
p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави буси |
су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мал |
ом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица поста |
ху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербе |
вица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче |
.. сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не ум |
аш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!... |
” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мо |
се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни |
ion" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S |
меје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао св |
ати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и скло |
се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Не |
о зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. < |
ови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их н |
S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, |
лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести |
сли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био |
/p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочек |
у се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој сна |
.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p |
S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поноси |
то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Н |
но грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница |
па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p |
више јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совр |
ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Нај |
станици их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за |
као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је пре |
Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— |
ва дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом ниј |
у. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па р |
} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полиш |
убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! |
оседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет го |
д види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана. |
твори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турски |
ра, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелиц |
ксу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где |
оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто |
лотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му н |
.{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као |
Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице де |
о...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне с |
p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{ |
је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </ |
слим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли |
окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија |
еле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухват |
/p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледа |
И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се |
стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па по |
че коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или б |
што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају ник |
ене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око се |
е: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. |
ни му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сур |
а загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гл |
шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и З |
а!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару |
а прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијају |
а буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану не |
...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку с |
али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза ле |
свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, |
треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да |
ивеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> |
>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци |
{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту |
де њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кану |
е бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> |
ушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око |
о за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутк |
страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша п |
којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нис |
, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Ст |
о настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кме |
се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, виде |
радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био |
Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и ве |
инка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај |
И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стр |
чвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук |
спрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— К |
кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код |
д њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се |
аћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речит |
молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се |
хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја м |
нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја |
е да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је |
о, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, м |
ао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у |
тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </ |
то као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вр |
се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га пр |
ра се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. |
у на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> < |
ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао |
} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао ч |
!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. |
га до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, г |
ву... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S |
ри и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div |
з турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови ст |
ја у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} |
— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати |
<p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх.. |
иш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S |
а не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети |
p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до |
прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војвод |
стак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да |
</p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> |
. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни м |
аједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} |
ми над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, |
а није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се д |
...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу |
јом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка |
сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Д |
рлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свак |
S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја ид |
у ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро |
</p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи б |
двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било |
најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, неће |
лекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!... |
...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о |
<p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше |
S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одго |
оте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S |
а.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једи |
Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгин |
{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> |
ном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити |
ричу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још |
жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није |
на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пу |
беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. |
о благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лаз |
!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није |
та на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних |
м. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их д |
син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се |
су. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и х |
е лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} |
p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све |
а састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали стр |
рчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> |
чи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаш |
г Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитар |
> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и с |
о! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнут |
S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је о |
} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p |
те, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Кру |
знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Т |
атило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а |
х задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” |
да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислим |
што је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — реч |
па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи |
у очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </ |
је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!... |
овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниј |
оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави д |
е сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људим |
ад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку |
питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви м |
Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— |
а, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи г |
а, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беш |
вима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све. |
и живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити |
те леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад ј |
р!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу |
га хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па при |
е, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S |
метан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али м |
стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ј |
тави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има. |
{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога |
.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим крово |
?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу леж |
де ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још ви |
је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекл |
робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зел |
и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p |
ђао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десн |
ица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — |
ер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, т |
<p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, уж |
.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> |
.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Зав |
а... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи. |
ивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} К |
стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји |
е оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џин |
рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом |
} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, |
авље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и |
рушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег |
како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и друг |
па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, |
се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И д |
лижи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Ј |
— вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!. |
јавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помол |
ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone |
ислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Ма |
еш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно |
иђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија при |
о беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. |
година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром |
у.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освану |
Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад |
ко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена |
p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јо |
јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слуш |
кивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> |
же руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, |
</p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. < |
њеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Ти |
меш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! |
му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао |
опаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на до |
</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовал |
Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> < |
рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишл |
/p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесе |
ово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врат |
не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе д |
лексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти |
— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... |
аповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Д |
арам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде те |
ше и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што ј |
<p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости |
рчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, |
!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </ |
смо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, д |
{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се |
, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умиј |
у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... < |
шапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледах |
у у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну г |
свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободн |
д’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— |
ас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </ |
тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је с |
беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Ј |
струја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра јед |
девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва |
ујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш |
помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгу |
>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе с |
га с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Де |
је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно п |
. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „ |
себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава ти |
другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће глед |
аше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма |
у огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> < |
еста иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ће |
чна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци |
...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре изм |
се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба.. |
е, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p |
н дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене |
А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!... |
му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а забора |
врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </ |
врзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као д |
рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху н |
навао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је с |
.{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, |
баци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </ |
му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа |
> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати |
шом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао как |
разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби |
илне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да г |
асапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао |
ј јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укоч |
.. </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш |
.{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} |
о прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ов |
еда Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је |
о моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... |
н не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се к |
опио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у трен |
ао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни см |
ини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова ка |
лу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Је |
.. све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију |
га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече |
...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га |
де речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо д |
сићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дри |
p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва |
и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро. |
Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти п |
скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га о |
јала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{ |
стави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p |
у ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало |
је он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није |
мица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала. |
би љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук р |
Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </ |
своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо |
ш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, |
га ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> < |
черати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тр |
му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Л |
му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре |
ше Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина |
у чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Пош |
име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: < |
...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мал |
грли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине |
ните, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа с |
Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече |
ешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз |
ило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} |
ни много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега к |
воје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{ |
, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, вид |
лаве чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још ду |
а него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје п |
амеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као п |
нима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и |
сртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И |
е врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно в |
{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слу |
ја.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке к |
е усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он |
се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. < |
ао на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срд |
им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која |
стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева |
и...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га во |
p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узима |
ицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута н |
земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је суз |
ла очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја са |
А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши |
стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> |
страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шап |
ити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово п |
је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам и |
т обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је |
питрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче |
ворио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p |
колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... < |
мате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} С |
ругој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из З |
ј кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Ни |
ише не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту ј |
апетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом С |
очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону |
. </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапу |
кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка |
амим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Го |
да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дун |
апи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не м |
плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га |
рст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глав |
им врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази |
било! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Завр |
етитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!. |
ли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђ |
ери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да |
Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. |
зничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чу |
</p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова с |
код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори |
.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! |
њу срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турс |
ац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} З |
p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И |
кну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело А |
у па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се |
колико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож |
. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, ус |
ра... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. |
хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>З |
неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творч |
цу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше ка |
крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! |
мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио |
и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; |
<p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведн |
дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p |
агрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом д |
лико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S |
/p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаш |
вала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици |
т-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече п |
је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо о |
.{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези |
, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Хар |
ви и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси суз |
</p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, си |
сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!... |
ла ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу |
да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме д |
у! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> |
у заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> < |
есма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми |
заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко н |
на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија |
<p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни |
.. </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања р |
оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади зла |
S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде |
, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, |
сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} А |
једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном |
Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он |
оше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у ниша |
ђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупи |
а.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро ј |
рада. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва |
.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу з |
е договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S |
1. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђо |
лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак. |
, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из |
му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш |
ли шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић |
куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ |
ијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно |
е добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У т |
Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се гр |
<p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit |
је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове посл |
Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти де |
у!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све |
тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} |
<p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ј |
па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница с |
ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. |
уши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве ка |
} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки т |
p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — наста |
из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, |
ну.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дри |
и дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели К |
} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, |
да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелаз |
е се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувај |
</p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво д |
</p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Р |
те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Ал |
к почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упит |
" xml:id="SRP18963_C2.5"> <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикри |
ину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само |
иста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи др |
иседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворов |
/p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Ал |
ну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Он |
Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поно |
ти окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Д |
главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од |
е. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. |
> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јо |
у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... |
е!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погле |
рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти |
Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће п |
ана.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лил |
а? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то љу |
— С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој по |
м, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејма |
д ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп |
— повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљани |
иљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом. |
уда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, |
и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> < |
и...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да |
/p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како |
, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много |
дима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да |
и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турч |
?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао |
<p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало кр |
гић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, и |
и.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— |
којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је |
Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али М |
ринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он |
ру, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита |
у... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се по |
месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Ту |
би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он о |
они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! |
p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче |
Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? < |
га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> |
беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... |
..{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи к |
е како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела шт |
Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу д |
да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам |
а овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} |
о је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили ок |
пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће до |
, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али б |
наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, он |
у капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим |
преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича |
вуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изна |
м ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана |
ад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана св |
p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две с |
род... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна с |
оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом |
а сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p |
<p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту ке |
е не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Ј |
чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, п |
ив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној |
ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира |
а у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али |
> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p |
да... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p |
кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, |
е потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео... |
немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!... |
приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу |
н је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Мари |
екоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> |
ема Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо |
није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ве |
{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се ок |
о је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка с |
а побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, до |
> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по сви |
К </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула ј |
ко глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их нате |
и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наје |
нда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека н |
како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p> |
му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на к |
едаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе |
о ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; сл |
ани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и ј |
е? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А пом |
p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разг |
</p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана о |
/p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и |
се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју |
>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сам |
> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се д |
о облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло |
p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Ст |
као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до к |
тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћ |
{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... |
>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући ба |
18963_C3.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њ |
ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу ко |
ше се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху нека |
ону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху не |
своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} |
то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четир |
<p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право вел |
твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} |
под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше л |
ико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједар |
ad>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облац |
е могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га углед |
тру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, |
иси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад |
свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> < |
Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он ск |
анковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се на |
е харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она тр |
нко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се на |
реп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} К |
о.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p |
душко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> < |
књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓вал |
мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући. |
шман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— |
а.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од |
и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједа |
ви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око г |
ијатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велик |
ка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... < |
S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис |
... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је л |
је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није м |
ан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S |
.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јов |
> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се н |
/p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!.. |
и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта |
врзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латков |
и моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод |
стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Но |
е Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску т |
, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — ре |
{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја освети |
Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> < |
<p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а св |
из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је би |
ша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и так |
? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети п |
S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко |
у у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору. |
ијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поре |
му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред |
ре, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он |
ам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећн |
ој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} |
p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи м |
диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, з |
живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... |
лош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што р |
остима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево ов |
ао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p> |
рете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те |
нда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— |
авим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо мој |
> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је бил |
>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко дла |
ље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те мо |
траха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Ла |
Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p> |
ан човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жур |
<p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главо |
ко беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> |
!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би р |
... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{ |
не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар |
у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. < |
ја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као |
буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самр |
пињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који |
н јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, о |
тра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, р |
пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше с |
од небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: < |
ван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест |
у па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође |
{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Св |
у. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p |
о да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека ха |
ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа он |
едим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> |
рата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутр |
>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type= |
ловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару сво |
га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба.. |
} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја |
еданпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А |
Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} |
оле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринков |
S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко к |
на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно |
у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао з |
еверозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То |
ните!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа |
јац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас п |
то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} |
</p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао |
мо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу ре |
а да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина |
..{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? < |
преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам сва |
вор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе п |
рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове |
</p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... |
. </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо з |
у, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе |
ата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао |
одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он |
<p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше дале |
</p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А шт |
.. знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> |
лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли |
> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љута |
уком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кме |
ко је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога с |
> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем д |
</p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> |
пу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, |
оговоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настав |
изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </ |
данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки |
је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— |
разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било он |
је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p |
ле дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, |
слио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој к |
зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа шта |
ан. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега гр |
к не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега.. |
> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосм |
се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет |
— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка |
на кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!.. |
сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> |
/p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> < |
попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допал |
оше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет |
за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад у |
. — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљани |
радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>К |
а дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је |
. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Са |
арао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А |
ред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли |
ово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми |
</p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад в |
вих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде |
То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он |
> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуца |
p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који гр |
ш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p> |
..{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, И |
ко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, ви |
а, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Ста |
У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа оп |
xml:id="SRP18963_C2.14"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се п |
пет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S |
а ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да |
му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? < |
не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </ |
> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти к |
а, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — |
се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако |
ала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста |
е могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам г |
ки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је |
а трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног. |
ије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисл |
Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још споко |
севапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. |
— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она |
ли се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро п |
_C2.14"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер |
ло? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у |
, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: |
да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!.. |
S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ сам |
игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било |
нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по наро |
о. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> < |
... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ива |
попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци њ |
ла је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари с |
у пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давн |
аљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је |
ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару досе |
ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се да |
убини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> |
S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сл |
{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одв |
он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!. |
ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме |
ерио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> |
поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после |
к се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах ди |
ега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, |
е запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова |
кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме им |
е га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда б |
окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p |
је раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, |
ћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изб |
ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Св |
истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S |
Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван М |
мет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте |
но суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеж |
одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се заглед |
старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. |
уге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алекси |
рост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме из |
а Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, |
Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да |
ер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кме |
и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрем |
ека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога матор |
е мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто ми |
оша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} |
елачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година |
ено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе |
ио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Ма |
виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и |
<p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Вра |
е закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у |
Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Ту |
крао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зов |
непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је м |
</p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да |
наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да |
него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мисл |
се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, |
човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то мог |
иш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, дост |
Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса вик |
еку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим посл |
звати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини с |
дио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} |
д огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </ |
магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да д |
а ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну |
{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред |
олико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га |
хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на |
аког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се ни |
ису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа |
а не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, |
едар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекс |
па скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{ |
еник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар је |
ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита по |
а кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не |
смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> |
Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле |
се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га пр |
еш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађ |
ајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!. |
ече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — реч |
та добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема |
нушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па |
с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заг |
еди перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише |
већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој па |
Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћута |
</p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти |
иком ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твој |
— говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега жи |
о турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући |
че поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тр |
ваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни |
га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> |
зио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад са |
ичао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није им |
. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазар |
имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам је |
танка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна |
а се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после бо |
подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече |
Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, |
храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> |
к и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!. |
о чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!... |
ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збрат |
бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на |
.{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја |
</p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омрш |
туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живет |
нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држе |
<p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни |
p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!. |
а мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Круш |
д радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају |
ада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p> |
Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа р |
танко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} |
а посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мра |
анца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, н |
ин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар ост |
Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — реч |
има — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам постав |
...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} П |
еди им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тада |
гићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја са |
</p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </ |
су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чуп |
јући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!.. |
има видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, к |
! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем л |
</p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је с |
<p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако |
и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи о |
идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео с |
о!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити д |
Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А за |
е. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је о |
рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— |
да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, др |
p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која м |
} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар |
Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније! |
је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одуше |
опаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакл |
. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече М |
ше сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клањ |
барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> |
о се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни |
м преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га у |
ити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети |
Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{ |
Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лаже |
еш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти |
анас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— |
p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Круш |
е, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а |
едну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> < |
{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{ |
ита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече |
а су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљ |
Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што ј |
то ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама |
Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S |
вима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и |
ка... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?.. |
Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, |
икну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја |
рибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац |
ам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— |
воја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је б |
ва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нем |
, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији |
-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је |
и растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. |
вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло м |
погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је |
рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме |
ас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> |
она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} М |
се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата |
јата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не |
једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!. |
рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спус |
али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим |
ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и мо |
воју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми ј |
ш смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по |
чима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — |
> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо |
ишта не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p> |
>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p> |
S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га |
епасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> |
рукчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је |
> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Тур |
о је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стој |
етко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала |
плетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} И |
емо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. < |
о.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не в |
имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристај |
у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „ |
<p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца доб |
> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи |
жност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли с |
је то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Поп |
е да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може |
Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков |
лице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да с |
/p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!.. |
...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је |
} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; |
о туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да са |
ини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не |
p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех |
олетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: |
и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног |
ају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За т |
Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} |
— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко |
бра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путе |
ад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је |
тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано |
/p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину |
седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — по |
ина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и |
Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари. |
p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?. |
Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја |
неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни п |
рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?. |
колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потвр |
прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копа |
Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, |
азана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат |
чурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка г |
осе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе н |
с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао |
да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У за |
не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </ |
, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљуну |
p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. |
готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде. |
ашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњи |
питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало |
етићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми мо |
тужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ј |
ан опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, |
. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се |
е одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} |
о од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, бра |
те својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети |
су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће |
м лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?.. |
а правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако |
9"> <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако ду |
у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку |
свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, |
за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чуд |
кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чу |
омаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а насе |
слањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Нас |
а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских |
<p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </ |
>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> |
де шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... < |
екао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И |
а очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у л |
утељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе |
ас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— |
Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S |
, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде |
их и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!. |
> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{ |
и помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Стан |
и. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!.. |
братиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слуша |
е си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ |
ним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> |
пут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Зав |
/p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. |
ве живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није и |
ича, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </ |
дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником |
де, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то бех |
нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све |
...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чи |
утих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џеб |
рада? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p |
</p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се |
ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} |
ш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p |
.{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене р |
оглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само |
. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја |
пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево |
право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{ |
> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> < |
си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђа |
... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше и |
мо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!.. |
што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{ |
не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја в |
аду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син |
ле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S |
главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који |
је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душман |
вала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа М |
} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами |
кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— |
есови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога в |
идиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду |
е речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> < |
е, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разглед |
ироде пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љ |
д неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S |
— Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га |
понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је бли |
Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео н |
људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике р |
рчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин б |
н.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван наз |
... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> < |
, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да н |
братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха... |
S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — |
на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све ш |
о? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је и |
То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема |
ита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се |
леже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сас |
т је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа ви |
страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они б |
огом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Де |
. </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. |
на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> |
о и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га п |
а и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!.. |
аном га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га |
а.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међут |
већој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа св |
ача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, |
етва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала |
двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару с |
Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете л |
..{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} |
ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је |
де Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко о |
смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црно |
> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p |
сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има чо |
има преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, н |
ости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, са |
.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад.. |
.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нек |
ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па |
болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! |
/p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати |
— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p |
орачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница пос |
туру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу |
ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и мога |
урчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је |
Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> < |
уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху |
на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси |
ривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зо |
<l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Му |
<l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом нап |
Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се је |
оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала. |
уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху б |
сано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и н |
како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да м |
тњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо |
размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав су |
Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница |
она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> < |
мо слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање |
>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p |
о ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо бил |
аме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад |
у некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим ж |
а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... п |
влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и |
ти, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> |
и разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка |
У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> |
ар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби |
ем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи |
ече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да |
ио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчин |
има његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жуд |
дојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је |
апевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније сино |
сино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не мо |
олетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишин |
исто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан |
у се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке |
градски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су |
. </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>С |
.. у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одск |
</p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија се |
>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи г |
S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не |
к му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? |
даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слуш |
} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздр |
ом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулин |
а га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За трен |
олази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити |
S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. |
е букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта је |
крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне о |
А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије пр |
своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} |
а је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је н |
распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </ |
да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше гро |
к ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. |
је чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </ |
ог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честит |
ју страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> < |
доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — |
м још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Д |
је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није позна |
ај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Ла |
играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и |
а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Ту |
њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јели |
у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколил |
, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд |
паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а ов |
ебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио пр |
и народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стал |
уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шт |
о слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао ј |
ла Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васион |
тиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје р |
p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— И |
ив њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, умор |
сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Сав |
} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну |
рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина |
али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе |
славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, |
тити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — ре |
не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Ст |
ожју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и у |
сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер |
} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, |
а војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те |
апевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кро |
.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дру |
погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог п |
. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; сув |
а кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p> |
о — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </di |
Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, |
p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу к |
је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци |
е жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, н |
рашним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стоји |
опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али г |
Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у с |
е било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногам |
редује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... < |
ша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поч |
ише притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда н |
дећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не д |
устиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога пот |
им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишл |
одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му |
ну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауста |
туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га ј |
свим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино |
S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окора |
ђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати |
ко дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали |
м субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни с |
...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаш |
али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p |
приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </ |
Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива р |
устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како д |
анко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете |
ц?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> < |
а, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Ц |
ужини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку |
одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!... |
гало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p |
н!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, он |
у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Н |
влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка. |
. </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type=" |
стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их |
аје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који |
. </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека |
о причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро к |
{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људ |
се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закамени |
ц, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Б |
бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> < |
н је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — у |
си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам ве |
S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Прв |
} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га В |
тра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад |
и Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— |
те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Л |
ка месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе. |
цао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p> |
т. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја с |
меде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да го |
запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама |
га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, а |
е би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним |
м ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих д |
Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не може |
Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не |
и на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p |
кетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али с |
} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Ста |
Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на д |
најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим м |
говор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало |
ио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, |
небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p |
А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како па |
ао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра б |
насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он по |
а наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде |
да загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега |
ра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: |
превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: |
бљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим |
ебу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лага |
Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од тв |
варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима). |
ајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатага |
га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, нег |
е попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p> |
} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића |
Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги! |
ет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица |
ш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком |
лећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је гл |
е одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе он |
неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему д |
о: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наш |
а, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, по |
усала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Стан |
</p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окураж |
Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p |
Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти |
ао и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја |
а га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>А |
лекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш т |
уменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с д |
у прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе пр |
ре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредова |
ека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, |
љи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} |
S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, не |
осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде |
а...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче |
вај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се |
кога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, к |
близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{ |
лу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? |
е?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људм |
за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек ст |
Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је м |
ли...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их |
ка нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело о |
нали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и. |
ци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави |
ћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> |
плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се |
гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима |
само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њ |
Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао |
</p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити |
и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му |
олике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, |
ти сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p |
говора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </ |
мо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зат |
а лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не и |
аш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матор |
нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису н |
аше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше |
а и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он |
један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од сво |
ајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док |
ване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам ко |
ева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Зна |
да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет |
ection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска |
рбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, |
првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да |
... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али |
војом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје |
ице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као |
уж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да с |
их и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p |
.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко ка |
д не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж |
случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведо |
Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он |
} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајк |
обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се о |
ао град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвова |
а.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кме |
ј кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би |
о сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило |
с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж за |
еме је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </ |
о разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је |
> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дош |
по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на |
<p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео М |
си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} |
му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена |
а Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се од |
<p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> < |
е човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па |
овори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, во |
е, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му |
...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у н |
о.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његов |
м са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за њ |
{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, |
ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв |
!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разл |
ека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и п |
} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права ј |
било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} С |
дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p> |
Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се |
покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p> |
тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти |
.{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји! |
с од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из |
ега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе тво |
и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв с |
.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај |
и појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, ал |
ељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала |
едњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео |
/p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла др |
/p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много прича |
p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! |
p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам |
илошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетит |
p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Отк |
.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је в |
а он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га |
како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{ |
</p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... < |
Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом најве |
>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на те |
тово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} |
Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, г |
<p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрст |
а га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да с |
атњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог ра |
о!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима |
</p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постаја |
и у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Тур |
заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</ |
{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље |
косивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили о |
} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из |
ли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као |
м — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало |
скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очи |
т јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Ал |
ни, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници б |
решинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну |
т. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ |
еше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са др |
.{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... |
у да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти |
очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, |
?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је тво |
шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући и |
оме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - |
се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљ |
главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не мож |
аћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, п |
нез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а |
рина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана |
е...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није |
<p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њ |
. </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти по |
/p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те с |
и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар н |
ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, |
Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S |
беног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то и |
омова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освој |
рише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и К |
к потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није м |
отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Зал |
самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко |
тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја |
ао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{ |
ости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио о |
Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapt |
о су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сен |
хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да |
ицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва н |
а тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радос |
ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, |
се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} З |
чи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Ј |
и по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам |
тима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па ј |
а, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњ |
...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алек |
ећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа |
ића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} |
/p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у тр |
А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „ |
— пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједан |
</p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљад |
Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога баб |
уку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, |
е за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чв |
х не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p |
це!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече З |
треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у пр |
, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што |
та је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми би |
колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече |
Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се б |
Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекуј |
турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељ |
е. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то |
.. </p> <p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </ |
Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— С |
ше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога ве |
> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и с |
а колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — ре |
о. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Б |
гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља |
</p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} |
ди срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо... |
И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; с |
вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xml:id="SRP18963_P1"> |
осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово ш |
шај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ак |
Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До ју |
у и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— |
е више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, |
д олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S |
би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив. |
?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад по |
рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је |
моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p |
кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— |
...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као св |
брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје |
Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S |
ко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алекс |
вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!. |
угу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а с |
{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после то |
! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса од |
ри, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да пот |
новци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани шт |
када!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S |
се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху стра |
или бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том п |
...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} |
оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико |
где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко |
</p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја |
p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов |
рчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северно |
е из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? |
p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси |
зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамб |
рећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Д |
ите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамб |
н да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га п |
нце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>К |
ад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим к |
која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би |
азара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то са |
> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад т |
ни се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом |
просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најпр |
ро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш |
рсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} |
ла — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече |
p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као ма |
алучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко |
д ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијев |
јен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотин |
вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. |
И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p |
> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и н |
Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог д |
n" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргн |
није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће с |
а другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин |
стините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их |
> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад |
<p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он и |
ако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И |
и момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудн |
ем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим |
</p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш |
Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верује |
а га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићем |
тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снаг |
нко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то |
нко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало уја |
Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... |
p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој |
!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну дес |
га тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Б |
Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли нис |
е раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Ста |
неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа коли |
, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, ха |
</p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко |
> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и |
, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему |
уднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њег |
очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти |
грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч |
ком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. |
ујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим по |
али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S |
а Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — реч |
не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помла |
</p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече |
p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим |
амо кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш |
} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је памет |
ко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и воли |
шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њим |
али-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ћ |
адак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вел |
страшнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!... |
е Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање и |
мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али кој |
шлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад ос |
рамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа тур |
лом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се |
век — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру |
ма, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од |
ило на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </ |
ше не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пл |
нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепрка |
осио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће |
те димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе |
ви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} К |
ter" xml:id="SRP18963_C1.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треб |
синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Ста |
ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу |
се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па прине |
ибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе |
пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Бар |
узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је ви |
> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко |
му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак |
ава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Гово |
је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је |
ван и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. < |
е, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са |
брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја |
</p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу |
ао мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи |
дати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... |
{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милости |
но заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у де |
е дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете |
што му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос |
а, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и реч |
овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш |
сећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скува |
..{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S |
а смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој ле |
речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће сте |
попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери |
е четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде |
</p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а |
човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш |
и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... |
човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, |
једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Д |
ио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих |
!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турс |
поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и |
Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби.. |
ан за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </ |
тап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S |
ш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улаг |
види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријат |
деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опрошта |
? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је врати |
p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кме |
Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, с |
е! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — оч |
едва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Ив |
о.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко |
{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати нар |
а је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p |
ем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. |
<p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> |
одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и у |
још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} |
две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p |
ива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај |
његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — |
рака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести |
напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нис |
у.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у |
{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се с |
...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да |
бде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много |
ма док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> < |
је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Ј |
</p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заве |
а ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Та |
...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p |
а кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он |
оравља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} |
, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме |
учи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је нез |
сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове |
ињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду |
м, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p |
уком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се сп |
вде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам ма |
прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрз |
окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} |
ван, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и зап |
неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Н |
никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?... |
рзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се |
е крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зелен |
ави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану |
грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано сто |
видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се о |
е зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе |
} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> < |
реварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти м |
<p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде ши |
Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у |
<p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар г |
пу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — |
дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешк |
пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ как |
ом бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку |
— рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Ш |
или на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча |
ена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p> |
говори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Ала |
Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниј |
е тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И |
од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста п |
Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападош |
Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједар |
..{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато ј |
Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богато |
Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — |
гледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога |
. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смеју |
и се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p |
у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога |
сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви |
тњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} |
овре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се |
} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад |
нцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај ма |
ајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени |
че старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено са |
побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, |
ну гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови |
. </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше н |
S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и д |
ћ. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на |
<p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све п |
ед Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војс |
у страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампов |
ју, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као он |
бе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и |
ног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; |
-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>Н |
онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зав |
није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старој |
шкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа |
с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је дол |
ниш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: |
</p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само о |
тничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија |
p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!. |
се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеле |
х тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— |
урци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га |
. </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим вид |
аво к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим |
у и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се |
се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А |
и тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састав |
а, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А |
даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурн |
о ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова р |
угом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да г |
ти даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и |
е. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је к |
беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може |
о у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице пре |
ко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} О |
мете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> < |
са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње! |
из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да |
дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавиц |
нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло р |
лу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> < |
{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде глед |
уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све ст |
д барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све с |
му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече х |
стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, |
внодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} |
и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла |
рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из |
и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведо |
S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и п |
а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{ |
ене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична приме |
же...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева г |
че преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у б |
итеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, |
једанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} |
уга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? |
пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то |
воје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p> |
се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним |
аве, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га |
подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не |
е ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да |
се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а |
рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочи |
>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога гра |
најући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо л |
а су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p |
, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му н |
ж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге |
? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p |
цну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра. |
че она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S |
, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скор |
њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана ви |
ном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак ос |
осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, |
ако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — он |
к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Ав |
одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне коп |
е ту удолине, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </ |
душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно вре |
о седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> |
одувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само јед |
највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испо |
е главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја. |
шна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеници |
ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао |
рдију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другов |
ане!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта |
еда таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је |
и помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим дога |
вде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И на |
"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва |
S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт. |
дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... |
едове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадо |
ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} |
уке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом |
ед кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али о |
ука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="g |
и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, |
стима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је л |
је треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и |
ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда пог |
Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће ре |
</p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у н |
је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казуј |
лини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се |
а запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> |
тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао своји |
а места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора |
.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </ |
синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је се |
о што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком |
е Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи |
бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} |
Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се к |
/p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!.. |
гнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Д |
акост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, |
вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато |
ковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може |
body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, |
атиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су |
преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег |
трусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!. |
диш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи ру |
шна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла |
нас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и кости |
топе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone unit="subSection |
ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петр |
лас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они |
акоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} О |
— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! |
и им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван обор |
да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?.. |
живи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе д |
S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да |
} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она м |
ете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то |
стављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму |
му лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејда |
ти нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас |
па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшн |
старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој! |
се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на пр |
акар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} |
а нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се |
ко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се |
трча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише мес |
моћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе |
био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} |
сти својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је х |
анац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљуће |
така врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </ |
оме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, |
кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један гла |
н смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке |
прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!. |
ас кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, |
ао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледа |
S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим |
на осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и ка |
шту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p> |
/p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– |
им смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> |
зар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, уз |
— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p |
че Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А ко |
ажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му |
ђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окре |
један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам |
S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} |
рити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онд |
ама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у |
удно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља |
угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с |
, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом н |
кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, |
ога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> < |
ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кос |
а — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Ст |
омак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њ |
<p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била пост |
те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{ |
и као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и |
. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, |
ра...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У |
Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средин |
Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брз |
сла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Стан |
едати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пе |
а га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село ди |
дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — п |
срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе ж |
изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S |
<p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све |
!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станк |
ле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово млад |
у се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса |
де и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какв |
не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је брбљао: |
у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. < |
ићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеж |
с босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се о |
unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком |
ворише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац |
рете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели |
о, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола п |
м полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво л |
амљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му |
ћала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање в |
присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњ |
црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан |
, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, мног |
ло.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећ |
онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине |
и се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </ |
анас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и |
Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> |
дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, |
Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плав |
њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као |
p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{ |
, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ам |
о једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и |
ком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је оно |
p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим! |
зао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти з |
.. </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим |
лаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p |
ен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{ |
да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> |
туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људ |
>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да ж |
е, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. |
овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка ка |
врзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта |
ли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Ал |
. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим... |
о. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузда |
а поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад о |
здавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде н |
тар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} |
су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић ка |
амо сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ва |
>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Ка |
сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од |
тра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, у |
} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Зав |
ном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p |
— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мисл |
ве пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </ |
S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну |
довима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} |
у, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да о |
рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер н |
ојима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је изми |
ајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут... |
о се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућута |
и, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај! |
изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напо |
ом.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... |
! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, т |
Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби |
ме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у |
{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан |
здрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према р |
!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> |
ћањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али |
<p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке.. |
{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, с |
дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорит |
е како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!... |
ег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, дец |
освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” |
а тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овак |
ла, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у нек |
подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотр |
о се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче |
о „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S |
е куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми туч |
} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то |
њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Су |
ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да р |
, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му реч |
н мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па |
јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. |
/p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> < |
па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих муч |
ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — |
у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни |
p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало |
че Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги |
ао у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{ |
се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зел |
S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима |
!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} |
. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш |
су.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па |
тима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу п |
равој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам |
ачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина |
помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milesto |
ић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је к |
наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека |
} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ак |
па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... доп |
>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До дан |
две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло |
{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он у |
слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио с |
анове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> |
ведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му сел |
иока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте |
од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмит |
рунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> |
{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано |
аљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се за |
е за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи |
здама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удуби |
ми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p> |
</p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p |
ако је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као |
Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} |
се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — |
— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и на |
Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— |
нам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им с |
ровима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се наст |
на Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир |
требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је |
има у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вид |
није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима |
асвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кр |
тају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше с |
огло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} |
родне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити |
p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли |
р беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила. |
а ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone un |
} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идем |
ети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — |
{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapter" |
ибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече |
<p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка |
!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њ |
е бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шт |
бу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше обор |
е почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак. |
рац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе |
е како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је к |
крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ов |
/p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу |
енађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега ка |
p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико |
.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit=" |
. </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњ |
p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хва |
у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} |
беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети |
сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао к |
знао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда др |
Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин |
ле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. |
о ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пропиш |
и дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или |
?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Ал |
о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако п |
..{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па ник |
</p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} |
х је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу |
е, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p> |
ека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрет |
и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинит |
.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... |
кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно |
зао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце с |
ећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив коли |
</p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе н |
!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти |
ји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... < |
.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје |
понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, б |
Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посл |
аш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што м |
иво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p |
он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми |
ша му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p> |
смо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш.. |
</p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари |
је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу |
ешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>О |
{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић на |
<p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обоји |
ви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути |
не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам |
и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управ |
ихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда |
> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда |
мислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбр |
ече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверује |
ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} М |
>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, о |
небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — теш |
паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није к |
моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта |
p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли до |
колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је зава |
о за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао ле |
ече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче |
Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је |
јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Ш |
p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио с |
светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? |
Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко. |
теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим |
ри: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукош |
аде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње ј |
одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску.. |
ко вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети! |
магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам пр |
гљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће |
дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — |
... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин |
>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје |
ујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Бог |
да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада нава |
м те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо |
е она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано |
ан.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу |
{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем. |
ти кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{ |
о се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, ко |
мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој |
амо напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама |
ком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стој |
ету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! |
на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осети |
ја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, |
ју као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано |
унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} |
з старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— |
ао зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да |
и читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп |
?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S |
сти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у |
} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... |
ка и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, |
Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо мој |
и...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. |
шћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде |
Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже г |
ушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи н |
емоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би |
тине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... |
мучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се посл |
ко ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне н |
о да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону к |
ј народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе |
је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме в |
} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збо |
га невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћут |
ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам |
лица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити свак |
ког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Сит |
е то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </ |
се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао в |
му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио поро |
анко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра |
, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S |
е би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имал |
ица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био |
танка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. < |
а се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрли |
р!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала ј |
ије дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак п |
и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не |
твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, баб |
итељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хо |
вина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је |
беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али |
<p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!.. |
и до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама б |
аки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} |
леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> |
ај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је по |
усти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј |
еђе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p |
А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто |
ице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сам |
рену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бел |
у од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру |
Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, |
ињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из |
отово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Ста |
арамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од |
и, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани ма |
што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Ми |
<p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погле |
уди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p |
их куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си |
ди се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p> |
ра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више... |
бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не поја |
чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да |
дзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на тво |
иша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... < |
, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните |
е...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као ш |
ће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом нав |
па и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звал |
абља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра ко |
ачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онд |
упише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену дов |
е само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да |
воде изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јест |
Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, д |
је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу |
nit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело о |
паде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као |
аста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар ко |
биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Ста |
го! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада л |
л.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио |
<p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — вик |
ао мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти |
ицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се п |
запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и мило |
магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S |
ко вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поре |
да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој |
бимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — |
зе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголе |
unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је |
лад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком с |
све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових |
етио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже |
аринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истин |
ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у п |
о да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудје |
а ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онд |
неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!. |
Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас поту |
и мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и с |
преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} |
анко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели |
н приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пу |
страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављ |
ласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њ |
влију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му ре |
ош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— |
вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на |
И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p |
<p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p |
о Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема ни |
пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована |
о пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још |
им данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми г |
даше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p |
огао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{ |
ра проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!. |
чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесн |
рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви |
ну од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и |
старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам |
учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да к |
главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде прекли |
а историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали |
још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, п |
>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни тре |
кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет |
вати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — |
!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — |
де на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а |
осмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка |
се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти |
р ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени |
савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврд |
ним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очува |
. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај |
! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створит |
ми, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — |
Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!. |
као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахн |
аринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла. |
му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита и |
онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде д |
ао стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвет |
и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се |
ар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p |
</p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пре |
рно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох д |
о. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p |
м из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од |
ако што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> < |
ш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? < |
лопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се |
<p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако да |
хте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док т |
..{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као к |
ћи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно |
Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу |
че оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да |
е што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети |
уке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за ру |
евету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи т |
је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; н |
о. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође |
ји ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећ |
а, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко! |
и у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што с |
да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће т |
ла, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!.. |
храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су с |
н. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче св |
му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, |
ад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по |
ваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да в |
. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!. |
ти нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као |
одавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га |
одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви звах |
које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехо |
га положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у |
грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} |
apter" xml:id="SRP18963_C2.6"> <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе д |
ама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{ |
ему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?... </p> <p>— Како |
и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! |
днем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!... |
ме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка н |
. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Ма |
ознавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, ви |
.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— С |
> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински |
дскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А са |
се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекив |
завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па |
S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање |
<p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали |
ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој пр |
стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити еф |
његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и М |
голелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ј |
ушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би с |
личиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде о |
сито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све р |
умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето |
лних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па |
И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандур |
и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се |
с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од оно |
а се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осм |
мљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лу |
време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и сва |
<p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да са |
<p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром |
.{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S |
арај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите п |
.. </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и |
а хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p> |
. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да |
ван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? |
? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. < |
S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> < |
/p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Ј |
ара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p> |
унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри чо |
</p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — |
а.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А |
људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што |
ало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само ис |
ад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промол |
казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао |
</p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није |
<p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ев |
бао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на |
е... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{ |
рши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу. |
је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, |
и па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Мари |
и од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. |
лео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га о |
<p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио? |
а. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p> |
>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага |
онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, |
> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру |
. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!. |
?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хте |
о, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на |
ривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећа |
е... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. |
— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове |
</p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћут |
<p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он н |
омаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црв |
е онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} З |
.. </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је |
не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти м |
ване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам |
. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако |
> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговор |
. сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за |
сам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... |
Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући |
пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега |
о је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту ми |
ио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Уме |
одне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Мар |
ко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те поле |
вук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше |
а се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе |
</p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га п |
</p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би н |
чи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда и |
и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с |
> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{ |
</p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је пле |
су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и то |
да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како |
<p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато д |
ине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њихо |
те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> |
есте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматори |
и не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и М |
то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са |
у беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два м |
хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људ |
авест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Во |
..{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци с |
/p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жи |
око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми с |
х... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како ј |
Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!. |
и...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али |
тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јек |
сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. < |
да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљи |
а је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! < |
>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеш |
и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— |
м очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је стр |
би свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо ј |
.. </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га полив |
како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно зам |
тна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик |
лео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха- |
га? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он |
тојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Ч |
има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећ |
ачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче пр |
е парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваш |
нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: |
вљен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамба |
.. </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме с |
љуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим |
. „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да |
Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру! |
</p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта т |
смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У ово |
Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз крив |
Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао |
глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S |
ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То ј |
одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло |
ој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од |
провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је р |
една његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је |
/p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово |
ронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... < |
опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа ра |
p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{ |
нка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као сна |
у дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. < |
и јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p> |
себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} |
ио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом ст |
е прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
ао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно |
како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих |
Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p> |
, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као |
ао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих нав |
ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </ |
шно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао ј |
ко ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Због |
отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станк |
здраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако |
д ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуш |
била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он |
тим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p> |
ве ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру |
ша му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хл |
ати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати з |
>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој ода |
тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом |
едим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло у |
вати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> |
сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> < |
поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по |
у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као |
„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за |
а би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог |
сток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, |
ан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка са |
лем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло |
p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? |
језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Круш |
светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје |
S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривиц |
>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и |
ушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. |
у Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише. |
огућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... |
ави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p |
одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући |
.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли т |
к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се и |
о и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је гов |
ћ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао |
стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, ви |
евине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за сме |
лу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хват |
и шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми |
вника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За деве |
наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу про |
ате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако |
је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запита |
м нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједан |
лоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу |
азила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те |
на за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу састави |
својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. < |
Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин с |
наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Ј |
елику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили б |
иси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под |
ковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да б |
Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и ко |
воју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> |
?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље |
и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турч |
н и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог |
зе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> |
целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефен |
, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви |
м послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!.. |
ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отиша |
што ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — о |
едаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече |
</p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру |
у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога |
се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани. |
ути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обо |
> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужур |
ам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи |
амет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} |
. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?.. |
ш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </ |
ве што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче |
пусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима са |
оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни |
.{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не да |
</p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и пог |
е поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи д |
и!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S |
огић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогл |
и ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као кол |
сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и |
</p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића |
главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар |
си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него ста |
ли Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и от |
оје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекат |
ала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда |
</p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. |
а далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S |
н се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли ког |
колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођ |
рмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад |
се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, |
!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаш |
а је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он го |
да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за л |
о. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? |
видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? |
кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — р |
...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је |
рате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? < |
апалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p |
...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у |
замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} В |
још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати нат |
смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па |
идиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај |
ter" xml:id="SRP18963_C2.23"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер обла |
мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те |
мо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: |
вио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећ |
ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Је |
мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l |
о да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не веруј |
ут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у в |
ецом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. |
но као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није с |
, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> |
, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше јед |
склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци д |
</p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, |
е, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука в |
00 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то |
линовој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> |
олили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже |
} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетано |
и паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога св |
рили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубил |
тати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетан |
ивикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху жи |
Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га |
ало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена |
</p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— |
н освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег |
е дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже |
узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Ст |
се па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јо |
нило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у рук |
је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну |
” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болесн |
>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начин |
вио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати |
мађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и |
ву. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p> |
у да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш ви |
шке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове |
ра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p |
.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онд |
бра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема |
ајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко... |
то је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: |
пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истрес |
p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} |
што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже |
људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свог |
уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку |
врати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од |
о није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p |
нов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отв |
урчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — |
..{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> < |
<p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па |
н, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје |
о дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће |
Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долаз |
рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред |
и бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборе |
>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајду |
м побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврза |
каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Ка |
и јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазар |
Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби |
.{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} |
добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи о |
ушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећ |
она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече |
ња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са |
о да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Коп |
. </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!.. |
промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу |
колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећ |
> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: |
ћ. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаес |
о — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу ј |
бав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, |
тарине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p> |
части!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кме |
} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која го |
ђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не н |
Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И |
<p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући б |
угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури |
шницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, |
и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од |
аседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда |
у поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну о |
Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{ |
ао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука |
беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жал |
зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко |
ачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отиша |
оговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам |
о попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Виде |
<p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи |
<p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп бла |
овориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги. |
о је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио |
id="SRP18963_C1.14"> <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме к |
: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа |
p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Ч |
Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p |
го беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p |
стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трља |
а; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p> |
ри зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале |
тајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји. |
ас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем |
т...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури |
а види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Је |
данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће за |
кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ват |
јан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се |
ћама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с |
имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се |
</p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимб |
ац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколиц |
ње...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Ив |
а пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста. |
о би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} |
акон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад п |
ајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{ |
неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само |
ме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и |
им небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет н |
>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бије |
о прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се уз |
а се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје |
ам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијег |
ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! |
а своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни |
</p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекс |
ране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па |
ао делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </ |
али као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; |
душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослу |
е њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да |
о наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је вид |
... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треб |
иног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Мар |
е један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем |
у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше |
р је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није |
е место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема нико |
аху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху |
га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тра |
} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, |
рином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори |
собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек |
Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека до |
ан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p |
преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвал |
и? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао ра |
зи!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и |
решине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у по |
опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче ј |
>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он |
ијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци |
и попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра до |
пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да |
ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему |
ио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога |
...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, п |
Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и прип |
{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, |
био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} |
и обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где с |
но у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека |
ивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на |
танко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! |
му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!.. |
ђаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међути |
као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беш |
ди мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не |
} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и |
знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за |
.. </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси нате |
кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пи |
а то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шиб |
маћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине ник |
е болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </ |
, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана! |
еје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, |
Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратам |
е већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све |
јој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде |
с га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. < |
а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> |
а запали и друга зграда која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не им |
поведи Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а о |
ја причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или |
Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скриве |
повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљуба |
/p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим вис |
шњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако |
кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен во |
ао кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; |
његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турск |
ње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именим |
наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити о |
p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа |
евојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема |
p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{ |
плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете как |
око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара гд |
p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али погл |
.{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type=" |
, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{ |
богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле! |
јка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју |
кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врат |
е Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић б |
! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је б |
омоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> < |
јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу д |
мити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излази |
старија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта |
ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као |
мо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрада |
>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред хано |
p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone |
p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да |
ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — |
из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцим |
мо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p |
ахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S |
одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта |
ош данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} К |
твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} |
бро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да |
Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде п |
ам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја с |
ете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кр |
оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже.. |
у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче свој |
је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бо |
попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њ |
господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Ј |
еба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о |
рзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја |
помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Иван |
>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не |
ека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој. |
</p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су стр |
ова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће че |
те журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити |
р промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепну |
отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њ |
— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p |
уди, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он ди |
ући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... < |
е!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Ив |
е ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих |
то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> |
Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само х |
Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти |
бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па ус |
сли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А |
Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти |
— упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. |
данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова п |
!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Б |
иш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару |
</p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— |
е је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, п |
и сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> < |
о како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине годин |
аде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попин |
ет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> |
нко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели д |
еви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И гот |
идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му простр |
S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага |
ауман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а |
p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сј |
поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре |
ко кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} С |
/p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пан |
пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на |
> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам ч |
није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухвати |
демо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово н |
ко слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну наруши |
ани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Стан |
то си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и на |
} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p |
А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда |
нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Тур |
а једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен н |
уће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша |
аша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном С |
ојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{ |
ром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака |
ебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти каза |
љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чеља |
ош и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи |
!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох |
шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је см |
вана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, |
ри Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! |
ра. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не |
ити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо |
муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори За |
ревео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука |
сто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Ос |
чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погле |
сила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{ |
е... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи |
арут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је |
је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће |
лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина |
ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви мој |
е он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало |
лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... мож |
ајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ниш |
у, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао |
а разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Поп |
, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини! |
Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнут |
</p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка за |
ином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кр |
јане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреб |
смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јаб |
даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет |
S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће |
од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има |
шта више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза б |
вцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!. |
ета... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви прену |
вечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Пр |
дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом |
apter" xml:id="SRP18963_C3.2"> <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мириса |
тером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је |
неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— |
вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— |
/p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упи |
те, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} |
се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече о |
ећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у |
екаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </ |
ђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода с |
би у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Ка |
оведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили |
о дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће |
ако се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро д |
оћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угу |
тишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо. |
мен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грца |
Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је |
егнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — |
а по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао пр |
ли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У кача |
— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да |
се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљењ |
на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p |
лексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. |
у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изна |
еки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је |
зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сва |
ивоту чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово |
и мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, мол |
и је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише п |
<p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван стра |
је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; |
омах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </ |
/p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милош |
амо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем |
омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му |
уката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p |
он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до з |
примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окрен |
асак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге |
јем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љу |
... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса |
... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсм |
е оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кн |
хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он |
агано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови |
потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он н |
се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад и |
лица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </ |
да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— И |
сти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>С |
викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> |
— рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему |
p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пу |
г прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му се |
тапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. |
обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и |
/p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутиш |
отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, |
е...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с о |
Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> < |
и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </ |
х ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог |
ицима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter |
да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац с |
/p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, |
изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чи |
ели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на л |
Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с |
ити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{ |
његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му п |
а све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осв |
дједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} |
и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут бо |
ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{ |
..{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — |
дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, |
дбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p |
<p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро погл |
а.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му по |
S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} |
кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он |
уди презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p |
а однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он |
мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога д |
душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p |
воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено |
и!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му |
навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хран |
помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништ |
мчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам |
ва, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> |
у Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина |
разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели |
то хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. |
ам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — |
ала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна пор |
ажим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко |
ш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли |
... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће |
А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Мног |
.. твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису |
бре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од |
ци. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Је |
{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека |
се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе |
уку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето |
г живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. |
је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Стан |
Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питат |
се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одгово |
Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти д |
ски осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само мно |
ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— |
н се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им |
сти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још тре |
</p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} |
улумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне |
а, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— |
гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта ј |
ти, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? |
ху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p |
ом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S |
адоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сус |
таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и с |
> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и |
руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица о |
своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаш |
и са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Бос |
— пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{ |
ољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из |
ро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаш |
запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је д |
ло, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{ |
у засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се бог |
о! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди п |
није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева с |
и! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Ми |
а се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} См |
о пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лаз |
се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом румен |
а док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Пет |
— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Кру |
Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде о |
.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му д |
</p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опкол |
Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се |
му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно д |
е није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу пр |
побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{ |
. </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на д |
лико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <mi |
АНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњ |
војим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини |
ени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше к |
. </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисл |
? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни |
и.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступањ |
{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Зна |
</p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићк |
лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Укра |
ад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да |
Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p |
је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, в |
пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Как |
што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у |
није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар.. |
Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио |
страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко |
ом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући ње |
танка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али как |
не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и поп |
твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душма |
Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с |
ма се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка.. |
чин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко |
ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео |
— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p |
не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био с |
...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p> |
врће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко |
>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп! |
ва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> |
старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговара |
слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турч |
рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа о |
о овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </ |
> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p |
клети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама н |
наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бје |
манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи |
а чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни ви |
е. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— |
а, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и савету |
ош не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва |
а, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... < |
вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар ј |
наш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p |
огледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан |
р риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало |
У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног |
.{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јар |
ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде пог |
а је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> |
ковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, |
опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} |
имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p |
Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и |
<p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударил |
!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, а |
ри трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни мога |
азара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи |
ахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. |
задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> < |
/p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку |
ра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора би |
р приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ с |
е у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— |
ан. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазар |
>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} |
на.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у в |
р момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право |
м?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снаг |
зе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. |
окопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S |
мело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у |
ку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она п |
е на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: |
чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати |
травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако пр |
ној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Ла |
> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића |
уца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </ |
! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> < |
е овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Ал |
зара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. |
це, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S |
је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Ту |
арио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све в |
/p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> < |
хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нес |
а ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. < |
за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове осве |
Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. |
е дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би |
њам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је |
а и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, |
тро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За св |
побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— |
ећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чини |
ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} И |
Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, |
е него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је п |
а га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, |
пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га х |
ао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити |
</p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па ре |
Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!... |
Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Ве |
Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имат |
ну крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је бил |
</p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчи |
глед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; |
/p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао |
ево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни пас |
мо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, |
/p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} К |
Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се су |
њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душ |
о, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нап |
и од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до |
закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При поме |
.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Са |
је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> |
на за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједар |
освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p |
... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо ни |
оћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она |
е о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то ку |
е казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му |
стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Ск |
икну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, |
амакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{ |
ину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — |
p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} |
та! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алек |
Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер |
</p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај М |
зумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван поз |
му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имења |
ве друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помис |
у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из |
ако се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожел |
ајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да |
рзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оц |
<p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње |
човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је д |
<p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово |
плетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Цр |
шмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окре |
нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Ст |
Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри |
ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p |
p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у с |
ње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да |
е!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику ње |
> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> |
ш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </ |
д... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле вол |
љег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он |
оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, чо |
ене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Л |
ас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица |
ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p> |
им шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потр |
д видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда јо |
обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, и |
ли реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>И |
ће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страш |
и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа |
решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, ка |
то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ств |
ју као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, мла |
<p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!.. |
к, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си |
{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кућ |
ћ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{ |
еван на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опрос |
о?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ни |
> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љу |
ори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме |
ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпо |
д, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p> |
ва! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко |
8963_C1.7"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} |
побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под н |
испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи... |
орачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш |
о!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{ |
м за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица |
реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној |
се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи суб |
Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде г |
, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да ј |
p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мо |
} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. |
рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући.. |
о ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мр |
им маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке |
Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} О |
еда Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{ |
потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осет |
хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Кру |
узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није виде |
Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душ |
седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Ла |
а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим |
ула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече |
довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на дов |
сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Ба |
. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки. |
p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пи |
ара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта рад |
. </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу. |
њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твоји |
.{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не |
анко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{ |
. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта |
че Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар м |
д ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} |
Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, то |
е Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га |
бегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде су |
S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спре |
{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то |
Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радо |
ве: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она с |
ксе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је пл |
...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Виде |
нети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и |
ако јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на п |
</p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... |
а опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Ал |
то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет ок |
а? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хо |
о саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{ |
>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! |
ића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамоти |
{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!. |
обу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> |
ндија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад |
Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворен |
а ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хај |
... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар |
оже бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа |
пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он с |
у да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од р |
адости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, по |
.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш |
викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе ме |
.{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је |
>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим |
кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај |
о... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос св |
То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јур |
Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше |
е велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од ње |
ету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче м |
же.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити |
рна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— |
</p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогута |
балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшил |
Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и зна |
кува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи ос |
Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Ј |
смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар н |
он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни км |
не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му |
ече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бит |
љи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; к |
па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ н |
а!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шар |
ше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... |
у сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми |
огу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забаци |
>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Мари |
— рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на |
цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозн |
.{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} |
</p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко п |
од субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припр |
, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „ |
...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, а |
умили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да |
нуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Госп |
p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови |
ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало сам |
даху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим |
чин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме |
Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад |
{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Ал |
мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа |
е грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!.. |
ослао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето |
Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким див |
на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. |
и пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово ниј |
ет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више виде |
да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p |
ишта криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то г |
ја откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава |
махну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па |
ти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше |
есницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. |
</p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за рук |
оће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, он |
/p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао хар |
на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да нећ |
и се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у п |
вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаково |
ити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бо |
лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Ив |
S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> |
S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, |
ћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед м |
крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма |
ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p |
јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим о |
Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Ту |
нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља д |
све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да г |
застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се |
едати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вешти |
ареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да |
ече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— До |
то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што |
.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Но |
диш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, |
гоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто ра |
и неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Т |
жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!.. |
вести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи |
/p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше |
Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! |
аха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га пом |
му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне попла |
елица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и сле |
осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да у |
и Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је |
изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немо |
ши лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручаниц |
то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Ст |
ега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме мес |
, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва |
ти Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. |
а. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи |
ко те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у |
, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећ |
.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринк |
само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти |
— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај м |
.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Жура |
ити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, |
ије, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p |
S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како м |
> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </ |
наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... < |
..{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри т |
и заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни |
покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашт |
еће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да м |
у.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио неп |
S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад ј |
шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он с |
одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу |
вао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S |
едбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— |
.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговар |
ар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако |
ћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темен |
јдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турч |
и на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потап |
а се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби глед |
апу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те б |
важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па ск |
в свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је рас |
, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од |
главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страх |
о колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче дола |
инко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— |
Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теб |
, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешт |
еља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} |
имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дј |
</p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, т |
и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад |
разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко |
дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и |
ека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи |
<p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутр |
Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљ |
е, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухам |
а рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, о |
ао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, |
шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био нас |
е жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави |
иже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у в |
13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепи |
м би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, |
: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ теб |
г да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се |
е?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> |
и и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... |
од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свем |
му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи |
е? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, |
p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} |
гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја ов |
ше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прик |
нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришат |
пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зе |
е, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!.. |
} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га пре |
илошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад ј |
лаг, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће остави |
/p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> |
а ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова |
а данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је |
хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!... |
на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао |
блачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки ча |
.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пу |
, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби м |
ћ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и сво |
нам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Ал |
ц и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и |
?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржит |
> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића јо |
к ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже гл |
врчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месе |
<p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о се |
ек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, |
маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван |
ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте! |
Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младов |
ук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </ |
Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше так |
амести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се |
кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни |
<p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — |
то си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо! |
ије дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Запо |
пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се |
или смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум |
преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их |
темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турч |
</p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, |
чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>М |
</p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Стан |
убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> < |
ао јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузи |
то, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо |
га растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како с |
ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим н |
ти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће ти |
..{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе |
S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш |
..{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! |
а ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... |
у га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете а |
ва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури! |
то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за ру |
је ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мо |
Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност пр |
оликим је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се |
>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећ |
малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна. |
вало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Ба |
ће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде |
као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског! |
ао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ов |
о по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S |
малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања изве |
убав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова.. |
але.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет ј |
о Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијах |
, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више |
оденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њ |
је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, |
. — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, |
з Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврза |
з велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху |
</p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он |
детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> < |
цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и п |
</p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он |
</p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедо |
ти, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p |
/p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пр |
причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за пр |
ико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p |
буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о |
га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га |
одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, |
p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве |
тила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на т |
} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако |
Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беш |
х их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгони |
угој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукам |
најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунц |
ине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твој |
{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припиј |
е... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му и |
е, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десн |
ране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао |
и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p> |
зговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се |
ову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p |
роломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе |
удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{ |
<p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шик |
> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврза |
он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обор |
азаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у гу |
рно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде |
јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} |
и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све |
добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамо |
поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он с |
Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешк |
ти носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут |
о приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети ка |
а око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од г |
</p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити.. |
би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице |
енеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не |
осећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут рук |
p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило |
казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје бил |
заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је |
</p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — пи |
} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. < |
у сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </ |
му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глав |
његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо. |
.{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на |
Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он |
> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине ка |
аснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, |
ече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су вес |
еђало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, н |
мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се наст |
</p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га пр |
т оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидо |
Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад |
>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — |
/p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та |
поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова |
та!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div t |
може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је |
н је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p |
им аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру |
у оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> |
{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!.. |
се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо! |
радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно за |
га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на |
кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Сам |
</p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шт |
у и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше |
, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p> |
аво!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад о |
сто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што |
продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> |
ти пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p |
<p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скоч |
косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је как |
> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању пр |
жу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем |
га до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Ма |
самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да с |
Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцеп |
а казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да ј |
тео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким м |
па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах |
а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С јед |
Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... с |
у спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p> |
</p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац |
ти испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чеља |
аба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш |
а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколи |
се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хт |
Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нар |
кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... н |
овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хан |
нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас |
шена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне |
е из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> |
не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечер |
о зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, |
оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је от |
и од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше сло |
„Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, ал |
27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили |
</p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко ј |
ЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац |
замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушко |
оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће |
/p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души |
је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило |
е, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </ |
...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па |
ну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позла |
ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи |
погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Суреп |
е на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се |
добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је |
анас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у |
За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S |
луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} |
оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, |
лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — |
вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само сле |
> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује? |
<p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колик |
... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто в |
речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог л |
н виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, |
као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S |
. </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао |
га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како |
ЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> |
адни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Све |
} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још ју |
репасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сру |
<p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синк |
најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није |
пан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око |
а видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин |
ет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... < |
не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му б |
</p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> |
!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене ст |
ишта није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они |
охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха |
оста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{ |
ински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силн |
а ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре |
то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да с |
аху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} |
рожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи |
> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво |
х ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> < |
<p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, док кол |
..{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно |
реда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S |
S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао.. |
Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то |
па Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> < |
Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И |
његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата |
ет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! |
Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обој |
бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} |
> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... |
није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка |
>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — у |
</p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... глед |
ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочи |
јдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка но |
другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо л |
> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> |
ћу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> < |
кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} |
а сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним р |
држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар о |
> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти |
.. </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он иска |
Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S |
у позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже |
к му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зрац |
е од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у |
ne unit="subSection" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан |
на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} О |
рати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. |
мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Ч |
гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... < |
у подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га |
пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нек |
ми! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... о |
ио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} |
намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се цел |
p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер |
</p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пу |
скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим |
овим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао |
Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толик |
штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме о |
А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. < |
му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину |
ве.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Кр |
деш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима посла |
} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да |
темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — |
p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим мој |
{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се сти |
ју један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође А |
но спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p |
о лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед де |
Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што он |
онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, по |
мо радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и д |
је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче |
...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја |
..{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека с |
вију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у |
је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која |
етеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S |
них паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се на |
му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је п |
} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </ |
ме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије.. |
густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — с |
а им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше н |
ном...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста не |
Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунче |
главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету поза |
S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је к |
меташе се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... |
>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од |
> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је |
а ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... < |
шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци |
бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је |
де, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадоват |
, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једно |
> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао |
же да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не мож |
змишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p |
мело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, та |
ало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и |
вало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог јо |
И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и л |
ало од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она |
је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарн |
S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хте |
оћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птич |
да у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скин |
кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... |
ати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећ |
молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте расте |
о бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пуш |
а у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S |
, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану гр |
доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пуша |
ог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на др |
дан Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан |
>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станк |
је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на н |
} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупи |
Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем поп |
ко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p |
Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје |
Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је п |
игу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p> |
градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Ба |
е ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у п |
се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљ |
грале усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечов |
ами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, же |
} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натер |
” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је |
А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? |
} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли |
Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вр |
{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде |
се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мисли |
летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од |
му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али ку |
ван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити |
дмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хај |
реседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!... |
> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да |
рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја ком |
</p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је нес |
брити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако |
куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори |
<p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па р |
>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се |
се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукави |
не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!. |
> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен мах |
та, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S |
Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и одне |
> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?! |
г живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и по |
Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли |
и још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Он |
то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... |
тује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p> |
уго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато |
ислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами ве |
се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да с |
> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и с |
То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш л |
је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесе |
..{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће |
и ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!. |
>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо и |
.. шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам |
век. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази |
дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш.. |
пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора |
ини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви пита |
<p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћ |
{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши т |
веност обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риб |
колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред ме |
<milestone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> |
и него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у суср |
{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да и |
каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опа |
} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара! |
гњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а |
бе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </ |
рсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле и |
.{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?... |
сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — ниј |
<p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гл |
андурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p |
о. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја |
е Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села? |
ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хр |
он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих |
обро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејал |
га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p |
зала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одав |
а на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. < |
Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Отка |
м и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с по |
што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч |
и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... |
{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! |
ве благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како |
Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упу |
ана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви |
p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је |
то што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. |
о Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на д |
те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} На |
од кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– |
ату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила |
век верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут |
уцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно ш |
</p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то |
рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јов |
где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што |
се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p |
погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у г |
</p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p |
пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мех |
ру је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да в |
е приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Ив |
.{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, м |
.. стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{ |
варати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> |
се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева |
скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а |
— рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на с |
ак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— |
Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече |
не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој |
ди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га к |
лекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорит |
дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуш |
о погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. < |
блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом |
о.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у г |
не? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри |
... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, бо |
тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиж |
велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао |
се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— По |
рамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гав |
помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио ка |
<p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме |
> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} В |
по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже гла |
те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није |
еху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p |
а кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Х |
метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} З |
<p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то р |
ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац том |
вету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. |
авити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— |
м.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе |
питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пос |
и су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога |
с закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби н |
овукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p |
дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима |
а друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </ |
ишта не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се ва |
Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Гд |
ора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. |
, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати ору |
ветимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— |
ко суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од |
дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} П |
са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те |
у боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— |
едети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онд |
.. </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп о |
а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани |
окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а са |
али кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко |
...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хе |
.. — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да |
ли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S |
о по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи |
ца се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам |
ојска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје |
</p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да в |
А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — реч |
чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још |
азара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p |
/p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да м |
рце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је |
да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева |
кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— |
А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> < |
Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> < |
и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чу |
да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{ |
{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </ |
да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после ма |
сли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевци |
ш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде р |
ањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени к |
таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? |
> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Уби |
Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— |
жем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диж |
ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> |
Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер |
е рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти |
м о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> |
И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче |
ћко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} В |
Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућ |
поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем п |
е питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— |
све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегл |
<p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгуш |
? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече |
ву у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја с |
м и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да |
S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо с |
ати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па ре |
и се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — |
едиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p> |
од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли |
ти. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је роди |
збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и И |
известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда с |
је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет мо |
он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху н |
ође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збо |
и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{ |
а назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како о |
тарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неко |
а говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> < |
ни на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Б |
реме поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано. |
то пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само |
он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећем |
ужи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти х |
неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> |
цу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше вој |
.. </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад |
ти и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Ре |
пић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— О |
и речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. |
е могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му |
, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљ |
хове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову дв |
— Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и д |
Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!... |
кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p |
ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>С |
зара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се |
убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је о |
вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини |
ајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко |
поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лага |
, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Бо |
<p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: |
, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо |
ш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> |
е јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провесел |
</p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p |
а пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком? |
ге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може и |
се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече |
ш прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти |
— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>М |
ане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И н |
е се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{ |
</p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамб |
>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу |
ино.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учи |
х, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакат |
нај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван... |
це. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи са |
/p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Мари |
поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа ха |
</p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он сла |
ного ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> < |
ад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на с |
ко слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!.. |
ићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. < |
аурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми |
казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S |
селили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? |
аба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом ваја |
но на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S |
/p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те н |
ени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Ч |
о кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> |
<p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И |
е жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао са |
ти овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог |
у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то |
тотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче |
> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру |
ри гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притр |
мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекс |
>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро |
а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе поз |
, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га ста |
> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свак |
не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— |
ече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо серб |
Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> < |
нац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде |
шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p |
иљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку |
ој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољу |
не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опе |
рна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па |
?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што |
и му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Б |
ији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он зап |
ва своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Ту |
га, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p |
о севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишља |
S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш |
држа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти гла |
дашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{ |
је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одма |
ку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> < |
оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би мога |
ијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пла |
му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну |
кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му |
ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће ре |
месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим зв |
к на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то |
зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену |
икаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> |
х ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. |
сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ј |
{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћ |
их му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсм |
ила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у глав |
} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— |
.. — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи? |
ца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у д |
-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду доб |
те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и у |
а? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </ |
му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, |
ико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окр |
?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти н |
овјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога |
овјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто н |
— оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Так |
вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док |
.{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> < |
ами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће |
радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... |
ао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они. |
Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Стан |
адови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми ј |
ред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите реч |
У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, |
пог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи |
у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцим |
сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу к |
н има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а н |
азару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по |
танка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... у |
ео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода |
Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p |
као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно. |
/p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша |
х... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из |
лела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је |
о беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ |
ма свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигам |
је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И к |
рв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви буд |
Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ће |
просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, |
спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се |
земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. |
еца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад |
се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{ |
Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да |
о изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </ |
дуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на |
Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!... |
лепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Бе |
!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је |
сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојиц |
прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу гр |
и отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?. |
у главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд му |
.. </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка |
е му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко пошто |
о бога...{S} А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — ре |
он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познаје |
Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега с |
их осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{ |
ко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушк |
скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се под |
то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски р |
ка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила тво |
} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — |
о... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели |
цу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вр |
а. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахн |
— заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — |
.{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини в |
нпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито пр |
</p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чи |
ћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: |
се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се пр |
ад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимиш |
сише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{ |
шао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао м |
хвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, |
и, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала |
н мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина |
ћи врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p |
и...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се н |
S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те к |
агло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и тре |
Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </ |
арини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> |
лики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам пром |
гњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам |
е лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке |
упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </ |
уће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си |
умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?.. |
косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој |
снама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је н |
тела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање гот |
бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече |
га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене. |
на у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, |
з те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од |
загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је с |
Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p> |
о као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лиц |
p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније |
та Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао |
<p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} |
могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према гре |
ћ свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да т |
а рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се |
Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи |
<p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о |
C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо |
што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од |
нко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврза |
.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да |
шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава |
упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, |
ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише суз |
сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко ос |
ас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево см |
њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његов |
Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта |
е своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— |
</p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево. |
ак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— В |
ако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p> |
} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх н |
>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> |
и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли с |
врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрем |
> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се ка |
S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је нек |
и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица. |
гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком |
им пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начу |
} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p> |
нце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне п |
p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са др |
дама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак |
рвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга п |
асти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милел |
опло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи. |
tion" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог с |
вајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Н |
сцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће |
на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по тр |
Section" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале п |
да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст |
ездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> |
амо је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце |
ла песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окр |
се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око |
<p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се виш |
ала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе |
ашно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни з |
е врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето |
а студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити! |
ском ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца |
!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој н |
{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке поби |
ction" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, з |
ече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку мо |
сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог д |
/p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, пра |
море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не |
ашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то |
амао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако |
асне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извућ |
оде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама |
кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био |
ter" xml:id="SRP18963_C2.12"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе порук |
рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога наг |
радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мр |
о кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек |
о опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> |
</p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџ |
носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунц |
одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се |
ђају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник вид |
Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева се |
несе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он |
>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о тво |
је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Ку |
а миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. |
жи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облач |
реда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p |
морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад к |
а прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево |
дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му |
ј огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њих |
оје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само с |
чима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синов |
у и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— |
уђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми |
р ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лоп |
срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе слам |
е ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам |
те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламч |
p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре пок |
ла истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви |
се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p |
м лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p |
задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{ |
, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> < |
иш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија |
ија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ м |
и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је о |
— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не |
и!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. |
две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо |
S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!... |
} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Ид |
!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с |
однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> < |
ујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Мар |
ден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свиј |
нас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да |
гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопо |
кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји |
ји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана д |
рбин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизиц |
лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} А |
} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, ра |
оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења |
чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, |
— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп |
д они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станк |
да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости. |
Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не |
то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div |
а је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>К |
>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство.. |
еве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од п |
шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдук |
} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, |
наш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је |
итегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци |
, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
зе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га ј |
осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио |
дао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву |
.{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јо |
зирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> |
има, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно |
ети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај па |
је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p |
а полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених гл |
о испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која гра |
— Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде |
то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу |
} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад иск |
мо лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближав |
и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо... |
и — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто коли |
а с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим |
ћа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разгово |
p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви... |
ОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шуш |
<p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> |
се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећ |
ши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> |
беже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} |
{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што |
S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па |
н пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Х |
гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опро |
ела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </p> |
</p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на |
ешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима д |
да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу |
е сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласк |
у, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођ |
ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у пр |
окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима |
<p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио |
{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по |
? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> < |
Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „ |
Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку |
ће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? < |
...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!.. |
p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, |
огоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за р |
Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту |
!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај ње |
он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш ка |
.{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва см |
..{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И с |
ину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена |
Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће о |
чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{ |
нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до |
ши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{ |
тином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Ј |
нко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим теб |
правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву стра |
стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{ |
а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на |
ше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољ |
ховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, |
ог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из п |
Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али с |
о.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Дове |
ећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?. |
о је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио ј |
аки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и д |
</p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове |
>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрав |
ти!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека |
нко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> |
мене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то с |
до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Ј |
е Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош |
поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... |
.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина |
ољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, др |
едимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, с |
су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и про |
стати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{ |
ју, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивал |
о је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мис |
не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како |
сушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас спо |
о није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прош |
араше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div ty |
е млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— |
} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не |
Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... < |
p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се |
менито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је бил |
мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико |
од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова |
и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто м |
као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, забор |
е могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је доб |
.{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе |
би и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замисли |
одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад |
ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S |
ад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам ја |
и ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? |
но, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, |
окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то |
свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на д |
дећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, |
обро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души |
за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш |
пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него |
S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван нај |
те напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лаза |
/p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо с |
бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њег |
олике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над |
простите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута нек |
ам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухва |
вај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!.. |
а то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!. |
ас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти |
Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти |
ти!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али |
е загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} |
парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојача |
уке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу |
убављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пу |
је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запај |
ош волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен |
е, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубов |
олике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловањ |
раштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} По |
теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>С |
вала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p |
</p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" |
а се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се з |
зиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Ста |
ише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, |
агословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју.. |
кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадо |
p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> |
ан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим |
. </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Вид |
зан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Стар |
све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог |
<p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па |
а се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. |
</p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку |
арије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— |
ижи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. < |
бише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, с |
Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад |
за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Кр |
приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> |
, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та |
} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се ра |
вен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, |
<p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору |
/p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним г |
а и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се |
ше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им мес |
сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обисну |
ка ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </ |
а се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На |
<p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко ј |
еданпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би г |
о скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Л |
{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам од |
{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега |
што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно н |
</p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих с |
ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте |
ди имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не |
е!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} |
пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> < |
свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окру |
ине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </ |
окопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража |
вију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: |
јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлиј |
</p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нек |
а неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окаме |
но зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— |
јек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поч |
Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко |
смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави |
е на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хлад |
ном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— |
познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто |
...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти не |
судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{ |
а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од |
есрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и н |
изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте пок |
и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њ |
а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме на |
то то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео |
... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Т |
. </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослет |
p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— |
орамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. |
и Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмеја |
ићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева |
очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, |
се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p |
ста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите |
ињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки п |
ви! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — ре |
Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не |
ише њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </ |
о се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теш |
ријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плав |
нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства њег |
голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} |
викаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео п |
а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он |
акије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> < |
едо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослу |
а не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну некол |
пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побра |
и свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да ба |
Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа |
данпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не |
поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S |
ати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p |
Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му |
м те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{ |
поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, |
ани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекора |
на моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p |
... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да |
или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, је |
њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су од |
дсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за |
— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, |
учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја уме |
раћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко ј |
ажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све |
S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута бе |
ут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме с |
да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном |
ЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и ору |
>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гле |
у — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их |
<p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — |
>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучер |
то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих га |
Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па |
нај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, бра |
скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, |
>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је ос |
надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи б |
</p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?... |
аћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу |
дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Њего |
е! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да исприч |
испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њихов |
ђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Млад |
у, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се ид |
те турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> < |
н се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без |
био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погле |
а, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим д |
ше тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна. |
послетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да пото |
ринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са |
.{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеб |
</p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођо |
.{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> |
а...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чу |
његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духан |
е ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу |
еше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, пом |
е? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме |
због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> < |
вао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Мира |
кад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> < |
а не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. |
, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао ј |
г хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена кр |
већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпор |
нио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је |
аљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљан |
p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сва |
е наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, к |
уци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци к |
био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у |
пић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А д |
о ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, доб |
</p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих |
м ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га |
т, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кме |
Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — |
лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на по |
р му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S |
.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје |
И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће |
ној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет по |
и грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!.. |
а чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> |
распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p |
{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно |
Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су |
ћи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главам |
атић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју |
..{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим |
смо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и |
Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно |
о ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека н |
ксу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоће |
.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко. |
и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, |
сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га |
и ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан |
срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> |
неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког |
ругима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке стави |
е мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру |
Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не |
ут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. |
</p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја т |
цу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из с |
а Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка |
ја му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина |
Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. |
е какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше с |
се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустоли |
нуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече |
једаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврз |
посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. |
> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он ј |
га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да |
е живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p |
штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњ |
и се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе |
пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— Али, Алексин. |
Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцеп |
окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње д |
си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је |
Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> < |
овори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек |
p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога хар |
азе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Поз |
м је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p |
9"> <head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали... |
з којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти ма |
па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{ |
а би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада |
о, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, |
да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} |
ућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па ре |
и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово ш |
Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и |
иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на сас |
ја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш |
се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао гл |
<p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како |
Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Об |
а послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Ста |
де. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август |
хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па |
дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> < |
.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пре |
звећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и |
<head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно уч |
разума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. |
ека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су м |
ека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— |
>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било |
.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста та |
ест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — реч |
а виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђ |
препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засук |
се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. < |
е паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да пад |
орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није |
>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што |
ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... < |
ди.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, |
ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да и |
и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... < |
к, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, |
и га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси р |
ра, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче |
де скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочис |
могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му |
и знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, |
оли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А |
о је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је см |
ter" xml:id="SRP18963_C3.15"> <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; не |
пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвар |
<p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изи |
клопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечи |
познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> |
аза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасв |
со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не за |
рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> |
ожеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше н |
цем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврз |
бесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био |
им да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође |
вога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{ |
да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и шт |
гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа |
, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар |
дати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му |
>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} |
иди — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао |
и док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седне |
Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти п |
Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио |
дала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Је |
говорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана |
ло љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </ |
р би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја |
и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају |
Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} |
: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — п |
то!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! |
>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шал |
у дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа н |
амим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у т |
а!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, и |
свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја |
— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разуме |
о да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом нас |
светите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврзан |
Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па реч |
рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио |
</p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </ |
<p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, |
и и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он прв |
аборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се |
као? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам доче |
<p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Јо |
агом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти |
ем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали! |
засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас |
ече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> < |
ли ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако зл |
, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од |
.{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </ |
} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је |
и с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: |
...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ |
а крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. |
дмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе сл |
да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пр |
ао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао... |
д није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напусти |
напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођо |
</p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку |
S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — р |
Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хт |
ан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати |
о је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на зем |
своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га |
био небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синк |
човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих |
ечи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође |
ознаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје друг |
.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-а |
<p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— |
човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, а |
ди њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, са |
</p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему.. |
сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека |
S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замо |
Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори она |
p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели |
... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чи |
</p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не |
ва.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толи |
аплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — ре |
..{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загле |
а се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш |
вуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p |
Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић |
главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице! |
жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу там |
узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко |
ао добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и |
p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— К |
з главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нар |
раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбр |
а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, сок |
дахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано |
може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена |
ла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано! |
пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједа |
стро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — |
ога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше |
гослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>П |
>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад од |
и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, он |
} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече |
, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Н |
дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаш |
<p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твоји |
... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, ран |
оја је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, |
ате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан в |
мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка |
рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри |
p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу п |
стави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{ |
p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! < |
.{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја д |
.. </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано! |
нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу |
је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да ј |
Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p |
ладо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја с |
се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да |
S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира |
ранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p |
ју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Не |
дах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
/p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шиба |
ј више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаниц |
села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} К |
понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quo |
после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те ср |
одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} За |
/p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Су |
уци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку |
лица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?... |
? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена |
нако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Д |
тира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега |
еше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. < |
мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке |
чувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и пл |
насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којим |
ка не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и |
>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S |
ролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, |
же и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно |
p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! < |
> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{ |
њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И |
...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешт |
девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка так |
од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завад |
о отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, ум |
ај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја с |
Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p> |
га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка |
склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — реч |
але птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Гос |
{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта |
зе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога кров |
ај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој |
и!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Мор |
ати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звал |
!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што паш |
е суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!. |
нко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} |
да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас |
згубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, |
овало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </ |
Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... |
ам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита по |
око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако ни |
о је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> |
ко, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић |
а колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Н |
е проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда о |
ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> |
ка и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она ј |
} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уст |
</p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p> |
а опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! |
а руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће |
.. </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колут |
е узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао с |
ржећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо м |
ла, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срц |
м... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само |
ти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> |
оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајд |
е свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кр |
је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас вели |
ј дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун |
а се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи |
и обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” |
олити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао ј |
о!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест го |
љено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватро |
о на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше поч |
танко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума |
и се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом. |
ом народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, |
грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> |
и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара |
на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, у |
ан, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у |
— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти н |
/p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Нас |
своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо |
>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— |
обија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, о |
а крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} |
ној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не с |
>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Так |
зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изн |
хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му п |
ивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже... |
није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао н |
еда се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао он |
иђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. |
ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда.. |
ашно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни |
шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја |
и свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, ст |
а. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива |
има што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти ниј |
горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела |
птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} |
поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још |
{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију |
огао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан |
воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу |
ко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин н |
ше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја ж |
</p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа п |
ter" xml:id="SRP18963_C3.11"> <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањениц |
шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Ста |
мен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из сел |
а рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размази |
та... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и ск |
к затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топо |
Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена |
{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Д |
.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{ |
та, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} |
варао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p |
а изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, а |
љицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринк |
е то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, |
. </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али |
оке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан |
ги крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га |
та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: < |
едлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут |
} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, |
у љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Т |
и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} |
Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не |
њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S |
уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, чес |
и, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> |
еху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? < |
ромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. |
— Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мал |
а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. |
лицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му од |
ем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим |
танко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> < |
другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је болова |
и клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу |
е и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити |
<p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S |
ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза с |
зива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој на |
чима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> < |
ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде |
поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша |
љег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </ |
адан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућаним |
с овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били ј |
S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, |
да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлеб |
рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, |
>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само |
p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си доб |
p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{ |
и, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— |
. </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси |
у харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз ј |
Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и ст |
— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам ум |
вањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — |
што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратк |
<p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Д |
p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до |
ога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— |
иш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А с |
га што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави |
орити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А |
иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, |
, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} И |
Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! |
едите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу |
ићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јов |
се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати |
и, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће храни |
се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке к |
хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се ни |
ad> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} |
одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени тр |
е ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај му |
ођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тре |
е.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Ив |
.{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми каж |
окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам од |
место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као |
е!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турк |
— рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић с |
во ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па |
</p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је т |
ма!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја |
, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је |
дија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин |
Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти њ |
рва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прош |
{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је чове |
е. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите кој |
Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p |
зире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ни |
рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој |
кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. |
ини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пођ |
/p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту с |
Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад |
.{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; а |
се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш |
ко да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио |
шке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, |
о је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био.. |
плака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене р |
некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка |
као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш при |
м и другима. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке |
е капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам |
нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, воли |
л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} |
скалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је л |
чи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, |
ндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас има |
пић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у в |
беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога к |
ли!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово |
..{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, |
. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, мл |
ваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало пор |
ити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече |
мо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али с |
м с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до су |
ли, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Ла |
сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамира |
азио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И |
шници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу |
ице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза |
/p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека з |
и овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Р |
p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. |
аменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јав |
уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </ |
ши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </ |
<p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазо |
за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ход |
, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> |
ма, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто ка |
— рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, |
Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти |
н осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиж |
ина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега т |
ј немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, а |
Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако.. |
о у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ |
о на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесењ |
у путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{ |
а, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао |
ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она б |
итва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матер |
и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму пете |
па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{ |
је стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита к |
<p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сла |
видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја |
старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте тур |
нешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може бес |
еше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на с |
и да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине |
S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царс |
мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што м |
</p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта ј |
то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачун |
оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} |
— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп |
, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{ |
о што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек |
упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{ |
Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па разв |
ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p |
н хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бит |
ма.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у |
<p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одмори |
ске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчиј |
— Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано.. |
</p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S |
у, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја |
више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. |
ијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли с |
с је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Бо |
је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице |
Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у |
ина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; жив |
о све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама. |
ала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту кра |
то беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе |
умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p |
А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се по |
још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори |
p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако |
крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{ |
ипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да |
о! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се н |
враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смот |
о, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га поглед |
а киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, |
ти на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још |
ш га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, |
ди...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прек |
о ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> |
> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И. |
ини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај |
ад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те |
..{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под сед |
каменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, веж |
палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p |
ко смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, |
ћар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа пос |
ву па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево |
о, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш до |
{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује... |
иран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не з |
и, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би ду |
се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, са |
еда иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, |
као га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса бр |
ај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} |
ју... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — р |
о дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте |
ш зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p |
Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и не |
ажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је |
ни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком |
вршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса на |
тварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш |
н не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... |
ездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говор |
био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Ни |
</p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разгов |
ћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разг |
. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун |
а говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам |
н раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то |
сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван |
> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико |
у ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на оч |
даше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ов |
сту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече |
појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страш |
>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би |
е знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе на |
а ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код судни |
</p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио |
Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића д |
не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринк |
ринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} |
учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко и |
на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И заден |
пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао л |
Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} |
Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо ов |
о, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га суб |
> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те |
би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги а |
ају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јавља |
био!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро |
удбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага из |
и Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: |
псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. < |
че Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} К |
ти!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћ |
и Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!.. |
пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши |
зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!.. |
штај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик |
инкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар о |
ече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, бог |
...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се |
ест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван ма |
рушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и па |
врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те ни |
разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зве |
ну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али |
силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> |
и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете |
p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их |
ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... |
ви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ва човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бић |
p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако как |
</p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је лу |
нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван |
Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! |
грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што ис |
{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— |
у снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муњ |
шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да он |
питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лиц |
е. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута.. |
<p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Је |
ан се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући. |
ако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </ |
ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару п |
слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаш |
. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Т |
а опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. |
је знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на мест |
S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, |
а, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те с |
у се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око в |
Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и с |
рушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простоср |
им! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам! |
... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, |
а што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p |
рчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко |
<p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нис |
а ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Кру |
сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да н |
ори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не |
... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опаме |
> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} |
тидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њег |
..{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ј |
p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, н |
! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право |
се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се у |
сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p> |
.{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и |
рате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја о |
и морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— |
аво су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи |
ва! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом по |
</p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми ре |
ги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? |
н је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Х |
су превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?.. |
ешио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам |
о а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, |
е зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење суб |
{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли |
с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> |
ј нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! |
ној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то бил |
видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непош |
ије се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не мог |
о! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — наст |
одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p> |
ин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринк |
... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Ла |
размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију с |
видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчи |
па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на не |
ози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Кру |
и, драги... </p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, т |
и ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима ш |
прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само |
заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео |
ице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија |
се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И кома |
p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад |
} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ј |
субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} |
твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, |
се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> |
и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... |
е њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} |
але као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. |
нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, м |
га...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. |
е...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у оч |
То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам |
>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив |
бе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорит |
..{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљив |
га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то ј |
а био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му ја |
.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у п |
вест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад |
<p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, |
S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш |
/p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио в |
ј ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задрж |
ов онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си |
рену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се |
о нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом |
и се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> |
..{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа |
: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и |
Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. < |
јек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! |
иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>В |
ки разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{ |
криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </ |
хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се нас |
могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце |
..{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка ста |
че Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је |
гњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га оч |
</p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он |
Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p> |
да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> |
p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало пр |
знојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну с |
</p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка. |
!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: |
<p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улег |
ога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p> |
тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и |
Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — |
ан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански о |
</p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже |
средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S |
ухана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндер |
</p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Ј |
а они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже з |
по о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p |
ага! </p> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мисли |
та си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— |
анас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p> |
Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p |
није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко ц |
е замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. |
г ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погл |
ексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу. |
к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је н |
p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао |
м водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} |
ед.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> < |
о, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује |
<p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем? |
И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загле |
>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, поп |
</p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе |
идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то |
ила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве |
овој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они |
милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као |
мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разго |
нко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, М |
шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе |
у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, шт |
пколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није ма |
гао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лаза |
ичати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њ |
ки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> < |
зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нек |
о да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри е |
ј другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} |
?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти |
/p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам |
одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p |
који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја вел |
овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, |
лас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући |
м.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— |
о у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама отк |
S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран |
промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с |
а си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, |
ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што |
Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Мари |
63_C2.9"> <head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео |
би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у оч |
рчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му д |
да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају м |
о вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри |
наш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— |
е Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава |
да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црн |
овом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На |
Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у сво |
ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одго |
Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— |
Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети |
веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао памето |
анко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде! |
заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не ум |
реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваља |
Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти! |
?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врат |
p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није |
омене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид |
и ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хва |
као. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером с |
ивот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нам |
стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми |
упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно т |
свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад... |
Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што |
валити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, |
ањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљ |
p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри |
и слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу ск |
ушу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Го |
рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклет |
отурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом |
>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, |
То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али |
кушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, |
р је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех с |
ођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — реч |
све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалосниј |
ћи задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{ |
.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му ди |
што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чу |
Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> < |
језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица ј |
ад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу |
ој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта |
врд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте! |
и се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Распо |
ама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p |
p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће с |
... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> |
Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се неве |
ога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} |
е он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на |
{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћ |
ише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они |
велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да ка |
о излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} |
гао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Тур |
и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити. |
ше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ног |
штра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — реч |
не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било скл |
и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, |
ена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је бил |
ти се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и |
чити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, |
, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај т |
ежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p |
а не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! |
кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као м |
по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен |
Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар |
ли око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили п |
Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </ |
p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </ |
може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раш |
Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p |
барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Д |
жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, |
оје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрм |
ца. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </ |
..{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и в |
њаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов |
е договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> |
и!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у к |
е с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој |
премна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> |
</p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба о |
p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко |
А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на С |
а био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну р |
ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не |
е видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у |
на црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Сме |
ве... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: < |
{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А |
га поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њ |
хнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... < |
/p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и од |
</p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та н |
војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја друж |
е он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. < |
Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — |
</p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, |
p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, |
у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Ал |
а?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! |
. </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Не |
И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш пр |
с хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, |
посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља |
у носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Стан |
</p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече |
и!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом про |
S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} А |
ну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Ј |
еђу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али |
кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И |
/p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, |
кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака бе |
а. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Које |
је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На север |
и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, ди |
из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се |
ека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим |
томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи вр |
д бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наш |
настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај |
ан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступни |
Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S |
ивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих п |
лаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p |
а пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у |
/head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од најви |
Section" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, леж |
буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве нев |
ad>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код са |
и... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава |
та хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као |
су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. |
а је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили |
ве. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће врат |
ј нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Б |
слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаш |
веже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади |
ћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} |
а руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли м |
S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од |
ки вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као |
о да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, |
те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећо |
танку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговара |
и сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone uni |
е вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врат |
кова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова с |
длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранч |
авом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} |
рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднес |
сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с д |
ан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу виси |
ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуц |
ет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Ста |
тукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и уда |
метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти п |
Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од |
е мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S |
— говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </ |
дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турч |
је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трго |
>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па ко |
али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад |
мише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p |
можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез |
нало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– А како ј |
ати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми |
аде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки |
окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегну |
.{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси |
е окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пусти |
</p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> < |
— рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. |
прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S |
ад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се |
вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
во у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На |
а, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је |
/p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погл |
наш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам |
махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја си |
!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава п |
а бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{ |
попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} К |
ити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапу |
ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако мило |
егов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у о |
Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао д |
од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине годи |
н, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и св |
!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збого |
рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Су |
умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај ј |
— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Ч |
— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад |
акве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њ |
жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни |
нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усн |
еседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час осл |
ишта, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш |
Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, с |
p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добр |
а му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај! |
нај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!. |
а! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао д |
ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... < |
адежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p |
а сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо |
од!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; н |
. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с мест |
ија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов |
е гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче |
а!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћут |
м!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти вер |
м ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у |
кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} О |
ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут |
њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке |
их веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш пор |
авом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S |
ти! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода м |
мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су |
отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећ |
>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то в |
анак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачва |
те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прођ |
-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам |
— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> |
ко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је |
н јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бог |
{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гри |
вјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа |
ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа н |
S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи проси |
нуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Тв |
ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми |
Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </ |
</p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? < |
ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео к |
ио жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они об |
д бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла |
биља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти р |
слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— |
ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам |
се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су м |
збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите |
те ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену ис |
<p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђуј |
де пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И прес |
ог тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Ј |
је Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све ш |
омаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче мес |
инем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч сокол |
ко га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рук |
метно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а ш |
кати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — |
а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не |
ли само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговор |
приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед н |
и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеј |
је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно з |
Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе. |
д речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} |
а је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то ве |
и!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p |
, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p |
орам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се у |
бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да |
танко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> < |
ђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову |
е, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{ |
шају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазув |
p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга з |
шла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па т |
се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те |
ринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} |
ет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> < |
е сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познај |
момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запрос |
</p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам н |
ме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијен |
Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. |
упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао ов |
Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p> |
уке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи |
} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко |
н твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи |
м човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И з |
неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи |
еду, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај. |
да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </ |
— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p |
то... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не зн |
штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним вел |
/p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме он |
Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, |
ора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, б |
} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих ук |
таде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман |
наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу к |
ао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} |
p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — ре |
трашнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </ |
уго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он |
<p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелиц |
>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p |
рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити |
ти! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И |
ткуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако |
е његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да |
и!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови пог |
Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећ |
</p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, оч |
удећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, |
ш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!... |
> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{ |
грме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама ш |
м, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S |
ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог би |
Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </ |
е? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговара |
ло би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука до |
твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да одн |
е, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Мари |
> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се |
} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нек |
ш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо п |
<p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде |
оље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад |
Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </ |
овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо виш |
каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно... |
</p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пош |
само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама шт |
ебам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} О |
Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Д |
ам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!. |
ћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласт |
им разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију |
шта више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако |
..{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <d |
јем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гле |
је куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И оп |
пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, иде |
има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким жив |
> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И |
ки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... |
шице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се нас |
таш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. |
а, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се о |
— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. < |
погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </ |
</p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох |
што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није м |
крете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>С |
? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећ |
се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, |
p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} |
аш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са ов |
?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме |
ашним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог |
окове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га |
ече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p |
и стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејан |
е!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p> |
се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа |
пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суш |
а Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њи |
браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким |
/p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” < |
а је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па |
</p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде |
але! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увра |
то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и |
се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би и |
отово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. |
ао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћ |
</p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато |
p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало |
поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> |
ече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!.. |
емо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку |
аигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвал |
под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до ми |
себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} |
То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће. |
xml:id="SRP18963_C1.13"> <head>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} |
Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— |
срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде к |
ного уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека |
</p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно ка |
војих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је З |
р она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао с |
страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може обор |
овека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му |
би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не з |
елокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танч |
</p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у |
та пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опе |
Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе о |
е.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко т |
воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан |
<p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то |
а боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује С |
>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и уп |
ећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако |
— повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко х |
рњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове ко |
S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе њег |
о колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је зна |
Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког |
!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја |
ори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} |
крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на ш |
</p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле |
начким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице м |
се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече |
е нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само о |
па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи њ |
их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зе |
то не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце ј |
ко му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи |
аројко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. |
ао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само |
ма обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! |
знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео |
ић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то о |
па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац њего |
прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћем |
је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} |
ло, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља д |
у руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста |
.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жа |
његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радит |
аша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом мо |
то их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та миса |
егла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше... |
пао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у душ |
... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} |
о. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} П |
још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Ант |
Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клања |
цу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је п |
S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како |
је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, |
на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и об |
вио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50. |
а су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама |
ричест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћи |
је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла прек |
кове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху мн |
алац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p> |
онављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је би |
ми Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски па |
н седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је п |
Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Б |
а коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беш |
ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већи |
ан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је |
а, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изи |
ва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише ст |
не старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: < |
и, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> |
> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан пон |
, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јели |
пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и |
имо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </ |
не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше оп |
а поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдел |
о и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слат |
влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко ст |
S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и гла |
идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека д |
на нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на |
е?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би |
Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију |
Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби! |
? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — |
нога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он |
де ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И по |
ко рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, а |
м да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више воли |
м: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи.. |
оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— |
ва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила |
ће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!. |
Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, р |
ино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кл |
ркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га сти |
ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да |
и Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не из |
Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми с |
<p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојиц |
>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећим |
шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— |
p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући |
ући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и М |
прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> < |
/p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... < |
знам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако љ |
а задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, стра |
теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} |
сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја |
Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Суз |
а га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му с |
е, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја |
е Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смр |
. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му по |
— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Ст |
S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p |
ампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} К |
ане.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> |
— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, прима |
а, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! < |
акати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, к |
! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Ст |
рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу |
упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију |
такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{ |
p>— Видим, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — |
лаву, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S |
а ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздр |
{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног с |
е. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џа |
ј да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лаг |
ишта, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам |
ом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад по |
>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!.. |
м право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа н |
рушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, чести |
оглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, |
из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се ни |
Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко |
бити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако |
? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. < |
... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} |
— виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко |
ке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И п |
им смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. |
ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> < |
о живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!.. |
привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} |
сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И н |
Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу |
је неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смеш |
рате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми |
<p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни |
више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> < |
постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми |
тели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погле |
о, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу п |
тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре |
Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се н |
обом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љ |
ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као уби |
/p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракиј |
Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да м |
и паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бо |
, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад з |
руги твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искали |
ао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p> |
се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... |
/p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у једа |
Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајц |
меће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица са |
о се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, |
ажен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} О |
</p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. |
војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </ |
глед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!.. |
</p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не |
овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да |
му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!.. |
а си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!.. |
ко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лије |
о сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице |
укну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан |
и отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! < |
а ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад |
је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине реч |
што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... < |
О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S |
права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме ни |
том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, п |
ма, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим |
...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добр |
огами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p> |
> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не т |
ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— |
и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га |
.{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја са |
за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, |
p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране |
не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћут |
и истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен санд |
Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S |
росто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао |
ну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети ж |
век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак п |
о!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — |
ече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> |
Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлете |
у — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њем |
ита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражи |
ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И |
.{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи с |
/p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p |
иван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Ма |
кса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то |
е подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се памет |
х: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао |
ивао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му им |
о лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!. |
од!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара |
ознаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде прич |
>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се гла |
.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— |
и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се |
олена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао |
клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан св |
.{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, |
..{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борит |
лексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице |
отећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} |
<p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{ |
p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо... |
а уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је |
</p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не пр |
смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега бл |
</p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од м |
кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина х |
...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> < |
човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек |
} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по тел |
си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је |
па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да с |
е на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекс |
</p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— |
...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... |
рихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад с |
:id="SRP18963_C2.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног |
Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како во |
отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте.. |
е.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада |
— Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станк |
, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред на |
о ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си |
ијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Га |
аву!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка |
Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаш |
— рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошч |
. </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и ви |
једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, ка |
ико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не |
е поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет вел |
— Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја пет |
лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је наз |
о био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. < |
страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају |
Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— |
one unit="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан |
d>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци ви |
пало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а неж |
неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш.. |
<p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и св |
.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угл |
лајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од |
заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. < |
а земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је |
погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси ж |
бом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пр |
/p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо |
ску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо з |
до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p |
пишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} |
вити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </ |
вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чека |
је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> < |
ремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све |
</p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт о |
и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. < |
о ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш би |
удене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> < |
аха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запа |
иш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до м |
ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе |
ојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема |
ећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поре |
му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он рас |
видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешт |
начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Е |
апоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и п |
танко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну с |
<p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не |
. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p> |
око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању |
а.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је |
а куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало |
е Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> |
гаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело сам |
рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, сн |
стало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио |
као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И |
опа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његово |
тепеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} |
о знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му |
рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље |
ека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} |
десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до хр |
<p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, |
гано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право з |
ед њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Сто |
ле.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, |
гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. |
и рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би |
ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково. |
дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се нат |
де, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} |
расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти |
— још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окр |
да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан |
ђе много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш ве |
Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Ч |
амбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p |
арут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, |
иђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Ти |
/p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!. |
премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искал |
негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседал |
. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ле |
д Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео |
спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; |
ли не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, |
чин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа |
же. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се |
е руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... |
ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи |
</p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— |
руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пу |
ао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S |
Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као |
p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>Т |
браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му |
} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја! |
.. </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p |
у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у |
не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сут |
{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигд |
ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одс |
емиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шар |
ив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, |
ве.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </ |
мену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном |
p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мир |
стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... |
опана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладов |
кса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала |
„кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разго |
ати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала |
лоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p> |
Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — р |
} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Мога |
зан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> |
јиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише |
иђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је пр |
ро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> |
! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све ж |
ну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. |
о јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођо |
о је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иве |
д запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Ив |
дети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушк |
по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, |
дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуз |
којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} |
уза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајду |
ову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. |
.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лон |
ца му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оста |
од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родит |
у, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто |
кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и изва |
рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му с |
у!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— |
рошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На зд |
ржи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му |
снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малакса |
шни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, ст |
кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, се |
А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На гро |
јући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код к |
евојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиж |
није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Ст |
} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— |
ира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... < |
чи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p |
’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да |
ако стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> |
} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да од |
еку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи |
{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се |
Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, |
ндур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, о |
. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} |
</p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алекс |
ош вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истин |
о завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек ду |
<p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се поја |
ође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко |
му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Панд |
и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!. |
, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте |
р појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе |
м дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде х |
S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... в |
е његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин по |
ади? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које. |
е било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпо |
д писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали |
пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну |
баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, |
е то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад |
и смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Ч |
о овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отид |
ки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико и |
и?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак |
д дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о |
ослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око сед |
: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауч |
еке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p> |
виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} |
— пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хт |
емо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа н |
а. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земљ |
мањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало г |
на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешн |
асмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растај |
!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па к |
> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!... |
ли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече к |
гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне |
— Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у |
бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила |
ко ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и |
е куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> |
а, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странс |
— нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?.. |
Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> |
а, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; ди |
каменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака срка |
</p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелиц |
с се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће б |
а. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је п |
жите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p |
лослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у ш |
срте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих |
месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. < |
ека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову |
<p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда |
Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви |
њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар б |
Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вал |
... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да п |
на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око м |
н ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и |
харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </di |
од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! |
под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — |
атраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, х |
.. </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта |
буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Пр |
усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapt |
ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве |
че кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринк |
м! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Ж |
Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> |
Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у |
— рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, пре |
чин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гд |
пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана... |
</p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освет |
у: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да |
<p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — |
Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? |
реши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је |
мислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. |
е „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече |
се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа |
ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и |
} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад |
е да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то најв |
Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дођ |
ћ. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, |
ко покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да |
ра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </ |
реба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p |
окат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини |
д сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором.. |
ј казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S |
а ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би |
/p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, |
замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> < |
према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси |
авадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко |
и сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја |
и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? |
лаву скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких |
ео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... пр |
{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! |
— окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти |
Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава |
S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет |
пријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!... |
> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После по |
! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко |
дне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p> |
узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Але |
ама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје |
отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се |
кинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи. |
је баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ов |
стао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, |
ве стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина сво |
нем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо |
Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто тр |
...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за |
убоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћута |
шла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплак |
ладене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих д |
ка. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p |
ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, при |
е један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— |
е насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић |
преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена |
су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се с |
алити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} К |
оћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ух |
„Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа |
земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја |
би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!. |
што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну |
је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Мил |
ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше ц |
ш хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним пог |
е огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренер |
лдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!. |
ку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из ша |
S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! < |
има неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами |
е главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од су |
— Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Д |
растао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Ц |
амо да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла гол |
уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба |
че Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало вр |
!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, велим |
имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у |
ар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да са |
— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </ |
Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам зн |
Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је гово |
S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S |
!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наде |
послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p |
е. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе оног |
како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </ |
ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како |
ву. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <di |
не одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу т |
ави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окре |
ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца |
ова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страд |
</p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} |
} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку |
оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад |
клоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују |
о, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— |
мејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Как |
ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ће |
к ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, к |
астао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из |
рнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не б |
му? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће |
ева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — |
рамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вриј |
Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> < |
и је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А |
А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти нис |
ни, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву |
м ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све |
ло наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или |
е, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши |
здано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. |
>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао |
ути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} И |
нку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати |
мо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} |
међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад о |
p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја |
го у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право д |
ви!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!. |
њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу |
...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погл |
ошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А |
си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом |
а се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што |
мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из п |
еда она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> |
вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме при |
се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па |
пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... < |
то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али |
је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још о |
журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешт |
тарешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих с |
!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега са |
бојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим |
ш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметну |
бро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— |
} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће |
е нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним. |
мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у |
S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам |
нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, |
е радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И н |
ница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте ј |
бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потра |
е и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размис |
} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори с |
Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једн |
нем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог правед |
синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! < |
мамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Ла |
ле кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да |
шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, |
овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати |
мет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{ |
Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и д |
ићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред |
азирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. |
ле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуг |
учите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S |
— запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио |
ече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> |
а немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на |
ије са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S |
и сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} |
..{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром |
</p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у м |
и друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твој |
инио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p |
ати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помо |
ију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </ |
а ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> |
...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — ме |
тра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!.. |
ко он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну на |
рећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и к |
онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелиц |
, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, |
p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— |
p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накос |
је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља |
ко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кај |
} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> |
?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је |
Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест |
ишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се да |
тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га |
и кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не |
<p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... че |
шити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада |
. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори ист |
>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?. |
Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: н |
гу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да св |
.{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти в |
. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? |
д те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити |
сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога к |
крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чу |
елу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше |
</p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, |
— насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зек |
дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако г |
̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га |
ји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете ха |
Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S |
о пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слу |
ео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од ра |
азвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда |
ицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Ј |
што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... у |
... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> < |
и кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теб |
</p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како |
</p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> |
ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... < |
тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Ст |
екох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Не |
Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, ко |
/p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И с |
еш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где |
се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите |
м да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на |
ђе му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде |
ак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати др |
p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, |
буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p |
Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрв |
зговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на |
аши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} |
кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за једа |
...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упол |
и — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!... |
у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би и |
е! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече |
/p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ |
како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш је |
рити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи.. |
а их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{ |
мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p> |
ао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?.. |
у ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазит |
га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га |
ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну рук |
</p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођ |
? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поч |
и за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош |
вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опрос |
шмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав нег |
Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p |
вор који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S |
а!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не с |
> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зл |
— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми бл |
итао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки ст |
!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. |
и.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестил |
е, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, |
ним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплет |
уче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не мож |
ка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и |
ојутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је прокл |
уму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како н |
с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p |
е. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да |
ости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам |
оре: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети д |
на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину! |
Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. < |
од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} |
Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човек |
кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! |
лим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ни |
руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!. |
ван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — |
!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп |
м, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам |
ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он |
!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплаши |
ра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Тур |
аграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p> |
бјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} О |
огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је |
вом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак. |
капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и суз |
не душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане |
слаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је сте |
ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољуби |
рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... |
м...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми |
уди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и |
Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њ |
ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, |
олим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је |
ја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најс |
че га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} |
ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам |
p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{ |
је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бај |
вио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге |
обратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— |
рате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јо |
ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> |
ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад |
</p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога |
ротивити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи |
} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим дани |
оме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са |
е дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он |
рекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену о |
му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хле |
{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп |
екса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако р |
<p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси кри |
ати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева |
и је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, |
уком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, |
таде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и |
нога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девој |
шо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе с |
готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћем |
> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на неб |
<p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— |
си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на |
м! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си с |
уђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ј |
ам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се про |
исам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћер |
ам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Ас |
>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p |
Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} |
е чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где |
p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша |
, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја |
ли ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па |
о и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. |
као?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју св |
. можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли |
ојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— До |
вца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну |
у се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p> |
башу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници |
ма твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутра |
његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог |
небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> |
</p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— |
беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S |
ви Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не з |
— прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, |
{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живе |
!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој |
жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом ме |
за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу |
и!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{ |
ш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем п |
ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— З |
. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме |
само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S |
е! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Ка |
ама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне |
/p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} |
е бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је то |
p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра |
Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на |
вати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, |
и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и |
јамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од в |
p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... |
{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то |
Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем д |
p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођо |
претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку |
ају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <mi |
мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p> |
а Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p> |
то ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Зна |
у и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Мил |
— премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити д |
/p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема поро |
помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p |
ш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је х |
ришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Тр |
ачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаме |
будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} |
зе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </ |
седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> |
рити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој |
пет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет ста |
епа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми |
<p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Ниса |
ту, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шал |
џић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и |
незду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли и |
драво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем |
. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p> |
ркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, |
О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћ |
та детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... |
..{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много на |
својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и запла |
p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром бил |
и живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да са |
емој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад |
какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с р |
тављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... н |
<p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били |
>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поруч |
па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Ста |
ан. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти |
мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, |
<p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узе |
о... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Н |
— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно са |
. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном |
{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} |
ослушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми |
ког ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... |
P18963_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је |
. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родит |
а онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом |
е богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и |
еше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— С |
p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим брат |
љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак |
па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум |
а се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади |
а пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће про |
вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли |
читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко |
<p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружин |
ио насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак |
ијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> |
тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слем |
што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не |
а!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби |
о...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи |
.. </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више. |
бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у |
..{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао |
већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у р |
тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топ |
разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али |
ом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </ |
/p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што |
ли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несре |
о заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> |
као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже. |
у.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси |
</p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и |
<p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него ре |
</p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брж |
е, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу свој |
пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта рад |
рво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p |
од опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, бра |
<p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамо |
и своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је ва |
све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S |
вију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекс |
ди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да |
проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — |
ељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај м |
нове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке |
ао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, б |
спореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така |
ију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Ми |
наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} |
</p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокча |
Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти |
озница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да |
како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, иг |
анас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Ре |
!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама |
људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — у |
. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па |
требно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од прот |
<p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. |
p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука? |
у молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће |
вши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!... |
слим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p> |
више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста с |
сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! |
н мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас реч |
/p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајд |
p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станк |
ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он |
<p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ће |
ечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узр |
као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, |
од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да м |
сла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пуш |
{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p |
ости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле |
бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза о |
{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} |
ћи капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто пролом |
дитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били су н |
д Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у |
е и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа ни |
— рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> |
меја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А к |
. — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо ре |
д главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопљ |
он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>С |
н свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокча |
Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алек |
га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>Пос |
ћи... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима |
онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша ј |
ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p |
шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А ш |
јан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити |
и старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! </p> <p>— Бог доб |
емирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. |
>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово в |
то имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— |
..” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од вез |
крете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Иван |
оша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па.. |
<p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер |
аставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и |
ма, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може наглед |
м... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p |
о је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки с |
>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо |
рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му |
в. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде |
војку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— Дајем |
? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{ |
Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп М |
> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сје |
до гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад ј |
ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — р |
p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој |
. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз |
човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је зд |
чи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Ид |
не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p> |
p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!... |
да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке |
де низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, ал |
олико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. |
/p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађа |
Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> < |
ги дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>К |
аде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот |
води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако как |
смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Ш |
Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се о |
} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови у |
— пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хо |
егони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља б |
а Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не д |
упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић по |
p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може! |
се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелиц |
63_C2.15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповес |
>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, прем |
. — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а он |
S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта |
а као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког |
стала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> < |
> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти го |
ексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> |
ајприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} |
о сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је |
на. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена п |
д разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и прис |
ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућ |
ам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Уда |
дан од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. |
оп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазар |
пио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин у |
на мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. < |
<p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="c |
ота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа |
сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. |
n" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуриш |
никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — у |
е заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао с |
их ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то |
... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Нег |
p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми |
вата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S |
аден оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одм |
мак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је дав |
S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Ц |
Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, |
ш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S |
<p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ј |
у име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлег |
милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мој |
ојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе. |
к!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши |
дај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хо |
у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прих |
: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хва |
чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!... |
оме она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не остављ |
едва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? |
а опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?.. |
ко је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Ц |
његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Мил |
пић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> < |
му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече |
знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзи |
њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти |
рао је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!. |
. </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је в |
Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Сн |
<p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! |
врше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је |
</p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда |
>— А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу |
им!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога з |
на од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушор |
не и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се |
н није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је |
бити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручј |
ше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребац |
— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена. |
јка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упит |
S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао |
p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; јо |
рну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један ју |
више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S |
Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква н |
иже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога т |
па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други јед |
иће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар |
ђе.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа |
ити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Д |
ече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало ср |
/p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека |
ју, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао чов |
<p>— Још једанпут велим: коме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је |
дрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш |
цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној |
<p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p |
дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека с |
r" xml:id="SRP18963_C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиж |
!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{ |
е може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зе |
? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрве |
воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, није |
у по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, |
благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао |
Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао |
S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових ст |
дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакос |
, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар б |
м говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најм |
по, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и с |
ван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче |
>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени ре |
о му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да |
их!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи д |
заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Цр |
ЈАРАНИ</head> <p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сеља |
а. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо |
зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп зап |
лексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Ми |
ту Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже |
а њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} |
о, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} М |
о Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S |
. како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! |
које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти |
ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, |
у и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ни |
!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p |
се... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му вра |
очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће |
свим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, |
} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо г |
а теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} |
обом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и |
ет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка |
е види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим |
ећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... |
нко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви |
уче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку с |
ог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немој |
</p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио |
Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчи |
превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, |
главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тум |
ога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво д |
око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пр |
а штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бе |
и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседо |
о се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да |
— Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> |
ринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него |
војој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и ви |
и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних за |
е... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревет |
кса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти м |
Г </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под |
спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца |
? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— |
ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, |
варен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не мо |
ад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких |
...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— |
а је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје |
ко пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} |
Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мисли |
аш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и |
ео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, а |
</p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како о |
, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је о |
е опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, измеђ |
у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим |
пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и |
e> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови. |
>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је погл |
кне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди н |
е ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, по |
</p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p> |
> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и |
ка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је |
Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се |
} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, |
ем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> < |
његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} О |
гледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са |
е на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>С |
шка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснил |
..{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име |
ед шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека |
се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> |
е више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type |
ија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже |
е му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — ц |
је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући... |
сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Да |
ваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... ј |
умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда посед |
/p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све |
домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право ид |
огледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Не |
ешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у |
ута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану.. |
си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шт |
м ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже г |
њеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им |
љини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила прир |
ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> < |
и се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да |
и могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете |
голица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око ус |
нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... |
ике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он |
о прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека ј |
...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи с |
оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па |
о је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, ка |
</p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш л |
једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S |
Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> |
првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи |
испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог н |
та га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> < |
више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп |
аја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они |
штовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио |
знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме глав |
аше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до к |
да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— П |
му...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њ |
размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако за |
асовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је |
мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погин |
смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да |
дведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лага |
р је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му |
е сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим |
све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и |
ели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако ура |
стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу |
евине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт чо |
лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су д |
ац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А |
па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, |
ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му уби |
ричекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу св |
као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одб |
ега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> |
и чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у |
е Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо ј |
е образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
ну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на м |
е погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни |
ју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима |
ар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао |
анас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у |
} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место |
морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са свој |
а: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они так |
S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Вел |
јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да |
рекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао д |
неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, |
Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван |
/p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p |
и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина м |
а вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– |
— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја ве |
ет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде |
ма би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само с |
та. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече о |
... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубра |
ему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу. |
у.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јови |
Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка |
поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је сваког |
риђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </ |
удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он |
свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!.. |
не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више на |
си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије |
> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да |
о га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Т |
<head>8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је так |
ислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Д |
ва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зи |
рна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зид |
... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже глав |
е и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од ку |
сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — ц |
анко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Ла |
> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Ст |
и.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, |
човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Жура |
у иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: |
</p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на јед |
. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што ура |
а под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро с |
о да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; |
браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, н |
ече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Цр |
димао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њег |
шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Ма |
и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он с |
дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан под |
га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по |
се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, ка |
ети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очим |
и главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изус |
и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар да |
а је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па |
старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде заб |
Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све |
да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} |
је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> |
н другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, |
..{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— |
брету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} До |
p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би бил |
</p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? < |
ојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у стра |
Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Же |
/p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добр |
је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и п |
?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и |
ође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> |
их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!.. |
/p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та он |
не ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... |
а.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном |
те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже на |
и.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{ |
је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p> |
ош. — Доста им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!. |
, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} П |
Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p |
, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, |
је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Зго |
дбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — ре |
.. </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећ |
амо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта вели |
ој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али не |
мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шум |
ринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p |
ети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— П |
опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> < |
а.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није |
чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! |
<p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам т |
а језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити д |
и се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај |
ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овд |
p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате |
Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији м |
ји и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од к |
</p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!.. |
кад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како |
ам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{ |
апат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеј |
г ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како |
ри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А ш |
Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш |
само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу |
> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} |
ет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} От |
ц.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жура |
а се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} С |
као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледај |
тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и |
јен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а тол |
село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам... |
ед ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Стан |
м разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви бр |
месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што ч |
ко чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станк |
/p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије |
/p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год |
очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мисли |
а ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је бого |
</p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} |
ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па оп |
равио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Ни |
ше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Д |
врзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се к |
ло свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња |
.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од |
танко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, си |
е мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што л |
брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина и |
снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{ |
етве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу по |
а нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео б |
асквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, |
нути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно к |
Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку |
поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега |
раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, п |
<p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, зб |
ку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да |
памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изид |
мет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао |
{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лаза |
м заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко |
{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему т |
а његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Ок |
ј човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати |
ино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Ла |
би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} З |
p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступ |
..{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред |
попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он |
еленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о |
је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турск |
сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним запов |
тала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногиће |
не на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мор |
} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, п |
метан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S |
ече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> < |
тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се |
лио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренута |
но. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта л |
му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као злик |
да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то |
/p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца изб |
узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били ко |
Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} |
икаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се |
исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољн |
рско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потраж |
ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И на |
е град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да |
ри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— |
{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо |
није и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја |
а крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— По |
ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближ |
азимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је |
Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми |
смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као |
пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Д |
ед шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће |
жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији |
е Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. |
бин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где |
Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама |
ен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снаг |
је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </ |
о...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељ |
који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини ш |
ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш |
{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? |
н савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два |
се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрост |
е, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— |
врши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија |
могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш ч |
у Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и |
сече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздиш |
/p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мисли |
е са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин с |
убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ног |
ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да |
Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— |
биће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се |
аго моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла свој |
реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети |
Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сил |
Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ниш |
их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Д |
го. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Мило |
окле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешк |
наш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — р |
новато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> < |
<p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао н |
мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мисл |
н.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуш |
м је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер см |
а им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком гово |
а бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га исто |
</p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, н |
</p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </ |
о, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута |
он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шај |
? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом |
е уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и |
гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Ј |
у не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, |
чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја |
ојом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: < |
у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видој |
таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурил |
шњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице |
ац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а оста |
јвредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четоват |
звезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, |
!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху бр |
xml:id="SRP18963_C3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме се |
е му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са уста |
ма, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Л |
Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} |
о!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Иван |
а твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у плам |
ђе воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} |
н поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </di |
Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> < |
ра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — р |
корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше |
или шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону д |
његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим |
тимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га |
е, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако! |
, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ј |
орно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узе |
што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> < |
шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> |
марао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} |
али више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари |
но хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! |
си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> |
их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и |
ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> |
<p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— |
је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овак |
Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, |
лећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> |
— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— |
— није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме |
p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми |
на...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Мн |
ница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзанов |
само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, л |
{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ног |
аповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати до |
је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном р |
данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је |
е бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше и |
дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљ |
та ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раз |
ону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу де |
p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало |
правити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке |
оће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Ла |
шао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диж |
<p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час св |
као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — |
идјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Ива |
а пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако |
гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не |
отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> < |
грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? |
е Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је посл |
</p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p |
е у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну поли |
а се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изи |
P18963_C2.12"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} |
да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао |
опи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сам |
је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> |
На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не дол |
ди пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десни |
ста.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из о |
оји такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија из сваког |
их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станк |
? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видет |
страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома |
аког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где мл |
нда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Шт |
У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину |
е други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чи |
ла, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из к |
це, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна |
овек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме |
а хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе стариј |
ледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили |
S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе |
то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он от |
пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство |
чинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо тво |
му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му |
ји!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио |
То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост к |
и ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они сме |
о сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у |
тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није |
ојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и је |
има.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. |
од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га |
ени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прст |
идите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> |
Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмба |
а. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи |
— Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се |
ош спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће мно |
село као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за в |
ају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета |
! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p |
елост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после с |
ву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу |
де како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за с |
те мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?! |
на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш с |
Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што г |
!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> |
<p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а дана |
таде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, |
и она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара |
црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станк |
Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај л |
ртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли |
ољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву |
онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њени |
<p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну рук |
у беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и |
/p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дев |
о нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја ми |
ну... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи |
а, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. < |
га нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босн |
е.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под њег |
, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, |
и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци. |
Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме к |
-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кул |
како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа |
ресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се чов |
од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S |
ао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не |
братиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— |
хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људм |
ечистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код |
е: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јак |
.{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метну |
е човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остав |
</p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p |
ивеће колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!... |
м га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет |
одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај |
не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брин |
/p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> |
.. </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан к |
пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а руме |
мо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! |
? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људ |
после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле вели |
као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л |
ван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мр |
н!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле д |
тко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станк |
ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? < |
бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у ва |
а продрети до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако |
ћати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао |
убаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би ре |
рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О |
у насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други |
Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање |
оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} |
вао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!.. |
јим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подес |
што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку |
лим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз |
па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладн |
<p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... |
са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бо |
. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза г |
а жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И ста |
!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, с |
Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло чес |
p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза |
А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — Т |
и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа. |
е сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два |
оденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу вран |
јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти |
једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, ве |
!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надар |
онили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде |
питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> < |
а је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и |
што послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш |
а трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега не |
е!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још |
авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отиша |
чви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојн |
да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да |
онело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Сев |
е што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужас |
во!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати |
не тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста ж |
тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта с |
...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p |
рам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S |
вота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — с |
аге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да |
и врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Г |
е и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> |
а учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станк |
ита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као |
свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је |
{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Ј |
у вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица |
>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачек |
се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из пр |
а обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто п |
Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дрено |
и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви |
и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринк |
> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Вели |
идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кр |
он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — |
то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} |
— све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — |
она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је п |
рава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А |
чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собо |
шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— А |
е? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо |
} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> |
глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуч |
Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, мл |
ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао |
рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не уме |
била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам |
се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселим |
с главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па |
а падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја ос |
Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... |
док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не реко |
ара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао |
ва посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у гл |
p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе наре |
</p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа |
тао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} И |
м јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над |
у па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бри |
, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жу |
p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. |
жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко |
од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесн |
је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Шт |
рце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинил |
ојводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја |
да” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p> |
у оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у |
што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Села |
ко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати? |
ен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на |
не громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, |
<p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа к |
/p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим |
ковче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... |
ни у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка по |
о запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајду |
чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушк |
он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен у |
Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за |
је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, т |
ј што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али |
же!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муњ |
S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме ст |
н је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном. |
Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Марин |
ла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад |
.. — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио д |
м ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би мог |
ко у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — р |
уњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се |
Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чут |
, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљ |
} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на ј |
>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а |
<p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али |
крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговор |
поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, п |
Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> |
и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас |
о на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> |
о ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p |
еше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш |
поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш |
сла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао д |
соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби |
оверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И н |
.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаш |
</p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А |
ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> |
она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу |
овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То |
, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гл |
је задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није |
чва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у при |
ла тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену |
<p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су п |
мом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Ди |
рм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми бе |
доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри |
дине само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине |
рчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај ог |
Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарн |
ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, |
бити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и о |
беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе свр |
ругој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека |
свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио |
орцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у п |
нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— |
бе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио |
да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, т |
дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, |
тати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко п |
екрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти |
</p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него |
Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се |
орим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме п |
зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На сп |
о баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> |
данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и |
беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на мест |
Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали! |
ао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пази |
S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их |
Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, сам |
ј он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толи |
а издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осве |
с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страш |
тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је |
</p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови ј |
долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе |
ше и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цврк |
ни Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p |
ш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која б |
ија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{ |
Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је би |
Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назир |
ветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из |
њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе |
енути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херце |
н замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, ота |
клети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И ста |
танку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, а |
у своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај на |
и су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p> |
х, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити ко |
баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ак |
ише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекство |
у се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казни |
<p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не мо |
</p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — |
</p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су п |
да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко |
е натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти |
инци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би с |
<p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широ |
Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко н |
њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био |
м бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{ |
поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапц |
е то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити о |
е окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда |
нама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — ци |
>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја |
евежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило ка |
{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа |
глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, |
S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше |
— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам |
разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јун |
нило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шум |
не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролази |
нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — |
трашно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стог |
>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем |
стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, к |
боде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад с |
<p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара |
/p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Стр |
лазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пре |
римао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло зад |
о, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукл |
заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а |
набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке |
ачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— |
тишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај р |
ш и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то |
, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацв |
еш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа с |
гу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке си |
S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} |
ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око |
... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?. |
је, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, М |
кочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висо |
о, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко |
ак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, б |
/p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </ |
сеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p |
ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросит |
Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклон |
ном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што |
говор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... |
ко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћ |
Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем |
су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко |
и?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам |
> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљу |
вих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскор |
војицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте умо |
ма никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Зв |
Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чин |
Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјете |
Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="cha |
ом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Ста |
он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни |
<p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се см |
</p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме |
{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сма |
..{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним п |
о мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се ма |
поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да |
су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па |
„Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док сам |
кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпо |
шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на |
у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не б |
и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свак |
{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле |
ох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па |
— оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се |
не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две ма |
.. </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред ок |
!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </ |
S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку н |
овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар д |
о је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда |
евојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје |
мбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одво |
ати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека ви |
попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— |
денише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, |
рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да |
опо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... < |
а, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита |
ија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још ни |
као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> < |
p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним о |
>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледа |
ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу храни |
благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га |
и... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе м |
Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} |
S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ива |
и им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} |
Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехо |
А Лазару клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је т |
ита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово.. |
!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се |
p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету |
путаше: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p> |
. </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово врем |
ој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја мо |
елимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не б |
, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S |
ећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!.. |
{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он ниј |
ва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна |
ди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметн |
о се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина |
Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но |
ане да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!... |
а нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А п |
ти каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са |
момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо си |
и Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p> |
ти поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе в |
нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опе |
на!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити леп |
тојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена |
на да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели |
>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни |
/p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у ка |
Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо |
и своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва |
о види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се на |
па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да |
ћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су зав |
> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" |
твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, за |
ко топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му |
— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори |
</p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака с |
Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех |
кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ |
већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега. |
чно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у |
а преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му |
ет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као ка |
анка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео к |
ташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљи |
знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека |
болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> < |
<p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да с |
а ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико са |
ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако |
једанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелиц |
а. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Б |
пре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш са |
ш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бле |
и Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па |
ли... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Сам |
оже; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{ |
јке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме х |
о и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — уп |
на уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима.. |
о тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребиј |
оворили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p |
Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S |
еп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> |
; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Ц |
, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш |
кочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — |
тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кр |
Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам |
пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунц |
твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слу |
лико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катић |
најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у |
че! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{ |
> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да |
чајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху |
свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке |
ш Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узи |
лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Вој |
Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — |
е раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило |
о девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она |
главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме |
... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S |
таве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> |
на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база |
Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па |
пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полуд |
ода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан м |
рушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговар |
у клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S |
ти за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се зане |
.. </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут |
} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи |
мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на |
<p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се |
лас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као |
.{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће |
во да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли пор |
е задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим |
чанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврт |
ли како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке ба |
де Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Ст |
рну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, |
ру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И |
данпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турск |
одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ гр |
озница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље |
..{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као нест |
, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, ка |
ила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... |
ити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа до |
е се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај |
кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да пр |
</p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува сво |
о је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што |
ао да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непри |
н пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и по |
у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је глас |
поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше |
је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што |
небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} |
о свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не |
спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И н |
чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљ |
на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати |
чне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како |
е да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшн |
! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић |
, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражар |
ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што |
синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не мо |
радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми |
ра ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај пре |
шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не |
Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у жи |
онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда |
служе госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуг |
ута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко |
диш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> < |
аћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста. |
друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио ј |
у!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, |
. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви? |
понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p |
у и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурн |
сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> < |
>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} |
мрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} |
а. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јел |
же ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Има |
<p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p |
<p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?... |
едати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Т |
ш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли. |
обом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је д |
диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} |
а га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> < |
емо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p |
. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко |
оћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведо |
д својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да |
бијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под сво |
ца пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човек |
и све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву теко |
ирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам глав |
као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су |
} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је његов |
ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој п |
ар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стег |
па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имал |
га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p |
</p> <p>— Ја!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако! |
мо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са бр |
ожете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде |
вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки |
га ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда.. |
ш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше.. |
спред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p> |
шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То ш |
ите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста та |
хових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је |
це јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му |
је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једно |
си. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је б |
и! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру |
два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко |
тио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. |
олико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за у |
Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече |
ди?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као о |
ићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шт |
а погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Нег |
ао опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто |
назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто ско |
овог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете |
и: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p |
ку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу |
задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола |
о било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— |
Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао |
а пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– |
и Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — не |
} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто н |
ше.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> |
је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах с |
ебе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова |
> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми шт |
ладић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу повед |
ти на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се п |
чинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Зна |
дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!. |
лицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> |
Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе |
еба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пун |
еку?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао |
Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, |
е турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденк |
, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се |
.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </ |
о он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовиц |
Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Н |
трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p> |
пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је са |
још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Р |
све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не з |
p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} Т |
р им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </ |
нам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, |
кви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посл |
та кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрука |
трашно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван |
о одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> < |
поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па |
образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд |
и старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни |
ушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па т |
дина!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа мој |
. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— К |
Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега п |
о шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; т |
та свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдј |
Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си |
ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не п |
ни опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуна |
кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на |
ик, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, п |
делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој ду |
пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пут |
и а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су за |
, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не |
иво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људ |
енути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син |
ао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претр |
нку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубин |
ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па не |
углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обој |
нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па |
и!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви с |
кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — н |
руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. |
ели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би |
н. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> < |
едати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p |
/p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па |
а, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Сре |
ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче |
</p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мисл |
ближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. |
Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи |
и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољст |
ли ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!... |
лети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... |
ајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробов |
И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душ |
тао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи |
ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја на |
дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника не |
ти, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... |
а гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — |
ени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад леп |
орачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком |
<p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јау |
е ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу |
не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу |
/p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од ра |
ти знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чуј |
/p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад |
кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу мој |
Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке њ |
S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село |
хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће б |
.. </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — са |
иква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> |
д њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одг |
те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> |
/p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> |
и овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него шт |
>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— |
. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не х |
душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога |
ринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Ник |
Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p |
ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. |
е ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаш |
не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва |
!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не леж |
да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душ |
. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза |
</p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно шт |
ка!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити |
ико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он |
/p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице |
!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </ |
</p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!.. |
ислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> |
ачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{ |
руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо |
...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{ |
каше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини |
>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он ута |
> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти |
е Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми |
пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећ |
тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p |
а је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи! |
{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Х |
ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај |
...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше |
одсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Ста |
домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра пад |
каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Кру |
ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти м |
главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи не |
научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где |
аже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не уга |
ветињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!.. |
нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, |
пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опко |
очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој |
и сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед |
тељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опрост |
више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умир |
твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двојица иди |
Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их м |
се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за тв |
!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда ни |
ео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Ст |
ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да |
Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се |
у им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ак |
Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немо |
гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гу |
!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и |
те мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао |
Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће вод |
жи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме св |
p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!... |
Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јур |
<p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад обор |
си могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све |
.{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена! |
е којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не м |
Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... |
као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио до |
знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде цер |
а до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет |
кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми |
} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоћ |
а викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јун |
сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, |
његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, |
>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} |
а сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то о |
p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и |
аков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p> |
исине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он проме |
го да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче |
е лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад |
ог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, |
стуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја |
а се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољ |
и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> < |
те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухва |
сти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо |
: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кро |
а пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да |
>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгин |
во, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу |
уд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао |
другари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — реч |
о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>З |
— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S |
кле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа |
S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели |
добри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— |
е био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим |
— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвал |
ј хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па |
ди, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а |
м пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру |
је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чини |
S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!. |
а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али сам |
турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> < |
ви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Кос |
Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> |
мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већи |
те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} |
p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле |
у!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док жи |
рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> < |
} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Г |
курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... |
{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p |
шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> < |
> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси |
велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и по |
заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робљ |
ина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића дуго, дуго!.. |
очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, |
ити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке |
Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за |
и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо м |
донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа. |
еба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... н |
ја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти з |
рдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subSection" /> < |
е, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невољ |
..{S} Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну |
<p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче хо |
...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура |
еда их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио! |
што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онак |
S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме о |
и: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће |
> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као д |
... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана н |
енуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p |
и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... < |
а.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрж |
Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учи |
амо бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке |
p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — р |
како открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао |
ј! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи пи |
е поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где б |
заху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Мо |
, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају колена... лице |
намо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су по |
у је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекива |
о је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, призна |
суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело |
ојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али |
Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} |
ожеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </ |
е лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја н |
и наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога |
пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам |
у!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али. |
у оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка з |
</p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оц |
с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет |
!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође мно |
ајбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </ |
есте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врат |
, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих |
о није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао |
Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих |
<p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, |
аки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи ку |
обарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар |
!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} |
ке; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — з |
део те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p |
з главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ. |
н, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита м |
е припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} |
, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћ |
ве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш |
и нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода д |
и ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се |
, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави |
ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} |
и... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> < |
тву: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хај |
дух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до св |
бицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опр |
уседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по су |
— рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један ч |
одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> |
је него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих к |
дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{ |
праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... < |
од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини послед |
свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, |
реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике |
нда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас вика |
Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече оз |
па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да |
поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих с |
. </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И |
сто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се |
рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се |
ица, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било |
ћ. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо! |
да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као д |
и књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам |
<head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна к |
де капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри уч |
снија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S |
пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда |
<p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом, Иване! </p |
еши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву” |
”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} |
видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплак |
очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А ж |
Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. |
>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узм |
е диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао ј |
унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико д |
диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју беду? |
дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, |
S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p> |
ош силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како |
а се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и |
Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се та |
а мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. < |
ивот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине |
p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде |
рвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се нис |
. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— |
о. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми г |
зречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... |
а ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног не |
ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече К |
верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> |
Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика |
.{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сва |
и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта п |
мао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се |
у у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће |
ме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин! |
ка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило |
зане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан |
/p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> |
и о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на свом |
једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бит |
р ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагу |
е!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћ |
почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао с |
...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се |
ори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта |
и јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} |
арац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли г |
игао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, |
натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p |
угог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станк |
ицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, |
За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну гла |
ест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем в |
поље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тес |
ећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одс |
лаву и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојк |
ге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше с |
S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} |
. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. |
— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је п |
нко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да види |
њиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојниц |
на је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке триде |
и, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} З |
о човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{ |
му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случаје |
комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — |
непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Мла |
мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе |
е она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај о |
трпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео су |
У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p |
мислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па запове |
итајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме друго |
p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Л |
опоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га |
о истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога |
не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p |
плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p |
ће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станк |
ру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добр |
му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бив |
че Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p |
поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све |
ико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би мо |
ацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог ни |
о, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Не |
гда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па к |
ће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и дај |
казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? |
је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронел |
о у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанп |
ар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да уб |
е, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја м |
загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И те |
ребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, |
брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја.. |
О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече о |
— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора |
сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам |
дном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с цар |
би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, |
тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба ка |
црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост... |
Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до кр |
се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p |
баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути? |
ћи трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и во |
>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити тво |
— рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а |
ше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речи |
какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> |
побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и |
о се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p> |
себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беш |
.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} |
рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и |
дан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто |
.{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад би |
ну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!... |
бру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба не |
, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?.. |
— Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} |
ставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од свој |
ка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси ви |
а разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у |
p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми с |
ш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било! |
не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао от |
н рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... |
друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p> |
већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја и |
свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— |
смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнут |
огић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, с |
Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин удар |
да ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и вес |
!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш |
Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> |
е удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на |
а ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам |
! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем |
ре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га пода |
— Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и |
воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— |
носито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А о |
е да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме |
> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p> |
/p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} |
кад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показа |
ма се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. < |
шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчин |
тају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p> |
ли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... |
</p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требни |
А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да |
дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — |
једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, б |
ије!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се м |
пов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он |
е пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је |
п само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се |
а све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није |
о хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разго |
о одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па до |
Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </ |
има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га |
на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио |
ом: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збуни |
/p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!.. |
та? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> < |
/p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих! |
дим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, бољ |
/p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} |
зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} |
p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </ |
p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму. |
а него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... < |
p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а |
ар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињ |
гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговор |
— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш как |
и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S |
њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} |
књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> |
сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p |
е само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш |
ли миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету |
т.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди |
Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би |
емо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} |
? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам |
ни сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они у |
иш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се |
е!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да с |
— Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад |
ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... |
... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живани |
развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што са |
зненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Ми |
вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него |
могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} |
ве је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам |
играда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На |
ексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову с |
се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{ |
у помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само кр |
заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људ |
и попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми |
ти, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо ј |
лања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде... |
много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како |
усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Нар |
и.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га сам |
ечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани |
</p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, |
само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!. |
о ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!... |
Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да |
па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам |
Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће |
да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем |
нило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши пес |
мрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p |
им такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </ |
сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало |
душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, к |
таш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— |
је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо ма |
азар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што |
илоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. |
и на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад з |
!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} |
то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је |
е међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печа |
лу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Ст |
ем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па |
видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно у |
стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мим |
.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... |
разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу бож |
p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </ |
} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да |
д собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да |
е његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и напа |
И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и з |
брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их виш |
ај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окре |
су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као цр |
дити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кро |
ом у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуц |
амислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих |
ам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} З |
и је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, реч |
е под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он |
дао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним |
да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече оп |
њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} |
. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!. |
је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу.. |
о је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то |
. шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си дон |
свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за трен |
а од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје |
душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се |
је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} |
грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као |
је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу позд |
у не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше |
јући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! |
скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она ј |
/p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хт |
вао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му за |
са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко |
p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да мож |
го, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— М |
>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </p> <p>— А и бог и људи виде да |
са? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не вол |
онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> |
само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им |
ао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта |
били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жал |
био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима |
и ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Ст |
ове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али |
се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био о |
а ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} |
S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} |
ље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покров |
ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Вел |
о врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да п |
лучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко |
на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га |
а знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја! |
Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа н |
је паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени им |
на. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: |
уни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јест |
ко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну са |
волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обо |
као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би и |
анко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авет |
<p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад ви |
} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био |
..{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се с |
што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и шт |
кљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједан |
<p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко тв |
о се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— |
м те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} |
А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. < |
кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипи |
p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у |
теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу |
него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је |
S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... |
могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара |
се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, ма |
, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко |
дражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} |
отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежа |
о! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми све |
и... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} |
едан до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, |
p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{ |
ма легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог кол |
/p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Ст |
шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <d |
а? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се он |
ече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако у |
еше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични |
о видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна п |
су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их јед |
ече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док |
Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмев |
ди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и |
Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!... |
нцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> |
и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра д |
е. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} |
епом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S |
пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Ра |
мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знат |
ар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој б |
Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову дв |
{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p |
> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја н |
стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањат |
{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко |
> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и па |
ши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је |
! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. |
пут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им |
, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам је |
им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи |
један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али |
едном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну |
вара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, п |
} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као |
убраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, |
е Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} |
ећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рука |
јдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурн |
Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у |
непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да р |
ше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео |
Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао |
Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Не |
S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа |
ваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p |
инути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па |
</quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до зар |
човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одгов |
же — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на кл |
о. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш |
наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на |
а на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не |
си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош пр |
бесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар не |
S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе |
Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно |
ан говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али |
ја кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> < |
ши.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> |
ао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учин |
свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је |
Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше т |
пколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лазару клецају к |
ивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Ду |
у радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде |
се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан.. |
ао сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек |
на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ић |
. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет д |
очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити.. |
ић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека |
оварај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из |
ву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико |
бо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> |
једам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учини |
ладену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно |
p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук |
рви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски раз |
биље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p |
уначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у ру |
шањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, |
а га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. |
животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа цр |
куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли |
ко му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на п |
уг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у |
е ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја |
и му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он |
ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и на |
!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. |
ше опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог д |
преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не оп |
јвише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најп |
квог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак |
ика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому тв |
, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох д |
ка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда пов |
... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре т |
p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p |
Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен чове |
је!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не ре |
.. </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и засп |
као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема прав |
и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити и |
тала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма св |
инко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну бо |
е мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибе |
<p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> |
/p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и поглед |
блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође |
а ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче |
у борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је |
(и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у |
.. </p> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће м |
зе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! < |
нио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим |
рах поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна памет |
и, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом |
{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако ст |
дмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви |
се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се |
{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!. |
терао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуц |
као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да |
ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико да |
че Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се |
, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца |
о Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну |
ш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> |
и...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се |
ди. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>О |
. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> < |
ка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. < |
а. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има |
нко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лаза |
нпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да |
арод!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као ро |
и онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Ал |
бане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </ |
.. </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... |
. </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, |
де по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, |
о ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} |
о вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div |
{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може ср |
ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће о |
ла снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p |
рана. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Ј |
па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у |
>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црн |
и на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више |
м ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинств |
узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </ |
хвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити |
p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му б |
од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!... |
ћао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати ка |
о је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— |
као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новц |
p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— |
очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку стар |
вете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазар |
</p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али |
т и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како |
сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови.. |
с све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду д |
ио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја ви |
мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку и |
из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека |
ад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи повет |
/p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јара |
ан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запа |
. </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу во |
ко још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни о |
<p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{ |
.{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, кр |
задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Је |
што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим бег |
А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су м |
ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци |
> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смо |
грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> |
>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као шт |
дом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога |
окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам |
} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше |
е по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко хар |
Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко |
амо садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јес |
хорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> |
> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан |
је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> < |
тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{ |
S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси б |
..{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играл |
нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хва |
на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p |
<p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пр |
ушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица би |
ков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наст |
. </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и |
уцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала со |
{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, т |
главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> |
најем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... < |
</p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је кр |
ва!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде |
више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече |
у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S |
се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш об |
тољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно |
</p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокора |
> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га |
p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја |
и у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај |
се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту |
, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p> |
— дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му |
о, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. |
— пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој |
Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, |
му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаш |
ву.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо |
тра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> |
ушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плаши |
м!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од |
ог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је и |
емам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} |
S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о с |
Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад |
ше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с пол |
— рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох чо |
помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до п |
претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суз |
ерчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крва |
И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они н |
њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом |
Алекса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радос |
вом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> |
пре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољ |
то тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје |
се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, др |
свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Пет |
мо се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — ре |
ке побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао |
Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суд |
кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И пон |
му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчи |
ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кол |
е подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па оп |
Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке матер |
лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај |
међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени с |
о зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Ал |
.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је |
свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале |
себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! |
једе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољу |
орено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— И |
/p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај |
/p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот ко |
клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један п |
рашна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринк |
е, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међу |
ма!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? |
ћима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је |
била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што м |
мо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p |
гао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а |
сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре. |
а зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. |
на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му |
{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} |
аревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака није |
се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— |
о на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу. |
слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако њего |
... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... < |
} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а |
говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — запове |
пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући. |
опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он прит |
ако дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. |
исли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. |
инков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд |
му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то |
p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, |
} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледа |
...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому њего |
> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Ма |
господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од |
/p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} |
дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро... |
оше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео |
је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озби |
ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам как |
тати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме |
S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта |
на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету п |
а. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зр |
у једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га |
вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па с |
о, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време д |
та сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчи |
се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи рум |
.. </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као |
p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се |
чајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносиш |
ин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом име |
<p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као коб |
димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита |
икати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, |
иже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не ис |
лом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ни |
укама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злоч |
д очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, си |
светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростит |
о главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> < |
ао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> < |
мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у њ |
о је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јел |
да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му с |
ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му |
не и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а |
сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао |
има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, зати |
ву!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, бр |
нкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови |
тница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моб |
аги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка |
.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па |
да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи |
грање таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој... |
Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна |
Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти по |
је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, он |
све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си ку |
.. не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И ли |
зар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> |
еколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред |
о што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мис |
д паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те ч |
ну прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. |
искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му |
а страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} |
ови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благо |
/p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Нап |
о сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осе |
p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко к |
Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Доб |
ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те би |
? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у је |
жем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није и |
д је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p |
навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, |
тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, |
S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} |
> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гра |
равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што ј |
вара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Е |
> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхта |
нда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? |
еђу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није |
Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним |
ава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све |
смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју пос |
Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; |
ре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S |
ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му п |
, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p |
<p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{ |
<p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Ма |
и девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну о |
— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> |
љајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у |
> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он пом |
. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, |
</p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и пот |
е, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и |
</p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере |
му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{ |
но по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убиће |
н застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже |
оме на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепо |
а!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њени |
Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети |
је могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокоп |
>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече |
а и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1 |
небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме |
е му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поруч |
ишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би |
гове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спав |
е, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли |
сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставил |
} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке вра |
нем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по г |
мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болес |
ло и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио |
{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави |
... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!... |
како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У т |
!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p |
падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише г |
на јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — ре |
лом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу ње |
/p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он |
о и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео |
ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из гру |
едени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </ |
</p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p |
у. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижн |
где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Дос |
е пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Збогом, с |
ишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погу |
еш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! |
ипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, |
а приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана пре |
S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. < |
...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекр |
нку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Но |
ва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је срп |
/p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и ре |
ти око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујм |
че тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диж |
да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече |
, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— О |
врзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четвр |
трах... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај как |
> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као |
су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњен |
обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и |
Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дуг |
</p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седе |
у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе бо |
ац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p |
ми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега |
иле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он |
лаву, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Он |
p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде |
замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Ве |
као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је |
отраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, ка |
и главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и прези |
ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{ |
кса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На пра |
> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осет |
... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с |
е би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближа |
није.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што |
ом убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо |
а пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале |
танку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање ха |
ао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он п |
е загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе г |
осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> |
а себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе |
таројко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови. |
отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао по |
тати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они |
умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести ма |
три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим |
е” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио. |
и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети т |
ут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа ви |
ад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају |
затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. |
о-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело |
Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати с |
се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено ли |
p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на но |
ога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </ |
н на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега |
...{S} Да ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S |
амо слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу. |
} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него |
а је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од |
овори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се ту |
шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу с |
анко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Нокт |
...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето |
ако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посрт |
И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улева |
говања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!... |
само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на |
од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— |
му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, другов |
з навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сј |
Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа |
огу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </ |
{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!. |
ви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} |
а... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним |
— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бави |
рупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разгов |
земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Св |
учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетре |
<p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!. |
му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Ал |
огао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде с |
кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана |
м па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отв |
неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у |
.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Т |
..{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло! |
ну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Ск |
х!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи |
p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао |
И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плу |
ривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш поб |
собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова |
Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се преп |
Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покр |
ча Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још сп |
<p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи |
а...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим |
шка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мр |
. </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Круш |
више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} |
Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, по |
може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свес |
/p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, |
Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, |
ња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само |
</p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? < |
дије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред м |
х! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> |
масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} |
шним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јов |
пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграј |
ве, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дуж |
своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очи |
S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака |
то цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао |
а се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају в |
азати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди к |
ом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу |
. </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо |
{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, |
... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живо |
разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш |
га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И |
танко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је б |
му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако д |
и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му с |
и обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологл |
>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бе |
.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као |
ри, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљ |
На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки |
тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на х |
... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече |
> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Ми |
аци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} |
иближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди ње |
нке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управ |
ваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — реч |
ву да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур |
да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена |
рио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа го |
таде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... < |
е како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p |
како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово |
га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} И |
ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи |
ам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p |
, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђ |
ше своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би |
> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p |
а бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од А |
ивота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p |
де!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p |
” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... |
..{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да ниј |
S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </ |
ади, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погине |
ка треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљ |
и Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </ |
. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобара |
и ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му |
едном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S |
шам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{ |
их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака ш |
дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и |
ћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па |
. </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај р |
не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не с |
.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа |
је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га ви |
оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. < |
иромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </ |
{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. |
мо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живје |
и! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> |
их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} |
сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрс |
анова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Ал |
p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се |
е није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком про |
није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земљ |
а, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа |
и Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. |
откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који ј |
/p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти |
и колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притис |
ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику |
нка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! |
Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба |
уком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и заг |
ше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p |
> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на вр |
а тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том |
инама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жу |
сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у |
као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ам |
је, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. |
ео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам |
га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз све |
его што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће |
је лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p |
ајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дел |
а убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао |
и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја пос |
ћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што |
његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му |
емена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, мо |
а, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћем |
као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— |
га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Т |
ад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговор |
у нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> |
обри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирит |
зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође п |
за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све у |
као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. |
све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Јед |
а-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску как |
зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S |
ружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харам |
ебо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и б |
отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! |
он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних п |
ћи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хт |
вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећ |
<p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казива |
и ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p |
{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> |
чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — |
ега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да |
S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Пот |
збио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му |
о, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина |
Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— П |
кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p |
барач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му ст |
} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио |
свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јат |
тиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска вој |
и је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао ша |
га паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: < |
јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разго |
ти него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита ј |
унце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако л |
оје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с |
м севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својо |
алека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга |
ећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је др |
им.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе пла |
{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Ј |
/p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поч |
о је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најб |
аране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не сме |
} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијав |
би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очев |
говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живот |
двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му ж |
тен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро |
они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је мо |
Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како м |
к хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ глав |
му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S |
} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести |
— речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сут |
— рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога.. |
зде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Стан |
м сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Ст |
осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од ств |
оћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И.. |
рим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се |
<p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Т |
Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не |
бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S |
е.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>И |
народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај |
за (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубра |
лиже прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико врем |
ко нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ ви |
погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, |
Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихват |
он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отера |
његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да |
S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао |
> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи. |
вом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну ш |
кси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде х |
ку радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од кој |
не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад из |
чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испр |
. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи по |
Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p |
димаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде при |
Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. |
шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... |
едао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поуздан |
ицу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Х |
нка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружи |
пита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{ |
раво и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! |
те твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пу |
Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— |
} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се |
пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} Т |
да га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! < |
> <p>– А како је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је |
> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево |
/p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па о |
... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У т |
} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је нау |
о, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је |
> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} |
и на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. |
тави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер |
друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није кри |
и. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече |
о није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кућ |
ко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети |
.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — о |
тас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћут |
е одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупниј |
p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не ч |
... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... < |
p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је |
</p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Об |
а! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... |
ада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лаза |
е разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p |
У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </ |
о.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити н |
зао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој |
нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се |
</p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и |
. </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у |
с. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p |
Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти ј |
ити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} |
рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, ос |
p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не бу |
ш хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, |
а. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну |
егове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебд |
ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> |
рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да |
зара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? |
елица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се... |
</p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? |
је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво |
} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћ |
ј Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?.. |
он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и к |
ађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смест |
се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> |
абац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> |
ешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се |
енице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па |
о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брц |
е стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео |
ога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} |
д се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи пр |
стављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти с |
> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> |
ђе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом |
поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? |
се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!. |
беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини |
весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом |
!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се уб |
звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још занос |
рити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p |
а руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им и |
како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полу |
шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — ре |
неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хт |
виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам |
порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, |
му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да |
ред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запреп |
ком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p> |
Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота! |
Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?.. |
p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Мо |
га пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутил |
ку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својо |
</p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро ј |
S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да рад |
е, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме му |
ти Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио |
/p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу? |
та...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p |
.{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише гл |
дно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му с |
боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро ос |
ебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има мног |
</p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овам |
ћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, |
</p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни до |
. </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата |
тка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> |
... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио не |
/p> <p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p> |
отило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да глед |
брне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силај |
е.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он |
овек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, св |
да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни |
ког није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео. |
<p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </ |
Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је ма |
ра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!.. |
упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ |
. </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле |
<p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Греб |
</p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> |
<p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— |
а ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један |
И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваље |
p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагоднос |
људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је |
{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по саве |
</p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не в |
њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!.. |
у од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... |
и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће |
куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, |
рате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је |
стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није |
гу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{ |
иран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, н |
ђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — |
<p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је нек |
с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко н |
нас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још оног |
ити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај де |
— онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шт |
а лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад не |
ао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, |
/p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му нека |
е свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, |
их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S |
а!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} О |
<p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </ |
рини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Сл |
ојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако... |
амбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Ср |
...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ј |
замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази |
.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, нека |
и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </ |
> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи. |
{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо |
И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и дру |
Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срц |
то.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!.. |
ли као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} |
. </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу |
ут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде |
мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и |
кашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али бр |
.{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! |
чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, |
њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, |
{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S |
он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </ |
Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? < |
{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Ра |
</p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позва |
и. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели |
ба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао к |
да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p> |
ед сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у св |
е су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} |
да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна |
ара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи |
ал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринк |
један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека |
} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А шт |
ка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спав |
желео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— |
е!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и з |
а је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? |
ко ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p |
Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко |
Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p |
</p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> |
хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ет |
вају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера |
} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба |
p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте же |
оји мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </ |
а пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. |
<p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се за |
.{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> |
о уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он |
ашан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Ш |
Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек |
е знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер је |
/p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у п |
акав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са гр |
бро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим |
смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да ско |
а и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S |
е горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра саго |
>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе... |
буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад сам |
осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на па |
га треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али |
и дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— |
Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозн |
рема њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи п |
е, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке |
ицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: |
Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих |
е знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!. |
од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем |
о он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јад |
</p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова н |
простио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и |
ио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи |
...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже |
ечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе |
зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: жив |
ти да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диж |
мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} |
именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жен |
шао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, |
</p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли |
>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да |
Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба |
ан ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се |
з тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, |
атише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами х |
— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Марин |
...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, н |
е, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се р |
бланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А |
ј ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не |
} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безб |
м из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кар |
о небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било |
о! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Су |
ј јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком |
ти, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као |
напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљави |
Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да |
е и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара с |
рпском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до јед |
и ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођ |
је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> |
оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам уз |
обом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сун |
се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на ус |
за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама |
час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чу |
<p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи... |
и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху |
</p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, |
е скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, н |
, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!. |
о. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да веч |
и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журит |
а грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан |
ter" xml:id="SRP18963_C2.18"> <head>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра |
ршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> |
верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — |
Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико |
о народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> |
ђаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се т |
а, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну п |
био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је па |
е. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! |
бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико ни |
о човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} |
и хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба н |
ле његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни проти |
<p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједа |
има не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и д |
нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни |
— рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се |
екипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у о |
{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </ |
и као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по па |
ло дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и гла |
! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет из |
сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, |
само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, |
ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним |
</p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... т |
неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заб |
почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, је |
леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанп |
о је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко |
на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{ |
мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Ст |
ло се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, |
е, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишл |
својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на |
рећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј |
<p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариград |
само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, д |
који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли т |
о десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, |
се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него преки |
урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p> |
око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Прич |
ачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако |
е још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет.. |
шу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p |
хвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </ |
</p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети |
завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} |
у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук.. |
/p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!. |
раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човек |
а их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> < |
{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца |
/p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци |
ор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупи |
у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! < |
>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовиц |
} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створ |
ам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а |
чини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „рес |
их очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и се |
воље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кућ |
а. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па |
погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитв |
али пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад п |
..{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си слад |
аве ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!... |
> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јов |
је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!... |
асели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева |
ма, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби |
Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у п |
...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ |
.. </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p |
део куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да |
е очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p |
о ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало раки |
ама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бе |
Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој |
аметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој |
} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћ |
сио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјеши |
Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји ста |
та сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоће |
м Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с |
{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један трен |
а на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се |
занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто зв |
без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду.. |
љење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{ |
, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупић |
ити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се тре |
ш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначк |
вадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти т |
е главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец |
ну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног |
т... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну д |
потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поска |
о. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— К |
{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде о |
p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му нес |
...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} |
p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, доб |
сти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S |
} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне т |
а га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди |
иче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S |
...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке п |
сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на |
адгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљу |
ивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — |
. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да нал |
паси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{ |
<p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је! |
рст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да ни |
} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То ниј |
урског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрча |
аки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити |
/p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сил |
сприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. |
p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Але |
досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, г |
опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p> |
p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може |
а га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му |
му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тел |
ној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно.. |
е поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван |
га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{ |
ој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има |
и, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове |
анко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш |
/p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му |
{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи |
ров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда к |
ј, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— |
ељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, с |
..{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мир |
о? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око |
!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни |
поти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана д |
.” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га |
вате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га м |
епо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дођ |
ла му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише |
<p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се з |
свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и проле |
у се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испр |
скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?. |
м да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као д |
свим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорит |
> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико |
неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одла |
ад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> |
ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Ни |
гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру.. |
оше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечн |
му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба |
Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи |
ун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну |
е падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, з |
ам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S |
ио крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док д |
<p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си с |
змећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа |
кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хт |
адовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. < |
пот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од |
S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако |
, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> |
де. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги |
да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и |
рну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлу |
не мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свешт |
ође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико |
а, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та |
мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и |
Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није |
ржим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, ка |
унуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у т |
у...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејућ |
де шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га за |
рећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ћ |
ди...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној ду |
он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се по |
жа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему |
памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како и |
јурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прил |
— Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па с |
лан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда |
х домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи ос |
опа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кме |
јежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} |
шио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи. |
ј мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, син |
ца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше |
копа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станк |
пало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? |
ратски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па |
аџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пу |
{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе! |
ла је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као д |
тубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шт |
ела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну |
е...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} |
онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на дру |
>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути |
а гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Ј |
абра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSection" / |
— рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> |
} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини |
— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче |
али турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, |
!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху пол |
О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену тв |
рзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико |
о прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет в |
ћао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге п |
<p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна |
д су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста бе |
иком, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хте |
нству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно там |
Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погл |
роживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, |
вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађ |
у заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Х |
ешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста |
мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, сме |
ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна в |
јепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Ст |
ц занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше |
наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога |
ву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртнико |
шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју |
обеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па |
трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех. |
ахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одм |
ко замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: |
</p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а |
ози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... |
ан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> |
вану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </ |
у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... |
вом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да |
ка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита |
неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> |
ачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Ј |
Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су |
</p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе. |
раво сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може ли |
ана. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан и |
душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше њ |
д беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на с |
S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срам |
p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а |
у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и |
а се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода. |
ву. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дан |
!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причека |
и пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И т |
{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет с |
ко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше |
о.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа с |
одом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као ми |
ност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада он |
врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветр |
побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> |
ити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно |
месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што те |
ст, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем р |
орака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стра |
главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Е |
е коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смот |
из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све ту |
били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао. |
м ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је |
елио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и |
и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под |
ижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> |
ко пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!. |
к ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како |
намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> < |
нили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај |
: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S |
као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а д |
...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако в |
до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до |
p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је |
а морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чује |
...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рука |
оглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је |
Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вил |
тку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на |
е...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она |
{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} |
. </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скоч |
две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте |
леже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке над |
ше, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p> |
за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетив |
танко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на нек |
сећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно |
p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пла |
е девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, по |
од њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: |
о!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда |
Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} |
ко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони гл |
ише од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла пој |
p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </di |
S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А |
>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци |
њишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да да |
разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода ј |
сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци с |
} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турц |
</p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај |
пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p |
да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад г |
држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па ре |
мбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </ |
p> <p>— Иди!... </p> <p>И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црн |
едва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Там |
рекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи вод |
гла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{ |
нила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу |
че чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати |
огу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био ве |
> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— П |
ци.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Љу |
плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Ми |
ловину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово |
ад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} |
ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали |
а.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли |
гли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож |
сплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Че |
страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бо |
> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко прине |
ају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти |
{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи |
кну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху о |
ли бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— |
ни вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљ |
мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше |
м, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели |
р једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не |
утао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека м |
је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећ |
Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапут |
ушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с т |
ац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Ч |
ресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — у |
. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у |
хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потр |
<p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... |
p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Зб |
ица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псет |
а крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку си |
Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мор |
глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа |
арити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пр |
а тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући см |
лагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му |
ије могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, за |
дицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — |
— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богат |
— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> |
</p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као д |
<p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први м |
ће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако к |
о осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао би |
” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. |
S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопат |
ло, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазб |
е.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S |
о пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас |
/p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова |
.{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{ |
Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} |
само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човек |
пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Бел |
е како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добр |
сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и п |
он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Л |
то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — О |
ече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> |
му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко |
и бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Оч |
обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он |
та је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољ |
зару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он |
аласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролећ |
р Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинит |
епо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не з |
и: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача |
н и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бо |
е — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја бриг |
...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се |
а сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј как |
и!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мен |
љан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </ |
х стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза о |
Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало не |
ије пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о |
{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазар |
лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине из |
ти за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </ |
са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? |
— рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао |
га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p> |
</p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врат |
се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела |
редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанце |
рагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахов |
заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи о |
снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече по |
сто на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност дола |
ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца и |
су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова т |
/p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а не |
ан другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Во |
дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље |
рође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама |
/p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </ |
сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку |
као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати с |
. </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветн |
ти. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> < |
тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потер |
же руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како |
мре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекс |
, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као м |
<p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p |
е у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— |
...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Х |
не о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљ |
унаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци поле |
има.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>С |
Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу. |
а, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на |
настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим и |
кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати |
ривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха |
иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разб |
најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар ост |
д кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведников |
{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу |
а загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео |
е.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојан |
Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох д |
</p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онам |
коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна |
није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плев |
ивот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и |
што у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилен |
их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примић |
мукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса бра |
је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда суба |
p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прил |
уо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не зн |
е. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше |
{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је ова |
азара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> < |
се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде о |
јеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— |
окрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; кр |
му ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још |
извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — реч |
гра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он прив |
аста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како пон |
та; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео |
да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху ко |
lestone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} П |
xml:id="SRP18963_C2.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из о |
p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како |
<p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је С |
од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p> |
па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{ |
ад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи п |
нка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он |
чином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и К |
едао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — реч |
..{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Стан |
е голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Г |
з воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, |
... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другов |
чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у ша |
ио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станков |
и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! < |
ице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на ње |
дуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени |
легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше п |
дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу ха |
нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— С |
Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, |
војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Њ |
удио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зве |
у.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} |
трчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. |
{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича- |
S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подру |
рци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све |
мци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се |
не хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: < |
раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се ви |
очео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. |
од Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> < |
а им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према ов |
занову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p> |
ом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрве |
ви на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, г |
је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отво |
они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије |
не речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И пр |
да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напре |
ше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, |
хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{ |
ор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, бр |
кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} |
зе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к |
— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долаз |
и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушка |
аране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p |
да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза |
е, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчи |
самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу. |
рина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушал |
она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају |
вих голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци |
су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мој |
жало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... |
урну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе |
кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси |
о и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира н |
мо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољу |
ружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не вр |
искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог |
> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо пролам |
ало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — у |
Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— |
е повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оц |
вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!.. |
Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Ист |
она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није б |
ас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> |
Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А о |
ушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Але |
</p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— |
отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичај |
удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. < |
у њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љуби |
>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А |
лико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло |
боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, |
<p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре не |
његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што |
јаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над |
абери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колеб |
о нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на та |
ао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је так |
елили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га |
оје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у груд |
уреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу |
он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не би |
ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S |
елика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што |
о у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p |
нуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекну |
ео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и п |
зе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSection" /> |
есам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе |
трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали бе |
на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти |
приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је |
ине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ни |
домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </ |
ичаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је |
почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око |
обегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опкол |
увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: |
таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у |
лучају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браћ |
га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па |
...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју т |
у, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека на |
S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше к |
а.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну |
у ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Так |
} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибр |
утње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину |
{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, |
ли са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} |
га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> < |
то Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} |
те жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу |
емој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи |
о!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— |
један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се |
Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш |
у је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се пој |
смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то |
и неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш |
<p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше сре |
Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p> |
а правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!.. |
оворити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу |
ао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благосл |
о: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, с |
Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црн |
ућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шум |
ати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — |
— рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: |
ли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштал |
{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине х |
етњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с гла |
ови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бог |
буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И |
ли то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то |
<p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп |
р отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све жи |
ко млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оц |
..{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S |
увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} В |
капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докус |
ла ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} |
— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још |
нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не зна |
сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из |
ко као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог н |
...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту |
ва рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, н |
више болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље |
ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлач |
Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, он |
ио свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше |
еперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца |
им се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилен |
ивим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица |
ужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p |
д? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p> |
стати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо |
о дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </ |
S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекр |
е и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим |
шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је |
Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{ |
зрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и |
е грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гл |
ж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити |
а десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко пра |
над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S |
ао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на дру |
сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од р |
опе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нек |
али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="chapter" xm |
ше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он |
е успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу сличн |
...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, ко |
ви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумри |
<p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече М |
владати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како? |
ио је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се оп |
иних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу уч |
вог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Моли |
гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише о |
рата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на |
у, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: ле |
} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <mil |
речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} И |
се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се |
г имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, |
ко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Тур |
тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не мож |
/p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло м |
а издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </ |
Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А б |
један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> < |
теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се зами |
/p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те |
онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збого |
а ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп |
а зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно |
сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, д |
} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да л |
ском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто |
> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло виде |
} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </ |
Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О |
.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!. |
топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се в |
<p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима |
Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!.. |
ло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја |
тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни |
</p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њем |
> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта |
r" xml:id="SRP18963_C3.3"> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме |
xml:id="SRP18963_C2.25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек |
га на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој |
вита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одсту |
вако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узе |
анко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу б |
м да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Х |
ару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} |
<p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је сврш |
ов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао и |
ет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље. |
леној трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спава |
раги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> |
гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> |
о... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим |
{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p |
у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и |
су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... < |
</head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дот |
зан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није ба |
нкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Ви |
иге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрст |
се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на св |
/p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он с |
, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха |
уке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... < |
раво из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради |
и се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљ |
ан за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p |
..{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја ниса |
<head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча |
S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шт |
аринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Зав |
Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си ј |
гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је |
ан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим |
ет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она ј |
полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... |
гом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руко |
>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милин |
ило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруб |
рна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и |
амо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, ма |
их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! < |
и Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> </div> <div type="c |
д се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p> |
е ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро ј |
— види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепрка |
ема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. < |
завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше |
, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је б |
ри...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„ |
</p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацал |
укоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље |
та и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по гр |
ода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила исп |
ј шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </ |
че остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео |
ркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале т |
ше обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На в |
елико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, озно |
>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— |
рно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и |
ше Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— С |
никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} |
ај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За |
ица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни |
..{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим рад |
} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један |
ки војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити |
рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} |
ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа |
p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди р |
је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврд |
И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао |
споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се с |
већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!. |
ри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ов |
вљење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> |
оје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не сл |
> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> < |
л му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у л |
а мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— А |
/p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. |
њу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. |
иле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало пр |
исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, |
иких мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хте |
а, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чуп |
ти од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи |
ного намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као д |
тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљу |
кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> |
а.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S |
не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p |
Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сим |
као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... < |
. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко |
је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само са |
— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао |
... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено |
дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погле |
све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми |
р си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити |
м те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p |
ш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други п |
ио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А о |
азару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А |
страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му |
ога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико н |
идео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за веч |
дјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... |
ли како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— |
ем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, н |
анин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, х |
дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас вол |
з коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи |
се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p |
је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио св |
наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар с |
он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера |
сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} С |
вамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче |
а мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са |
ше и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници и |
се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— По |
аред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Д |
очекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... |
могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на ме |
/p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разгов |
с, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу |
а му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему |
његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> |
> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци ид |
Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али |
а обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </ |
а благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе А |
</p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то |
>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Је |
етар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И узд |
и! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама н |
</p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S |
право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасв |
прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Т |
е му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих |
p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... |
нам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!. |
ре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима к |
ирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш |
>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста За |
ио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S |
воту пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи р |
могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако к |
и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома тв |
човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте она |
овком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једн |
{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... < |
осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио |
е почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, голог |
елицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је |
аву, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручил |
е...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га |
лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов |
а, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> |
м како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа |
ећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, |
ји.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p> |
шо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div |
...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ће |
> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> < |
ава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — |
оже...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач п |
бно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око |
је дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. |
а попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре у |
је мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово |
/p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> |
ше уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци |
а рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањ |
> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољ |
ише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и |
ке да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! < |
И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни |
оје те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> < |
хо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Н |
ија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем |
дини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И св |
е се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p |
и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају... |
ћу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, |
и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се д |
га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ |
p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, ко |
а оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце м |
Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, г |
{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{ |
, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milesto |
у беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све |
му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— |
, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро послед |
} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Д |
скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убар |
био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак |
сти.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта |
ац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам моли |
мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџић |
. </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шара |
ше дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Св |
сне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са св |
ше шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближ |
опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, к |
е седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива к |
, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Мо |
кса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзво |
а се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се |
Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-на |
својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> |
и у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Мар |
наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутат |
п заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Зати |
ко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому |
радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мен |
а макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{ |
био сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад в |
а се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва ч |
м и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице. |
вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке |
инило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити |
кровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што с |
маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече |
ла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што |
> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час и |
ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!.. |
ема коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И |
овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с у |
Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти |
никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднул |
г, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... |
гани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је ба |
ник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га |
а него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи р |
ло себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као |
заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шт |
...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намер |
нај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али х |
Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Б |
днути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако |
ече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човје |
ва, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови кој |
ца из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби к |
ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка од |
} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — |
га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из |
трашна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ак |
риђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превла |
>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{ |
..{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом уда |
уком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имен |
му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше ле |
она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамен |
злази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, |
једох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... |
али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... о |
.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и з |
ов?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то ј |
а долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој |
таријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све оч |
мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S |
РАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је И |
.. </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се |
као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{ |
S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад |
у, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он оп |
али и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај суна |
епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочи |
н. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопит |
рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то о |
p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: |
целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан д |
о је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да су |
аша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као к |
ст.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој пог |
...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се |
а узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад т |
хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, с |
ти, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу |
<p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ра |
дом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> |
</p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеш |
рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она |
е, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... |
у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневно |
и баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити |
ени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван |
ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станк |
{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не |
осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово ј |
ригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа д |
ше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. |
иде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија |
их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије он |
а.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} |
> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </ |
нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се ра |
S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на |
{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до по |
стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати ко |
и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и |
</p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. |
ауми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шум |
еше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и |
ним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Суко |
самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац ј |
лом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивн |
!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповед |
орело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} |
дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Уб |
де!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да |
ци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{ |
Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мај |
l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви шт |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где с |
} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара- |
овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски |
бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, прист |
сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с |
<p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да н |
.{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> < |
набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати ш |
јега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови |
ица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. < |
њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена. |
показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, п |
порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу.. |
једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече |
оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно |
ени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче |
ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како г |
су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је |
е ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са у |
ци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уостал |
pter" xml:id="SRP18963_C3.4"> <head>4. „НА МИР” </head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко с |
синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле сл |
амо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. </p> <p>— Доцка |
Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече |
се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке до |
кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може |
p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се |
нкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. </p> <p>Иванко је |
ш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и |
вима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била гл |
... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и |
нио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће |
да у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече |
то око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе |
смејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p |
рилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, |
о скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се д |
, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склон |
а што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче |
, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> |
елегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити |
с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, у |
о је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и |
ије потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, сва |
воје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се скло |
ко се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у |
редио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ноги |
ше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући |
Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао |
И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудов |
трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што |
о да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш |
даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И ра |
пут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна |
<p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Ле |
е шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S |
сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али |
— упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им |
мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S |
о да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — приви |
у, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бу |
води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдлови |
> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што тре |
на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо м |
..{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову р |
ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван х |
>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не |
земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одб |
Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет па |
а стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, |
шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини |
S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков |
и: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} |
него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз т |
дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Срб |
отово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Н |
>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи |
ио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било сед |
<p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усн |
о је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса |
аже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом |
ана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између н |
идео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под |
из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик... |
радише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> < |
а наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; ал |
му!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао ј |
Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је ув |
његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече |
ана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков |
приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у свој |
кса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} К |
еновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину из |
у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је ос |
на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он |
аки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се во |
Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мај |
па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је |
{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{ |
то јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама |
празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На с |
ву, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Па |
по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати |
о...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и |
хвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, |
S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код м |
ањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо |
p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки о |
Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где |
а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а м |
о их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке п |
ако не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Тур |
ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је |
сму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спава |
и да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид |
укло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све оду |
у одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабљ |
корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био |
ше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони |
а Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </ |
м тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био |
р је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрин |
и и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмеја |
длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p |
не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, пот |
икога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за при |
е неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} |
ли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S |
ега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!... |
му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S |
цу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита |
е пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p |
седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га о |
с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид ш |
и... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; |
рунама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није д |
излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је б |
.. </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа |
и остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушк |
ке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, зат |
ори се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га бол |
Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке |
је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. |
досмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и |
тири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ |
иде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се сам |
а, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју сн |
есна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме |
ву па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се т |
уче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разб |
: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младе |
неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, |
ањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њих |
— викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева |
у више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, ло |
правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он |
који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини |
уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе г |
, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љ |
и очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја б |
као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> |
ц је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још |
Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Кру |
ено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Нас |
иве душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у |
ини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S |
азара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену |
агледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} |
а, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће |
> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена |
лу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— |
рашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, т |
и иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на в |
н-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l> |
бораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не |
уке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино |
ођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дев |
што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бо |
.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Ве |
Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p |
о важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!... |
па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкам |
и да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се |
Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати |
ти.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће |
се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом |
бише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? |
так хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет ми |
.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— |
мреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Зна |
и му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подби |
ких глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се пр |
се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! |
?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се |
о у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновит |
p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} |
војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план |
<p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече она |
ком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и |
з.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз гу |
ти?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам |
, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли |
им оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањениц |
ворио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког |
ош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи |
е дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у |
богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Ал |
резајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје |
мети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још неш |
д смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све к |
</p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат |
је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Сто |
анас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Стра |
ше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ |
око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није |
ављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> < |
пњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса поста |
а беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те б |
то је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта с |
нку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хт |
} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је |
ви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог н |
S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један дру |
таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрест |
је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, |
е на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p |
змет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа |
е јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, |
момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} П |
/p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, |
рнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, мож |
скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако ова |
<p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвар |
нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Та |
стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> |
насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану |
грте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, |
ујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас поч |
ош живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само |
еби до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин та |
/p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у неде |
ом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласт |
ве се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} |
е њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је увере |
рије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу бе |
> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им ле |
Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа |
} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочиј |
>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Боји |
зан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признај |
</p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица ј |
дати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док с |
аља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш на |
ра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он |
ђеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Сто |
/p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек |
очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала |
/p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га |
жите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зн |
{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? |
Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> < |
редај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> < |
<p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не кв |
о! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ак |
, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца |
S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижит |
Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. < |
имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало зами |
> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш прав |
башо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, д |
{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!. |
ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S |
/p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као |
гова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то с |
немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никакв |
S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинил |
ешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти м |
р се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као |
ече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, пр |
буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи |
док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља |
отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, м |
нако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? |
а овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече |
Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p> |
ј је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита |
певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и |
дини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и |
ри на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не |
тањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. < |
Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!. |
е! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире |
отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом |
било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни |
оњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури |
..{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S |
мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло |
пунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> |
очи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика |
о, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна |
тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> |
долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита ха |
и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! |
S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити |
рошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. < |
попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по |
вини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један писк |
ече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — |
{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, |
Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њи |
е заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и |
може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изги |
амотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар с |
и и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не |
и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он ка |
и смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Н |
ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћ |
два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позв |
јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седос |
ла је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то и |
ама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахиј |
му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је |
.. — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— |
и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци на |
, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али |
гледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и |
.{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... |
} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет ч |
о да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црноб |
... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео |
Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И ш |
еви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој к |
ави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се |
</p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта |
асац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну њег |
анко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодуш |
мпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обес |
рушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, посл |
опов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па ј |
опао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!.. |
{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, |
ло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у не |
олетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — |
S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко |
Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жерави |
} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} До |
p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </ |
ило тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке.. |
чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претво |
ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> |
улумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне |
аук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После миш |
Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече з |
{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} |
а, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече пред |
с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па |
</p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов нап |
добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су |
ј грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби |
>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хо |
како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. |
већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} К |
један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, не |
га, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити. |
гло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Круниј |
у... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севал |
мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се |
ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причат |
Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му па |
ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да д |
натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{ |
арском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше |
а му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека |
дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p> |
— Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли т |
адост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{ |
цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узви |
кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата све |
аја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — уп |
оше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако за |
ј Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, |
и и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и о |
на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, пре |
во, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. < |
ем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! < |
ко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двој |
ао часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања. |
Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} Т |
која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског бој |
џер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе |
Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик |
о Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем.. |
. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, |
!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја во |
е вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп |
в пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се до |
<p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њ |
еже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ног |
диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш |
ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну |
> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајт |
ијатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, |
p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{ |
Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи ка |
</p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — д |
су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко |
кај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не |
мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме |
игну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и к |
Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се о |
идео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Тр |
се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> |
ворио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљи |
проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста |
о говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати |
ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право |
p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође |
с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје љ |
} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећ |
атити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призо |
S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка |
се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрл |
. већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кро |
ве, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, |
коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S |
полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи |
Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Мило |
ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села до |
.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле н |
} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сусти |
осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се ла |
} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{ |
ио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња! |
му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p |
у јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} |
као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p> |
ева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, |
епоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! |
е спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— |
. </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испре |
и То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он |
вета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто п |
вије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као |
} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски |
>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, |
} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд |
ече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чув |
ilestone unit="subSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић ста |
питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— |
> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p |
Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шан |
споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и |
/p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љут |
јдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној |
Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вр |
та је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекн |
ису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Ш |
, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Ст |
да на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по нек |
урепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> |
дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврза |
љеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану |
ан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо |
уво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </ |
гама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!.. |
поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди |
отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па с |
ло на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је с |
ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и |
пи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... |
с опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га н |
ва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ни |
погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дуб |
ter" xml:id="SRP18963_C3.14"> <head>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се при |
езда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} |
и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда прол |
пска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу |
но. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он |
рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће |
ије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? |
езао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Јо |
грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{ |
ла, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људ |
</p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичућ |
краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио |
белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затре |
ше обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету неде |
S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покрив |
ли...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и |
хтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како |
, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дру |
га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печ |
о, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што |
нко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако |
их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала о |
ц хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{ |
треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заве |
— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар мом |
дјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се |
нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Стан |
кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, |
ске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један |
ма девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље исте |
е да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су |
јевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> |
еба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима за |
зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се пола |
} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у сво |
— викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрће |
Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p |
а пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу |
и кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речит |
на. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, |
аклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поште |
. </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!... |
Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над |
Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p |
мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... < |
ест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али |
{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин. |
оје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви дец |
ти шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Су |
начки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву |
Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мисли |
еоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати |
да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?. |
утило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим о |
ста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овд |
олико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам от |
еоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му |
и. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала |
ого сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А ш |
кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штап |
е раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје в |
ислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме |
.{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати боље |
<p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пуст |
што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа. |
Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, |
ују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба да ос |
мро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које |
а бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од т |
таше. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... |
ори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га |
аша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном р |
га ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив |
у, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје нам |
е може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он о |
И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, на |
огу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одгов |
ас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам |
човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па |
Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би |
нац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа |
тину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је |
ј!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, |
ивим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и |
ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове |
лава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко |
неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у |
зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији приме |
у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погл |
гова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — |
мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као вет |
ислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! |
Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем час |
ој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он |
синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је чето |
ече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, |
чи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш |
урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{ |
је навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> <p>— |
. — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, |
је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? |
најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — |
е седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се |
<p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што м |
, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Ста |
шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у гр |
> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били накв |
акве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаш |
твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S |
Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет дове |
њаком, а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних ост |
огу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p |
ши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. < |
ти...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окр |
<p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Веч |
утура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му сам |
пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — вик |
ди некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсек |
а.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{ |
у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... < |
сећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још јед |
ма све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> |
а доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољ |
ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p |
ратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" |
ју. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека поста |
бишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ам |
</p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — |
е поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у |
н и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> < |
...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> |
ка, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати п |
ао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну |
мози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, |
јен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! |
оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S |
није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. < |
што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би |
отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у |
овом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску |
само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути. |
чи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!.. |
ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадг |
игравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} |
јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њем |
ељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамба |
ек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да |
о, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само ста |
амбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још |
Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничаним |
о, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латко |
да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их |
рини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо |
Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, |
крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... прашта |
ти сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. |
нов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је |
} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Пет |
— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се ви |
та је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, |
Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико зам |
ише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого |
ице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— |
!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити |
и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу |
товао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> |
а!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> |
и да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, бић |
ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут |
ба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше пр |
да треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која с |
рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред |
шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо |
с, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову |
.{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. |
Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја. |
обар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се зг |
то. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај |
е!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: |
<p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — ц |
а стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На св |
шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти |
до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и |
колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, ч |
. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаб |
преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет п |
пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него не |
ао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми |
а се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ |
/p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— |
примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </ |
Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!.. |
сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> < |
огла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај д |
тка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми |
е гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па ви |
.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо |
Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао об |
з главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по јед |
и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и |
и како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим но |
има. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </ |
ћи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Ша |
p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде |
ем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо поро |
с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија... |
дох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, |
ти да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се |
гледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p |
— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и |
ки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па |
колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети |
онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p> |
мо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам ј |
ика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S |
— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? |
илош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло |
<p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учи |
астао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакам |
ј соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без |
у Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш... |
проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће шт |
е брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду! |
рављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом! |
веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!.. |
ом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а |
т рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поз |
нас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети прове |
Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — |
овој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мен |
. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила кра |
е Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{ |
у, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та |
аги су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо м |
ила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је |
ти онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и |
ке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечност |
што? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешк |
да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} |
ћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш по |
— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли |
> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето |
. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан |
.. </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на д |
потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека |
заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Н |
} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али |
га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам.. |
врзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има с |
који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само |
е обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече о |
узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </ |
оћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је ка |
оже нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— |
Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! |
ом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула иг |
овек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Ота |
{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и |
м, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S |
сле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели |
p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се |
ало измучено лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> < |
у је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави м |
е ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла с |
ко Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} Т |
ша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу.. |
поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису |
ешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као ца |
а мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> < |
етом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ни |
м с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и за |
је и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан |
јати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је п |
уј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И |
иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме |
н паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начис |
али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— До |
њарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овак |
чати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо даде!...{S |
stone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Ал |
од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, |
и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико |
Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још |
ар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} |
дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком |
уго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа |
, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Шт |
! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> < |
ићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те |
„Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” |
ћу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо |
што проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где т |
подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његов |
знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могл |
а дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се осврт |
цао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? |
уди? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! |
такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} |
ужи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела ка |
p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, |
ш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p> |
рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type="chapter" |
да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да изв |
ерила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, |
матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А к |
ке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, |
ше се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину. |
; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца |
</p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!. |
у црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под |
ри лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} |
} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљу |
утака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим |
што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
јач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка р |
се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и |
крао? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави |
ћу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је прол |
ћу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци |
у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече запо |
емили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полаз |
ичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху |
Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p> |
на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази. |
аузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хте |
на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се ско |
а рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су |
томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> |
од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, |
нички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се |
руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се |
...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи и |
ан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије |
више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако ниј |
у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} Т |
p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станк |
се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко |
је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S |
им књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „ |
псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, како лепо |
.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} |
је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из сво |
рте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> |
се чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је с |
могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни реч |
> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. < |
... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на |
</p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано оти |
не понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да про |
ећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса |
у из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па |
</p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прс |
Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би го |
што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А |
воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И ме |
лан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> < |
ипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки с |
воља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш |
ткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко |
ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће п |
<p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се ко |
ло им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахран |
> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} |
менови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже |
у радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} |
ра.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети |
сом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе! |
те укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> < |
некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад |
ав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаг |
ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зо |
... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ |
хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, зав |
Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин к |
није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале ц |
окојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div |
ати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? |
.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече |
у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да |
<p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаш |
је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кро |
азар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сиг |
— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају |
а! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> |
тај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Ле |
} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... |
њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, |
дури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>К |
<p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, д |
ло је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection |
SRP18963_C2.1"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи |
рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </ |
ри пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учи |
о да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али.. |
лекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо мува |
вијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајч |
ила с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quot |
однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и |
пасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети как |
кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, зна |
и!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи к |
у Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се св |
а.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се поче |
} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је и |
у одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако.. |
н пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </ |
е!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претв |
туру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже |
иче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила |
ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Ср |
пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили к |
ијатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њи |
танко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увре |
ких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би |
ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао |
воју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и др |
<p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа |
андур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p |
<p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p |
та ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја |
куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе |
зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у |
пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове п |
<p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом ва |
тишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се он |
ди се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} |
ти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збо |
</p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу |
промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви ос |
</p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, |
е лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: л |
рце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толи |
ављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S |
или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку зем |
еше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Ј |
ловена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу |
коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра ср |
Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се |
н погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p> |
ива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти |
че трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а от |
отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>О |
е се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву |
говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, сн |
p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двап |
рен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— П |
Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Марин |
сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лаза |
гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана |
от.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, о |
ош једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он |
Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, |
И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму. |
празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> |
— рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на р |
ује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се |
оше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Ха |
} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекива |
тац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} |
јасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, |
ad>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, |
га тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} |
ију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди |
— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога п |
Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је св |
аво!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом |
ју, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </ |
е тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} |
а пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Ј |
p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapte |
натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет |
... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, |
га вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> |
и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупиш |
јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је ст |
д бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Мари |
{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и о |
..{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што |
ко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што |
твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим |
аком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина про |
Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p |
а позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе ч |
Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Дев |
готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p |
две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учи |
арампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с |
надно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући д |
? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколик |
</p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... |
з.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније наг |
ба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... < |
баша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме |
ушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сас |
оше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћ |
азваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже изврш |
<p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па |
ече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во доте |
Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; |
атим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!... |
враћаше домовима да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било ј |
Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, |
у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене |
, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негов |
огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... |
ла, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни к |
воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао је |
</p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио прокле |
ића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће н |
<p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да |
амети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p> |
кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила |
о? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад |
</p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагор |
ма.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже! |
ног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда |
хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побра |
и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p> |
Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело тр |
ти се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наре |
својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p |
/p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини с |
</p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђ |
у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мог |
поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. |
е ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар |
твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми |
ад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици. |
.{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и |
борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву А |
у ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та дв |
ба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— М |
пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драг |
<p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p> |
а. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и |
ао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призи |
} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је |
ан метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> |
асу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Мари |
е загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је |
о тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу |
о што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> |
да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се уврат |
/p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече |
замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, с |
је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, |
сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједа |
е разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача |
— рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А су |
адо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по |
од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из |
зва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов |
} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти |
<p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ са |
Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би |
н никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није оти |
Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — реч |
би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту |
вршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја |
ече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много сто |
ого, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин пов |
о! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је |
p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Миш |
ико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста |
и ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдј |
а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од |
и док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — |
е њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... |
</p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да |
и робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њи |
. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </ |
S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, |
ски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па узд |
м, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох |
Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рање |
ислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са сво |
ише!... — виче Заврзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака |
Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Тре |
а диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље |
и да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... < |
ли која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу. |
и је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, п |
на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама н |
ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво укра |
азговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половин |
...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шт |
омоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, |
ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А |
ила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала |
ли и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p> |
аш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп |
вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши о |
јску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше изва |
брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете прича |
и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јес |
Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, не |
тели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан |
и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!.. |
нку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај |
} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} |
! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на к |
ијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бит |
.{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!. |
сту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шт |
Јоване!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађит |
ам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше т |
упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — вик |
/p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће |
з сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Ми |
И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћ |
S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се заг |
....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда |
— рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајк |
емаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p |
.{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И |
е баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p |
трашно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> |
— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарк |
шака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — |
икаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се ока |
оже имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој |
тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахн |
о на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа |
у његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} Т |
на сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јел |
ца обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али ова |
. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише |
мали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном |
ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>О |
и!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни |
што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и |
Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихв |
беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља |
ица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, ал |
ставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при прич |
ку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и |
ам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а тв |
рг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико к |
p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, а |
<p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </ |
ло.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, д |
у разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептир |
ича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра прим |
им уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад |
знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се нажи |
о те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја г |
а! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунара |
Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, |
ти са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће о |
а у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као чове |
бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он |
Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— |
че Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p |
рти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лепти |
<p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратим |
јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо |
} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо |
<p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко |
ледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мен |
номе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни п |
p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добр |
ш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћора |
ас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе |
p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек поч |
воме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... к |
</p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да |
атове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с |
ко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако |
и!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мал |
<p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Хо |
? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не |
сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у ду |
о наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пр |
да Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} |
е овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S |
нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. < |
> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!... |
аш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ј |
и их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато тр |
> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — п |
сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?.. |
прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она уб |
Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па |
треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харам |
што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p> |
лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, |
се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо свак |
је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека |
.. </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разгов |
беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак са |
да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Ова |
.{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му |
чу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> < |
а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, |
...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и |
ћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се |
е двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништ |
онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, |
да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да |
ров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек види |
. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Крај ватре једна по |
ности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} |
црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологла |
ше с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске ре |
та шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им |
е и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али сам |
<p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се |
рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — |
дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} |
и! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> < |
да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо |
ло у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовиц |
је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> |
Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућа |
оме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас |
којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под н |
Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} С |
де неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То |
нда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разло |
ек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права |
је шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јо |
... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред се |
изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Про |
гу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуш |
ајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху |
Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p |
а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... др |
! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} |
ве друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у ч |
анка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и пе |
</p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, к |
, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сн |
>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади |
.{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запали |
о тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи |
Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви |
е крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла з |
p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место ду |
p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да |
о је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и нез |
лоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је вој |
екса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексин |
Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да |
/p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с остал |
> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и И |
и.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, |
</p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се |
.. види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко |
а!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, |
аш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко м |
бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subSect |
у, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати о |
мице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повућ |
. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да |
низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зра |
грли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали с |
ају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једи |
ше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето |
његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опро |
го буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и |
Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачк |
То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: дево |
тога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Не |
мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што |
РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не |
зе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а рук |
учју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </ |
чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... |
е рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми м |
. </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За вр |
ти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... < |
ука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то ц |
Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, |
рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!... |
ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва рад |
Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{ |
им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не |
ита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} |
аторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p |
упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду |
пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри п |
еците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учи |
је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, ја |
<p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од |
а!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло |
мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} |
се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и крстом |
равља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су |
ста, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе |
Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди |
амениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао са |
аком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </ |
ишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздра |
би да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И док |
о! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она |
p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! |
али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натра |
Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може |
апетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао |
уришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуриша |
..{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу |
их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter |
<p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим |
рашна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> |
<p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди |
<p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, н |
ао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крва |
ште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да с |
су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је бил |
руг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... < |
ка, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро не |
p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она |
рцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници |
око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаше в |
ио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, ал |
е убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> < |
ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекне |
газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибља |
миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} |
ад њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од т |
еки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да |
<p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стр |
ш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево ш |
apter" xml:id="SRP18963_C3.8"> <head>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је |
речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима |
Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад р |
приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, он |
ц, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га |
ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Е |
! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се у |
ма од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!... |
.{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око |
</p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, |
бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут њего |
може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће |
им да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто |
/p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова |
врзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p> |
S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири рук |
к од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, |
утка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Ве |
ин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p |
p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међ |
листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и нек |
оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти |
о. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их |
о, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући |
севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим! |
о.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... |
о барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф |
— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> < |
је богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и |
цима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ |
з дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачу |
помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и |
траховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на в |
} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p |
и их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да з |
>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Ка |
>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — |
!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле! |
сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину |
му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, |
аиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природн |
и реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекс |
београдскога, заузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски |
ворити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, |
ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коњ |
ки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше оз |
адати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те пр |
тања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, не |
словица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа |
{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим? |
— насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ |
.{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </ |
од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он о |
а ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те |
ити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја |
ади: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} |
обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте |
, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја б |
није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву |
уде, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „к |
отанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као тргова |
адији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око се |
танко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечера |
ин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако ч |
још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p> |
је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а о |
Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што т |
азити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, |
је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш |
савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад може |
рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава зан |
, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаш |
да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: < |
им голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око |
: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S |
рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био |
у журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко |
ије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... |
простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брат |
иди да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци с |
се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је |
ћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици п |
гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживе |
е Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{ |
во! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! |
е као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зн |
тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактов |
молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Го |
/p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти м |
Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} |
!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да д |
епео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, |
о. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{ |
Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јунач |
ескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!. |
? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори! |
ске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, |
пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта с |
коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, |
, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не |
гић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без как |
лико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као вој |
е до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе. |
својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни |
p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце |
> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи |
ву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и |
рођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </ |
на је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајду |
о ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави |
г пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе врат |
бе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </ |
Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p |
шав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао |
а сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака |
</p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас д |
ам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца н |
свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог |
а те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да |
его, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па |
дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да је већ |
рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лаган |
оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су |
знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана ниј |
обода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакц |
још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонит |
не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> |
ћу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздра |
ој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под терет |
смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што |
то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади крштени Србин, к |
имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="s |
ба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онд |
а, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S |
живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све |
је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Ал |
е!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким ру |
ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гл |
шњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарс |
браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља |
<p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S |
тио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на дваде |
е ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати |
ндија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ниш |
<front> <div type="liminal"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Д |
. </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог б |
ства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кр |
вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамо |
агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се у |
<p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се ба |
? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јест |
: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише |
се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд |
бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славни |
о, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} |
ље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену |
ног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S |
срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, бра |
наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србиј |
брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не в |
.. </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он ра |
о њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!... |
и и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен |
али ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он др |
Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... < |
то ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, сам |
с придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се освет |
ст, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџби |
..{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти т |
цујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи км |
ана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од оно |
је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је пр |
како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет с |
ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? |
— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати. |
! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар |
е... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели б |
олим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег др |
у пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радо |
> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се |
гледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, ра |
и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманск |
увамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичк |
ко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народн |
утра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје |
аром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити ж |
та радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро ви |
> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p |
Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његов |
е умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да |
им влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене драж |
ре!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађат |
, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} С |
че попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је |
д чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Зав |
е га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда |
<p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило |
а смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </ |
еца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— А |
<p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем! |
е она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окре |
толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као |
леде некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Иди |
о... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Ш |
Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p |
озна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— |
јеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </ |
коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаме |
не бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и |
ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> < |
м, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам |
чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице м |
имакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи |
ари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто |
} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... |
било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио прек |
?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живел |
ар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> |
је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од ње |
у те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S |
ем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они тр |
ан без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да т |
ети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па |
га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од м |
, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све |
стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — н |
једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке |
сле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Ста |
амоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаран |
е Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p> |
о је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука не |
га...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра |
рдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубок |
<p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њих |
каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе про |
ке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у |
јео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а т |
S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стоп |
> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, са |
да?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Сур |
стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана |
бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А |
/p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи с |
— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропас |
руке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван |
е га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе |
и се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, иша |
а ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} |
, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми |
н човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иван |
алени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу |
прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} |
поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку п |
се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!. |
и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка |
снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? < |
његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не може |
место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђе |
Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и |
као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред |
у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под сво |
ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви од |
> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — в |
си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. |
е.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно о |
дног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја уч |
е умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико |
И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш |
мо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — |
треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склоп |
е; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда |
тали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Ста |
S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цури |
жине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Ку |
па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то |
. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио? |
опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као |
вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... |
ком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не |
.. </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао. |
за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p |
дити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја з |
— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог |
уга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Ц |
{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не п |
p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ив |
</p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око |
p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај |
овеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на удар |
иде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} |
ло!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека пла |
тељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она |
.. </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. |
дјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећем |
ад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади.. |
.. </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к |
<p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром г |
Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси виде |
а би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубим |
п. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије |
се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осв |
емпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Ива |
зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} До |
..{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите |
и Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не на |
м му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме ник |
о лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо |
око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али превари |
{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарамп |
мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога |
ате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен |
м дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!.. |
амар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? < |
н је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Не |
х без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{ |
га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња го |
а дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека |
ше неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана |
као је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Тре |
<p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, м |
е то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p |
ок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} |
д данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш |
видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два чов |
о поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару б |
ано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} |
видаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склон |
ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S |
</p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Тур |
те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И пре |
бав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и рас |
као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш |
>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — му |
у...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да |
...{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам виде |
члуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстит |
ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лаза |
каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најс |
волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овд |
же главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> < |
есте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен |
а Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који |
кушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што |
дове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у |
благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није |
у, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам |
ше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се у |
е оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами |
ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше д |
ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта м |
кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечуве |
несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако па |
им те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </ |
и Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли |
а му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ног |
ао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво ша |
у двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте |
крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... < |
ед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а п |
тид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти см |
едан, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се |
На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спре |
вих жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{ |
моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Ов |
нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </ |
ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком уч |
нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— |
анка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> < |
ма није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! |
њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> |
то? </p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> |
и! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма ко |
и мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, е |
а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево |
њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> |
p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севи |
ти да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је |
је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти |
ицу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који |
еза...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осул |
елиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам |
знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није |
м.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напос |
и је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му п |
акво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђ |
ека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси |
} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођени |
. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавил |
не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти ид |
та завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим тра |
Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти |
p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је с |
p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него |
p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се |
— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S |
p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дј |
у: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш |
>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли... </p> </div> <div type=" |
иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Му |
е те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чич |
да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Ту |
не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, н |
} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дођ |
Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Би |
руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— З |
ему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p> |
е мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прња |
/p> <p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп |
ог од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маш |
> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко |
не као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече |
око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> < |
{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Г |
</p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти |
Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. < |
овјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Т |
— Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изг |
> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Због |
ан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова |
о рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру ха |
диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киш |
. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако мил |
е бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> < |
И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет бла |
..{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и |
ило добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, не |
ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамба |
знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> |
Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се |
еплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— |
ругом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће |
јица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко |
рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа |
, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као |
обратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да б |
љало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор ок |
рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А |
</p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p |
— заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} П |
теље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мен |
долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица |
д су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? |
ети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> |
емље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге н |
че он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам |
, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Је |
, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да до |
..{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Н |
, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} |
рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме нећ |
ар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{ |
јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!. |
а.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јес |
о.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болесни |
ав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо |
, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај ч |
рче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — |
субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да |
Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бе |
мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове б |
. </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила |
д су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> < |
до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дев |
да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </ |
е: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мр |
ио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш |
чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благослови |
ам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p |
. </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живи |
. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошни |
— упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p> |
тупиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао к |
о.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} |
недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> |
то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како |
Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи.. |
у... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру |
ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа |
еше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуриш |
добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Ста |
сао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног г |
о да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче м |
... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p |
p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као |
а радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Ота |
е тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p |
. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини к |
ам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па н |
отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу про |
ад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај |
ар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. |
рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, ал |
p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> |
и вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушк |
>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добр |
оли их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли... |
/p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео |
p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се |
<p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога нази |
> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало в |
г бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети |
се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова ту |
пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одгов |
/p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало д |
Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет г |
</p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— |
лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам ник |
меја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, н |
т да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико |
у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шт |
сли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему |
, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: |
они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и |
а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више |
зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... |
м збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— |
сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> < |
ком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко |
мем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, З |
а, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не |
е се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва |
а у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p |
— Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј |
о сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! |
он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му при |
премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. |
н, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хај |
м носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и |
аки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па а |
као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је |
. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не зна |
упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко |
ла.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача с |
лио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради |
у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не |
ексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њих |
и је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да ч |
ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треб |
музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Ива |
> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он |
>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Је |
Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> |
...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, дале |
мо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и Јовицу загрљене |
арам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена |
атиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети |
е убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А ка |
веје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од о |
. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш |
људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу п |
и знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p |
во.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и |
<p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!... |
да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати. |
Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, а |
.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опе |
Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — |
цима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S |
не да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ св |
орића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или к |
се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад н |
иш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} |
а не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив о |
веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око се |
p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад |
/p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери |
ха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од |
бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>А |
о ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти т |
с, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало |
ешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије |
најпре коњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш |
наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — |
н уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста сту |
.. </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Но |
<p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — |
бравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станк |
за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву усп |
баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху |
о наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није |
сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, |
Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јо |
шта на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{ |
никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или |
било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек |
S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ће |
. — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. |
.{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... |
ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане |
а?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се т |
у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветр |
овеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, б |
вот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну |
он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — |
да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не |
решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, |
{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше ве |
Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у |
о, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... |
он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — |
ко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме! |
<p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. |
аново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако на |
роси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, |
на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. < |
, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— |
облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код |
не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађа |
.. </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!.. |
добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упита |
ну!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?.. |
ам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац ч |
ала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је |
кав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; ал |
<p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} |
</p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, бр |
о Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му т |
и оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо |
вјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} О |
по!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси |
кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја сла |
днесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човј |
м, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па |
отле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... |
ндија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платит |
е на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хт |
О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да види |
аци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} З |
лите? </p> <p>— Велимо!... </p> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док м |
. ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох |
повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа |
свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Т |
о је кући, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замисли |
он мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Не лажем! </p> <p>— |
е отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и |
ича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша река |
p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштениј |
е!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи м |
p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим |
ест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу? |
</p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њено |
човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, |
лаво, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} |
о. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да |
атији и најчувенији... </p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио о |
Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — |
? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи |
те.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкин |
ј седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, |
p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека. |
Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркеша |
и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Т |
ешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... < |
ана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>А |
тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри |
е може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећа |
несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p> |
м по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна |
еш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер ка |
то.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не |
и Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више приј |
<p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред св |
стио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лаза |
вице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{ |
шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да м |
слушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучи |
оћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи к |
..{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад |
на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и п |
{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S |
ореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p |
и се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштр |
, и... бог би их знао каквим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам х |
ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са св |
!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако |
је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је им |
Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше па |
о.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p |
а. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, |
. дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јав |
</p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут ок |
> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у пр |
e> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, |
Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко |
траху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано вика |
Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... |
и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасн |
ован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турч |
.{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешт |
зар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па |
пи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшни |
чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — |
ао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би п |
д, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упи |
ет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Ка |
а дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га |
Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узим |
тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пре |
дама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути |
ли ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледа |
ко си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкч |
молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче слани |
Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} |
ова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад |
приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... < |
p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћу |
има се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: |
чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал |
доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло |
.. </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем |
хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— |
/p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да |
е крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би оста |
... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— |
>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то п |
иле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и |
с. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је |
да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, зна |
ј и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде |
смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румен |
..{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио |
неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Ива |
ише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука нап |
и су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никог |
договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... |
гу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу |
и пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеж |
рила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу с |
устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— |
тима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло |
ами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... |
оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— При |
о у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} |
биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њ |
чити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погле |
рцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шт |
окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И ка |
душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </ |
чибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови н |
валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога |
— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> |
Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} |
снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и ј |
ак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврча |
шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговара |
_C3.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{ |
{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!.. |
хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрх |
Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </ |
чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо бо |
ти, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Бе |
..{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрав |
дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише |
о врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кућ |
ажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Нема |
ше... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не зн |
ри ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Т |
шно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
ку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово с |
хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео ови |
. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пу |
ад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... |
анко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? |
је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> |
у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета. |
а би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут в |
као да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада н |
ва. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу прип |
ало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја |
ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главо |
<p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је |
зи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разго |
ај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један |
<p>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— |
моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Би |
ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— |
ко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за д |
S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти |
би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као ш |
му као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И по |
ти се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше |
рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова.. |
стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш св |
је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Ал |
моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... < |
уди почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— |
или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме прип |
о какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p |
вед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато г |
<p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не |
и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном |
оге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај |
т мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима |
воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и |
нити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— |
о да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана к |
о скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више |
о...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара с |
м богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!.. |
хну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит н |
p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам није |
S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div |
пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животи |
о ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није мног |
/p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, |
им гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог им |
поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— |
ш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... |
бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. |
је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И |
ам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! |
и је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замисли |
осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; мора |
тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збого |
Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао |
ече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако с |
ио је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одма |
и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову |
луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> < |
огићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и |
не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањ |
ти доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дат |
И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — |
ачки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо об |
о себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидо |
како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> |
- одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Са |
ако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>С |
д заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред |
са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми прав |
и себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Нар |
у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја би |
и!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразм |
руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице. |
лико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се |
а знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја б |
е види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја зн |
овато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису |
<p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим |
образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио |
, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити |
брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— О |
ене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} З |
он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. |
м ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не и |
је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} |
зира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се при |
еколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Ка |
риче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се с |
кочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турц |
лу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја паме |
е!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о |
..{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није |
овече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!. |
ма, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде г |
виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрд |
нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни |
ам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви ре |
</p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само |
ди, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </ |
е очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стој |
у, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака пр |
S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хај |
ilestone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} |
ти кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе |
И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде |
>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му ру |
</p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини |
да и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!... |
ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту по |
одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је те |
</p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине! |
е свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше мла |
илош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону |
.{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{ |
<p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спу |
враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{ |
он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва |
а и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родите |
где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— |
веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их ч |
о се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну з |
S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, |
ало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, |
Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— |
е нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!.. |
ате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога женит |
ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је з |
кају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његов |
га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!.. |
ћу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сув |
ок колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено ј |
ео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово |
} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пош |
е: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док |
Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га п |
шнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, |
<p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула |
упила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p |
леже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љути |
вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па на |
е више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме п |
а снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њен |
ерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} |
p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздах |
А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мир |
и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић |
орбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних |
и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </ |
е примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло |
тава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити по |
а се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дан |
њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, к |
како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је мно |
ишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p> |
вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, |
це.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цу |
код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао |
слио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!.. |
с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И с |
догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе |
<p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а ош |
p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{ |
оге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет |
дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </ |
за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође |
ила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и б |
<p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Гос |
то је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове п |
и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије оло |
е живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будем |
ута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљ |
е он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S |
нко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде. |
о. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из рук |
<p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Как |
<p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они оста |
прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би |
ма воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> < |
рди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољ |
му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викн |
ану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, |
о не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и ст |
? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ј |
</p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му о |
ла... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!.. |
рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S |
о.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар |
учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да н |
о на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган |
наш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не с |
им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> < |
ељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни |
љи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку |
их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, |
вала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— |
кати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да се |
позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш п |
.{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једин |
аш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека |
е! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први н |
идан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јур |
анац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p |
ражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по по |
з овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи с |
Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се н |
а више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песн |
ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к |
мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зе |
о живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса прола |
S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} |
ј Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, |
Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица |
или љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. |
дост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> |
он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} |
{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p |
} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар т |
атати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S |
севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди |
па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> |
како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S |
А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто би |
га опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он с |
аде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си по |
! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше н |
— Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за |
{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа к |
наш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз |
амо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{ |
што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а ст |
, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефов |
јало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет т |
е данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p |
види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига с |
Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева |
</p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! |
би.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је м |
а вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједа |
а Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одго |
у на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисл |
а му клецају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи |
е Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S |
хвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се з |
бави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без |
сти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} О |
ма... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи п |
но кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада.. |
</p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како |
он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао |
рио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешт |
p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, гра |
<milestone unit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилах |
дан по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} |
ити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала т |
ој души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти |
ем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало голо |
нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... < |
у ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође д |
а ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа нев |
то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и н |
но у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Н |
и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} |
.{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S} Где је њег |
</p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми |
а с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио |
и. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој об |
ојијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакат |
.{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и ка |
ишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — |
скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хуч |
ње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде. |
о.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Ста |
во!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом во |
вој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Зас |
дљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин |
би!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{ |
Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао |
</p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} П |
по?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да ви |
Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми п |
и младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу по |
{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и уз |
Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} С |
Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретош |
ебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку на |
!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кме |
осле, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми прко |
јка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} С |
лу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим |
p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што |
в глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше к |
!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да |
дљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли |
S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, |
...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цв |
рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, |
И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринк |
о не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне све |
адити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин с |
ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не ос |
ве ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> < |
говора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је |
аре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на м |
и рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао |
p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе |
је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело |
а се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог |
Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да иде |
ечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао |
.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско ка |
д њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} З |
а је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише д |
ни крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећ |
<p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он |
ка се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они ло |
Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу кој |
Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у ју |
оворила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се |
Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам бил |
но; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо |
, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке |
А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилим |
ам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што |
ула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно |
ма; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се |
bSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невољ |
ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе р |
па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, ш |
ојешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике |
ad>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њив |
.{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме |
човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и |
{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко н |
ју се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке |
а, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће |
не!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђош |
прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му |
учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А прол |
ник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— |
као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога |
а. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим |
о разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... < |
мети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод д |
е као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па ста |
{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} |
> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, |
какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза сле |
и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја н |
Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> < |
p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људ |
е знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се |
мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким |
ирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што н |
Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девој |
>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу |
рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад о |
пита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ни |
оше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани с |
его пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p> |
смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних ле |
у црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— А |
и, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Зн |
стиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} |
једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он ту |
”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толик |
ар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ |
е друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си |
еговој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и |
у, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре о |
мен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— |
</p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и |
>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан нап |
учерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он |
> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у ње |
Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тиши |
p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао |
<p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гро |
{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, |
ојој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је т |
> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се |
<p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, |
пи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као н |
зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шт |
мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> |
— Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави.. |
ита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он |
га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, |
нага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта о |
ла.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га |
ар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити |
ено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње |
вавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?. |
него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад т |
прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} |
в вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа |
урска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се |
.. </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S |
осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, о |
а Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бер |
не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може |
и ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за ов |
друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онд |
. — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господа |
>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се |
p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако он |
} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени |
би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се |
p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устум |
<p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда |
ругу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог |
и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је |
Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци |
је само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>О |
шљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зо |
ћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у |
p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p |
а сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!.. |
у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да |
.. </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува |
пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је сврша |
ећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све ш |
еде с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се ст |
имати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми |
у...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не |
Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га |
м као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема не |
и би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином |
је авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па |
у ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар |
{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре |
заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа |
е, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па у |
олитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико |
у и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете ра |
зане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванк |
..{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се |
ане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више |
ше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа |
ви на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p |
е ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер с |
о да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и јед |
C3.13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да |
обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетк |
>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага |
умен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и |
Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта х |
... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у пл |
во у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је г |
</p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност кој |
у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p |
клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знам |
ре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султа |
гове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу |
се поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и доне |
тражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад |
</p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лаз |
е би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти |
ио је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких |
и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и ни |
Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу ј |
Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се н |
кон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако |
ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Не в |
ући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми све |
више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ак |
S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А н |
, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погле |
етим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, ал |
{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грл |
о Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакри |
се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две |
на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије. |
на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је |
нако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} |
S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здр |
p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отић |
да га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро х |
ет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би |
{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{ |
у Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а |
о крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Њ |
инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И сти |
о! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он |
. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати |
учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и ди |
кали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који да |
а, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто |
ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{ |
о: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} С |
и учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— |
риђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не коре |
га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме г |
у отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао та |
стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „пог |
овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она |
а која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба |
p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад |
гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи.. |
ако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала |
о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S |
ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је д |
че!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми |
p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Са |
{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њо |
p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем. |
а? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога |
та она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те |
ћи треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мир |
века.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и |
ај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља г |
о топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p |
<p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на |
тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? |
амо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. |
танка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече |
тињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед оч |
ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући А |
ваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе |
ме дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>С |
на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шаба |
а Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити ј |
у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Кр |
као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{ |
помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека |
/p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је пот |
S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?.. |
А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p |
њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} П |
косутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од |
га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p> |
од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он |
е у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то |
Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p |
унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша |
идео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!. |
ати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде разм |
човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око г |
љи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао позн |
вех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном |
дина, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоће |
<p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ве |
егу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно в |
... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, боков |
<p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> |
да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <di |
се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио |
ио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред |
ети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... |
ајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она |
е ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојан |
спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месе |
вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Ка |
говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га |
ово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо |
орбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он |
</p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </ |
пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син |
p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчи |
p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> |
ти оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз |
на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S |
си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, х |
пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже |
и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска |
теде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, стр |
ко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео |
</p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако |
ема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече |
бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се |
— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови |
не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>О |
рхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p |
било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> |
м мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... < |
авили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема |
је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магар |
м!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, има колеба... </p> <p |
дног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви |
ници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао по |
пов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чуп |
Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора н |
је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{ |
што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је гов |
гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, м |
а излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </ |
н нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме |
/p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Ве |
а завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има с |
мо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S |
седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико |
... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао |
</p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчин |
добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на оног |
а времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{ |
е здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је |
> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!... |
овикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се н |
18963_C1.11"> <head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се |
споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај оти |
е погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико с |
<p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Д |
је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да |
и, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с др |
? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{ |
ет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле влас |
па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{ |
анком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да при |
"SRP18963_C1.8"> <head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру |
што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усн |
p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: < |
е на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> |
а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну р |
.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родит |
ред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и бра |
— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш ка |
х времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то к |
каљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око |
и.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут л |
очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала ј |
два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину |
ије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљу |
виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... |
рње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{ |
ко је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — |
главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног |
узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на зе |
ше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, леб |
ас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам ш |
м, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му пр |
чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше ж |
је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалек |
На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролећ |
раху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у да |
ец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... |
чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и |
head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилах |
раву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је брани |
ма њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом |
> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би х |
/p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде п |
<p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{ |
ијатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао с |
.. </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаре |
нко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи |
таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она м |
чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!. |
буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, п |
топа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног |
{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трип |
тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А в |
ладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше |
се, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </ |
рвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они |
осе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти |
руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али |
у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора |
брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се |
че Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврз |
ва мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један |
тари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао |
:id="SRP18963_C3.8"> <head>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било дост |
јина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубр |
рка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео |
претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, |
он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} |
а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом неб |
{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их пре |
где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p |
ко хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све |
све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> < |
па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је своји |
Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно |
руга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао је |
оћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђа |
вајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна |
Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} |
. </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али |
драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш |
ти... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, о |
наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} |
несен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звезд |
лаву... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се |
То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само |
дуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, свак |
аби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бо |
оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О ч |
и подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> |
с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гад |
гом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору з |
стију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p |
а гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а н |
ада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио |
ичаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца |
и руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} |
стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по |
је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде |
а мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Т |
</p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} |
ако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лаз |
</p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде па |
у он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, хара |
> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> |
о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно |
и сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?. |
... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко се |
</p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ић |
ђеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај |
ти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше |
је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса. |
е беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p> |
отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али |
у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јо |
ико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осе |
такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас |
ка. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да |
.. </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онак |
о, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, |
<p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једн |
реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превес |
S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје |
љу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се с |
ашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> |
нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то |
благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Стан |
у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао иск |
ој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, ч |
и: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћута |
И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и С |
е Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то |
ло му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако |
вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </ |
ени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши сам |
..{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље ска |
} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци |
ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на са |
</head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодн |
и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе з |
елете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друж |
} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!.. |
ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну |
..{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште ка |
p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је |
вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Мо |
о дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишл |
нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, поп |
ођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше стал |
скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Са |
му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{ |
ма ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко |
н није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим |
а.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и С |
радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на |
е није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Кру |
ашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из то |
хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки |
уначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: |
о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче Заврзан. < |
а.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви |
а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замај |
вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима њего |
кчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда |
је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти |
верује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Је |
ледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви |
е прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао свој |
S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу |
Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако с |
е.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{ |
</p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, упра |
Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла |
што; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> < |
ркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим леп |
ниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мисл |
— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још дана |
а ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађени |
нам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!.. |
Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се ч |
ину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S |
уди што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас о |
{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, м |
ни, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? |
знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаво |
и: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... тр |
</p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га види |
е кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — р |
мрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја м |
џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше |
то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p |
љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одв |
</p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има |
</p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — р |
p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! |
ги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату |
т!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. < |
ти капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. < |
Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станк |
та бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па к |
о сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар |
— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Т |
<p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа с |
— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p |
што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> |
е. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо |
рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисм |
једећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p |
лекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! |
а је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо |
ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p |
Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — |
ан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л |
> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Д |
Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други |
ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, |
</p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p> |
ен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде |
> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редов |
е он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Доб |
до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико као град |
?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p> |
извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице |
а њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} И |
. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш |
поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> |
{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да вр |
казује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— |
а.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако мн |
?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: |
ва... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла. |
ршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Чов |
памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече нико |
{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момач |
ристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти ј |
етије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љут |
у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце |
..{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало |
они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на до |
рока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} |
о густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао ј |
Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене гла |
цу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости по |
им: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише су |
нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних |
брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!... |
ш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још |
е... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се |
, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{ |
Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта |
да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учи |
ељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!. |
еми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Ник |
> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у |
ко!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при с |
ком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког |
рци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Ма |
волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало с |
и... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и |
кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући |
, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. |
завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих |
ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> |
али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче с |
</p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим о |
да крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем ов |
а бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја |
ачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S |
ети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље |
, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш јо |
.. волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због |
>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{ |
илош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри |
че поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи ра |
је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије |
ед побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је |
да тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то |
е Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и с |
стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек веру |
.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ |
..{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв |
го тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... |
а, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох |
сти...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потр |
о нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> |
ач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар ј |
се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се с |
бама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </ |
њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе |
веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — |
мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </ |
њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једно |
ве и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети |
е даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте с |
рави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И |
чка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— |
а бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Ту |
ло да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим |
ала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта |
био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред |
!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио |
гих околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресу |
анкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Па |
гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса |
доше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале |
х педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раден |
лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{ |
врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погле |
збиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега |
На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето м |
вати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би н |
, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, бил |
олике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се о |
аје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога |
е, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? |
} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Се |
сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} О |
а си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу |
је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом глав |
заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад |
— Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!... |
, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно с |
ојима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: |
волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо |
>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсец |
а, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бит |
тићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чуп |
ио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... < |
ити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Стан |
и, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устан |
он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— |
осише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђ |
јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри |
кама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео ј |
<p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па |
апалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчи |
ти код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} |
Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. |
с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ни |
завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома |
ђоше кући.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра д |
S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Л |
већу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?... |
се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара |
буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па о |
н је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руко |
<p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око |
веди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о |
но.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из |
изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} |
о... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украд |
оћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју ј |
ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сироти |
де у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
х они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њи |
поведа, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Др |
Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од ме |
е. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топ |
коше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> |
е...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, |
, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и |
живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, та |
шала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S |
ле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђ |
проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мај |
е љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рек |
же па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S |
>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају |
живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и ср |
је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост |
здама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, |
ви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опрост |
Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— |
— рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин |
саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> |
...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и од |
...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone uni |
.{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој |
рекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се пра |
ма подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p |
ћ — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Д |
! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натму |
> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Б |
ћу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— П |
<p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се ј |
p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној |
ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он ј |
огледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понор |
р, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шал |
упови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у |
смо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — гр |
е запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се д |
ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, упра |
оз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка |
од јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим |
јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је р |
... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка |
0"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у д |
језде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је |
а ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се |
Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда |
као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit |
ма је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У то |
у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да |
од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати |
ене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам |
? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> |
доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе ње |
.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејал |
ад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него |
е крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или ба |
чно хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице. |
побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </ |
<p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта |
нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— О |
>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи |
ео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} |
ече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја нем |
рица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Од |
чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја |
стом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p> |
у! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јо |
</p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на |
p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече За |
ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видј |
оше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са др |
емаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и по |
рвог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека |
... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушеп |
то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо |
кнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, |
данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као б |
рати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — |
мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га |
падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шу |
узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> < |
ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S |
ога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пу |
и све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} |
. — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </ |
ехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко |
мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити ми |
егов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвова |
ранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. |
ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} |
Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како н |
!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жив |
ме је живот мио, ко има за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрет |
г сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се на |
...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се об |
} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Ј |
Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита. |
ска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не тр |
и... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље уради |
Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p |
шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с |
{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. |
де душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је с |
и робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на |
учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да |
упић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! < |
} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да |
о би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако бож |
</p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> < |
ао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмеј |
а оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема д |
S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он |
вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски бу |
рине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!... |
е како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осе |
смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онак |
ша жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} |
S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци |
} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватр |
/p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти |
> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, |
и певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине |
коше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће попла |
е Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме |
сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гад |
е немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до |
ла као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мај |
цу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момк |
олови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео |
рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да |
осиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста |
аврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Дан |
а!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остав |
нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу о |
<p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како с |
Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се мног |
дети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед м |
.. — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш |
х цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с на |
и, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p> |
а одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Кру |
су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што |
лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p> |
Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасл |
све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли |
>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћен |
</p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо |
а из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово |
p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са |
мо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад с |
ад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p> |
е осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га веза |
крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <di |
обију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је би |
ити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обор |
p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> |
ви или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало пре |
упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби |
а.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до м |
Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмар |
је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И |
Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готов |
воја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету води |
у мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> |
кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде при |
. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </ |
Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се |
ошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и у |
/p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p |
ити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад тр |
а је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p> |
ли им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад |
</p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове поклад |
палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да ра |
ји с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је |
/p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се |
— рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и зама |
p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p> |
Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу б |
н пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је п |
зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Сти |
ибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Је |
а боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> |
. добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{ |
да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Ка |
раћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му не |
сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! |
, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољу |
ара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од |
ђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, м |
Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Ла |
Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још р |
{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољств |
вечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога, в |
их људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И с |
ечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше |
што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суре |
Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>Н |
аштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: јед |
ташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и б |
и.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињ |
даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је |
...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> < |
Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станк |
д ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су |
— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </ |
а видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месеч |
ин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— |
> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се |
<p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у ј |
</p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један с |
а кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као д |
е... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p |
да своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови з |
мо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све на |
сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све гр |
и! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” |
о да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, н |
дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као зм |
>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех |
... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Об |
кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се п |
а траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете |
у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми п |
те се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе |
ече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, та |
? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару |
оји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— |
му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило... |
кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p |
које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на |
је баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Ха |
Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се пр |
у, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зе |
га Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?. |
p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече |
вде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> < |
ж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се а |
њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник |
бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и наш |
... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> < |
де му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче з |
од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногић |
шка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p |
бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући тр |
е!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </ |
сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушк |
а, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> |
<p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> |
иви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, |
шен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних |
главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: < |
а кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега |
, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као тур |
сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себ |
о да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. |
олико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи к |
ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти ср |
баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина |
а свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њ |
као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Т |
p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, госпо |
дело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под |
ављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а |
ана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме ож |
кога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама |
олутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискив |
сника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лу |
ворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> < |
мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова |
овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана |
него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што т |
био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </ |
деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> |
е у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој к |
>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог пр |
е је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо |
околио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} С |
домишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. |
а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мисли |
<p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па ра |
ми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више н |
оимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је |
Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p |
е Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и најчувенији... </p> <p>— Али ј |
не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божј |
p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; |
га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— |
, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита |
личина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео ка |
<p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша |
сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па |
то је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад |
плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује |
Section" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела так |
том насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у с |
ет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не |
лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обит |
т пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p |
ш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упи |
као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се |
стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?.. |
— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на ова |
е.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио |
<p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с |
се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> |
ер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Нао |
седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из |
е!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а |
о...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци |
а се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до |
<p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Ш |
и биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни И |
рана...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема |
не немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг... |
р и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате! |
{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> |
Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки н |
...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела |
н поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста |
!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, |
</p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш ли му име? </p> <p>— Не |
</p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> |
решли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла |
ви Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— |
... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет |
изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и в |
Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, |
че Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. |
ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке |
ега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p> |
а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређ |
време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надражено |
а, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш до |
Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако |
Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде прено |
онде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p |
p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ћ |
им мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад с |
жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао |
те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> |
а мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се г |
азара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли |
ањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи |
мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше из |
ар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — |
о Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је |
ему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само |
...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> < |
вао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... |
о се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за в |
, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим с |
навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако |
неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана |
, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено |
<p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он |
.{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла по |
а!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из ко |
авина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку стра |
ј... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, |
а већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље |
се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једн |
ај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију п |
ам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овд |
<p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ал |
полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео крави |
Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све |
куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од |
му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онд |
старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: < |
енке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се во |
аке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао |
ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већ |
води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Па |
утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би с |
игао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше |
једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибран |
ик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако |
е беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је пои |
ше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало |
ја је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њен |
ослујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да |
покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— |
врзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А |
ти, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак... |
неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало дели |
шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, н |
неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> |
..{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, нек |
а опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да |
вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у во |
па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} |
е. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан п |
оше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{ |
пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринк |
} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Је |
нимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и |
у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрч |
азбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шаш |
оказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с невер |
рака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... |
</p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе не |
торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. < |
то они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истини |
</p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногам |
и убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и п |
чи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{ |
, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ј |
То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То с |
асрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!.. |
део... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га з |
глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како |
p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се |
ета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће |
му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао. |
д оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра |
е имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душмани |
величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало о |
.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза |
ндуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи с |
> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... < |
видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренера |
пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре |
и је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност прем |
ешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста |
и... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибира |
као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније при |
у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она |
душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више |
већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали |
понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поно |
ал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шан |
не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слат |
сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опе |
</p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога |
што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права в |
<p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа ј |
н му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи |
је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете |
је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> |
— али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p |
p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од |
овито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с |
и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је б |
весност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— |
удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране |
каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И к |
е он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, к |
с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у |
руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јун |
Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Ш |
се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакн |
ринко? </p> <p>— Дошао је...{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе |
освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Јована и |
или у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело разми |
тутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила |
те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из |
аповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, |
у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо |
ти, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и |
ан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— |
И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и |
о!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две к |
.. </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован |
о!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели |
те Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци хал |
причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика |
е успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се |
ли му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Зак |
<p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на неколико места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S |
хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> |
.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> |
Али... наједанпут застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко |
</p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде ов |
p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p> |
Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} С |
/p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу но |
скоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S |
} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш |
> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти |
> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњ |
е Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — ре |
<head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, |
аповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удеси |
све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко |
а нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Пољ |
ано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну |
stone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био |
ам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово в |
.{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети |
— како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гле |
— упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p> |
кса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> |
А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније ова |
ви.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он с |
ву Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, |
праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кр |
ни му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот |
руби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онд |
обро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добр |
упи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар |
<p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе сн |
има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сут |
треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и в |
о главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, доста се и |
<p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је има |
азвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кован |
чима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш |
ла, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад |
мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S |
жемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се о |
Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар. |
био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, |
ели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жу |
Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — |
ита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је се |
ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће |
о би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се ок |
како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Ју |
еда по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић с |
— викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше с |
А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Н |
не из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га нијед |
аметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви |
залуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо |
А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше. |
авити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да |
рио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом |
и мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако |
Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у ма |
{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. |
p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што цр |
а седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишт |
head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише |
пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер |
томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о |
могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је |
ти”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, т |
— Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре М |
p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопад |
е у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{ |
вест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде |
није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао |
његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити гла |
ну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Та |
д га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: м |
бујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав |
су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> |
хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} О |
шта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и ви |
з шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је |
а!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам |
га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погле |
заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним г |
ао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} |
...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам к |
бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S |
ека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима н |
е видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре |
је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је |
една сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како |
душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p |
} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} Т |
мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти м |
а помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду.. |
али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка |
/p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p> |
тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p |
ише нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збег |
егао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p |
н је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смеш |
Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згр |
/p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!.. |
нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушк |
реме нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш |
да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он |
зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S |
за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не гов |
нуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је ба |
ај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> |
има.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напр |
м... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли |
се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њи |
оје јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих |
еди овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и |
оп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стој |
по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка А |
е јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син |
на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> |
овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти са |
а...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у гл |
морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину |
ела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљу |
бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље |
т Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Сто |
е бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не с |
то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и |
ао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами |
рас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> < |
боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> |
бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p |
>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клеп |
та ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и |
прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — ре |
е!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} |
е те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не |
е долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаш |
ли, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добр |
p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јур |
мена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Л |
кса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути он |
. </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је |
ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да ов |
пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље |
звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све ј |
о опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи п |
<p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривен |
63_C1.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже |
Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица го |
о дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у |
ром прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на у |
>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели |
а!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те |
а ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто так |
мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе р |
ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју |
е праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још пи |
о није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему |
те своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћ |
ал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур |
p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже рамени |
.{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао |
а сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треб |
долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до кап |
побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим пог |
а га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Еле |
/p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбо |
о је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— |
Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> |
>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па ви |
ац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није поки |
ије?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} С |
чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по |
их осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} |
} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зо |
преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобањ |
? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у |
Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А |
је!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} |
аква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да |
аплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!. |
ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му |
ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p |
равама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} |
те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се ста |
да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, |
што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </ |
о и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> < |
шчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој |
...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потег |
биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и зву |
кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше г |
ишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети |
и га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека г |
Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и |
он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на с |
и ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два н |
и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јун |
ати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> |
аша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа |
да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић |
је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit |
опа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И з |
им речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче кој |
е Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лиш |
ead>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — у |
има из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак ов |
: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали |
ст, јест!...{S} Знам!...{S} Нека, нека, немој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила |
— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забав |
, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S |
азар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. < |
човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје чов |
огом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво н |
утати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Не |
пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар сто |
тврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбре |
јао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p> |
<p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} |
те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о сво |
! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То |
</p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад |
>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? |
опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загр |
срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!. |
вратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после ш |
лико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових ст |
и и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — |
— рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег ж |
немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} |
Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједа |
онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин |
пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога с |
} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби г |
ђу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га зад |
</p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први |
. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што? |
— рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имам |
да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта! |
ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увид |
<p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да |
</p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда |
а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст |
ин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити |
> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље леч |
ари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за ст |
ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде |
/p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. |
, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се глас |
ста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погр |
у погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар зако |
ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да |
ци!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У |
.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у сел |
ва? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Се |
/p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Ни |
он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије! |
S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе во |
.. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. |
матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак о |
це... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, |
лио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— |
р није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не |
рекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда |
ни то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији прем |
амо јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} |
Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми |
даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не |
му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар |
азе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> |
у бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је |
реболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву св |
се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуш |
а двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију |
>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да |
у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегов |
18963_C3.10"> <head>10. ЗБЕГ </head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се ск |
тем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као |
ли па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева ча |
чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчи |
преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљ |
си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је б |
ук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух |
отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче |
није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} |
и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је дана |
уги ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом ст |
аном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катић |
грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу жи |
ткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бе |
Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер са |
<p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно п |
то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, |
као и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није |
..{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чи |
мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну |
p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши |
але.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да |
} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну сн |
су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне д |
вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија |
<p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? |
ва-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мен |
ље мачванске крвљу незаливене и костима непотрушене... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати. |
тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем се |
} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, и |
јмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{ |
па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко |
} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он п |
елик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њи |
тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најма |
не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и по |
ници послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико |
оњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му з |
са не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Си |
Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S |
ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и с |
му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећ |
ити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све |
ћене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и |
лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће |
м твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговара |
то га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегн |
о је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудн |
у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину |
згали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њ |
ад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја н |
јао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{ |
путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у |
танку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад |
p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро |
ти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— От |
е као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи једа |
пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до с |
.. </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да ур |
о” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>При |
</p> <p>— Вала, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо с |
.. </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склања |
оја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке |
чито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, б |
необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео |
новој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> |
мени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од нек |
ђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се |
тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> |
ега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је они |
.{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> |
екну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, |
окчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то је |
{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не б |
наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је б |
!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке д |
ре врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мај |
није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> |
>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече |
мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети |
ћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Л |
хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извал |
он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било в |
памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} О |
а.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све о |
уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори |
пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше |
у па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и з |
дмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p |
навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S |
Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>К |
гушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, |
о. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повија |
ака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пу |
хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преп |
<p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубок |
>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв |
амо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити т |
ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, |
И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је сва |
.. </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити |
строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— |
> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско з |
иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено |
! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онд |
на је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам сво |
речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрет |
Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слут |
> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} |
волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо па |
ивети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на |
} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— |
убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од п |
наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа |
насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна сл |
децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— До |
а, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!.. |
од куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону |
сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу.. |
— повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као со |
астаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаиса |
са!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља |
! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни |
ру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па ок |
иша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, |
Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склон |
уди!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Бо |
у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци |
ак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!.. |
зара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је р |
ије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка про |
хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} |
ва ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече |
ти њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} П |
азара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а ве |
, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко |
p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега. |
а као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, |
ао у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухват |
даре!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свира |
крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </ |
ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, ка |
.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједа |
речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девој |
Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> |
<p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што н |
само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се |
p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Попови |
ић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „поко |
ече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у к |
лим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!. |
л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је било!... </p> <p>— |
иш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо с |
...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — |
</p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад р |
<p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јел |
и прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! |
најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Ла |
S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувш |
раву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бит |
овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, как |
и је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сага |
је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар дише!.. |
— нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издад |
ти како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окре |
? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> |
Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је сило |
. </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p> |
дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{ |
знеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радови |
умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам |
Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па нап |
доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </ |
идео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И |
о!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} |
а ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће |
ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог пер |
да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> < |
S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— П |
им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију стран |
па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, |
о неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђ |
Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети |
м беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њ |
ер их је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: у |
! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из пост |
<p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породиц |
аш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ј |
веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Х |
} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим |
ајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво бил |
те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом |
а замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он ј |
неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... па |
еду савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред с |
сти савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш н |
вао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко зади |
што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Ве |
н покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако |
а неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао |
. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — За |
миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био стра |
ила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>М |
д? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— З |
његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> |
Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; нек |
ри главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла |
а рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p> |
е бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она |
да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати |
е земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се ј |
а, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово пок |
али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од дана |
на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене |
питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да |
д радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени н |
жњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу |
вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу |
Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти к |
S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас ј |
вде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и |
прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подг |
цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— За |
ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— |
било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче |
зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Поп |
оге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је г |
вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} |
трана. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чет |
муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли там |
еврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак с |
и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврт |
ише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, |
а овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се |
Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Нами |
е срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом р |
цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p> |
Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе ви |
икад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Марин |
бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опр |
а нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та |
} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му |
S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија. |
алудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене ч |
га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} |
ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам от |
-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад зна |
Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> |
... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја за |
и још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прек |
у, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p |
</p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа м |
селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми |
p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А? |
, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и п |
гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта д |
м знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не мож |
у. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, в |
дим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је власта |
} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч др |
p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> < |
онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Н |
Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тиш |
ужину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: |
у, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!.. |
воје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је |
.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта |
анити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до |
згуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа |
нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе |
S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би би |
? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти к |
ити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! |
е ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И о |
> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледа |
немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено |
<p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{ |
<p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. |
и!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Б |
рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— |
p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица м |
на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрен |
..{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпа |
адоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми т |
казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи |
екса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви |
огледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!. |
васићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан ново |
те како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!.. |
аљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром |
и! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете у |
>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{ |
Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих вол |
м те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих п |
ељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S |
еш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја ниј |
руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} |
. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, |
..{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чин |
> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> |
омак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> < |
се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, пос |
у бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајду |
p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам п |
и је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Ц |
ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} М |
ринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефен |
а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видеће |
лушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као |
небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Та |
} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих |
...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидј |
асмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му |
ега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако |
во ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан ст |
а Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p |
рости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш! |
је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... |
да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар пре |
о заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— |
зговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!... |
но.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати |
Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже |
ли га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а |
</p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно.. |
нило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... < |
а... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Б |
!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с |
њи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Најед |
па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели |
полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да ж |
сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила неј |
.. </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом |
махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харам |
ослу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, доб |
и погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега |
ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожу |
p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> < |
<p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што |
иђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну |
се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим свето |
И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчу |
— прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа |
од огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појм |
н је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се ј |
разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзир |
одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије |
.{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Л |
што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи? |
.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, није |
што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај |
>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, |
</p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!... |
!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хо |
ти!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залу |
ка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даљ |
еби и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак |
ва...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> < |
о, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} |
зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже н |
стало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли |
шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
аве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p> |
ече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p |
</p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је |
оштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да |
погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда о |
могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. |
данпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је глас |
овише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p |
те.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, |
варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} О |
..{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад с |
Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине.. |
Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако ј |
Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отиш |
оведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, мо |
>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} О |
рчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али н |
и!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> |
е, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет и |
ложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала |
Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Ј |
д претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мисл |
близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело ч |
јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} |
>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у х |
ти и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставиш |
ло живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} |
иташе Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколици |
/p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје раниј |
p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану |
у седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </ |
ди осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло љ |
била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни ч |
куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет |
а кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа |
он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је о |
.{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— С |
и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као |
ост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем |
цима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу п |
ри удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава |
</p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто дожи |
.. </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако |
> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него |
и Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобри |
!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете |
<p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не м |
Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај |
вај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и до |
бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци |
ило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — у |
ком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Ка |
овек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?... |
ју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} |
није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како С |
</p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти ж |
ечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Ра |
нагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио |
гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!... |
{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Завр |
ј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?. |
естар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести |
ајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p> |
ражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци с |
јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Ме |
црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља так |
зде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p> |
уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију |
е да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>И |
од ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука бар |
играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто |
ти оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, |
о безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како |
е ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!. |
— упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он сав |
еш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не |
све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спус |
</p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, пос |
урчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се |
p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> < |
је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; к |
ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп |
нко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он ре |
рчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека одне |
рдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} |
ест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и н |
ече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па |
не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да |
му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за поја |
еху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логоро |
џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја и |
гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сим |
вни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожу |
аспасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете пови |
Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! |
слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој по |
он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно о |
исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> |
зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>П |
бећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </ |
ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси.. |
рчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двоји |
ушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помог |
ово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се |
<head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} |
сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме |
> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву |
ође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} К |
оде, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неоч |
ше шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну |
четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повик |
што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише |
Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина |
на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, |
p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Да |
<p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. < |
у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у |
волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милош |
!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља.. |
{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} |
е јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у |
ке појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он |
рака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — ме |
е одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И |
у му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио! |
иви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на |
рчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— |
лободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети |
свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко доне |
и нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} |
ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> |
е паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душ |
камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви с |
и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, |
ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, |
ђај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, к |
.. </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из о |
димале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим |
брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наст |
p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се |
то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... |
тео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам уби |
аву. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркал |
/p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Ал |
се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p |
прша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара |
... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо |
ише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао.. |
детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела мл |
слове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака |
ва претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... < |
његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гл |
набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли |
га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само вид |
али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, |
лош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </ |
— рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, п |
а од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је |
азара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p> |
ије те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} |
лико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Пр |
p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, |
оси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио ч |
о!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, пос |
и, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио |
ко да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> < |
али право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И |
p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријат |
оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па ре |
душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда пр |
ко Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: |
.{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S |
било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би док |
ти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учин |
моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — м |
<p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за с |
длази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас |
S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, |
{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је има |
да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p |
никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и |
а, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Т |
Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти вели |
м. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, ста |
било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно ко |
и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p |
Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Прав |
севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досе |
к и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклан |
{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам глед |
не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одма |
онурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и зве |
му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже сн |
ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше глав |
мота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. |
година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и |
а Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они |
о одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с по |
.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете бог |
.{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </ |
зненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кућ |
<p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп с |
попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S |
ајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силн |
ироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким |
Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгину |
очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би |
<p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе |
S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти безд |
што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете при |
ста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с н |
Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> < |
рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су он |
ами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> |
p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић г |
им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не го |
грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p |
евац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али са |
ђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — |
не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> |
се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се |
у на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати |
лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво ра |
пут јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... |
ко му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш уста |
њечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је |
зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зра |
руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— |
попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! < |
о тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, |
није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он ни |
обом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама |
беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више ни |
не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псо |
а, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким |
S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; с |
аћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ства |
онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуца |
унија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло нена |
е желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p> |
на.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у |
не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежа |
браћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се |
Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак до овац |
сеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав |
но — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> < |
зар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је |
ао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже |
треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима |
оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као н |
уће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село |
ао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, остави |
јица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је о |
ше; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обар |
толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопк |
азар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из |
.{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, расте |
да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш м |
кли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина! |
је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случа |
ро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је |
ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида |
} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врат |
а је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају |
р беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, К |
} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и опи |
Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко ка |
ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ли |
да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно ш |
м душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си |
и год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отво |
>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је д |
њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше оч |
амо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама |
глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, |
сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S |
> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p> |
мо да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигош |
...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић |
ли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало |
ш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p> |
у... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане |
во масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p> |
иле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! |
еће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И |
се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Ка |
е ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га |
, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује к |
ао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цвр |
не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све |
{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> |
но подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S |
вици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда |
гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> |
х зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћуме |
о како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, |
је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих |
помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи и |
{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао стр |
</p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног у |
Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него |
.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије |
јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неки |
p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. |
Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> |
>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. |
паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!.. |
љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... |
о... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> < |
у... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству |
p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше |
друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... |
о као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао |
х, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Кру |
>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равно |
у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио. |
па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће |
ио изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је з |
Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је освет |
, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је ком |
им исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која |
њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S |
тогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш с |
д била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба |
што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да из |
е неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо |
е место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупа |
цу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S |
— упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао виде |
ад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело |
Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим име |
<p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, ве |
ки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... |
one unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи |
екам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе |
помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац бе |
а остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли |
е Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој л |
— рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p |
а муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. |
ала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала и |
ред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — |
да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта |
аста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што н |
екне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубо |
.. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако |
то уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} |
ђе глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те р |
тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не поле |
Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Т |
дим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, поб |
крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота |
огу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онак |
нас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — |
разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутр |
} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да уби |
коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црноба |
у, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност |
..{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест. |
осисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв |
S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили |
Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало ви |
их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико |
ше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Рав |
о!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} К |
ао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
у... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков до |
, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту ст |
твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим пла |
} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала |
{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пр |
мо хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </ |
јести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше |
Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и |
, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наје |
ара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате |
? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао |
не главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S |
Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{ |
ао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да |
и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p |
Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе узд |
а ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!... |
Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумб |
чина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин |
ти му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати с |
е, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима |
<p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан |
шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори |
како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И |
е би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово т |
аже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца |
драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
идеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више |
<p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и иш |
> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадо |
застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, с |
сети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом.. |
</p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div |
p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то ис |
них страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латко |
тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. < |
да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека зб |
ма задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш |
ано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху об |
Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети |
им ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како н |
</p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово |
е, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи. |
шавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође с |
н је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово до |
— вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим |
овечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{ |
.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како |
етити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит |
> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је |
а, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благословеног пл |
у па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да с |
урчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека |
ар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} |
ху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек |
ечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је |
евића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, п |
Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре зако |
дити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била |
о, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и |
ине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Ма |
можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> |
асигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Зб |
ба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове |
ој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је |
кше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заус |
решни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари р |
а креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гро |
гове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо |
чари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић |
вали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </ |
грме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је |
p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта м |
викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао! |
!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. |
/p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу да |
ли је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{ |
изати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу лед |
</p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, |
хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако |
лакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p> |
А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!.. |
да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, т |
/p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њим |
а од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита |
њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је ист |
му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин |
а, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути |
ло лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} |
ве на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — |
а рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Н |
више, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпо |
ен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало |
ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала |
Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, |
се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, ос |
</p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала |
а се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наж |
уге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог д |
>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда ј |
ин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову |
чки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је |
слова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где пр |
</p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му наб |
сећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје |
, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с |
су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити А |
е и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш |
а је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црно |
нао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепи |
орба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се в |
еђутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук |
што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепо |
. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Бога |
благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему |
аде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— |
Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако ч |
ј. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p |
ћи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпо |
... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити! |
ет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље раз |
? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па мл |
алуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се |
тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... |
оњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те |
је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он |
Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута р |
...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. |
њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направи |
скипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат! |
неражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под |
...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одм |
себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелиц |
>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите г |
S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, |
вранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} |
Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође |
зару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. < |
о поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— |
Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p |
аху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо ш |
</p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не |
ако чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се др |
в!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> |
а. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— |
тања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p> |
још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Ст |
е постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њи |
а. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица. |
ш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин |
е не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Ви |
све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>За |
ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> |
ну да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бо |
ци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он ј |
, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство |
ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су р |
дина мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена к |
како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло рет |
е погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта с |
ек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај |
али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржав |
ао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничко |
д се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако |
иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>С |
ге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му |
воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина! |
{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их |
p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— |
</p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгл |
мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напр |
адну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погође |
и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу |
рив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљ |
} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала |
м молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и |
ара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јо |
p>— Добар је Иван!... </p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је |
p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једн |
Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше |
коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму |
и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што о |
је, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о |
бвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излети |
: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је к |
ш није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у зб |
о, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више |
ар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?.. |
и над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад |
честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су |
стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> |
ољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> |
<p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— |
и Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чин |
га? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— |
као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и |
анка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да |
шио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд |
... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно |
а тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело |
ачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, |
} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако |
пу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} С |
кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се |
у је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" xm |
{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није с |
— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грл |
/p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рође |
! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад |
вао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си |
из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма нико |
} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p |
о ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који |
на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуж |
смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — |
т, јест, земунице!...{S} Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од |
ва себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што |
ша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Т |
ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ |
па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила |
некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се диг |
мљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на |
>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је |
</p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онд |
настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренут |
то ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећ |
ша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што зна |
н...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав |
ш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика н |
раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на |
с и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико н |
задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да |
а му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права п |
евољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, |
{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S |
<p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледа |
ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам чов |
тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде ка |
с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало |
што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становн |
по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срц |
Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му |
право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беш |
ара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавиц |
p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" |
Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! |
и...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни црк |
је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мо |
по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај |
ази само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих о |
ad>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајд |
пело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања ни |
рашан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} |
/p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и |
што се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако б |
"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не бе |
> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима |
један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уни |
S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; |
сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} |
без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. |
ога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навла |
/p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју |
ило наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична |
часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у ка |
у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који |
ако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ни |
... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче не |
о се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} |
ање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељ |
. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по долас |
, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о о |
Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. < |
{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући А |
ји је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци |
> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворе |
То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна |
ма и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост |
долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јо |
им: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би |
, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли |
нати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав чов |
p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж |
и рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А |
} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-пома |
</p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="sub |
Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> |
/p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упи |
је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, |
е би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи о |
>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Стан |
пута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад |
е ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео там |
кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покри |
> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Се |
по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелиц |
ека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да |
ног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на сво |
на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом п |
и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак.. |
т се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на зара |
утра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди увере |
ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа ко |
на кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и |
ар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Стан |
S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p |
ј страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пе |
не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташ |
</p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је ску |
еко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде прене |
ашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ ј |
то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се по |
е...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загр |
, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљ |
тављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се б |
{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Сур |
<p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта |
/p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне пар |
оворила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онд |
ма њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су |
он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пет |
, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет нап |
а рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p |
Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </ |
у мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? |
е, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобан |
ао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да по |
ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, поб |
... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чи |
рао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} |
ема Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи |
... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше јо |
знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{ |
ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога |
</p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она д |
жавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p |
с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа |
</p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Мари |
еног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је |
е, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Е |
е крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </ |
наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким |
.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад |
велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? < |
<p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} |
претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Кру |
во у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p |
нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> |
а!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи |
се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а |
да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се ра |
дак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опр |
</p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{ |
ожеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече зл |
даху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што |
видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамба |
унице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна |
он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци с |
е врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући. |
ао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једно |
такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу |
г би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мал |
лазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави чов |
зла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа |
а човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђ |
{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и |
едамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па у |
ре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бо |
p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној |
о ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад з |
је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, ч |
дан дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало м |
беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. |
ирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Кру |
рзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу |
није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он. |
га, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку |
ри недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци н |
дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар у |
ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} |
авдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не од |
а ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и оз |
на... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим |
е-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, |
о масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, |
е то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то леп |
13. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назв |
шали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> |
<p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесе |
> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у па |
аљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју ку |
ерујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му |
грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— З |
поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у д |
главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p |
била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад |
Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти! |
Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема н |
дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне |
ћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> < |
ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнез |
и него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: < |
е, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — р |
, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробд |
Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И |
се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем о |
аки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако и |
о је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што |
? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је проп |
.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично о |
слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад д |
и догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} |
кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове |
од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> |
доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Су |
} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и |
ги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то |
, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, ниј |
ме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пуш |
та и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При |
иш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остал |
ило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сас |
онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си забора |
трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али сн |
зовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да т |
p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих |
х види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и б |
амен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још |
дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из |
p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао |
. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив |
НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јес |
дно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце з |
{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p |
одаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет |
мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у с |
а и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> <p>Ста |
вао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су |
еговом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко б |
преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре |
ио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани |
p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> |
..{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... |
се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! |
>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам! |
ј је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p |
<p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло |
и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају кој |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S |
тавиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и наз |
...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер |
о пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се |
<p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и |
Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у х |
<p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онд |
Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад у |
вршини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица |
> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, ве |
</p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан к |
Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазић |
> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше во |
рло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрег |
ојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... |
.{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... < |
ига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог |
г да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила ку |
аници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није м |
еклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази |
.{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, И |
иједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао. |
каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Кру |
ковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће ни |
ије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мрж |
о, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно... |
д осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војв |
врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у |
Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помо |
е као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грда |
ром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које |
за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога |
S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ћ |
..{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече |
аћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче с |
Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се није |
S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја |
— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? < |
{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— П |
ујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и до |
страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини |
маћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху |
Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} |
} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он |
... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, |
коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин ка |
p>— Е, мој Машо, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатић |
.{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем с |
дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и |
ма — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Марин |
о мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи |
ад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао |
аго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових мес |
ече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам чов |
Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи |
деничар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у |
нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је |
, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </ |
жи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> < |
заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због |
, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} |
име младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако ј |
оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о |
и страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
и је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} |
Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. |
а с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Св |
ко ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било |
и руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </ |
себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом с |
S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псо |
ико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те ј |
м!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} |
ече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутар |
шља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{ |
вица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p>— Никад није много добре дружине! — викну Јовица. </p> <p |
мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! < |
л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за ру |
кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Догово |
колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих вид |
га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, до |
таган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. |
— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — |
би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њи |
смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— |
ита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи |
рехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?.. |
кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> |
ти га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, |
једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и бер |
виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Ње |
тено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико |
ва тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред све |
божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Ал |
а срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли |
ао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла |
те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога |
ој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{ |
љно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље н |
.. иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се пре |
е дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој |
а и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе дв |
аша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се к |
Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа |
p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као ш |
слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} |
аше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћ |
је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи |
до! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све м |
> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! |
А </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би |
..{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </ |
ти. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> < |
лука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајн |
нити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право! |
/p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да ј |
а, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не б |
езобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, вид |
и је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на |
која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више н |
ле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртв |
м ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с |
> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је та |
диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан шт |
заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично ј |
лачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се н |
.{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разум |
</p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му |
и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, он |
и те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Не |
да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађен |
е... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у |
ном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па |
ка) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две! |
живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више ни |
ашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!.. |
настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја |
његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме по |
им комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весе |
лу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и |
да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечати |
Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} О |
кају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Л |
А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом |
како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{ |
ста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!.. |
рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро |
то пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе |
S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог чо |
од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш |
пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, |
своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што |
Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или д |
<p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; |
која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познав |
капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на ср |
крете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у м |
S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно м |
Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја поје |
тати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним |
дби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, |
S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То ост |
држа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је |
.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту т |
за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p |
д потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они ни |
саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека план |
нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... |
главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скре |
p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у |
сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лаг |
ан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну |
о од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини б |
то се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Ме |
да, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} |
кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасв |
Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} |
са од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Т |
ђете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кре |
. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!.. |
то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да пр |
е пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> |
е гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p> |
и — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викн |
ко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка |
<p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одго |
ћи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упит |
И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци |
...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... |
ли то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као |
Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита |
ете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окре |
Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То |
још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> < |
ди смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право |
} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише |
зар. </p> <p>— И ко још? </p> <p>— Више нико. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара јо |
S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се ст |
} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, п |
Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску ка |
, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе.. |
шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. |
гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се заг |
погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у л |
адим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека |
и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </ |
?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова |
<p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју |
баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан С |
<p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p |
S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и |
ну травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или |
земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} |
а у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </ |
ого времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли чов |
пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше |
у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Ма |
8963_C3.13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је |
викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Д |
же натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску |
, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то |
ка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш мој |
авати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје |
и ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они ш |
он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама |
то су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Кр |
/p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило |
јаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{ |
— окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p> |
...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. |
е плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си он |
</p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје н |
и и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Бож |
аше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>А |
ао тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Ње |
речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за г |
Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осио |
и под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као по |
убави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му |
и!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио |
ељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем ст |
.. </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жали |
ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вуку |
е ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се в |
араше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима |
би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Ш |
о, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. |
он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на |
је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дој |
жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; |
, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном |
о мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио... |
кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њих |
ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} З |
дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изр |
УНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац слав |
о је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша и |
ра. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Д |
т дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе в |
<p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то н |
ош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају све |
преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разг |
кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет |
{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А пос |
да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће мој |
земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им ба |
S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно |
лада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Та |
... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ок |
} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је он |
</head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадг |
а бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он с |
— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Нем |
и и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарев |
не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је |
— Не марим. </p> <p>— Нимало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свејед |
аког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пр |
тера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} На |
!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из њ |
из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суре |
ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет годин |
вимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо |
, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да |
а Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете |
ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише |
аучила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку |
орам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онд |
оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече по |
ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све |
будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче св |
{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио |
а нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до |
што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и у |
} И нана је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турц |
> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да т |
/p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! < |
по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} |
е знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашни |
у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих син |
екорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јес |
и си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ј |
д.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси, |
имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Н |
од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу н |
>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> |
рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Б |
анака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— С |
им, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и теб |
ту: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да |
е — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима гл |
{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} |
ар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра |
детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} |
о озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати |
аквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја не |
те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> |
и!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез |
оди стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се |
</p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су |
екуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди |
мори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тај |
и!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам н |
наш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира |
разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не |
тид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како муш |
<p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово |
ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога |
па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> |
> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом |
жиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— |
о, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан |
поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш т |
Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} |
/p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Он |
оју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— П |
акој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И |
а... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само |
} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде мо |
бјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али оч |
ушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се |
грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари |
тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита |
она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} |
ше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад |
ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — М |
асно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба |
о ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад |
уг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиш |
аш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, |
и сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да с |
доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>С |
се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па |
.. </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> |
урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је о |
есам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку |
.{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин |
то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ј |
че болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... |
жину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију ст |
ио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — |
ћа и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па |
с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{ |
мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што |
ћу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: стареш |
пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Зав |
, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, |
и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турч |
ан је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да с |
Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече ма |
ао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали ш |
а и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p |
а куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и |
мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде с |
ас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p |
ић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас |
јд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукућ |
та, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шу |
<p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И ниса |
ш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем |
екором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њ |
— запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до дувар |
као да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субаш |
<p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си |
пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И при |
док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв |
нам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчи |
До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени н |
ш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— А |
е јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p |
лекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!... |
једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пи |
твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не с |
т, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онд |
ш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде |
ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопа |
се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, |
оје добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто в |
те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} |
ну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ам |
покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Марин |
ће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко |
ано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив |
p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{ |
иге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И та |
6. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и пра |
до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се |
.{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће |
>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској д |
</p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... |
р? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Мор |
н да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао |
е вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} |
Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Зав |
сте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него |
се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужн |
.{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад |
ао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S |
римирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреш |
а му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пу |
емо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли |
е село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хај |
во зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — |
{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли |
</p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја |
есу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око ник |
е, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рук |
>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец |
н њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Н |
. </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био |
> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. |
</p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Не |
Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврз |
а дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, |
мо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нока |
гом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не |
ањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше |
ше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље ј |
огледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти |
обро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће |
але ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице |
ох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!. |
сад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, |
цима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом. |
мо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале |
слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има мо |
/p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је р |
да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викн |
па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> < |
Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца. |
>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ив |
чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!.. |
о! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али |
све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> |
дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није |
и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог |
одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, заш |
</p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно |
е Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а |
избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби |
Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексино |
кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p |
ерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Стан |
крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— |
.{S} Зар нема неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, те |
ао водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Стан |
да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљути |
>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} |
p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да ј |
ти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. < |
> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па ш |
Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је |
; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински г |
Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као об |
Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојк |
Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној |
</p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су г |
ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, |
вала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме |
им грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на велик |
оше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </ |
иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледа |
урима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црн |
. </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве бе |
S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мири |
Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Зав |
нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску |
Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак к |
маћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дива |
ни срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном |
e> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити г |
оја се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те |
nit="subSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на ч |
под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и |
онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако |
емо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> < |
стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвал |
етити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="c |
постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и |
цима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори та |
ли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ни |
И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш |
е узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај чове |
, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У |
превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Ш |
све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао |
нио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И |
скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! |
овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на дру |
ву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло сл |
ан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} |
прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што |
Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шт |
пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p> |
је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!...{S} Као да је |
нам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко |
а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{ |
шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и км |
видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо ј |
егао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле б |
о се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p> |
рчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па? |
/p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p> |
ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се |
и разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лаза |
Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p |
рну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанстве |
т узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, д |
вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе |
>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, е |
ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек |
ки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одгово |
а? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p |
икну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити |
це носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој нај |
ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кмето |
о, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сва |
рижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!.. |
о, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу кој |
— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће |
је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад |
.. </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— |
ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако |
</p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{ |
а? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Зна |
ама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако ка |
. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се спор |
ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар |
/p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p |
. </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме брину |
најем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} О |
че смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже |
/p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... св |
врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејм |
су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде с |
ш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре |
д му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе н |
ав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша св |
бе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... |
ви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе? |
тко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гор |
</p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеш |
{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби |
p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојк |
м прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањ |
S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу.. |
ао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и |
>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају |
инко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед |
азара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!. |
ане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p>— |
и и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд |
о?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, |
Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упи |
лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја сам |
честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S |
p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људ |
ринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијег |
н му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!... |
а... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све ш |
? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од |
крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми |
. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на |
а неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заис |
ко их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије |
зар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку |
илом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И |
/p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас |
рно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом! |
Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— |
/p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: ш |
а су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Стан |
и, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p> |
</p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>С |
ада...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни оно |
чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> |
им „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа |
ажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Леп |
ј, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он |
га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај |
внодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеј |
потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова ру |
p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— |
аре један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он ск |
то? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} А |
p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, дра |
уда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да |
> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју с |
тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> |
е већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намер |
ву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се |
розници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па |
шу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Вес |
дно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућ |
за на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресе |
снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као а |
посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> |
ица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекош |
снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пит |
а!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја |
ринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да с |
много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Је ли, Алекса |
ј отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а |
дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... преко |
Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дању |
— рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци. |
него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држи |
с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </ |
а онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео |
инко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу |
ти!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p> |
е: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Маш |
ени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу |
>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је неш |
<p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се |
репећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гракће? < |
ити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико ко |
лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смија |
је куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им с |
мам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> < |
S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. |
нобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме он |
ване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је |
Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају |
стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушк |
елиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — |
утине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу |
зети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или њег |
један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води ра |
И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што ј |
човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло н |
то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, |
његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није б |
идео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих пр |
вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; |
ти!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упит |
да шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Так |
— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха |
? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S |
.. </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо |
тковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Да је било веће дете, била би и већа п |
побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако ј |
пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше |
огао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} |
ивоту оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p |
а, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш во |
и; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — |
отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутал |
</p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече |
ају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!. |
су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што |
от...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праска |
ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан |
ила некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали |
е на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> < |
аси хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— |
p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашај |
све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као чове |
а, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S |
ога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алек |
тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} |
ј бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> |
{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звез |
бро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, то |
<p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S |
а... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса |
у своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им к |
ко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли |
а јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким са |
сао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И к |
једном душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти т |
/p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом уста |
стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и с |
<p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је о |
више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људ |
олико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њег |
ину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као за |
<p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит |
се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Ст |
епријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу |
олико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху |
>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он поглед |
је мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је ка |
на му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и п |
шка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту по |
те се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у |
.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </ |
а њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засав |
урцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То |
рави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре? |
де знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> < |
} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. |
Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стиц |
на само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жен |
ашних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече |
ter" xml:id="SRP18963_C2.14"> <head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже |
умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очи |
евом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуц |
од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p |
ана, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог ј |
} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву св |
га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осме |
човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У т |
и казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} |
задахну неким новим жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш |
уње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> |
p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико |
ката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, п |
нио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Он |
ако није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није |
е! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њ |
Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, |
танко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена з |
ред луга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од |
Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час |
који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </ |
браве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харам |
дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви б |
ијих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи б |
терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S |
где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио све |
/head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лиш |
погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли ми ј |
у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он неш |
... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио |
} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </ |
им мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанс |
мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби св |
зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз ш |
ен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се суср |
овићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се |
ву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ ка |
згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грме |
} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже. |
пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прен |
.{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући г |
ајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!. |
ачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај |
рашним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога |
p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе |
поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти раз |
Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S |
као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окам |
бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Го |
<p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> |
S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у |
Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>П |
ову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Б |
— рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном |
на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле |
— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мир |
ко је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бит |
ј и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби. |
р крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхт |
<p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </ |
ом. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног |
зи из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да |
ем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам |
е то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p> |
о како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} |
а је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га |
е задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет |
стане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо д |
ражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} |
гледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... < |
ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па са |
оталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни дан |
га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </ |
ече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, прид |
е на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да |
вамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац |
<p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... |
..{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец м |
корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и |
Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{ |
атају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, ч |
у речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу |
</p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра |
S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да с |
ad> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, пре |
другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и кос |
игло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз |
е освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p> |
ајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} |
... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тих |
А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић |
сније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су |
Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су вра |
с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </ |
p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ни |
/p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадов |
Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тр |
звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам |
p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам знати!.. |
ет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колик |
.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мај |
Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, |
ај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нек |
беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p> |
мо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S |
ћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећ |
ајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај ста |
. </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако м |
му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе |
идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и З |
/p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само ј |
! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је |
царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко |
</p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашл |
огића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Зав |
p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше |
реновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Же |
еш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је |
ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— |
ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе |
> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> |
а, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да с |
</p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, |
рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} |
рише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну г |
! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће |
п Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — у |
амо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се пос |
огао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја и |
у, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чи |
да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Ода |
p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији |
лези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Зав |
вде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари нак |
рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутак |
— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро |
без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам сврши |
</p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p |
ве му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп |
опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к |
тражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађ |
је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш ме |
о! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом |
Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} |
p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово |
и и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да в |
скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати |
Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамба |
де!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти д |
...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас че |
. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око свој |
о у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази |
олико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас |
. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у мл |
има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Ја |
увише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете п |
нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па с |
су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и оста |
људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Б |
д му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он |
е ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и |
за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p> |
рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву стран |
анко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> < |
ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— П |
несе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се по |
} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удар |
та учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Ста |
ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изне |
> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лаз |
као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> |
> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — ре |
ас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— |
зе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети как |
ган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчи |
</p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> |
на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше |
иде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина |
достан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени ј |
атке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео |
S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубав |
лаву Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти глав |
рса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколик |
о тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше |
ока плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где |
оље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса |
Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко |
е белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу ок |
па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одс |
драв и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије |
т... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише н |
> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред со |
S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та г |
ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог |
година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио јед |
стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </ |
му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили пам |
бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S |
{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад |
у му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад |
азите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро |
чин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умеш |
ао укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} С |
<p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редов |
так. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остав |
па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си засл |
гинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>З |
а коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седам |
аде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња. |
редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их дес |
нем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се при |
ах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао |
азар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. |
он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... |
да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму |
Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сругот |
а и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече |
Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако уд |
д им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу |
{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> < |
>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још см |
стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи п |
сет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — реч |
екрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња |
ешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад |
ној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посмат |
ац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај ис |
бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло |
претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снаго |
дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, |
.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> < |
трају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти в |
творише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. |
алу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама |
тов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш |
ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати |
.{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућу |
— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} |
Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога и |
дук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занес |
ан укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је кршт |
ро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од |
<p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око |
па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два |
p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — |
заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Т |
и је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </ |
а дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нан |
четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се пр |
{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе |
дмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао п |
ка начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи |
чи и виде неке људе како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{ |
ањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен |
амо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. < |
лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људ |
рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете |
ешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </ |
<p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... не |
ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у зн |
би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше понос |
еколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех по |
> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> < |
одне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући |
S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала с |
{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић |
страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке к |
дног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p |
Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p> |
занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи |
. — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— |
ш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви |
ајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим |
ри до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пље |
/p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapte |
кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџе |
S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, пот |
пуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својо |
а, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су стра |
га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... |
и где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета не |
зар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноли |
изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрх |
а сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве зве |
спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; в |
ајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и |
киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се |
раг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао ј |
равце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, |
ead>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се пову |
subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавиш |
е опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесн |
премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— В |
... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план рем |
, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око |
се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, шт |
има као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимат |
ху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Та |
мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу |
о га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је |
{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га |
цу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p> |
ово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p |
рво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест |
саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у ода |
мо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и ст |
о главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испр |
а”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин ос |
<p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређ |
!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринк |
ни заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S |
м да већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, |
је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше |
3_C2.23"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри |
замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по н |
кве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зел |
ове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну д |
ањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна |
} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само зв |
нио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. < |
<p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено о |
и му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без |
сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Ав |
Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми |
први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, |
аде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти |
би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче ма |
Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... < |
ињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја од |
наш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> < |
ста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Им |
он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{ |
атори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћет |
ј што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А |
простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш |
акујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син дола |
.. </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте |
вечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; |
мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p |
ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лаз |
нко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, он |
одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> < |
т велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њем |
{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или д |
са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Г |
му се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао |
оћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је је |
срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових ро |
аше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и па |
унца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Чет |
{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће м |
онесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгле |
њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је драж |
је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— |
бла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду как |
о делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејач |
че Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Не |
и си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се |
оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му |
им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо |
, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагон |
кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и наз |
и пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се из |
<p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећа |
ка постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара.. |
Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није |
је његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се изб |
лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не зна |
Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе |
/p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p |
или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам |
устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упу |
а о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} |
и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. |
то је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>За |
лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише |
у се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он |
пила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није. |
којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака. |
дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </ |
ти!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут |
си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми |
} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без |
приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У |
неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли |
и то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан м |
Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљ |
дао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кмет |
ког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штит |
> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговар |
ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има пра |
обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздр |
метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на |
ече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p> |
А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту |
/p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и |
ана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље теб |
ни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, |
га ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Чов |
е питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити |
освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па ст |
руго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ћ |
на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме |
како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Ал |
игравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта т |
ох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с |
и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавра |
рлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друг |
асја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намест |
— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и |
а је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може |
има! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> |
другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се јо |
стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да он |
S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин х |
у.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је |
а дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и |
и рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— |
злицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На н |
шити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на вод |
од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стр |
чи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамб |
ушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, |
ад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> < |
ио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p |
тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </ |
асу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдо |
орбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прођ |
пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта б |
расни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>П |
Бељине!... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвиц |
вци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку с |
>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али |
. </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго |
д собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази |
S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Кор |
.. </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни нар |
, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да И |
пита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже |
их људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је |
њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му |
рши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господу |
а му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јели |
p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не марим. </p> <p>— Нимало? </ |
његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можд |
отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше зам |
еку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време |
је оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То |
зале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па с |
окрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И |
влада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напр |
д лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече! |
си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он с |
. </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је доб |
{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мен |
{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колик |
Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокч |
ше кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков о |
ше кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управ |
>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па |
здираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека к |
</p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги аг |
мети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их п |
мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. |
ог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи с |
<p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике |
</p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; |
ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још не |
ом, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Круш |
им мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... |
у на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе ње |
о није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно и |
мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} |
овем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно на |
оше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом |
него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А отку |
о га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечеро |
— пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није |
p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— |
но место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му з |
еше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се |
ло да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се |
да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу та |
канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} |
зар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам кој |
</p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!.. |
ва рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му душу уб |
мета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и о |
рчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га вид |
онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све кон |
и као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p |
гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не бе |
коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p> |
е до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда |
о заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким |
се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалит |
азар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај ис |
а! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекс |
хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преобража |
ту, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се |
ко је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p |
ешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је о |
истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, а |
кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p |
— он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је ба |
ти Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан љ |
еда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што |
.{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мал |
њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти |
ствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, |
S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је чов |
упа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно ну |
ви смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени гов |
видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад г |
и смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{ |
, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбр |
} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва б |
тске љубави — без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} |
...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарц |
н к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турч |
.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуц |
би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станкови |
>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли |
мири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p |
.{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио |
једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе... |
p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком пор |
кије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћи |
лиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу д |
а ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трж |
м дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пр |
</p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. |
јем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, пошт |
ако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p> |
па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} |
али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... < |
стигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p> |
буса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. |
е?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти зн |
еди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо |
асмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека о |
звалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ов |
p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онд |
...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче. |
или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно |
{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад |
неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло з |
какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продер |
м горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </ |
и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не реч |
ни учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете с |
Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— |
им путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... < |
рај пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њи |
к човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} |
ли Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> |
си у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лаз |
.. ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво |
кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с |
пусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће |
љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини н |
— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна по |
— суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!. |
че и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. |
јаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајућ |
мет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Не |
— викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући |
а му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; ника |
<p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и п |
p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчин |
наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јови |
та. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичи |
цао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо |
елаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зв |
а пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну н |
под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> |
лутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — преми |
рушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не |
ћ”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли н |
> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p |
ма, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и зас |
лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> < |
Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест... |
те. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој син |
ежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </ |
у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} О |
„Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S |
ко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{ |
говим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на р |
— рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обој |
Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је |
ли ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити |
} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару. |
крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа о |
де горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога да |
да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те с |
} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док |
у се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се |
{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта |
из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: |
сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} |
дан другоме добра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је |
е смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срц |
тало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отр |
е да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад |
p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити не може...{ |
огледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. < |
ме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада мог |
рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да |
ак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде з |
к сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А ш |
а уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" xml |
в Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на ко |
оћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати.. |
зиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо |
...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему |
и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он з |
о да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он п |
<p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то |
о убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије најед |
хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па |
ије сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с пр |
главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима |
није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станк |
оде и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српс |
иту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не са |
ла је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — р |
си него муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} |
ка сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми |
Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} |
Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је гради |
<p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о своји |
цу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је |
не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче |
ако се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце. |
сад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, п |
његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи покло |
аш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му м |
замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљ |
о добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч И |
S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: |
рело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао ј |
и! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз |
има гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, |
кад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива |
му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много ј |
добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; |
p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>О |
зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати че |
дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је |
срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај мла |
— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, |
ри.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p |
ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веров |
е ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде |
.. </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи. |
да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и же |
и о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и |
... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p> |
{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, |
лади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахн |
ло...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} О |
} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даљ |
S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црн |
елица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити |
њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S |
Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као |
стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву |
као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је пра |
на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин |
а доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душ |
н управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу. |
нову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже г |
е нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели |
рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </ |
— А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{ |
је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Ниј |
чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами |
ли Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </ |
ебу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И |
онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати г |
ћом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет т |
, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао |
е она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{ |
сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није бил |
год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда |
ече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> |
У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњат |
мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то м |
и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!... |
>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>С |
<p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан ди |
јте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— |
е непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час |
довинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га |
<p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се ц |
е је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђ |
} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било нај |
а је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе |
ако нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— |
р осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беш |
мења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матер |
е за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је |
ско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је |
је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих га мучио!...{S} Његов |
одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали к |
а је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> |
> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{ |
му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши н |
уговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаш |
ву душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је и |
развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над |
пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Бр |
тра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Но |
као се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p |
е лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се |
<p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а о |
рушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли пра |
.. </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета. |
S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племе |
Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размиш |
е га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Ос |
рије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћен |
им на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце |
што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> |
S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је л |
се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно |
ући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао |
</p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно |
p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврз |
! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. |
и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!. |
е та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ |
рази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А т |
, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити ј |
то лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја |
не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је трепери |
што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је |
његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова |
<p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, |
рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намрш |
наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он ост |
њиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склони |
— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол |
е те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамд |
>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако |
..{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними |
чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Н |
е!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му |
инко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајд |
Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне н |
ди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је виде |
:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог н |
, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} |
. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, |
и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајн |
тио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко м |
} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{ |
а, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећ |
нко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече |
ршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стен |
и... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно |
>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — |
отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже г |
де треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! |
о нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвор |
оси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му |
е смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изг |
бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислит |
ви га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек |
кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погл |
аседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p |
смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, |
} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, в |
остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — |
рмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа |
астављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре |
{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа вало |
се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Б |
девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вел |
оповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — реч |
ати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Кр |
де памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, |
љан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак з |
па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се |
сни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу |
прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он |
>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!... |
свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јек |
влачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да |
на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p |
екиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и |
није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она бр |
браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
то се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p |
к ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p> |
да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни |
... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим ж |
ала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! |
све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају |
> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јо |
/p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је |
п дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега |
{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{ |
>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја |
н је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и би |
оли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла ре |
елице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али стр |
тује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у |
о храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камен |
морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница |
а је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то ош |
ца; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко |
у, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све |
ина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као д |
...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског |
иље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наст |
рив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао там |
божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „ |
овић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се |
.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разго |
за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Да |
од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у о |
зиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити |
му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови |
ле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким ру |
} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} |
речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И пропл |
сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам |
војој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S |
ти за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а |
о!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... |
, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не |
отао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо- |
кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну гла |
мисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред бо |
...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом |
е очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да |
човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} |
и увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у |
шу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Г |
ганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо в |
{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу |
пут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али кло |
иде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{ |
есвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже |
клањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, |
е, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му његову!...{S} Дођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и |
а изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта т |
} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати |
ари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и от |
есрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. |
ати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта ј |
ере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </ |
ао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не |
еноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мал |
неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Н |
ек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи |
дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Сто |
иним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно з |
а њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се пок |
ради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји |
да стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због |
мо да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се |
рилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на |
... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И он |
. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро к |
имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себ |
онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окре |
ти његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... |
вац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> |
... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он |
> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све |
ља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посум |
личина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он по |
око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Ла |
ри!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти к |
. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче дос |
ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било |
и памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде |
већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шт |
!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнит |
</p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се |
> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да |
еносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево на |
он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — доб |
на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је |
а његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и ст |
ово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живет |
епоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати ст |
он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли наша |
ла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шт |
ђе много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно л |
путио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али |
и: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Ниша |
рити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, о |
бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је неп |
му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стад |
{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ од |
китио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе |
турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, ал |
ромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љ |
p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо ч |
очело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав |
едео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива каме |
да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука ја |
бесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште проз |
је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од К |
ринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} |
сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те са |
станак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веро |
ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, |
тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут |
наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p |
му... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станк |
ато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Прича |
мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти зн |
о Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. |
је, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак |
је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није по |
више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S |
Маринко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи |
...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. |
Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по глед |
ан добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слага |
з тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лиц |
е Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашали |
, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се неш |
<p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p> |
> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој тра |
шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања ра |
ко старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из |
осматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, п |
да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако уне |
ви јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S |
ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> < |
у, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иван |
аж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој |
у собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: |
он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну |
ут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавит |
а већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може за |
а ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лаза |
ро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p> |
ше, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекс |
. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари! |
н, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p> |
јао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он |
S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запреп |
де гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и |
да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— |
је и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S |
више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Ст |
ица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рук |
лед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... |
!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка в |
Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да плани |
клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и са |
с је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба ј |
међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, |
у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} |
у је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Д |
о срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> < |
домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{ |
ути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отвориш |
сеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} О |
ма те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем.. |
13"> <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна миса |
<p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Ст |
ћ, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — ви |
нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда |
дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку |
погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </ |
о тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе |
га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с |
одило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И за |
тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и ком |
у баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаће |
е видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је б |
асавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш |
се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Том |
с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Дево |
</p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече За |
аторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторск |
нати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара |
ожеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети истор |
наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, ост |
нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баро |
ајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Ре |
/p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој не |
Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране |
шник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко |
сала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв уд |
елела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? < |
И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, |
се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више |
би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки |
ој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има |
ред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на |
е жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Б |
жаром, даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љуб |
ћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле |
у, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али С |
дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је |
на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад |
воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, |
} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато ј |
завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепањ |
ад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Ста |
</p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </ |
упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прек |
дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно |
човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локва |
. </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена |
ти... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Ст |
ледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он ди |
ставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико с |
о не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено |
ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— |
паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је |
јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра |
{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су |
рму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обав |
позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с |
p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су |
преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </ |
нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да |
е оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! |
ци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим! |
... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} |
рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као к |
, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, |
шао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па ба |
нао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа |
ников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту ви |
се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у |
ши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку |
ројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докоп |
ри по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упи |
И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... |
једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је |
е пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једа |
шаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окр |
Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!.. |
е кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше к |
<p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва |
здрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— |
пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од |
— колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> |
лекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је |
гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио |
ете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> |
рисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да |
ати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се |
, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>На Журав |
</p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да |
ра кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, али кад виде |
о од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, на |
еда ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено. |
</p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И сву |
ринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Н |
И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако |
..{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао |
ио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не |
пролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само поглед |
срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зо |
а код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријате |
амо: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гл |
се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И |
лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га |
</p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешт |
... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ гри |
свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан |
имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не о |
наче! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над |
таде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже глав |
гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Ал |
ну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте |
Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколи |
ам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ам |
Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— |
лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободн |
Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то |
и...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши д |
{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не |
е Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и х |
с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и умор |
теде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај |
еднога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се з |
брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... |
Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив |
>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му |
памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} О |
...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари глас |
Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> |
и му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га суба |
о је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандур |
лавом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Д |
зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су |
егова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан |
то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао ј |
е сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, с |
, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажњ |
аги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p |
ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро |
извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно |
арци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због |
јиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару па |
своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} За |
> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се р |
е је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се т |
рост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> < |
ји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Тур |
</p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p |
још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: < |
приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекуј |
м.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки |
вих. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали |
о, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Ст |
мири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p> |
, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. < |
ајмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни |
сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... < |
>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, как |
стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Ви |
да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као к |
} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више н |
та ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрз |
и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком мил |
о оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан |
ба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима.. |
решла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
реба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зи |
вну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Су |
сели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Дв |
а два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим |
био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да о |
Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у |
изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну К |
дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад до |
...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је |
агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зно |
своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Зав |
ска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су |
прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу |
ежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена л |
е и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па |
еки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter" x |
кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} |
S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} |
<p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пр |
} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те в |
ем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи. |
: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_ |
и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна и |
/p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и вр |
еше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Он |
S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p |
ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем к |
погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Нег |
да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна П |
ебледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она |
зреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови плано |
p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одреш |
ив њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> |
ка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... </p> |
Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као |
воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да ј |
во од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - |
а неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа п |
а говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је |
ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну |
о ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </ |
— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Н |
амо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p> |
ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> |
и јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још |
ко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSecti |
тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме п |
може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио |
Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>С |
а га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Ј |
а сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледат |
нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се м |
све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замал |
Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> |
ечју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она прокл |
али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умил |
.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око ку |
хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки тере |
о оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису |
суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шана |
а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: |
, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем.. |
час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутр |
е до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека бу |
лама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само пову |
/p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, |
м, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност |
се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му пр |
у у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ниш |
ишта.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати д |
уши.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} |
— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? |
споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} |
!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” |
дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчи |
ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p |
умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их |
ли па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!.. |
амо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> <p>Неки |
а него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... < |
..{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти о |
хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестари |
, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви колико и Лазар? </p> <p>— Још |
али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шт |
таганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не |
епочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад му пош |
низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати |
ко, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Х |
<p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p |
</p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, |
p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Тур |
еше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свеш |
але трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек |
Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под са |
дан метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— |
кивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... је |
кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твоје |
, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим |
н вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у |
ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зи |
ринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овд |
је могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у |
га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазв |
пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече поп |
он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помрк |
арашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Сто |
арвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођено |
ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћ |
!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по си |
м свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А |
} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело |
сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по јед |
> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она в |
врзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не |
>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p |
ек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавиц |
и!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће |
а и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видим |
S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити |
у похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу нос |
ци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели |
наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Бра |
јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — |
ришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, |
што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} О |
породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је |
ућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако |
а појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </ |
p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду |
и руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољен |
асно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашава |
А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за |
рзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Б |
бра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа |
адали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Уср |
ћ скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад с |
ало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неко |
је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадил |
овић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао |
ше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле в |
љу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету стар |
ла своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p |
ли своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стра |
} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— |
ка!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — в |
црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије г |
: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, |
ико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да |
<p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чини |
м жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беш |
Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчи |
Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалости |
им голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, до |
</p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам г |
врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Г |
д оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узв |
кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узов |
прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним п |
/p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па с |
омах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села з |
? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— П |
и, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило |
вог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био |
е главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву дан |
да марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избега |
те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија пос |
х починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже |
/p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лул |
и освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати |
се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени |
примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смр |
ка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p |
мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S |
не, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели |
олећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не |
о. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој |
аху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} |
него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога наз |
?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она доб |
ве што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— |
и коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи ошт |
друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један |
зовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p |
ше волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш ра |
се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле |
дна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то глав |
.{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртви |
</p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смот |
тра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако с |
з очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их |
у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жера |
ног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окре |
Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече |
ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Раз |
мејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитла |
дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрет |
И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао.. |
има.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, |
ише не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветри |
љини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звез |
ринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у к |
илело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао |
небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и |
прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја |
{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И ст |
{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! |
одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и о |
не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помл |
Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погруже |
кта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе но |
Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не бр |
p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хв |
о се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на |
.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани раје |
а у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те |
Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почи |
а је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паме |
ављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> |
остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова |
рица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну |
ућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене при |
т, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијам |
Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру |
јим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, н |
ећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, р |
и.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да д |
ају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p |
ом и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се |
веку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... |
/p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра |
вакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, ме |
вом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — |
не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> < |
А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси |
Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мр |
ну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... |
у.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као л |
тарац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко |
Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као |
рвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад и |
ој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— |
даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора остав |
дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошт |
е.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на |
најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије.. |
нија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чуд |
отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} О |
/p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи |
главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе мо |
ви с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно шт |
... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. |
/p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту |
има одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Са |
ко крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и |
нде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p> |
џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и н |
о онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету н |
о дође и Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S |
о неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зн |
ме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био |
Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— |
ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. |
!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи |
<p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му ду |
руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, |
езре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!. |
Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па |
коме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула н |
ирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као |
а сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> < |
сећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право |
поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрц |
ћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </ |
воја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не |
p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога |
.{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S |
ајма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </ |
м одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на ње |
Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш с |
а хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми м |
само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено ру |
/p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци тор |
евојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у |
Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али |
... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјан |
буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и |
да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато |
} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— О |
Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лак |
ослује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекс |
ти да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељн |
асом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> |
ати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио |
е смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, с |
ринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци п |
... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке! |
/p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном ј |
и преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је изми |
<p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S |
</p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о |
О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S |
...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... |
лио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бескона |
оче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати |
е и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S |
{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p> |
биству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше |
и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Н |
розреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови пла |
ива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви! |
.. </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о св |
и то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћ |
то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам са |
ку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога поко |
ри!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми с |
учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ј |
е бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} И |
.{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ј |
у: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаћ |
ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска глав |
олим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!. |
никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, |
туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и К |
не!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захлад |
ти народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим |
ече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо |
ед њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> |
ут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се ни |
/p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он |
погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умр |
кам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Завр |
врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам ве |
пова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> < |
изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики св |
Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} М |
ити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуков |
шао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијем |
убили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело раз |
да отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже |
како кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} |
извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему прича |
ако се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се |
џбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајк |
појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. < |
адозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, |
} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи |
и покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише д |
чу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да на |
ки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p> |
е борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па |
или о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на св |
украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с |
позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сим |
чинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казат |
обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Бога |
>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од ког |
га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> |
p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад |
старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, дале |
и руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка на |
!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја |
ете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или |
, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, |
решили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? < |
S} Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим с |
а кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћут |
.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али |
ода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> |
је Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита |
на грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није бог |
</p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То |
о мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди н |
дак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S |
бати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слуш |
ље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> |
ема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао |
ст.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео п |
сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну |
абе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И |
о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало за |
је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка |
изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеле |
нко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога |
ишта!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом жен |
или срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је боје |
Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли |
ије могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од |
чати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђор |
ст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они |
о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо б |
— рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно |
оји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Нап |
.. праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; |
у браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким |
же Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који |
коснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!... |
збиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметни |
ксу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Ив |
орам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... < |
ад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе |
из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у неб |
аборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S |
а преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то при |
це скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми |
рити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — а |
{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кме |
ни му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Се |
Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо |
, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме |
х.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> < |
ије шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеш |
рзан загракта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Ј |
ај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Ч |
у: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је |
Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по је |
ремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко |
твари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, |
и; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми д |
ише речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврза |
ан оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хриш |
па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље |
веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} |
ти и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Т |
ије се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима.. |
душа голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, прол |
ашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам |
недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p |
<p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одр |
у да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверит |
p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како с |
лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да ј |
реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лаз |
} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Ка |
т на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати |
који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из |
<p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам. |
ти, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу! |
ће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко |
— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каж |
пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа... |
грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо |
{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> |
доше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху ра |
сле поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је |
у. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време |
љаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је |
ла и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите |
<p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушно |
војој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван |
иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну р |
е ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни з |
лично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земуниц |
еђу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем јо |
е одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити |
само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умири |
} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p |
анко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у најве |
ој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове нео |
ала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног |
ли јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станково |
и, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једн |
очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку |
шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал |
ли бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} |
гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} |
.{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p> |
уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... није знала на |
Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ам |
, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону н |
иш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Т |
Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас н |
т. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он поглед |
? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> < |
.{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} |
роси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоц |
својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такв |
S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини с |
</p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, |
<p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једн |
ме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе |
> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А де |
е токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем |
но као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита |
елазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече х |
доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се о |
адије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје гла |
е чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, мо |
склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више |
н — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се |
<p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се п |
ричучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} П |
их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи |
... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод |
једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То б |
риге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучн |
отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини |
> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај ста |
рсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. |
оли синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Гото |
ако вода лагано, врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И оп |
. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу... |
н богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчино |
араху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали |
убе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањен |
е што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је поједин |
бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту |
<p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он |
е па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и о |
тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. |
, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак. |
му се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања... |
и таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пр |
обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изн |
на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова |
{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену тра |
<p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а н |
помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трча |
мо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса б |
езда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај та |
мислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кош |
тој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} З |
ари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, у |
јући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— |
а постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по |
елико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече |
уше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свр |
свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући |
ица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спа |
њски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше п |
Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диж |
икад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа |
це разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!... |
Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било |
о за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{ |
сад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном б |
ндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се |
о што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p |
о веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и ос |
се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и |
е!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд т |
, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... |
за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> |
ицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p |
јана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле |
<p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене пон |
енадно, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, ко |
старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су |
кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани о |
хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{ |
че Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — |
пут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са зе |
је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео круш |
хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да б |
о, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од |
анко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — |
ви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемп |
p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у с |
у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. |
p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> < |
} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у го |
ви; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па запл |
ко поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... < |
ош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, о |
аво у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не |
цала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном |
та. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зек |
хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али с |
аву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и п |
смо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: д |
ко су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p |
.. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмисл |
.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, ка |
, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се м |
наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Та |
ић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Па |
ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно р |
ало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката! |
му ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где кра |
ину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Да |
а се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их п |
ре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и |
две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гну |
и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} |
рно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на |
де, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> |
еселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржа |
ше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није сла |
еш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана |
о се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живо |
</p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p |
> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p> |
</p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногић |
Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и о |
{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{ |
apter" xml:id="SRP18963_C3.6"> <head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стад |
за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју |
д Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико |
одило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру. |
каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{ |
ом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{ |
звор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има |
не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак п |
аде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао д |
.{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је |
а.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> |
Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам |
</p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од с |
сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун- |
на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је |
о дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киш |
Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиг |
и се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле |
{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишал |
куца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека д |
а рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак проб |
.. </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-он |
крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ не |
оспођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, |
ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда |
да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре л |
е потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху |
.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва |
head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне с |
ун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна к |
И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањ |
полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ обла |
мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сја |
а је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пу |
се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се |
је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Вазду |
мна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако с |
>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и |
<p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелен |
г колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још ни |
ица над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му оро |
звикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он раз |
p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица |
ао травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорач |
еснице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици |
али би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио |
и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, |
кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они би |
арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Т |
е, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ни |
арајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </ |
p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхт |
ви се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, |
ш више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... |
хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И |
им мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том све |
д бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја |
ј кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> |
им би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станк |
зиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко на |
Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
мак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви |
е бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> < |
рати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— П |
ла је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и |
ако ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако ја |
а ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и прес |
есом напитамо, </l> <l>А земљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок |
</p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред к |
ром чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p> |
ли, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри |
додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би |
се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад |
едати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да |
и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја с |
ад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p |
о!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајал |
Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p> |
.{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је |
p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свог |
Иди, Мехо. </p> <p>Мехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} |
просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледа |
емо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек ре |
м.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило д |
, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добри момци... ни |
е. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здраве |
<p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на |
шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све |
вре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </ |
попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} |
ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо |
</p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце ј |
ретио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш |
нило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу |
одио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда и |
</p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се |
азговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subSect |
. </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} |
. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп |
ву, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ н |
обом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: |
а с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Т |
барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— За |
се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамб |
куд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прек |
лиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А |
Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила друж |
њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са с |
најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лаз |
...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p |
и Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Ив |
.{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха- |
свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору |
S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> |
отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад |
љућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Ј |
ајмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срда |
је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепав |
лазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред ог |
S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трош |
то се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена роди |
.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — у |
да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — |
да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампар |
} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и буди |
обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех у |
сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> |
лед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Нешто бес |
Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. |
а једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црноба |
на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p |
мешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p |
се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p |
њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, о |
е.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрт |
и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. |
ни га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Вој |
а... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече |
бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, р |
{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину |
, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— |
/p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновк |
не! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— |
— рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по те |
обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l |
ла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, р |
Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чист |
сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца на |
они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешк |
зно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би пог |
у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чут |
у руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, |
арише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. |
како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </ |
анко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, |
е би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за в |
рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ј |
нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и |
> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару |
побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? |
у посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исп |
лице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни |
х трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} |
?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. |
ренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те |
ац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере неб |
Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; скла |
више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађат |
човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему |
S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропев |
рамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао не |
Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — р |
и прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хај |
јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће |
сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати си |
крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали |
} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада сла |
бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рук |
н колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе п |
а, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радо |
> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p> |
један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Стареш |
ок је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </ |
..{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, н |
у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас |
!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће |
твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим |
игну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S |
оказа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским |
ати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од т |
и ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на ду |
неко жара насуо. </p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а кр |
од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо |
ин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Уп |
би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лаз |
...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!... |
— појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p |
/p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За |
које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} |
у се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан |
паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром |
це му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би |
ушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, |
бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не п |
</p> <p>Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати на |
тој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога |
> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али |
се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну с |
{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озеба |
х ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, |
</p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Круш |
ш наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прођ |
8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако пост |
уши; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да |
</p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено шт |
<p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, ур |
p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама о |
ића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рука |
босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, до |
о да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави |
кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, па |
воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе |
ви незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљен |
адава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија |
па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше с |
о кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну нек |
p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и |
Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она |
ута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џеба |
се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем по |
о, мој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! < |
у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. < |
ије због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шат |
м: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </ |
и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, ал |
и казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и |
...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, не |
ну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу. |
био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>С |
нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачил |
ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити |
p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није |
сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не |
им часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И шт |
> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. |
е на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S |
не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S |
о да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} |
е исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p |
на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — |
ом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад |
још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Зб |
рости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је |
{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p> |
све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снаг |
<p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је |
им тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу |
упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p |
бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Мира |
аврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, кру |
ак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао уг |
је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана ника |
нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да |
је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S |
пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на |
тао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p |
инесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жер |
>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико |
Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... < |
и, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере свој |
амбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. |
Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, |
Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта с |
</p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не |
молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете |
уши!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре |
>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џа |
адили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, |
ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, |
Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p |
лицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се |
кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо |
ли, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врл |
а.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весе |
прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „ч |
, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам |
</p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се |
очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше |
смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем |
S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем о |
бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или |
постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину д |
{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђ |
лио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!. |
овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта мо |
мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сака |
волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог |
и седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p |
а ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напре |
„темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беш |
м ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати |
</p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов б |
ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено |
бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може скл |
е он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не изле |
е.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!...{S} Јуче је, браћо, у |
, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, |
Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово |
епа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и ви |
додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Ту |
их! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква ј |
кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја |
још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{ |
о је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На т |
после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се с |
будем девер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под |
а му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одраста |
>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и к |
би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, |
а, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису |
<p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако |
може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу |
кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много |
не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих |
о није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} |
неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{ |
его што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише св |
и!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Тур |
допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни |
Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу М |
ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, |
. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} |
шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и оти |
да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим |
х тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом уда |
свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо проти |
> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S |
рате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док |
ве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме |
све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацим |
томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> < |
ио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p |
опу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом рас |
} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераћ |
трем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала чове |
го душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надглед |
зи! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — уп |
орац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко |
, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} |
.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! |
! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевље |
очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати |
бог нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне |
ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а ов |
И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели |
ву од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Нао |
волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а |
млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца у |
лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је |
..{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубра |
са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} |
и!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа и |
е на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, м |
с како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и |
зо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заиграв |
х стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе |
?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајдан!...{S} Ни коња нисам дојах |
ав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... |
о!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба |
смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, |
, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то дав |
да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души |
оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха |
му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што за |
Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и при |
по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Кат |
ајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!.. |
у: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија с |
е руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} |
т и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти |
{S} И довео некога. </p> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у |
Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самле |
ки. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шт |
/p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у ч |
<p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијет |
— рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се |
!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није м |
.{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{ |
ли то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наре |
> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— |
p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руц |
о. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се пр |
ојави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе |
> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Ла |
ад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p |
>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро |
S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се |
а у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, бољ |
као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p |
</p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њ |
воде. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. |
дина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао п |
нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А в |
Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица в |
ушманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се на |
део Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у гр |
пусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јо |
арампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми |
>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље зна |
моћи измирити...{S} Дошао је курјак до оваца... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хо |
дуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо |
похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! |
дном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— П |
? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А |
же тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако д |
тојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је по |
да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедош |
{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари к |
него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом! |
!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриље |
</p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма |
ба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње |
ебом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и |
лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} З |
е разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за пре |
грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека |
р облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. |
па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А н |
! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се |
ма више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да по |
ворим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Тур |
Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гле |
ио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одав |
ена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потури |
тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве |
и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и |
о лице Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише |
читаш ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, |
ко, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Т |
насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} |
о ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Т |
а-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре |
више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима |
до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, |
!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо |
елим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — ре |
мо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> |
...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} А |
. није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу |
— упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео ов |
ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здр |
ослове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло м |
уће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је дотеран до |
воримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно |
p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару |
се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин б |
тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> |
ош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> |
шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упут |
извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па |
лалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} |
не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се |
браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говор |
сна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти |
е бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ва |
</p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </ |
аха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто |
<p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} |
оздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> < |
амо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче |
ан. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало к |
оп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — |
Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му прит |
и?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!.. |
! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати |
/p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу д |
рах. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ле |
о ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— |
што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Он |
отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се |
Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начин |
p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли при |
овац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче |
и још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упит |
/p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп |
ји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверил |
оја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ догов |
рбији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају |
тишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> |
бови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{ |
и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба в |
о договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио друж |
веде не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкај |
сто лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлот |
колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Ту |
беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубин |
ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране |
p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше при |
њиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S |
рате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си |
Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спав |
/p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— По |
p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ће |
> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком |
о тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и ст |
јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. < |
едан стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А г |
. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка |
екса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Тур |
м погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Ал |
>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин раз |
... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да |
вор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад |
p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш |
, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И пок |
п рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу во |
расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао! |
рише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина |
и!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми |
је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} |
не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили с |
викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — |
уче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он ј |
м куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пун |
м да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — |
quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи гром |
лији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе ог |
а крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живи |
еселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх |
<p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло |
вета... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Неш |
<p>Иван је био блажен. </p> <p>— Гледам ове друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... |
заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А за |
сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, та |
Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! |
Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске |
>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим ми |
мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свејед |
Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку но |
аплачу!...{S} Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око сов |
лико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред леп |
Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! < |
ј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити к |
ет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог |
р, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он |
е нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он |
тра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи пе |
чије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она ка |
рува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је |
наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у |
тарост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери |
учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа |
зговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. |
, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни |
аћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> < |
о и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> |
е речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </ |
ама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио |
да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекош |
/p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу |
го памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> |
И </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. |
а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам б |
срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравк |
Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у ама |
ти пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаш |
на. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, |
јежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у ов |
е, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћем |
S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Ком |
м.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{ |
Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— |
рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, нај |
.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> |
>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И о |
Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је |
ла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је |
вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањи |
ени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у о |
и Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова ста |
...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p |
а!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повика |
: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{ |
ујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све го |
рзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку |
доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! < |
не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> < |
у се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се |
ш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а поп |
есет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекс |
то мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разум |
везу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p> |
чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манас |
S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} |
добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Р |
диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне сл |
но пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p |
Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути |
а ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> |
, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се спо |
о вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу |
и. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове ду |
беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мр |
</p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S |
лијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића |
иљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Ал |
учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А б |
онамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од најв |
его седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и киш |
о за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равно |
спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што он |
Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тел |
> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појури |
{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не |
рони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па |
{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одгова |
агње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаш |
а ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на дог |
ута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам |
алити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... |
ку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, ур |
ова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p> |
имо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласо |
ју страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам |
..{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу |
Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Је |
>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у |
Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опр |
дан другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! |
браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без |
прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде |
поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје |
ш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се от |
у чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три г |
д ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовас |
ошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и на |
тнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница |
ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на с |
ио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шар |
дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па |
} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло |
сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака |
, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учин |
ма се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! |
шај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Стан |
д да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!.. |
... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А |
едри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар о |
ог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту |
не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — реч |
p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му с |
, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, а |
огледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— |
је окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће! |
јући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам. |
небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Ту |
беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> |
ше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде ос |
авити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрд |
} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пруж |
Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погле |
ио док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!... |
ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији |
дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговор |
де. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не |
.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорно |
слио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово шт |
S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ва |
Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и док |
е него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чув |
...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} |
днето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?... |
<p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они |
>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> < |
ад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— |
бабо...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми |
грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се з |
о да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... |
> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и |
ше мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? |
ој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све |
p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пи |
А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се |
е у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>П |
пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохо |
ице.{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња по |
/p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове леп |
... </p> <p>— Ама да ли ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> < |
па шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њи |
сти историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херо |
под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да |
си, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!.. |
е бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — р |
ужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?.. |
и... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чин |
а га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се нас |
еби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи |
и очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колик |
.{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико |
одиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад |
p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потра |
Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, |
„Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по |
жи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> |
.. </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p |
ћили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!... |
да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, хар |
.{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он |
земунице не ископамо!... </p> <p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече је |
Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Тур |
емуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— |
зати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... |
е ли?...{S} Да ниси имао каквих гостију ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци д |
} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турч |
као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, д |
сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне од |
им барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред то |
р на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p> |
ћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумб |
/p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај н |
огледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S |
појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му |
е раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми с |
чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведниц |
еског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p> |
трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче |
споде!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од |
и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама |
ојавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадо |
та посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— |
— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је л |
нити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у причама. |
ијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p |
не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S |
ким!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем? |
ке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе |
о се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, поб |
био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жб |
камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одгов |
урчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, |
и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од о |
. </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао |
.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна. |
беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Св |
ан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа |
е, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који |
утака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И |
Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео |
г цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— |
иш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што |
све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори |
...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчи |
у. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да докусури |
се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло |
и стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си д |
е дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, |
и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате д |
— Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они |
о. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: |
сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је оте |
екса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> |
све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да о |
урчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p |
оред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване М |
а, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису |
ноги данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ног |
довима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док |
каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Ост |
он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепањ |
спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи м |
ра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде |
са. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S |
гали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је х |
н рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачк |
сле шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра. |
ко смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму н |
две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Госпо |
<p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из |
ем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро заглед |
рже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} |
да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, |
видиш, како лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу нас |
о, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се |
ћи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{ |
онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се н |
> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди дани |
е морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> < |
Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не нав |
елија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? |
улин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{ |
нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} |
и искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> < |
ече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. |
а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p |
руга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </ |
здахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не нази |
ли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свиј |
аше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашин |
Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу |
... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— П |
у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у а |
а гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости од |
</p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу тол |
се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} На |
ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непом |
равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци ци |
га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жерави |
"subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ру |
е жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} |
усну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће. |
... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му прол |
се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро |
били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није мог |
кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје мест |
ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: |
е. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву че |
чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде |
мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди |
дражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе |
о кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани |
S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих ста |
га, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вре |
се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет п |
о лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — п |
ало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше приј |
обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врат |
кочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone |
е, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави м |
S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и |
, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па |
облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како |
ја сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спар |
лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало т |
/head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу. |
</p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је теши |
а уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
елицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза |
S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је |
Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div typ |
хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одма |
је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лаз |
— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S |
увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дуж |
оћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друг |
е на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p> |
оца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па к |
пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младе |
не, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{ |
али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочек |
ило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од |
> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! |
о!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред к |
{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека пр |
д знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини |
рају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мир |
срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекн |
е са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? |
напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити.. |
кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљ |
ога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је н |
ћао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Ис |
киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад |
Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју нег |
ници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говор |
тражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="ch |
Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Ј |
у, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг п |
оба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу по |
си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: |
ан ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла |
бије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није мог |
<p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуње |
в њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{ |
о рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} |
{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац он |
о ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не |
а и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, |
во заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из до |
> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом |
а места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} |
и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!. |
и Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; |
део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна расто |
<p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали |
кну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — |
. </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само |
ЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те |
S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S |
гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде |
. </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу |
родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p> <p>Били с |
мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало |
S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он ниј |
није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче |
умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Ла |
p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се С |
Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! |
аза. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо |
зиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турц |
је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>М |
Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела че |
атре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, |
p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред |
мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, С |
. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јова |
кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали |
ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— |
p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> < |
а Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо |
ами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо |
си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </ |
опрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, ид |
ега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише |
p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његових груди као ветар. — Побје |
<p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певај |
тигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мисли |
с светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли |
Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако |
харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју с |
звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: |
ови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим м |
а мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко |
те моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — |
иси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?... |
да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то н |
еку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на к |
та Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су |
сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гле |
нуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он |
— грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погл |
д коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига чита |
и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само |
Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи |
олан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? |
чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба т |
ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је |
ског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p |
е Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај |
уњивати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да |
бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би |
а састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сес |
вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Ал |
иви са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни |
{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека п |
/p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </ |
очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хте |
баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова пре |
ећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— |
} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — реч |
и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате.. |
ску!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја |
че га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи з |
ао колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — р |
p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија. |
} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога го |
<p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога з |
} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Си |
ш и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељ |
г ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко |
Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у ку |
је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преобр |
смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио |
ји се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, так |
Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли |
убоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ли ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш |
је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Ка |
S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мис |
о се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле |
о ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p |
ђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </ |
ама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </ |
аболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати |
иш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене т |
ликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи |
оли синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је ч |
bSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S |
де да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. < |
злежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао |
м склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и чер |
х као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На С |
рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп |
м зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она |
Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и |
есту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а |
гађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. |
итао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јављ |
ниче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} |
н се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — реч |
бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом... |
те.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето вид |
кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Але |
{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске. |
истајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако х |
викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гл |
а се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Ста |
бом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци |
мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S |
.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поз |
</p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мис |
p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би врат |
а.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су |
ре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја |
ете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> |
путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како |
опи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се |
ено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече |
е, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окрет |
а од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од стра |
окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!.. |
— Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> |
памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него ка |
си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека н |
а! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шт |
, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да ј |
м, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам |
аспоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовин |
... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па |
игде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло д |
рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је гр |
це у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Ви |
> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S |
на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Бол |
...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћин |
нити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да |
ојта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, рец |
е ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна ње |
p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода п |
посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој |
га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </ |
ао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нам |
ајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколик |
а ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само |
из воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрин |
ад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руц |
.{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му нату |
</p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си |
S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?.. |
у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре. |
{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Н |
је макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на |
она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да |
о пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш т |
цале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S |
ер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и |
дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њ |
потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружин |
гледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе |
>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке кло |
дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори |
ед, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуца |
це бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити з |
убављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци вр |
че Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад |
Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глого |
ече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече |
и Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига стро |
е стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се о |
осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани б |
лева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана |
пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Најед |
е обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену |
овршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на |
вој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> |
обре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; |
ред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је |
не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима.. |
пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће.. |
нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху |
се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У |
скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p |
ако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та иска |
>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} По |
> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о |
ан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита |
поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна... |
у, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео у |
head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стој |
пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" /> |
ити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је |
ао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, |
страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас |
жина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из ок |
н не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађ |
/p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдс |
а кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала |
да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} |
/p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S |
а им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Ј |
ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. |
рести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жеља |
.{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научил |
је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао |
е у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко оприча |
Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Прим |
глав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „ |
ата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја |
вски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред |
м казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том г |
ЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу |
S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце м |
у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба |
ко ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онд |
грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда |
.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} |
<p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињаст |
уменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у |
о несносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну ствар |
их је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога д |
он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се по |
гледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она |
ед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из |
копали ноћас... </p> <p>— А има их више од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он |
освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоће |
</p> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који |
а поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алек |
другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали |
е више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онд |
S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S |
p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — б |
ни људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако ј |
ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна је |
љама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа ха |
те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — |
ано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се п |
... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: ко |
ема расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побег |
знајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се |
тиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазар |
>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?.. |
<p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још |
бегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте |
Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох д |
/p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас дво |
најеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и |
ви ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво у |
оти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели |
Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић рас |
кују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p |
и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у |
! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не |
ве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. |
, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... |
А </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од на |
тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </ |
ја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој |
Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, |
преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S |
.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се |
лас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вест |
н марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођ |
уда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам по |
о разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их поло |
еме!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по |
преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све |
!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је |
џићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, о |
— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар |
даше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта |
мо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} М |
му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит. |
души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове |
ожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из |
ри ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва |
рио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине |
<p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по пле |
штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Ј |
</p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стасит |
Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, |
е!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на д |
можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па т |
опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — мислио је |
ле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махн |
е Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!. |
лико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, |
ако се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, дев |
ила под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се |
како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побрат |
<p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. |
са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> < |
е весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p |
м радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не |
, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досад |
ирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, |
миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би |
једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више |
</p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћу |
ај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— |
..{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! |
се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко |
од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— |
е кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана |
ућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени к |
јанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те уби |
луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао к |
Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жен |
, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам |
знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... |
и на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира |
лећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p |
кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни |
њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се раз |
уги... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуко |
нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S |
не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар |
мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с |
ја прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p |
асти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом |
вај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... |
ам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ва |
бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно |
мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији |
и Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се |
да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је б |
. </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао |
Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> |
А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам как |
ица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошт |
езно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће |
таше се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на |
та је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са |
рце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — |
е. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадиј |
p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица |
е младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ј |
а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебан |
Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и |
а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама |
премају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пу |
...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде закли |
учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше р |
духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да с |
та ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нок |
н није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти |
И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун прир |
а...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њен |
ио сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, бо |
ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме |
уча од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја и |
p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да |
>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз к |
није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S} А?... </p> < |
.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно оде |
ју... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Уста |
правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословиц |
.{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Ј |
} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их |
их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по |
је био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних по |
о?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврз |
ућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{ |
S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. < |
ио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали... |
ругим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још |
оду на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас |
ете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стоја |
ђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав |
отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина р |
... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него |
је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ мо |
ах је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се |
његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, |
му!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него |
ан дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао н |
као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је |
љима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако воли |
— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све |
<p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче. |
аписано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла |
. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом.. |
а!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је |
} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— |
још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> < |
— рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам глад |
тро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али к |
ко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући т |
башиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с |
шта вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. |
више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачу |
СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} И |
ом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> |
ди, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и н |
ли се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, |
гурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} |
</p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоћ |
је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, |
S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребле |
ти најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњ |
својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S |
био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{ |
>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она п |
цао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па реч |
беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило ј |
</p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, он |
рамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? |
трашило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} |
их не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их п |
у сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} |
То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико |
Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p> |
Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. < |
Заврзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни |
признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онак |
, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Ил |
p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе луж |
ће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа в |
ше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на |
о је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек к |
сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врл |
и чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу љу |
му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га т |
ирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви |
шта не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. < |
Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњ |
м!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како |
за на Крушкину главу) него да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одоб |
крсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радо |
врата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насу |
м кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана |
поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где |
кад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} |
ако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Н |
нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очи |
ише за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружин |
се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. |
е ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засави |
чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, по |
бојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он с |
чивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на оба |
завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{ |
у га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече |
азара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с |
танко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева п |
тине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пу |
Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових |
Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по |
>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да п |
видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се н |
p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, |
>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у ша |
скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно |
за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се че |
прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени |
ад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једног |
потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас |
ктерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царев |
. — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу нас |
ђу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смар |
— не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — |
Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа |
ени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић на |
љани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам д |
у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повл |
вој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда |
разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам ј |
та, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па ка |
једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад ви |
лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви |
. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му |
<p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> < |
ом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>К |
о је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук |
кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Кат |
ећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред |
о светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитав |
вде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свим |
у грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мал |
а. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> |
те — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. |
инка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> < |
зара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу зак |
шћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привез |
стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега мо |
за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} |
чког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал о |
р Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој по |
рча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо опла |
његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице рум |
јеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!... |
асни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?. |
сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, с |
едан!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па к |
твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак- |
па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори гла |
Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} |
д онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају |
очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник |
и бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се пре |
али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало ду |
с. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Гр |
колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Гр |
тру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу |
вру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се |
сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{ |
је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склони |
у видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!... |
ампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — гово |
велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> |
да по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опрошт |
пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млад |
гу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </ |
не!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очим |
и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно |
/p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својим |
виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су бил |
е!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. |
! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не |
уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних љ |
рихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Х |
на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— |
Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука и |
помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузби |
стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек |
аше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унута |
елица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко |
турите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — р |
>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обуј |
..{S} Збогом!... </p> <p>Милош изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> |
Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> <p>— Лаку ноћ |
наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter |
оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, |
че ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх бо |
Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p |
стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе ко |
оји га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Мари |
<p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен.. |
ао опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке к |
.. </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="cha |
> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он |
Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ ни |
о се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p> |
есте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкун |
у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p |
је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} П |
>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. |
док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе ди |
га! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити з |
.. </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не по |
хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зи |
алог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— |
ушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина |
ић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. |
мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражи |
. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече |
н. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познаје |
пита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се |
је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? |
доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љу |
Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна |
-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку |
Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </ |
за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала |
пле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учин |
а. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављ |
p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> < |
/p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће с |
<p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пус |
гову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки труп |
ка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Ба |
врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни |
прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да |
, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих |
мо избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више н |
зиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Мира |
Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пишто |
> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он о |
ећ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазива |
ва као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи не |
љала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, ти |
?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радил |
Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој |
} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} |
о.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као |
у наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанц |
е двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јо |
м, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А |
ура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па |
еће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се с |
о од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Тур |
/p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она м |
њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и |
>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се |
е. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њен |
Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцка |
околе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које |
е образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S |
ђоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{ |
а.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} |
, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, |
еднемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била |
АЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p |
и што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у др |
Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која |
ас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави м |
ао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у |
вади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше |
ам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља |
гић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто |
еома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рва |
} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију |
тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?... |
као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се закл |
оло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га |
— нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лу |
он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види |
head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојев |
рава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелиц |
..{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли |
пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова |
рце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с т |
искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљ |
казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада с |
Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајец |
пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да ка |
о ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— |
те, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о |
ћу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не д |
ндури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше мира |
ајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило |
ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које му је већа |
има. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алек |
Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </ |
{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и п |
— пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! |
</p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар |
итао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се он |
апајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Т |
ше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврза |
p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима кр |
мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?.. |
главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— |
ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по |
ци!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — ци |
<p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одго |
</p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Н |
Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави суба |
е су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вај |
>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p> |
S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи |
питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> <p>Дева |
Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате |
али су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опас |
а не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А |
чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p |
<p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је |
— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Стан |
а. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— |
и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам |
Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога мест |
— питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старо |
? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами |
ш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни т |
>— Вала, како је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, |
танојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умр |
Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у |
о ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— |
му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се |
м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p> |
, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с |
лушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, п |
га тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> |
ан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта. |
а је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S |
а га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо |
ирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само б |
/p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш к |
ошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављај |
<p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. |
о ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене у |
авио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Приста |
хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јел |
и...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа |
е корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p> |
обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куд |
рашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је |
дравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Кр |
упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чу |
не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! </p> <p>— Ни |
ари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не каж |
на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега |
? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита |
н? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека |
су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишт |
видеше знаке живота, видеше како Господ одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи к |
т...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита |
А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p |
вић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним |
ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пр |
е још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, б |
искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улега |
Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Лан |
се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи |
!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> |
е против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију |
ај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку |
нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — у |
рави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави |
ећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> |
је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта |
о му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га уби |
</p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, п |
p> <p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе... |
ни чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше љу |
</p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им т |
поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сим |
</p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у ду |
— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац |
ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, |
е дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше к |
и тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да би |
есу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> |
и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћ |
гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... |
елих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Ста |
лас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и ку |
о магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњиш |
о црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види |
сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу. |
р није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диж |
лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по |
Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — |
!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина ка |
<p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче |
стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Ми |
p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је |
Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И |
с нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} |
те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на оку |
резалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. < |
вала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиг |
а те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој |
че Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, поб |
р их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави поп |
побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци к |
</p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним |
C2.12"> <head>12. ЛОМ </head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаш |
, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и по |
стом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша пог |
Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побе |
ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли с |
. </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> |
S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само о |
: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише т |
ричаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситниц |
засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара |
..{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} |
а!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом коп |
егните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је н |
усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи п |
ити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљат |
датле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то |
сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са сви |
.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако |
/p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини ј |
кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је и б |
па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно |
се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — раз |
прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде |
оћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{ |
кси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој |
и... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, сокол |
ека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — |
оварамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу д |
ио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </ |
ва, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече |
своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> < |
ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај к |
очио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Круш |
осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно |
ућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — К |
и.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И о |
> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} |
арост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац о |
тид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету ка |
ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас |
ловица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два в |
бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би в |
око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. < |
?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се уч |
а! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!... |
опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они |
S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке |
стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то |
потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазва |
су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, |
о у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку ста |
д и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће |
таде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су |
, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type=" |
<p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p |
Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зе |
а оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> |
се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — ни |
ече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и |
се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепаст |
у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па |
се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко |
ло, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки кој |
е пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека. |
. </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то гр |
дини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турц |
сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} К |
се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p |
ву руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за р |
Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за |
ако се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{ |
рилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: ни |
ма!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други |
дали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса |
<p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — |
прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам се |
аше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из св |
отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра уму |
лако!{S} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни кри |
{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, на |
S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С бож |
да одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p |
ао мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на |
p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти |
о!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Д |
у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти |
еда право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> < |
це од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе |
лим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби |
лу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се за |
е лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се и |
дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S |
<p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и н |
за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сач |
оји обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели |
а наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде пр |
више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче |
о и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у б |
ају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у |
ло одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесењ |
у се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на т |
S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је ти |
нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> |
тјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио |
ест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око |
одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их да |
Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже |
аг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у |
head>14. НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у |
крити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер н |
се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и |
ањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— |
. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоћ |
p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. </p> <p>Јавише му да |
де с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам |
Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... < |
</p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце и |
ару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} |
А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође |
p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем |
Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> < |
>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p |
p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола |
прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је ов |
који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јави |
ије га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше |
ити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од |
загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теб |
ве!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа н |
божаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђакониј |
ву пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, а |
</p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападај |
пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себ |
са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{ |
ле... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па он |
S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима с |
и турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита! |
Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} |
реп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!.. |
<p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно А |
и плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: |
е: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапу |
подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину |
рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му ти |
ођох овамо, мислећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> |
oup" xml:id="SRP18963_P1"> <head>I ДЕО: ОДМЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C1 |
>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и ош |
p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше |
објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, зауз |
ило је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да са |
све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио пореж |
новит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бел |
метнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко |
алостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, |
ла све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на кој |
е сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би зак |
} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суре |
га пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се |
..{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаг |
ља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, уз |
ролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико |
ла борба између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењ |
слим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја |
о...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му |
тра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— |
вала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> |
онуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> |
кут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Л |
седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} |
паде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га вик |
ебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} П |
те, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан. |
о велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтед |
у муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! < |
титарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Цр |
ио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напослетку, дост |
како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајућ |
де! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па уз |
</head> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може бољ |
ти.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да поте |
за зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се |
борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p |
сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у |
ти, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p |
</p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> |
</p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме |
примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао |
човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како т |
кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па |
{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као ни |
н молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он |
о!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар |
у не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? |
ој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову б |
— Ево, има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одм |
од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се под |
Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано ог |
буку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!. |
вога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би н |
ваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово р |
и, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из |
не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарам |
олим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— |
разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> |
кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме |
, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми |
од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} О |
ало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замал |
рже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата... |
и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сам |
као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ни |
</p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и |
сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— |
ега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — |
<p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећо |
Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Мило |
! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нес |
— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. |
<p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног |
али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се ж |
орише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као нем |
их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, за |
шо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p |
, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!.. |
} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумара |
ри кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S |
је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се п |
бави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било пог |
Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се к |
и? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и |
добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} З |
мо жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и |
ном месту... </p> <p>— А ко је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеш |
ет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим |
p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко |
ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза |
ео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да ос |
{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко ос |
ађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} До |
нас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И |
Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p |
пасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смр |
погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми |
помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено н |
инио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Мар |
— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја изле |
хну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох ам |
најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш! |
е покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да |
и чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Ма |
па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој. |
та је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не |
шта.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— |
утра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „н |
и га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> < |
на. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора |
а му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </ |
век, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и как |
/p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па |
сле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан жи |
.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то |
p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини |
е нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледај |
е Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све |
на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше ран |
еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више н |
</p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од свој |
арити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{ |
Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква теб |
Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у |
уши према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје |
млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута |
ше не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како |
у туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> |
свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!... |
и џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе је |
т... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турц |
ја, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парче |
извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда за |
Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета |
снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Мило |
века?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </ |
ца!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пр |
тани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне |
нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут |
рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p |
аграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјај |
не лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема |
, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама |
дила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— |
— Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало |
о јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шана |
тила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — в |
у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p |
убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; |
у међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше мо |
о, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда |
Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог дао крила |
ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не д |
Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће |
у окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу... |
рци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станк |
ти. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки |
оје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — |
, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше |
мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску |
и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли угла |
ема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. |
је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— |
један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра |
ишта не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Мор |
— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p> |
</p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи гла |
{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро |
{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упи |
ушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита хара |
је људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тука |
честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био |
<p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми |
вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и |
војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече иза |
му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пр |
ак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} |
па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако |
о, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота. |
е хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, |
д поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се диг |
рави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на |
ути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити |
а Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одгов |
покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поис |
да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} О |
<p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцал |
p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људ |
му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— |
сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> < |
је, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог вед |
је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а |
— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— |
одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре н |
је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S |
у се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди |
не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и к |
и! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} |
постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио. |
Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p |
, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и ра |
а у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истин |
p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{ |
као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину.. |
</p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладо |
попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да |
... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, |
да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих |
би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе |
епи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Т |
озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док |
Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку ш |
рава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напредовало |
штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио с |
оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан |
кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се |
себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што ниса |
ти ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писк |
од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче б |
ледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Б |
богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{ |
— Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — |
треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба д |
се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </ |
о овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а ова |
се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више |
? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по |
за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка |
тојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по К |
на га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код |
нас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — |
се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!. |
певци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уос |
ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам н |
ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје |
..{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчи |
, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вриш |
азар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, а |
лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
таш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, |
ким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше ж |
с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан |
жан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога |
. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> |
и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје |
познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p |
то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> < |
о једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови с |
међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму |
стим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! |
ад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја |
ст којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери под |
носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је |
и му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{ |
цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само с |
не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} |
о! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити |
аде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му |
.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као м |
Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај наро |
да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзи |
ој му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А т |
обеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... д |
га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — |
укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску |
ку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S |
је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али |
кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена до |
јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p |
..{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном тр |
анас. </p> <p>— Али иди одмах.{S} Немој оклијевати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — |
ње четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчин |
...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први |
же Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Ј |
о да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то |
</p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— |
.. </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, |
...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{ |
а „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као |
тајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, б |
ово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p |
стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрил |
ј.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је |
ко огњиште на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разгова |
сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до ми |
тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо м |
</p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима. |
/p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо |
/p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и |
рнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Ми |
настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} |
Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није |
нка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, пр |
скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — р |
нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у |
ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило |
без љубави!{S} Никога код њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једи |
ику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рање |
ш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је би |
е окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци |
грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку |
кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе |
а и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га |
му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и |
S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, |
ст...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. < |
<p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— |
остељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету |
е одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p |
се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... |
на, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила д |
у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} |
причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође д |
их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше ка |
S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са з |
казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна! |
на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће т |
већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси уп |
p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> |
ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> < |
што?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухват |
е глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Поне |
ица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} |
ег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — |
је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој к |
еда око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија |
љаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господск |
гао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што |
Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S |
твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> < |
ко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи.. |
им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам про |
Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... |
рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ј |
ни би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пу |
<p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију стран |
.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у д |
и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га |
...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш |
вати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она |
ас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо |
највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> |
и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком. |
укама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти |
<p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — вика |
га поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зек |
ра и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељ |
.. убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас с |
хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он пос |
ми, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није |
— рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-а |
као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који мо |
естајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премешт |
{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, |
а ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне в |
рић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Стан |
ке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв |
>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p> |
ђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје |
ше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга |
аћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: т |
га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! |
аше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни и |
. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је |
ош кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — |
се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p |
{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мач |
већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који |
се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> |
а добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћа |
Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!.. |
били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили |
о па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све |
огами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> |
људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </ |
мо му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> < |
као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Збо |
олена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; |
анимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} |
део...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у с |
</p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу |
{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} К |
Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помисл |
знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори |
другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошав |
леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p |
а бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он |
/p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, |
к и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на оном |
капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу |
а ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам буд |
теже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто ре |
н улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, |
запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p |
<p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, не |
p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Ту |
ајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p |
самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> |
ком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај трену |
еху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, |
уша била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ћ |
уо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Уб |
је наменио најопасније место; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и |
својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га |
ој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто |
по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И |
— рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— П |
сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; п |
а!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих |
наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{ |
Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лаза |
ју снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{ |
своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се |
бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Ка |
, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехо |
је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p> |
старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекс |
то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Отку |
е!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише с |
крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг |
римао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзано |
н.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му д |
чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све |
је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи |
е бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао т |
арце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она б |
би!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелиц |
шкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цик |
сије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу с |
ка Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више н |
?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, н |
<p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили |
ном.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се |
Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвр |
о колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равњ |
амбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног С |
з Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И |
твори се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном поља |
гао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је пита |
таде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћ |
руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> |
цај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање б |
се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али |
какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. |
ну. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бе |
може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p |
ка тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у |
свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— |
пову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p |
p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја вели |
н глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на п |
... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с |
рамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигр |
га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, |
полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!... |
рећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— |
ксу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним бл |
сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, коју му о |
и руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај в |
ког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му оде |
че поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} О |
Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! < |
Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!. |
това док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути |
>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је |
ше... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} |
ину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван |
о каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак |
пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је пр |
{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има на |
подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} С |
е кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> |
</p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Не |
одно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут |
т дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога |
p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам |
</p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из |
ли лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове |
пет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све |
би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека лед |
ше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њ |
црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> |
па.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран д |
а... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртл |
ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Пр |
инко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> |
рећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— А |
е. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не р |
о налик на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њи |
одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за |
S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, |
и се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Н |
таше с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Сто |
Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека |
о.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!. |
капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... < |
ало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам |
сле ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса |
јвећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поре |
ка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поч |
ом у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; упр |
</p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разгова |
лима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен. |
у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шуш |
је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> |
и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: |
анко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам |
поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо |
ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p |
</p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окре |
је твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се |
у како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече р |
на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </ |
реба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p |
в...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!...{S |
/p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њо |
вати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја н |
... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб |
к... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... < |
вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припази |
ти као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} |
е!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе кој |
и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред |
о у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке. |
Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби |
то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S |
и — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јо |
да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на ср |
. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p> |
ваца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} |
ао људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— |
— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече |
<p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жив |
.. </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> < |
њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само узд |
шине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? < |
ексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p |
са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момц |
, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, у |
Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> |
. </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас з |
енут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{ |
не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шт |
p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — |
а ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је |
му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стад |
ао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Ш |
љено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — реч |
ушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени |
а почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао ј |
се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А |
се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, п |
зговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, он |
погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гле |
p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безбро |
не лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне |
одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их по |
док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, |
и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо |
да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што |
>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљај |
к га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — ре |
а, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од бе |
сну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беш |
Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните л |
овој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се |
p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели З |
е се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> < |
брисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише о |
p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи |
аста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби |
p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— |
и, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Мираж |
уди.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза |
..{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чу |
прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи |
ли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био ј |
Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Вас двојица. </ |
горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ та |
неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није |
и старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекос |
над дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> |
се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га |
ше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би |
у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије” |
ter" xml:id="SRP18963_C2.22"> <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасв |
злежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не п |
Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А |
S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!.. |
окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага |
на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад бе |
S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турц |
<p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од разд |
ко се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем ст |
</p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти |
рише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!. |
че Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да |
<p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му |
Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и |
p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S |
створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S |
> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће |
/p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљ |
им и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!... |
е Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече х |
на, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо |
.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке |
ка, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. |
и смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, |
и почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље |
Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?! |
мо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад ка |
<p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу |
, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше хара |
слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја с |
е тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — ре |
кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа ле |
и речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. |
>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p |
ми да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викн |
{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи |
опа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колик |
.. </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: |
ве гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече |
— рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубит |
ству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он бе |
оре, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — с |
p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако ле |
од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> < |
а сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он |
упу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ак |
а послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p |
о у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наш |
тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, то |
{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада |
другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами |
ко друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, а |
— — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којо |
Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да изгин |
је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У њего |
да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да |
е била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задржати. </p> <p>Крунији |
на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од п |
храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у мл |
нде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је |
о дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти |
/p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као ус |
Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођа |
, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали |
па; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих |
то га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не с |
Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај |
је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{ |
а косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље. |
... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узи |
са и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери |
не свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су ј |
што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густин |
у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учи |
оред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} П |
{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сен |
Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?... |
а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се |
рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} |
именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p> |
огао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко п |
{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше |
руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А с |
о лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили да |
м...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазар |
ружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекс |
инити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли ј |
е и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Але |
Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... ниј |
ро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} |
анко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио нек |
образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не |
да за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Са |
унце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А |
д ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> |
мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је |
.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је И |
</p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па о |
Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту у |
А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те |
о.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од гро |
его, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отре |
ен, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што |
им што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет |
је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те де |
е говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо |
.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не ос |
а кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он с |
е је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— |
{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе |
кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алек |
ка, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S |
</p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексин |
старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мисл |
него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав, кој |
у Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Ал |
вни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурн |
S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он на |
се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?.. |
могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, |
А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога |
вета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово ми |
честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p> |
p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе |
хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па |
ћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу ово |
тећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Та |
се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Чове |
Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, |
о као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти |
длака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине! |
ван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и х |
шан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће |
ом! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S |
извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу |
као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас! |
..{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну |
рата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је... |
естаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питањ |
а!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Бра |
ити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце |
сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати |
н је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хв |
нио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко |
</p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се |
е...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога! |
ни.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </ |
ини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест сво |
лчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе |
и топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједар |
о гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно |
д на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали |
кса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!.. |
и род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лаз |
ад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — |
трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик |
д се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само п |
обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше дос |
тоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозв |
зао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и |
ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И пола |
све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, И |
преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака наз |
лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. |
>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч в |
... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако |
<p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> |
} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити |
иђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... < |
ти ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог |
видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар ј |
знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с |
</p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим без |
кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ев |
јући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а |
И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — о |
ља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да |
ора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p |
а је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти |
авама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они |
вести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде |
>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </ |
је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се |
бијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А дана |
ним погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> |
косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, |
.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти |
лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује тел |
и његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном |
д познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде п |
и, он главе не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до |
ван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p> |
Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као |
а... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек |
а њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин о |
а и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту с |
ли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и |
у зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он ста |
било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и |
це лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко матер |
, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар чов |
а не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има |
о!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ј |
ече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чув |
не! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледо |
еш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p |
ћи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За |
<p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — р |
зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Ха |
о од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња |
диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо! |
ло.{S} Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв |
зговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — |
поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... |
Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар |
је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина к |
ве жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа. |
.{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} |
е, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— |
ажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p> |
авао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, |
уцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечк |
здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — п |
ром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли |
бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> |
зао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. |
</p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га је |
егова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И сл |
Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше |
p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> |
е да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Тур |
е тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чи |
та.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ан и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Стан |
пет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет |
према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле.. |
Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! |
ешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на |
ролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p |
> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас |
: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— |
ти под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> < |
S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама с |
је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — |
амбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> <p>— Добр |
двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ.. |
ва! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп |
</p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— |
S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као с |
Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па |
врзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — По |
S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! |
Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка! |
је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће |
, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} |
— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теб |
нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути |
њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је каз |
е противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су жи |
а... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце как |
Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лута |
</p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружин |
} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју кућу!...{S} И живеће колено Алексића |
Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпр |
Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би |
жалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није |
је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро |
жма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} |
рате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чо |
тварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зим |
<p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не |
их као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу з |
!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним |
/p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а њего |
капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу |
едини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Се |
регао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да |
да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, |
чин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се |
уна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један друг |
} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи |
ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два |
Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пр |
p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!.. |
Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти |
а се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{ |
сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ћ |
једаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и |
и.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе |
} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи |
би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се |
ружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није мог |
је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће б |
о га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— За |
Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; |
му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао г |
на; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размиш |
на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче м |
учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа |
ше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од |
гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весе |
баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје ос |
румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p |
о њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже |
. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо |
ши букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{ |
вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор б |
о на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја |
ше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — |
ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу. |
Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлад |
на рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хл |
} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као м |
...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља |
S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је |
тварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко! |
ослетку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! |
ишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сиг |
м... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближ |
транпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој |
а, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упал |
... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама |
чене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што |
Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада С |
итаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим |
идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи н |
ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, мес |
се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутр |
<p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан |
p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толи |
ју. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста леде |
е распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> |
е јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} |
тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у плам |
p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то |
свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p |
а...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов погле |
на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жи |
оче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на ра |
око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео |
<p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: |
. </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове |
А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} |
иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје ав |
</p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код |
животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћо |
итисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се |
ан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред оч |
S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме запо |
е се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише |
рло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и |
па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, |
нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје |
му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовал |
ста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> |
замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Стан |
и, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, |
</p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у |
што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> |
ина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар |
И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет д |
е „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у који |
ше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети |
је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад ха |
ан шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се |
га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стоја |
<p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p> |
</p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са го |
рата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, |
огом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово ч |
беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он зв |
мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да |
и си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станко |
а се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!. |
>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Д |
према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уни |
бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— |
аједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он |
д је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p |
вот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на |
ан и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац |
<p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га п |
</p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истин |
” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже |
} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе |
ече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе. |
ију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па |
ћи њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се |
свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бе |
амбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да с |
Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће |
кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алекси |
се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше |
, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнез |
..{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{ |
е провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи |
</p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној |
д!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{ |
— упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима |
p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p |
јао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет. |
ужи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија отко |
принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, |
дне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Ла |
/p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те т |
тима и закуца, али не доби одговора.{S} Он викну: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не од |
: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет мо |
.. </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! < |
диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза С |
ас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметов |
. </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! |
Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне |
<p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Т |
>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не мо |
нко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе пото |
Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— С |
у... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} |
а не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S |
.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси |
<p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p |
p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то са |
у, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почас |
зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети д |
p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Ј |
а породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о аши |
поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је |
н и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p |
е шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, |
обора и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? |
ко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припи |
шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи св |
{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше л |
ки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} |
Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Ст |
ку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву |
>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па р |
> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме з |
своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирн |
о када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће |
<p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ак |
... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. |
влада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништ |
тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван. |
!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!.. |
ајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p> |
ете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова |
Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа |
уша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико ср |
их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> |
ринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је |
види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, |
кта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> |
а Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њ |
Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а |
ече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо стано |
а!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте но |
{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењ |
то чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му |
ла и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она |
а освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека |
ју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из |
анина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи |
Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце м |
к почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајн |
{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде |
ишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати |
</p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању |
Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато |
бе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види |
тли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подлож |
ечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и п |
ин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговара |
онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам би |
један му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се |
је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и коли |
о се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху р |
али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи |
и било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим |
> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Ка |
<p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... |
пусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка |
субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту рад |
ему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има |
Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом |
реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а |
p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стего |
> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И за |
p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Пре |
нао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужа |
S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!. |
ан. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>К |
дан хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p |
новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! < |
гових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> < |
разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Вод |
танко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} |
грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој водени |
!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p |
око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он ск |
Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— |
уги један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он с |
дређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађ |
то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што |
>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем |
боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти р |
нко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговара |
рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p> |
ти у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још насл |
</p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им |
загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је на земљи, а није на води!...{S} На води стоји сам |
на као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је |
</p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> |
</p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и |
> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S |
</p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Глед |
може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност.. |
гњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма ди |
... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Он |
/p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био |
— рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте заш |
натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изг |
и није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив |
p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S |
ругог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина виде |
Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... |
ма.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као ри |
p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — |
олим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али |
и по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Х |
о да му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а |
седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — |
> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> |
својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који ј |
а!...{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </ |
</p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко |
p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш |
шљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се д |
је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— |
..{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај. |
чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... < |
о око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као |
хових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете |
S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесн |
> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онак |
а. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, |
мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p |
p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут |
<p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више с |
S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже но |
где би било најбоље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце |
који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њ |
Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> < |
танку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он |
м нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па |
ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћ |
</p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринк |
адржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. |
ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у |
у; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на |
. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме бу |
>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> < |
p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на зем |
душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има |
прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти |
ако засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, |
ену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред с |
И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша |
и!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног муч |
спод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби некол |
ине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, |
шака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио |
..” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, је |
н и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда |
се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде |
ко, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриш |
ву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па доб |
.. </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, |
о!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> < |
е.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p> |
и.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. |
>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко |
оглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... |
затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахор |
паше да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се |
екако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинам |
Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије |
.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само |
<p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану |
зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гр |
е убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш њ |
: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Ка |
рани!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мај |
ке силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све |
је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње |
е.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало |
. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су наш |
</p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпознатији и н |
</p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} |
и сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и при |
лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни |
ка му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p |
} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита |
овек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Пр |
е осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта |
мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да |
ећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се |
уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с |
.{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим д |
е чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... |
заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он |
зар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити с |
> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?. |
ли с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погл |
а не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — приви |
толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него к |
и старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити |
ња... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотиц |
није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} |
... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече М |
је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p |
а њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао |
Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам шт |
</p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није |
! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша. |
ме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас |
на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, |
Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се |
су прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је |
и, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара? |
S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алекси |
{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p |
ешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су св |
ља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред. |
амо пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и |
суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити отку |
све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{ |
чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па |
чицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал |
па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и |
на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра ме |
и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога... |
трепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете ка |
Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с п |
чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући с |
па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! |
је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— |
уку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је |
ма.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Оп |
у, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби ј |
онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p |
.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се |
p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беш |
рело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна |
..{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој |
p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа |
прљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, |
те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш т |
бог мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пре |
</p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш |
.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осме |
ш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, |
По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему |
а коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум |
в поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад н |
у, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ле |
> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} |
о будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао брод |
лоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, |
зјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече |
> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пушт |
</p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Он |
била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај |
Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му |
о је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p> |
шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви |
е, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао.. |
/p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко пот |
А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро |
Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати |
анко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам јез |
а Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </ |
ђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!... |
p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и |
ар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсеч |
замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. < |
{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину шт |
није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. |
се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на не |
срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери каза |
или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} П |
дан мишић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </ |
шан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>К |
та велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре |
— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> |
му су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом |
мо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се |
овао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове г |
>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљес |
шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{ |
уго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и |
арамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> |
и из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, |
..{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде оств |
било и код Алексе.{S} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак |
... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као |
>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше суд |
. </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти |
ела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове н |
. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао |
/p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати д |
т. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и ње |
де шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Не |
бу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па |
но.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро ми |
. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у |
а! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!. |
ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шап |
ше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече |
аринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ј |
</p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ва |
ви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Де |
Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао |
одинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{ |
ком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер |
ио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— К |
седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— А |
нко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој си |
и главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е |
а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, п |
его што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— |
ти...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су |
/p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{ |
моли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за у |
сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долаз |
е и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих |
аша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета т |
руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала |
се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту |
Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p> |
не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само па |
и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није |
ате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо |
ашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта с |
о најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... |
p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> < |
ој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, |
— Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће |
нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — |
> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите |
он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се |
опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан |
очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није |
</p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у г |
о му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тра |
чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару ца |
оздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сок |
S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и хара |
ре, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гу |
и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљут |
ече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас дв |
> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли |
ео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше пог |
говим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рање |
што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто г |
ледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?. |
Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </ |
>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па |
/p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема б |
</p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка |
</p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} |
... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Стан |
натераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од |
де... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а н |
p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} С |
ше се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима... |
/p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам не |
ине... </p> <p>„О, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!.. |
</p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} |
је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отр |
ену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то до |
лазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p |
обрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!.. |
ше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад при |
сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на |
и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени збо |
Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то |
ју Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Рук |
е у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ре |
вао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— |
дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, ра |
делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам к |
ла!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке |
а... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вај |
исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је |
ма добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне.. |
окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај |
стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но шт |
ио као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кме |
мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв тво |
Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно |
.. </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рука |
екох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p> |
рушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него |
дјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може о |
небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже |
ричу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришић |
а не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин јер |
ајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи |
о па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниј |
ти за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет |
чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад |
јим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна |
е знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти |
ати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји |
своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свог |
ри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати |
еколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; п |
је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{ |
ећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које с |
еса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити |
гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како ост |
<p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се |
ву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лаз |
и. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну ј |
ко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га су |
п. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је |
дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га оп |
д хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти |
стави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побе |
<p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као |
ену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што л |
т!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Ча |
Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не мо |
га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код А |
иже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми |
би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар |
е страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p |
већој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-аг |
иђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе |
ше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица п |
ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја бор |
p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мо |
и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздрави |
> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога |
урно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} За |
бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. |
ма, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да будем п |
о да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па |
>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на вр |
крсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамб |
ти... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетал |
стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се ди |
ни се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар |
>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За не |
сја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милос |
е зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тр |
Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати |
ити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, м |
!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, п |
. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, |
и нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушк |
<p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зо |
е поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одред |
ћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљ |
и шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио |
авет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Ив |
ољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подиг |
а својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— |
овица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залу |
а би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Ха |
га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава |
p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је п |
истајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменит |
кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже |
о му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја |
е насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједн |
лекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим детето |
? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си так |
Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић м |
ге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благосл |
е у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} |
</p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи |
рану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, |
бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p |
редомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не проради |
p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој при |
ћ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као к |
ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што |
стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p |
себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија. |
ети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. |
ста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, |
за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспос |
рете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра |
е...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. |
д задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу |
ако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита |
коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели о |
А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пу |
ем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> |
</p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би бо |
упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарању |
<p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љ |
се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И |
е... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!.. |
елицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити |
Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све д |
ита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недале |
а ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му вра |
натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у |
/p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и о |
цу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од |
.. </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, ј |
план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, а |
едати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо сло |
што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S |
ћу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога зна |
неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али |
кивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном |
сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} |
задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три кора |
} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га |
p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али |
ање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори |
ну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде |
е њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се се |
лато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степ |
нем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пр |
во се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело |
текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осе |
бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и М |
рцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем |
а. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамб |
ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога с |
три то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да |
ме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да з |
ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако назива |
очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ниш |
Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> < |
} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, сам |
седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због њих ће се зава |
ј Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега по |
здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије |
{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} |
грају... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе |
ладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гад |
Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{ |
Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помач |
пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, в |
ко, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али |
/p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника.. |
ка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, |
рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> < |
а очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она поста |
ише не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих д |
Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> |
нило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно |
смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзин |
Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, слом |
<p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, |
је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не ум |
онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. < |
А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Ј |
<p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!... |
но. — Одавде морам ићи, јер ко зна да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сав |
ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!.. |
е!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим |
е. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад |
није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бар |
еда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Цр |
хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један |
>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— |
S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p> |
{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком |
није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти ре |
S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види? |
живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид о |
браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не пита |
био старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p |
? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> |
и чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав |
{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И б |
е! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љу |
насита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} |
је на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још д |
} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је бил |
нај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — |
<p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта |
А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} |
! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p |
> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, |
!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете |
о је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању |
ом, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време |
ом главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржњ |
ко су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... |
> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али ј |
јку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљ |
о је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p> |
ши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха ки |
једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио ј |
</p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица |
ритискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређ |
је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и но |
њега док му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекл |
ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти |
јим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао ј |
е његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на |
на мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас |
S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Мари |
шко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели. |
исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и д |
ише ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси тур |
о... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран...{S} Док длан о дла |
у оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p> <p>Грдна једна клада беше недалеко од њих.{S} |
ар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Не |
уги?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута |
ише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре пола |
екси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај мо |
а!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... |
кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да м |
лексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал |
ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми |
ви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, |
!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па |
ече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не |
и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте вик |
Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p> |
деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, |
>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p |
тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговара |
? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече |
м убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} |
обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну г |
је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме |
. </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долаз |
трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Т |
<p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле |
клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу |
/p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Б |
<p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха- |
.. </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је |
те, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио |
и свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и ви |
е снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишт |
а он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је сам |
осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао м |
откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несре |
ван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег приј |
, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледа |
ар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекл |
сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </ |
и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, |
твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се |
едно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допр |
му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, |
ави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући к |
прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!.. |
о, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све з |
ве.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сео |
еми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шт |
Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ев |
да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, |
во, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... < |
знам да није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми глав |
>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му |
>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет н |
ка и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} |
какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити |
није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта т |
су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p |
. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> < |
Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— |
о домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одјед |
ешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type=" |
<p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар |
као. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако |
узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују н |
огућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?... |
ву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опе |
лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је т |
право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> |
измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Т |
Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бо |
.{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то го |
амала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет |
би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао |
биће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погл |
ца одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка |
ци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... < |
. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ош |
пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </ |
ездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослов |
пим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младе |
ји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам |
на крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби |
} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па м |
p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу он |
до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лопов |
А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!. |
<p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде г |
јајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да сва |
Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отвор |
њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, от |
оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они |
ве. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи оно |
— није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очим |
ија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам |
> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гав |
јке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гони |
ра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним |
<p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави |
Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. |
ао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... |
ену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; ск |
шом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слоб |
е, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... |
сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он |
нат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очи |
</p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима... |
. </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен |
</p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p |
чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око |
о да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узруј |
је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме |
вери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Ч |
е никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам у |
> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи д |
задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, дана |
му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— З |
</p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите м |
ар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; |
о муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих н |
лашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml |
у се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} |
на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну |
ли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> < |
врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука |
Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље р |
опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — пита |
слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од |
полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њеш |
што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то |
<p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p> |
на да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стој |
/p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила н |
здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на јед |
увене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, виш |
ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> |
оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то н |
су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу |
а обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му |
<p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... |
а стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — реч |
Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по гл |
г, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све |
рце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао |
— Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично |
<p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одм |
као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се |
доше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати |
, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали |
он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> |
об може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном |
</p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а т |
</p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући |
крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, |
али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не |
да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ев |
бију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, |
та.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благосло |
му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сва |
.{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је запове |
ом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не |
и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром |
— пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је |
посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. < |
век разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, |
допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ј |
цу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем |
Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све шт |
ше један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег тер |
оброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и |
елицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима |
му се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се |
нка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се т |
а је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је бл |
? </p> <p>— Не знам.{S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадн |
азара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси |
оћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љу |
ук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију |
да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас |
е подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би т |
<p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао. |
ка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и лич |
јдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чује |
аше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај к |
е бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недр |
о дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с н |
уци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да |
за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра |
свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знал |
е су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу |
ажем!...” мислила је. „Да јој кажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, м |
еше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, так |
д свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу ба |
да се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?. |
његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: и |
<p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} |
А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </ |
елице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... |
ретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се распол |
је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— |
еличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, |
грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... < |
прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по |
д Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже три |
неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била |
ша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} |
а Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко |
> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече |
силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, |
и — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} |
Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која |
је причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је |
S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није кадар учинити тако га |
p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве |
Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Ц |
и! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нек |
и. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. |
да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? |
p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно |
Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— |
ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране об |
Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А к |
а мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па |
усти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње оп |
им млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам.. |
.{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом праг |
вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чу |
... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копни |
> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како јој поигра |
>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> < |
рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш |
... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже |
ас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене из |
у...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гласа запева...{S} И да би |
о собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли |
што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих уда |
се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веро |
а, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја |
оваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Оп |
у...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође |
Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је са |
жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Ц |
</p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела с |
А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се |
достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако |
а иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих домова, оба добр |
ија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p |
и. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што |
во ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прош |
</p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлу |
погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p> |
лица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{ |
есече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе |
ве и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код |
p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па |
умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!.. |
} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </ |
ста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено с |
</p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право м |
леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се |
то.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од з |
емој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p |
је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!. |
</p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу |
ова бубица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад о |
Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да |
прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнут |
ам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — |
на. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жу |
S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све к |
шмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склони |
само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако |
д сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је |
свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </ |
ћи родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p> |
<p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на |
ање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити |
а ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо то |
и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох ср |
..{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан.. |
</p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <m |
<p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је не дад |
крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече |
.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– |
ин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— |
о, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гад |
да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он није лопов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да |
ли сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као |
како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> |
И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим |
</p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} К |
ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Е |
погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста |
е рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у |
лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко |
/p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— А |
ти. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Мило |
ар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а |
Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме т |
гић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ћ |
. </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од |
То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесо |
адета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је |
то шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и тво |
како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиш |
рава правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од к |
Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје |
ити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; диго |
/p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита |
н ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је |
али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Напреж |
грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши |
у, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој п |
о?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ј |
<p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p |
тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке |
нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шт |
почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи пред |
се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!.. |
— упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није ле |
— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хва |
срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S |
> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Н |
есконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао.. |
{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало запа |
, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питал |
рапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаш |
а јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко суна |
ве као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Ст |
н виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И н |
>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је ск |
ј, мајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{ |
р хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док С |
во слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> < |
њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p |
ч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S |
ке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све |
Лазара?... </p> <p>— И Лазара и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што |
но, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово |
оле лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости ма |
— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео |
еже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још дв |
p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{ |
нише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није у |
и!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Он |
Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} П |
он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} |
</p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, |
} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром. |
Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена он |
хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине |
на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на |
ног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу дол |
мешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као |
p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омо |
њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S |
из дубине земље долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци |
} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?. |
ао квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним |
нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке ру |
еба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опал |
ди тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно |
нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. </p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у |
хнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p |
размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S |
ко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хт |
Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, п |
>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, он |
говања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчан |
очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је |
а га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. |
quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до зарана |
<p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, тол |
он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p |
ему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести... |
да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та д |
живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се |
пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом |
о!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостив |
</p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко са |
јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Мари |
х уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја |
ожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену рук |
тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </ |
огани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше |
с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила |
...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спа |
ре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је и |
е не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепав |
се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} |
> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> < |
сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне с |
аху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благос |
и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. |
нутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. |
е како носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — пит |
упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више ог |
<p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p> |
— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— За |
оглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А т |
... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би |
>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изгово |
ло да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... |
црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му су |
<p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао |
ељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом |
ру се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станк |
а мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап во |
..{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му спомен |
ве друге...{S} Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног А |
рошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео |
анко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Ту |
његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше в |
те, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су ом |
је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог у |
S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p> |
p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему |
му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био |
му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао |
рашна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, при |
S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алек |
p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали |
јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{ |
ет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, ба |
орао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </ |
е тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа н |
лико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она |
ти!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу |
</p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, ви |
<p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речц |
а голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, |
блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био ј |
је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је |
на тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми го |
<p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се |
ијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њ |
: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!. |
прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </ |
што се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи неш |
е стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме |
...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је ј |
слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу.. |
ибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећник |
шу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... |
p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека |
никаква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} |
ј лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку заст |
— А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели |
ко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам виде |
помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зул |
а га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи с |
> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је |
.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к не |
у. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти |
ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на М |
е убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!. |
јке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и доко |
уцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко |
Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, м |
црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — |
нчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба да |
воје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и ниј |
а била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву поро |
је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже т |
ело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га ј |
.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — |
к, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешка |
или су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јо |
видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А к |
ве пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с |
и, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} |
Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) оср |
е.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </ |
очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна нал |
е те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, диг |
е хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета |
p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекају |
пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми |
нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека |
драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно |
ућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и |
ераће је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од св |
па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта х |
добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p |
леда за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олуј |
ла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски |
утуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћ |
моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда |
S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умр |
.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опа |
ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди |
{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, ка |
штен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар |
им, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти |
S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. |
и се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала |
аред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која м |
. </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ |
, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — |
>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на гр |
туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја о |
p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у |
у дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му ка |
дсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како |
се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} |
а?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} З |
” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попо |
и га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, |
..{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину |
е, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— |
е га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко приве |
да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није |
ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до гр |
ку, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и н |
</p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турч |
ству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој в |
<p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. < |
отивио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... как |
ви! — али он ми је одвојио!...{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се о |
т чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива |
а Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина посп |
Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог д |
S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као |
{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како је тада говорио |
асак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве |
d> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног т |
авио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он ја |
ко сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко |
полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчи |
н другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на |
тајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу |
Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p |
им, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да |
о.{S} Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива ску |
о чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се |
ундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!. |
о је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи |
тим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p |
} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта ве |
е учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не |
на из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном закло |
и то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца |
бегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим |
ћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се |
огледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, |
овима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за со |
још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p |
Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p |
честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Ч |
Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био |
вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино |
/p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док |
падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— |
Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, ш |
и, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо |
отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити |
е заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пр |
ађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!.. |
p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном ср |
аше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је та |
ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, т |
а ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у |
А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} |
ексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплака |
а и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} |
, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо гла |
... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од је |
кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао |
S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то |
ру натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у |
о је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, |
летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> < |
ељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако см |
дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као ш |
>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о проше |
хнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ос |
рчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. < |
Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у |
кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} |
ао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци с |
д њега, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </ |
ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану бе |
сецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси н |
— учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушн |
ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само сле |
бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће |
вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{ |
ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат |
у да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле |
ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И |
о се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то |
ише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> |
а.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се та |
ја се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванко |
а, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку к |
јаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, |
гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— |
огућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те д |
ер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуш |
и: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колен |
тинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, |
рке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстив |
ако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је |
</p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми |
</p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тиш |
.. — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога |
Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? |
</p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Ла |
p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приб |
џић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црноба |
S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушн |
а вас не мучимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако. |
е Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} Велимо ли? </p> <p>— Велимо! |
вих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Тур |
ко се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алек |
. </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи м |
!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака! |
доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} |
ро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, та |
— Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може |
може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу |
ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаш |
снама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авл |
д чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И от |
...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде |
јех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би |
а заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па |
и удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео |
.{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збо |
рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништ |
.. усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!.. |
И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосм |
она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама |
вати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са |
леда!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе |
</p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Зати |
те!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и |
ри! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смир |
гине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кули |
до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде не |
> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Мол |
ана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> |
али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p |
кушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и |
еко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... |
ећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Ј |
у па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S |
огама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка |
ако блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Зати |
ко тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љу |
па је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, им |
ли, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао |
ваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пу |
стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> <p>Кад му ови дођоше, он |
оследњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — реч |
и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, ша |
Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> |
ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса п |
} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Стан |
, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми ј |
Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је |
а баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!. |
чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p |
до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разг |
пи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа ј |
ест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зек |
.. ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете |
<p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиља |
ам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> |
пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе д |
овати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} |
чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пр |
, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе... |
азна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опусти |
S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја с |
сак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и |
ћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он |
еш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p |
ко, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да |
о, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p |
</p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И |
Велимо ли? </p> <p>— Велимо! </p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пр |
</p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта да |
.. </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо |
е не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били прим |
</p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар уме |
Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича |
— Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што |
Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провесе |
се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њем |
етку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће |
воји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог |
утљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђ |
Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> |
обре дружине! — викну Јовица. </p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> |
— додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде |
> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с го |
/p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима. |
ко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... |
>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара |
лас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо |
p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Но |
јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим |
ао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{ |
окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај д |
еш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ј |
> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!. |
<p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допло |
ија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све гот |
> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде.. |
</p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао |
? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече С |
у, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабр |
заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> |
<p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, |
ош и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја |
а харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, |
p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!.. |
> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... |
пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви о |
ештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој |
богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здр |
за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме напад |
роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... |
де им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. |
ар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из његових рук |
ридигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао п |
њ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро |
и у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини |
рат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те пит |
<p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш пр |
ламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место |
ко!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му |
оше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзано |
свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само јед |
ше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како ре |
</p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разб |
де; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па пр |
а ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим |
а...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... |
се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти мож |
нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </ |
цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно |
отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на |
Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће |
/p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А |
булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш |
мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само ка |
м и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с о |
ам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друк |
о мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Как |
хова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — син |
де држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке.. |
пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> |
Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} |
!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не д |
шило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па |
ажи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} |
, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је |
им да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али |
и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — р |
о проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шт |
лава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гнево |
а па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} |
они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво шт |
е дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној це |
S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде |
ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти? |
, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и збу |
о!...{S} Он је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он |
<p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио об |
се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на праг |
јући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И |
реба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза т |
у главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо За |
чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше |
Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запре |
бом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана догр |
љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ру |
а не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> |
па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим! |
да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али |
примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко |
.{S} Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари ру |
да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Ма |
сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по р |
но тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <milestone unit="subSection" |
е Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко |
аком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали |
>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, А |
е још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до с |
мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, |
прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, бо |
ше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да м |
и без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> < |
/p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S |
} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на вла |
и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба |
ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар |
/p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али |
кинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И п |
</p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о он |
Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... је |
о овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њег |
љује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> <p>— Не |
ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао |
Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!. |
...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши |
ући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> |
{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао?... </p> <p>— Иш |
— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у |
p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташ |
анка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиб |
инитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешис |
ако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода ка |
су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p |
исам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецн |
а рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p |
, и о ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече |
гом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </ |
амети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли о |
страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — |
ше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви |
...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво |
ико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — реч |
р мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, п |
моћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. |
нчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак. |
Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> |
, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> < |
лова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота ј |
мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— |
онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — |
жеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју |
заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож си |
и позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им н |
отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бит |
ко ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећ |
ра зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље |
и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!... |
х људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша ј |
редио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опро |
ерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p> |
зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> < |
..{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лаз |
ше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што |
рије...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, С |
кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обр |
се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напре |
е падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља |
играваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак |
е пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невид |
аци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> |
о зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S |
дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљ |
е. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мирова |
а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} |
и.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој |
о, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>А |
ишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} |
прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је |
огледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погле |
руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар |
е хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову |
е, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, т |
> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је |
</p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима |
/p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу |
да нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине |
доста, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујиц |
<p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви |
трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око вели |
розан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледа |
е тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше та |
ше подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу |
ата. </p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. |
ена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!. |
ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и |
од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, б |
ти... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој м |
крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога |
о, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити |
вало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих т |
} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? |
везати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, н |
а као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одгов |
..{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје |
а сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!. |
одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лаз |
очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, |
ао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних |
S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једно |
тови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих д |
ов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорт |
{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, |
се и онако доста наживео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испашта |
као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово |
ма!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну |
чуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо чов |
ју на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурин |
>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> |
се му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му с |
аше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ ко |
т лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се ос |
у му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из |
..{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече С |
урепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Нај |
>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође в |
зо!... викну га. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Ма |
а.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе не |
х ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринк |
воме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још |
</p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... |
, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све |
рахују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се најви |
ко им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући б |
али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да к |
.. и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он |
из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар |
.. — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> |
ају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, |
а... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— |
лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнеже |
бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — реч |
се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” |
.. </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Ст |
</p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p |
само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар п |
жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срда |
p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> |
сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње |
</p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући |
једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може в |
нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! |
Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу |
ње беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p> |
ћ рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S |
ва, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам |
мрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и о |
и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> < |
Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад ж |
проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од |
у ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки |
ан на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчак |
товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зек |
</p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин.. |
века били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачил |
о, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрет |
ољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се ко |
оња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> < |
p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упит |
..{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од галаме пос |
а овладало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им |
ите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с лев |
ком нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране. |
</p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупи |
доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p> |
а, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који |
танку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошл |
ва изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао чо |
и се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако |
пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и |
> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледо |
па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога |
њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дев |
дало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?.. |
право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко |
еку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета ш |
ави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, |
Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један др |
е живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влад |
да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!.. |
не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазар |
Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред в |
којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помис |
чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} |
мој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{ |
доше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с |
ко Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} |
приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну рук |
кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љути |
и, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} |
— што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачиње |
, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко и |
си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{ |
астао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — о |
нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} |
а и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну зем |
равао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је |
ашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то |
они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти р |
ало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} |
ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају |
...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{ |
/p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се |
</p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... н |
делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и |
њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро |
ојим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита |
зму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој |
>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p> < |
} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угл |
пали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуш |
инко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво |
ну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислим |
> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову б |
од овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога ср |
ост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>О |
упић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало |
</p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. |
...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јури |
оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, с |
, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љуб |
шени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи |
вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како |
пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} |
> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема |
ушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S |
озници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрет |
оту; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа |
ити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!. |
ло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка |
м каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не |
</p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти при |
ушевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си кр |
— ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа св |
су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини |
дачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речј |
да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушк |
ви!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти |
.{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!... |
S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, р |
војим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар |
вде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p> |
тети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаре |
шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p |
а убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо |
руштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључало |
..{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја ми |
ојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не сме |
е ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... |
кам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти ј |
о у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говор |
у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} |
крадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био! |
но нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако |
Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне |
</p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пош |
е, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше |
је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док |
е!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p |
у њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... < |
чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове ка |
{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико |
Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим |
идимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакош |
век који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И про |
p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био |
Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече ха |
у старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им пома |
окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеш |
ући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и |
бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда зак |
е пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што пит |
воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, |
гог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред запита: </p> <p>— А како |
> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали |
а брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се |
замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова |
ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала |
лије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити с |
преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети |
ла сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пу |
нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила |
м ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} К |
тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јо |
> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — реч |
— рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спус |
па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црн |
="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год т |
Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, св |
ка Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те |
ара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са уса |
да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> |
вилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице.. |
ну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде |
е ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис.. |
НОВИ КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку р |
војим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из д |
ли је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку |
каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може з |
руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за |
м сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— |
ише не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љут |
Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>П |
Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде тво |
ило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на н |
Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио об |
гори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправд |
савица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чу |
ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... |
.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет |
и је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p |
еп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док |
о оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја и |
е он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим ра |
јмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} |
а!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај ј |
м, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, пос |
p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме ту |
с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико приј |
едно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје |
јдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место ост |
о!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што |
е имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с ко |
емо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологиј |
и, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено пр |
А </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Мар |
сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота...{S} А, напосл |
а 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се |
има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала |
гу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, |
и.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у с |
> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно за |
, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се поп |
браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шт |
вала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... |
знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља |
е тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ћ |
Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па |
p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три н |
ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па |
ох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се |
ше муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, |
опа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. < |
и обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше |
</p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. < |
мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти с |
ника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села |
орице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </ |
и код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} |
иди-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. |
>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али |
сам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би |
био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, оба |
/p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је |
. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p |
право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако н |
оста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што остави |
д провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. |
} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате |
Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринк |
ти.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој... |
утња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао д |
Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и о |
неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа нем |
ије. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су |
/p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају пог |
то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску |
обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{ |
..{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са |
ле, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на овак |
<p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да с |
Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло |
ава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило г |
погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Је |
ну, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> < |
која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озг |
тко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око |
би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај п |
ом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се |
ко је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p |
се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје к |
ван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се К |
ој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно ис |
S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетал |
простим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> |
здушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како зве |
башину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавран |
г да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем |
Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад м |
p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла п |
осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у ов |
дјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” < |
о... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа ду |
ак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сун |
о сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!. |
ио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и |
сницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p |
прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да падне |
о оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} О |
своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи |
оји им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам С |
ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави љу |
S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио ј |
ајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену. |
игла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је |
.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештен |
с у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега |
им очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако б |
удео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мал |
Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натури |
цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лопо |
ши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се зглед |
пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је мног |
дук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дукат |
аљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погач |
!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — |
..{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава! |
ужно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко |
е господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Ок |
к је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на |
говима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p |
ли „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа”. </p> <p>Било је |
И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, |
преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је бил |
рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се |
се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече |
но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} М |
е!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш |
е пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{ |
е гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} |
је, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С |
а само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он |
ором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он |
у?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опе |
</p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> < |
а ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати |
авађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! |
ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере т |
стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, |
е био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напре |
p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао |
ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре |
ру...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко |
" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружин |
о себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад |
</p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам |
Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде |
ица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Але |
ађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву |
је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од |
</p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p> |
а на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрва |
ћао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у г |
пре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p> |
> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пу |
p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан |
било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо |
очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша |
... — вели Дева. </p> <p>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радос |
ов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{ |
је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај |
говом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог ча |
дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће |
S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још стр |
ура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и |
<p>Иван кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио |
уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} |
трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке |
еко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га |
век!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ |
ада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао |
а наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њ |
!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми реч |
ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опо |
сица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује |
ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла он |
/p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само тре |
ети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазар |
ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли |
а на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад |
Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми |
на његову дару!...{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас са |
нога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Срб |
човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако о |
све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад |
то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} За |
и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаш |
... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам в |
овати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} |
атру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи |
..{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, |
да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече |
егов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано |
: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли |
д задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он |
19"> <head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Кру |
{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни |
} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо! |
, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p> |
ом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је с |
дан танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко |
рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад |
Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него |
прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине |
И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља мом |
урну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... |
заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И оживе ж |
нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заје |
е људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је |
А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> |
S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри |
S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Об |
је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то ро |
ба — без неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Ни |
. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано |
са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је п |
а и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може н |
Наша војска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао |
>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пре |
, и ја њега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо.. |
оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринковог...{S} Као д |
пле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срц |
ека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио |
чко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p |
у и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> |
верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, |
ови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови х |
он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? |
> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} С |
p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли до |
и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p |
чети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој |
Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> |
ву...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну д |
</p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад |
у у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} |
им да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече |
лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </ |
е хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} |
Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, |
прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао |
ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да |
год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: |
сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Ха |
.{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, |
се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти |
{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> |
Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p |
..{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док |
лива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива |
еби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кући |
рамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто |
бзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се ока |
ли Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија те |
ишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! — заповеди он. </p |
И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мисл |
она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо соб |
они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи |
а поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеш |
аш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три ст |
и од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак тво |
није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га у |
ад је Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, д |
, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{ |
ем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </ |
</p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахо |
н ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да м |
И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му поса |
дне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p |
па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих сли |
њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} |
и крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субаш |
> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекош |
о, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте го |
шили душе и о онако красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p |
о срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о т |
мпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао |
ледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задов |
.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену |
остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. < |
сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p |
огурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гл |
{S} Био је блед као крпа.{S} Како дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кован |
е шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на о |
а Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!... |
вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То |
а сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се в |
н буде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се оп |
њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Рад |
шић на лицу није могао мрднути да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p> |
рвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Њего |
стина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S |
о њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њег |
е рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздрав |
д Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> < |
опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само н |
ало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из д |
ј држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса дода |
, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поз |
{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепи |
о делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лаган |
пусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укоп |
> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим |
један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се с |
о! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и поглед |
рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више н |
И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је стр |
5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Л |
чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише |
мешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Шт |
S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види |
ајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} |
ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у гр |
суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Мар |
његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се мога |
и...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </ |
о, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Бе |
чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли |
в, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „вод |
анке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилу |
, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Как |
еданпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опа |
, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} |
у: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, уз |
> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Г |
хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху зап |
И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И |
оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова |
беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је за |
напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> < |
апасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодла |
ама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврз |
није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све сво |
ако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком пос |
сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас двоји |
није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у |
ње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова |
о овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био ув |
онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара |
се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} П |
д што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово |
ало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну не |
мио је живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора |
аке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> |
могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} З |
у мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је |
знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, |
едале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и она |
да никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко в |
му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он |
овица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} |
дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> < |
видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио |
дану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Стан |
већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само с |
ен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} |
он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља |
ве беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S |
мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен д |
да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, неприја |
његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добр |
добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p> |
о таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> |
у и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе но |
.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и по |
ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} |
уће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала из |
... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ распл |
ни, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и |
зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа г |
жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрз |
Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменим |
грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И к |
да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на душ |
у авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} П |
p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет |
ушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му |
сле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{ |
утује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! |
ан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван н |
мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ак |
о заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вод |
напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> |
Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу он |
о ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти с |
бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме вар |
— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је т |
јури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — |
вра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спу |
ди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пуш |
> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... |
а, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити |
ујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им р |
ао пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко |
око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов |
ас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизат |
ици.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек с |
ила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} О |
а никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврза |
ровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, н |
јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђ |
се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — реч |
ого за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, она |
а души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заве |
та урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао |
Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готов |
..{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </ |
ако Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправљ |
ва му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </ |
во теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> |
ана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује |
{S} Бежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p |
а одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно |
главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — |
ао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи г |
ровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој син |
<p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком |
ежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!.. |
овукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се |
е то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S |
ем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти |
Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Н |
так беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи је |
један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S |
сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, т |
ије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина |
родица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} |
зан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши |
пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише |
мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и же |
х обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од |
гнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја |
викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} От |
ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{ |
>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође |
и тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S |
не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не |
нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио с |
Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског |
попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет ни |
у те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су |
премај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше |
био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сеља |
и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запе |
де тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетал |
— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора с |
дужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад ј |
ше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p |
тра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба |
опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p |
и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као |
— Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише ту |
.. </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није с |
топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опе |
овима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села. |
се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и б |
<p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Ст |
д дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не да |
ај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста п |
— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомеш |
ши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и |
о уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> < |
.{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} |
ене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, ле |
могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе.. |
х ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се |
данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколи |
овори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — р |
<p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и |
>— Ех... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јови |
p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде |
а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има гре |
..{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Ј |
свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то б |
о!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што И |
о је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И |
у тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду |
да слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> |
истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну |
грешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренерази |
олико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз в |
Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо |
а стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} |
сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ј |
>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп |
слише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} По |
} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Јеси! < |
таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Цр |
ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не б |
</p> <p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И |
заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде |
а Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебели |
д најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> |
и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па. |
S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је |
е. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} |
</p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S |
<p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они |
ам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> < |
е изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а с |
о на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба |
оге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у он |
. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса |
S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>З |
још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао |
>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> < |
е завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину о |
н је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, ма |
са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја |
а сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Ста |
!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће |
ар је ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p |
онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... |
м мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али |
м кропити...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље |
о му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што |
оучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он |
ија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не |
цу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу |
очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> |
игао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Т |
ор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо ј |
та...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве матер |
и... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је |
лите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ва |
p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Стар |
.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p |
ста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби |
страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, |
ем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки |
аше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} |
зу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право |
се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p> |
и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се |
.. </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} |
сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смеш |
је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> |
е опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која |
рвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гл |
човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам |
рзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих скло |
{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас закле |
стане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети |
ац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} |
p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро |
души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и |
ају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> < |
докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по |
мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Н |
кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p |
у се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S |
у се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{ |
већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са |
<p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз о |
. </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и |
.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је т |
и...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гр |
>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не о |
мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе из |
</p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— М |
, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се ра |
.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под |
уше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све б |
овршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поч |
{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? |
ицима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из |
у, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за пој |
дговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника п |
<p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до |
ене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док све н |
има и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки |
се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> < |
човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— |
ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби б |
{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Ст |
а? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати И |
То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о |
осиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> |
</p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову жив |
p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми по |
сти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на мес |
и не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Ма |
ека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца |
. </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава ј |
ан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што н |
ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си до |
, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хте |
Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи |
Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p |
} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости |
олим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек бе |
сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је |
ро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} |
ажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече |
мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> |
Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p |
капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде |
све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански |
и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у с |
шили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пус |
рац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та |
у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у зашти |
је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак |
ем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} |
мљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и п |
а њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, д |
!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао сврше |
о леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— |
ево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка во |
...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино п |
лексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћор |
p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више ов |
</p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један |
нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смрт |
ладости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И |
<p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и не |
ћу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише с |
о, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато |
Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити |
ју испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на сед |
вишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој ра |
је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања |
кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе |
Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> |
га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мрж |
то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни! |
елу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити |
у искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме уби |
е знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} |
га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је с |
.{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштов |
рости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се |
{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не |
је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео |
} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако |
е сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Ту |
/p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ суво |
, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз г |
е је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли |
Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весељ |
текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу |
{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Једа |
вић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} О |
о је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чи |
Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у |
есту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да ос |
и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушк |
благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бра |
и ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Јо |
агин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука |
.. </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шен |
богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p |
Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадови |
таде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapt |
оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога сел |
ја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Г |
рну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунц |
и, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук о |
жи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео |
ј пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и ск |
амо топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтин |
запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Сто |
к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на |
.{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </ |
рође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми |
но...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} |
<p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је о |
ља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа |
је сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш |
.{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> < |
а. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите |
и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... улов |
ију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли |
ве мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У најве |
руму заузети бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> |
кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу |
аву: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну ц |
јска није онако велика, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како нек |
ју, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаше никаква намештаја.{S} Маринк |
ину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово ист |
мање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави |
S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести |
ијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а |
почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове |
р и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} |
толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе |
е опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — реч |
Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече х |
овори! </p> <p>— Да ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се |
ни то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докоп |
ушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно |
раво веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и с |
> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се крену |
и кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} |
... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Д |
белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Дост |
о. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам |
ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Д |
рохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </ |
и се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш ко |
нио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хлада |
пастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен |
у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у душ |
муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ с |
енице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети |
> <head>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чува |
није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Стан |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код ње |
C3.15"> <head>15. ЉУТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мрко |
људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, сви |
емештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и |
богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили |
<head>8. ГРОМ ИЗ ВЕДРА НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће |
овору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: |
{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да ј |
а свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слоб |
клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило.. |
речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је |
?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се г |
рестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Ш |
га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} |
а родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старос |
они у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Ред |
каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p> <p>Има их који м |
нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, |
l:id="SRP18963_C2.19"> <head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у под |
и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време н |
трах је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. < |
мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам |
сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна |
уши па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и пр |
и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} |
е ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господа |
ар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Кл |
добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, |
нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њ |
Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </ |
а!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— |
његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете |
пити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека с |
н, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свешт |
} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </ |
а хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог у |
самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанков |
светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осе |
ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа |
те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-он |
Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да |
орачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спавах |
oup" xml:id="SRP1893_P2"> <head>II ДЕО: ОСВЕТНИК</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C2 |
хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. |
} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и |
рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен |
у је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи у |
ter" xml:id="SRP18963_C2.20"> <head>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови сти |
гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко |
му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— С |
Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу |
p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... |
се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са жив |
рстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости с |
на твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му к |
тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је н |
азаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S |
ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не |
што разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, |
рану!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути |
м у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити! |
ако се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па зао |
ажи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па ј |
и месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и други...{S} Готово извећао од т |
цку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је |
убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га н |
некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јов |
> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жен |
</p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку блед |
Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом |
ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јов |
и иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два грма. </p> |
гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S |
руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, |
то прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизиц |
узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у лу |
а. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се |
— рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напа |
и смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти леп |
p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S |
чин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, доб |
вана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџи |
ену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно рад |
пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже гла |
хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потез |
љао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му |
изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада с |
осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га з |
сећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} |
ње воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај |
. </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог |
ти најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} О |
чину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него мук |
лато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му |
стаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?! |
а смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећ |
им који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде |
оци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да м |
} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и |
...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушк |
д крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред п |
гу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у пр |
изговори: </p> <p>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} За |
после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путањ |
е шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... |
у неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, |
леде, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брб |
азили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> < |
рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладн |
етку клону, колена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — д |
>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </ |
же, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Стан |
азару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа |
да њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа т |
рају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође |
као да неко опрљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је поп |
мен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватр |
кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не |
. то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Он |
е био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Т |
ну над његовом главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> |
поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и |
да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко |
ибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи. |
уде жив, куд мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре |
бло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... |
воју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ ње |
о ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну |
сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на |
пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге |
гледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато |
лики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се навукао!... |
о се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека |
мо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде з |
... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог д |
Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спав |
на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док |
опружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као дет |
е од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, та |
чати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље д |
бима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и |
, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па ј |
p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како м |
о и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попо |
у је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је с |
лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од |
аше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница т |
свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је о |
одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type= |
у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна зем |
м прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И |
таше.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци каз |
је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадо |
севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </ |
поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко не |
сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте |
оси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за оно |
и овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само |
осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога |
кло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог |
ода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... < |
не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила |
<p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у п |
/p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, бра |
читијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што паметан |
чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца |
ч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га ј |
је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S |
храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле ка |
о западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи.. |
p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{ |
утио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је |
и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна ру |
узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се |
p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и |
о — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси |
сети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је зналачки пр |
ст.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{ |
ао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора каза |
јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему |
<p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опа |
} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати не |
је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако ш |
Крушкиног и Маринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И |
/p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори истину.{S} И он, који је умео на |
н их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Зал |
ма... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заран |
у се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис |
на, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижа |
И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред |
зару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Ј |
е речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчи |
а га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> < |
га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p |
а сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несн |
дним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повра |
точић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале |
у косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </ |
еговој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љут |
ачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али |
Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице |
Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођен |
Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није |
бећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин ка |
гао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је дев |
азар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се ње |
се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не им |
се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али |
же у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда |
его јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исп |
Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме |
еч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савет |
{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пус |
вој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и њег |
<p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па реч |
главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња д |
почнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и сна |
, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мир |
светим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обо |
носито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па наред |
ад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку св |
трвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је д |
кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да по |
{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете |
егове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како |
загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ха |
ба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — р |
о што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно |
ке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше з |
та је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топо |
шкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам |
p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже гл |
као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрез |
љини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. |
/p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао. |
жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и |
у дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је |
аобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, |
у је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — уп |
те на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој |
г ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмур |
Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари л |
нко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окрш |
елица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се сме |
е, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници |
не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле |
а. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> |
маћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво |
во насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је зна |
Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} |
ти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао г |
воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде |
се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. < |
он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Д |
/p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Об |
тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. |
елицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. </p> |
ћи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у сел |
ву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Бог |
. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— П |
лео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и ве |
од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S |
е Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шај |
Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад удари |
... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како |
ј и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога |
уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{ |
лимну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби о |
срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја |
.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до с |
у догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхт |
опо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, |
{S} И онда не може боље бити!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној |
оји, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Ла |
онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псим |
што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао заш |
S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да |
та ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта |
овим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лазар и он не могу живети под не |
аву склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да ј |
лушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— |
ао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Не |
оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, |
као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Кр |
а беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад с |
ложење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и к |
сто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к совр |
ар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: < |
, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило |
! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико |
као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Ст |
ена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех |
рчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> |
је могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, |
јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је |
S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на наш |
ја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као |
> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу шир |
ку, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија ка |
о, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> < |
ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик ис |
и увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!. |
} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док |
оде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву и |
да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само дана |
га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не |
...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!. |
последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и |
— рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу |
— рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је бу |
>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с кол |
Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам |
ане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар да не казни греха његовог?...{S} |
— рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? |
сто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју |
е бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш |
рт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место проз |
рца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из његови |
/p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: бо |
меју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар |
оштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Б |
ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекн |
и!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, ум |
испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи |
е материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И он |
унаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти |
ко му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p |
p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треб |
баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован |
се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави |
<p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми |
— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су ј |
ан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, ш |
би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </ |
чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вал |
бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> |
д јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А к |
ранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; |
..{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{ |
е лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се |
само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p |
а? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао |
Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склоп |
ао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очува |
.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И |
велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p> |
најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!. |
већу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не |
се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети нег |
и је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелиц |
Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с |
— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>И |
затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтјед |
снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет не |
.{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заб |
се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа з |
де на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
у клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> |
ки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или К |
илош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набел |
су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови |
— рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш жи |
> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио |
ети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... < |
и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећа |
потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се |
ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту кој |
ога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне |
е. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан |
да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив ј |
о...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степени |
l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гавран |
ден одјури као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајах |
е баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре с |
ма!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примат |
аћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љуб |
. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши! |
е он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Рав |
ужина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили |
S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се |
де!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин гла |
акао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закрж |
ом...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на ко |
Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређу |
кса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њи |
руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{ |
{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} |
>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа |
жем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушк |
S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у ш |
што удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико в |
.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонити |
та у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуш |
тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било |
и рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно |
де који виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} |
и, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши |
/p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Д |
из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа оста |
ну... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> |
е као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од оног |
га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} |
овим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова р |
?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> |
</p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>А |
у се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке све |
Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут |
поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А т |
ти! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. |
> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— |
Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... бива, М |
среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не т |
здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми |
грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Госпо |
је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости св |
удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери сед |
</p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван н |
.. </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи |
о преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </ |
ест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је и |
— оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... </p> <p>— А з |
на.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је |
ући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врап |
овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам. |
{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами ост |
е боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кад |
скаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у све |
} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!.. |
мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како мич |
тара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијо |
оче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао |
плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа |
рамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће |
е зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна припо |
оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не |
попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Безд |
свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном прија |
<p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече д |
шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и уду |
јаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у груд |
еднога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупи |
не и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји |
а срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> |
и Јовица дочекаћемо их и збунити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, |
прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли |
како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога има |
то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само |
у врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студ |
Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад ти |
ступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, |
аправила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, |
лизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не |
ксиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од |
шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико кор |
отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци погле |
. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — ре |
<p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зек |
промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми |
Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се н |
Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже |
} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци ис |
Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломиш |
ир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се об |
ео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те |
огледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су о |
p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, |
!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљи |
им само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, |
еше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет |
езбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаб |
ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> |
ви, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види |
<p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата |
тле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Стан |
то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добр |
ти о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва усл |
.{S} Из главе му лопи крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада |
у.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме мест |
.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад о |
ебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару |
ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истерао из куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш |
ека је нагнају! </p> <p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да |
ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> |
Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући |
то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шт |
ћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро дијете.{S} Он њу |
а је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, к |
о!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. < |
ељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стоти |
њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он |
<p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — ње |
Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>О |
бом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити |
нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико |
</p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као |
екаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за |
p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили |
<p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби ј |
матрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао |
шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, проц |
ека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги гла |
ођи, брате, к нама!...{S} Гора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} С |
<p>— Ко? </p> <p>— Отац. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје |
а Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се |
кога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја |
ра то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он ка |
бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свак |
p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ |
е главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{ |
ћно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} |
на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет п |
. </p> <p>— Каки отац?...{S} Зар је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја |
чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на он |
/p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} |
<p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече |
и раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о догађају, дочека га |
дака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и |
р најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада проли |
едаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да |
оте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко прож |
изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа на |
ио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од |
госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао ш |
ш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се |
ти на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред |
а не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, |
чка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} |
.. </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и |
? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од |
есте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не до |
? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповеда |
ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p |
гову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!.. |
д њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти |
о га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и |
<p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </ |
акујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p |
велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </ |
</p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има нек |
/p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи. |
</p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну |
своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јуна |
е Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> < |
донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава |
p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, |
белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви сокол |
у: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бун |
аше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке.. |
— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охр |
познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} За |
попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало |
рекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, о |
е, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </ |
ога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се у |
поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, рум |
..{S} Алекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> |
<p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и сна |
е, неми као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и |
</p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође л |
ањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од по |
аде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао... </p> <p>Јед |
еда у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, бра |
и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље. |
ста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му |
</p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем св |
на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> |
о. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред |
оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупи |
кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— |
где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — ре |
S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако |
о да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишт |
еше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један л |
63_C2.18"> <head>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и |
а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, воде |
не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— К |
преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а |
на паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би са |
, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </ |
м је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} По |
упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </ |
Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један д |
гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина па |
аш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рек |
ану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> |
Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био з |
поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин |
праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг |
одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S |
је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S |
повједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, |
једаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{ |
— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду јачи? |
<p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лаз |
</p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — |
га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} А |
е светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И |
дом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Доб |
p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш |
инути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега погов |
у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наје |
е сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврз |
ађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплет |
е говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— |
о перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као |
је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зе |
.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натушт |
ом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се с |
ести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> < |
уче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоће |
ио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак |
шиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад |
опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути... |
авршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се неш |
ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје |
крепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио |
је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S |
? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је |
... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече С |
а посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу д |
шница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S |
и!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довес |
кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не |
м се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— |
Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове...{S} Не знаш како је наручит |
Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани по |
— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} |
круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— |
> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, по |
— упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </ |
отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— |
бе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредн |
их пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> |
абраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад |
</p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је |
о као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид. |
сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши речен |
упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те извести |
лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедил |
ква одговора...{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође |
че — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама |
је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се ма |
рав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоск |
, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по |
нам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговор |
пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече ок |
џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну |
ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{ |
Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... |
ропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, |
на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећ |
о! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо |
ено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори |
у брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Тур |
баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети |
{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико |
{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у |
р ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно |
ја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и |
...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> < |
Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над |
<p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његово |
ли чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје |
рало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твој |
Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белоко |
сно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p> |
сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој са |
е убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> |
е више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div |
{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој |
ухове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва |
ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну: </p> <p>— Лазаре Миражџићу! |
Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и но |
укчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљ |
и, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у |
га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p> |
не!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе |
<p>— Људи кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у |
пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до те |
инко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те посл |
Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. |
/p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паме |
и сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А в |
Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ј |
ше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све |
ева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прст |
S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> |
и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. < |
ванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војв |
руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, пит |
</p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи кажу да знаш. </p> <p>— Љ |
да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му |
се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногић |
ебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам |
нковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Доне |
е ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу |
Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним п |
опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
о га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послов |
ио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао |
Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ј |
>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуч |
говоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједаред викну ђед |
и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћ |
како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му зап |
ети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му |
ше лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре |
</p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се ни |
> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима |
е сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Ста |
/p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, дос |
и њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан |
о „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, |
.{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} |
..{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући |
епо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. |
рилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? |
о! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— С |
.. </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да |
чи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Је |
ад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу... |
} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико |
е: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а С |
ћане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје уг |
имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није ни |
еде два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је гл |
е у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Мл |
а јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане ли |
оз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позв |
теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу |
уру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је т |
оји им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поузда |
> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био о |
благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све. |
не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Ал |
аволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А |
и лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измисли |
и уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од |
{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја |
чио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубом |
... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе |
је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити сли |
И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду |
тас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, п |
ко праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} |
оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор |
S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио |
</p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </ |
Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Ста |
</p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гос |
! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наору |
</p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их ј |
> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су |
! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружин |
} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па |
аш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па К |
се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад оног |
ене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли |
рује да они нису ништа криви. </p> <p>— Ох, Лазаре!...{S} Лазаре!...{S} Ваљда има жива бога!... |
це озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали |
, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам пл |
светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, с |
ве године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама с |
м.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљав |
прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> < |
Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богам |
нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p> |
рба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбиј |
{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше |
аштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубиш |
повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно. |
не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им р |
а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче |
xml:id="SRP18963_C2.15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако |
Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="c |
гу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! |
S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с |
о: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру |
је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него. |
ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост |
Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет њег |
Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} |
p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио |
Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S |
ред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавич |
олише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p |
оћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Ре |
} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> |
оту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>Т |
лушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} |
рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!.. |
лицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по цел |
</p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! |
шли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стар |
а ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису |
ад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и |
ши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну |
... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут |
клету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се њег |
уши.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена |
сића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севић |
акрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на о |
одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао |
жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Н |
бро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лаза |
/p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чи |
} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој |
е спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред |
ве речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{ |
је!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Баб |
А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио ко |
час викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p>За веч |
т, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Б |
а прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова |
иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га у |
у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} |
себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јелица оста н |
ред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страш |
ра пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он вла |
се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на сад |
apter" xml:id="SRP18963_C3.9"> <head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. |
пет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у са |
иву око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем час |
ји је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{ |
мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној |
е до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S |
>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си |
мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам |
па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти к |
моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му |
у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Од |
значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, њего |
— рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и п |
— рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </ |
ћом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Поп |
он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре |
да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад н |
ипита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако греша |
теже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао |
и кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп поглед |
оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p |
" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радост |
, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те! |
еда, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љу |
а брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p> <p>„О, девојко, — м |
реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} |
на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану д |
утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не ид |
е да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хо |
иде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му |
струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише |
ошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? |
Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице раз |
ристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити. |
е кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац |
опадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу |
е то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може |
његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S |
ости, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p> |
беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грознич |
ерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао св |
р, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће |
, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз |
анко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице |
нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно |
> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p> |
ро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па в |
они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки да |
добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасениј |
аса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчи |
ојводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је р |
о жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — |
ита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао |
на нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по |
<p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — реч |
/p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нар |
ли живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, пре |
ута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па |
.{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му б |
ли. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... |
тише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погл |
S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је |
да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад г |
ријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам |
е жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се уч |
а руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима |
њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој |
му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — ре |
је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више |
х од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народ |
S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби |
. </p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га |
!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радо |
рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Ма |
а ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је ж |
му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p |
Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. < |
или промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје ј |
би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет |
роћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води н |
<p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи ј |
— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменим |
. </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Са |
трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрад |
о руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што |
Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком |
ише није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста |
У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли |
ед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуц |
а ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно ка |
шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!. |
о, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече о |
два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p> |
нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их.. |
заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба између неба и земље... |
ушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> |
остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S |
памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из гру |
ра учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ј |
бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Не |
зе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости мој |
лоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Ст |
ба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, д |
о се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S |
рушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Д |
у и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. < |
ега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева |
ра... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше |
климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И пр |
p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу чи |
се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пр |
</p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за врем |
ве живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му |
..{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, н |
ан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: |
сте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— К |
} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сенке што пр |
p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој т |
ебе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. |
е страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај по |
седа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Ст |
па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у |
смејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар |
дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; про |
пет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да дон |
гано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко |
ваном беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p |
</p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и |
нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Л |
ором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> < |
. </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> < |
!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p> |
те ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана М |
де.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а до |
њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, |
.{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад |
— викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, |
ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </ |
...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га ви |
ан другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је |
<p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. |
... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p |
трани у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке к |
а бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смо |
ођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборим |
Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> <p>Од га |
ше рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа о |
никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшни |
чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам |
р он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око се |
</p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> |
чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које |
кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху о |
</p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у не |
пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како |
освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја |
о!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? |
ринесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— |
агревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као |
лекса! — викао га је неко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их |
раја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где |
као гробови... </p> <p>Она опет отвори очи: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји. |
слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... |
у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p> |
/p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јели |
неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе |
руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и ор |
и и костију ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте! |
од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и ст |
звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га |
p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врат |
е казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме |
ковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален |
ћнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... у |
са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не б |
ека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p |
исам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— |
а!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш св |
и!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p |
иде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— До |
ртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — |
S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми см |
{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово госпо |
а гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица |
>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — реч |
њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам ве |
да починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећ |
тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> |
дају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Л |
ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити! |
на! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тог |
буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— К |
но? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита |
смеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно |
окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измир |
уцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта |
ећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој к |
рушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се о |
Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клиз |
/p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда с |
а ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> < |
у приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар оне |
ечи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, неш |
чека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </ |
ајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може им |
погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да ј |
{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>П |
имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него о |
сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим како се мол |
чима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и |
— он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца на клање |
није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је |
то је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, |
јући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да и |
е нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је |
о си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу |
у долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, п |
јевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не зна |
а бих га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — |
/p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не |
летеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад запита: </p> <p>— Да нис |
ини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> |
огледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си м |
ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и |
Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, в |
на муке мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми ни |
ј огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које ј |
им!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот |
овицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} |
лима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у ма |
њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се |
нуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен |
а те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени |
даде му неку нову мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а |
} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе |
Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвал |
адић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји |
х рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, |
и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа |
Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И к |
ли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, љу |
S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} |
мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра по |
а оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са прв |
p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв и моз |
ости — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!. |
е у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осул |
е и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава. |
у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запре |
метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у |
еда!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га |
дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... |
читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доск |
мо Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Т |
... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лаза |
, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да |
грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> |
а је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оног пог |
н виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, со |
..{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушим |
е сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше д |
је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу неда |
је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противи |
колико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара |
м те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. |
Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, |
ато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Д |
е Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи |
да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p |
препастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— |
инуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> < |
а ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... |
>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја са |
да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загр |
он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајд |
пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се невер |
ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже она, он ни |
ано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од св |
отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матер |
кати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игд |
а диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било. |
} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!. |
> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе! |
смејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — С |
отри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!. |
.{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи |
ди!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи |
То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. < |
Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од св |
ме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг на |
сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило! |
стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане |
ужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p> |
аста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише |
S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} А |
тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу ку |
споду да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... |
рашна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им свет |
назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </p> <p>— Љу |
и.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште. |
и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, |
аси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да н |
ама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{ |
воју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и д |
бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му дв |
рај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њихово |
бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилет |
о, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— |
!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина п |
е вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{ |
ма!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем |
жасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p> |
Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не на |
је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз тур |
} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... </p> <p>Међутим, ра |
ајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да ид |
овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Г |
ар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?! |
рску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари |
ишта друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице. |
ије се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} |
стао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мен |
двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја |
је...{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке б |
е он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док ук |
ојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их |
{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин прене |
их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођос |
ји дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је |
да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па |
ши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и пам |
Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, б |
о да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срц |
з цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступају |
ко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не измакне ниједна ситница... |
наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога |
ава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњ |
На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај |
и се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда |
са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И |
p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш д |
</p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудн |
е му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста |
м! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад |
оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш |
аке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није веров |
ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p> |
ћа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну с |
у је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведоч |
е дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> < |
се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. < |
Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За некол |
p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p> |
м, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га гла |
/p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>О |
ом руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врис |
ако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој |
ве на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крва |
е!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефендија! </p> |
</p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом |
— рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па он |
Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p |
> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако награ |
опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што |
— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и зал |
омени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> |
/p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш |
У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано в |
е попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овд |
{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p> |
, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p |
вај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} |
ијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију |
турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући ка |
прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан ч |
ко не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, так |
скана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је добро.{S} |
..{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као к |
свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} |
. — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени |
>Дође до врата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> < |
д оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не |
.{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p> |
резно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p>Дође до врата, ослушну да |
е баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У све |
несе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! |
а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је |
!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева |
умима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. < |
...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољ |
говарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— |
p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда |
Данас има људи који не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше ди |
оту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; |
и да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ће |
о за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!.. |
е нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> < |
гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — ре |
аки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као |
рипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко |
и смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опана |
човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!{S} И, ево, живога ми бога |
глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губер |
аву зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светит |
..{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да г |
амо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима |
се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... |
еже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним |
— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p |
било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле |
према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим |
зе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко дла |
ко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били уж |
..{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим |
што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на з |
ече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — уп |
ну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесиц |
во погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, |
ише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напу |
стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p |
измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пр |
или од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Б |
.. </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у |
S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p> |
рила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широ |
и од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се |
стала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био доб |
{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта |
ио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро м |
ашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Те |
p>Јован и Јовица засели као код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Т |
на свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> <p>И Лазар је ишао као овца |
<p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} |
а приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, |
!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} |
азара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осе |
и.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше |
дан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умије |
е ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Оста |
жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем |
не те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чи |
.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?.. |
ном у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта |
равити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи |
ј синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако с |
!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја пон |
тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S |
месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, |
ој глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по че |
?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </ |
ахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловат |
Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о н |
и мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Пр |
ај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S |
се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад мо |
ави нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити |
љачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је |
се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што зна |
викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> |
и на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p> |
ажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </ |
Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, |
, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... о |
ече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш |
и пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за мес |
ицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре |
ничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђош |
ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p |
S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... |
баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{ |
{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало |
Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено |
о очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} А |
у се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... < |
... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити |
<p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> < |
војих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p> |
елим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и |
и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло |
грешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} |
на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим вр |
и шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на |
богом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној |
јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ак |
А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог |
утише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је |
ислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— |
лати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека св |
онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче мо |
као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Де |
{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше |
.{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу |
} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Ст |
.. </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разг |
одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и |
песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прен |
ареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, |
ара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево |
у волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... < |
се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу |
нца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p |
... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице |
рмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, |
а, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им |
м буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} |
а. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и |
пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а |
рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, о |
гледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и |
/p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} О |
<p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као ста |
сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! < |
</p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> |
ова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну г |
е вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамб |
ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако зав |
бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задово |
мо како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... |
и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, |
ој кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Так |
рогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S |
еш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> |
оштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа |
лног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и ку |
г да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!.. |
јем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да н |
S} Како је истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се! |
.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао |
{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} |
ужа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гле |
јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчин |
Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... |
{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... |
S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговара |
е љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване |
али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и |
у. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву |
олица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад |
дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крили |
се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примица |
сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан |
каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је још гор |
рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао стра |
скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одаз |
, ако!...{S} Здравље, најприје здравље, па онда друго. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце |
лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — |
/p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се |
>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не |
слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица |
... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Ту |
и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у но |
о што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта н |
репа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{ |
је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није им |
аде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиш |
> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њ |
чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима |
Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она |
ко заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обичн |
ковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>К |
а је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!... |
гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за те |
се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Ста |
е изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некак |
S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада... |
<p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, |
</p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу |
мејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, |
ловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </ |
ео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за |
уће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај |
искоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврз |
а! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, |
о домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом ра |
Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај |
— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!. |
опа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отв |
танков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Н |
ло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се. |
о погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навл |
крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладови |
стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја |
гње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових д |
ве свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само |
и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек |
кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Але |
.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде |
чен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ива |
е диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а А |
естане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео га Лазар. </p> <p |
гових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бист |
p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он |
мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p> |
овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и сток |
рчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — ре |
е... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао |
једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце н |
> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!.. |
..{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> |
што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра р |
у и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} П |
</p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} |
Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се |
ађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како |
а је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> |
{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И дед |
Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста |
пита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данаш |
... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, |
вановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити |
ано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Зас |
н јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... < |
сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима с |
} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује |
.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако т |
Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек! |
Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао ча |
. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу к |
ри, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа |
p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па |
веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p> |
и јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да |
свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву |
мали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом |
Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </ |
Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} К |
> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу ње |
на што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је мо |
рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... |
енутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ј |
е, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе ја |
једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај |
{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по |
а само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... доб |
сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, |
ако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вје |
<p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p |
дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... |
оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеш |
и су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једн |
p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зе |
удише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем ма |
укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли |
стима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, |
... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у |
бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ак |
ражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и дру |
..{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у |
е још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће н |
е, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо |
е!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја о |
И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала |
облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи с |
а!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— |
агом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. |
ља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу |
тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се |
гу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њен |
слила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за |
ита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му дово |
<p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p |
ар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И |
ли кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се |
ојица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешт |
главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> |
оли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи да ми одмах дође! </p> <p>Врата клепнуше. </ |
и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{ |
ки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> < |
шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да |
<p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се обо |
и се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те |
S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Стан |
атњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за |
Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па уза |
анков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на |
облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} |
к зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си т |
е бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш |
{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> |
поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бо |
? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не ја |
приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете |
p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </ |
аше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— |
шко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше г |
Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! |
ш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? </p> <p>— Јесте. </p> |
што сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и |
познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво.. |
> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p> |
у врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— |
.. </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао р |
е кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богић |
— рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </ |
азар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је к |
..{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши д |
се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не |
а их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако |
ћи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. |
Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— |
нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па |
а га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди гово |
и, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала |
уван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у |
овој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. |
учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они |
се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао |
им!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га к |
хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је |
.. </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је |
мадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не мог |
е.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} |
Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је |
ве већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!.. |
} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, |
о је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што |
што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У |
Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до с |
вина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је |
диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти |
топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} У |
ритвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} |
/p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био |
селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазарево |
> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стр |
изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би л |
капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је претила.{S |
зради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зе |
гово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не |
е полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро |
} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други |
p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p |
...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} |
главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!...{S} Будибокснама!.. |
и главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мисл |
у било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он докопао неку бри |
ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div typ |
Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и |
— Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли |
а причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> < |
е овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је |
види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — |
драва!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па о |
га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, ј |
ој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назв |
жићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. |
ве више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, мес |
ричао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Ди |
Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаг |
це — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зач |
и од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ћ |
види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели |
<p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осет |
опла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а |
угом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ног |
одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се |
Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде |
у је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу |
лазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S |
еше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му |
ао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом.. |
и!{S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите |
чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} К |
на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар с |
коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја |
е.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се |
ке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож н |
ака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало |
> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у на |
! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ с |
..{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, |
то се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш |
...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту |
пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, |
спречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда н |
је венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу |
био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p> |
руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се ок |
мбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један х |
е Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посин |
ла је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима краје |
они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> |
ет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита |
ну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред |
ју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим дру |
чињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одреч |
селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге |
оже их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! |
. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђ |
се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!...{S} |
карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо |
рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, |
ољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И |
равише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, б |
и ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да |
дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Ал |
стељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшн |
p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши км |
идео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! |
о, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — |
ални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три |
т шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те п |
уком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се |
. </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро |
сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, п |
ваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи |
то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко разв |
роговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем |
е јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се о |
— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Зав |
</p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и се |
невери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{ |
стаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чин |
ј хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со |
в!...{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужас |
за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пр |
... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белок |
ану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да |
та.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p |
н. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи |
тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисм |
ти кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, ш |
нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа |
пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код обезглављење трупине |
боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чуј |
вете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и м |
ић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. |
и паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и |
скао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он |
Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све |
Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шт |
Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман с |
у, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па с |
ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну |
Section" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крун |
рати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима ле |
тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стиск |
а венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Ка |
ко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— |
почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану |
логлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— М |
о!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се ба |
Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има прав |
слио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, |
. </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини т |
а дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поп |
капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба обра |
екса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао |
<p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му |
ајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли под |
ањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу сво |
године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем |
>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлук |
Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали |
де ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: |
по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их |
а у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа про |
аша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Н |
да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти |
Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са |
крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!. |
} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о се |
сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали |
е; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „ |
есто да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се н |
у кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ва |
се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгн |
p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло |
Онда — ево!... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише |
</p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} |
беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су |
, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> |
та нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... |
ле!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају |
Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да |
</p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто |
арчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чуј |
шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди прија |
. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу |
душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена |
десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како ј |
кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p |
к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p> |
и Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам |
ида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више |
и мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} |
а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да каж |
о. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад види |
да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар из ње |
уци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајк |
амо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год |
чи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. |
...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује |
p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе. |
ко напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ |
из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у ку |
...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се т |
оста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p> |
м звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он |
мпас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пу |
гне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трип |
да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. |
о.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица |
лиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог |
страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовина |
па иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone |
као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туц |
овора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени |
дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> < |
помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на н |
и.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађај |
</p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, |
ра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти |
весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певам |
а све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека св |
о се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава |
аједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да ј |
љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било |
ли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да |
во их знао.{S} Зовну лепо луде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им |
ма не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве |
ре чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега |
{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... < |
ало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, |
</p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу н |
и ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> |
> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер |
Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Ст |
стадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио |
..{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> < |
крете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p |
о у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има д |
и их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p |
оже ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спу |
прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} |
али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, ус |
Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је суб |
чи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вра |
из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи јед |
у кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </ |
ра!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не да |
азо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </ |
... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала |
p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер |
</p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па где био да био? </p> <p>— Да га нађем! </p> <p>— Доб |
најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа сто |
веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душм |
Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти |
теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је гла |
ети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је |
!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва и |
и преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан.. |
о, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, |
Будибокснама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећ |
} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси |
запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име њего |
је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се |
ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> < |
ра и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је |
а је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу! |
и Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на |
исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти |
учили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим |
сен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свиј |
Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па с |
д јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту до |
селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збо |
ве здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог |
равао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да б |
ар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... |
мејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у |
сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине |
Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац |
ао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало |
ате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато ј |
анко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је ж |
ати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> |
{S} Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!.. |
S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и ј |
тује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуц |
{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар |
шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота |
хова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико дан |
тавити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако ј |
. </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p> |
моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбин |
ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> |
ову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напо |
своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, |
убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца к |
авде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче |
, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не растави |
љивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на |
пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру. |
аши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било |
, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући |
И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам теб |
од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само |
> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испр |
авом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити |
бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па |
Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — п |
</p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти |
освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе |
учад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} И |
и ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Ми |
аплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} |
м... </p> <p>— Да ми је да осети!...{S} Па да га више заболе његови греси него муке којима бих |
могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!...” </p> <p>— Вас д |
</p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је |
е! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини |
ље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, |
!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>П |
ј, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као д |
Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако д |
екорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше ча |
на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би бо |
... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цур |
јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих |
да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, |
шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи д |
диш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> |
ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, |
у: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и |
ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим |
{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— |
>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој |
— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он |
е то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би б |
О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Ре |
изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што |
ба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чи |
ва...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем |
S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збац |
прака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?... |
ћани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је |
гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајат |
аду ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— |
рити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Је |
веровао да им он ништа зато неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато |
чина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — |
да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти |
на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, |
..{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметова |
ити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се вид |
ев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уст |
нога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како г |
>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Ј |
јер зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и |
ом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и он |
уче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кр |
Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, |
је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турч |
мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли |
ељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, ка |
му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{ |
огао, он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на ње |
е су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти |
ексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска к |
Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; а |
ко слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њи |
азао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран. |
> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрч |
љан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она ј |
м месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у т |
тро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} П |
во што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; т |
Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!... |
оми ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана је |
леба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, а |
<p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочит |
, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, |
<p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Зве |
<p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> < |
p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да |
</p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!.. |
рех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај |
>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај |
окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... < |
што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад т |
његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога |
ти онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И |
зимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{ |
есет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о том |
залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. |
де цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} |
<p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> |
бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ј |
у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} |
м: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— |
како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} |
</p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. |
ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он |
су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонил |
в? </p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p |
срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али |
раги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} А |
ногом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколи |
е на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Цар |
..{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све з |
..{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> < |
иташ?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан |
оћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио |
его завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обар |
... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, ка |
сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — |
говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, |
ушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у глав |
{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно |
шници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} |
стао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И |
а на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису да |
...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. |
ко ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо о |
>— И кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су |
— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми |
еш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Але |
S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. |
!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} З |
теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта |
..{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му бо |
ије!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно леж |
нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћем |
им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже |
м мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за |
попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p |
све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Ал |
..{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео |
... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима |
едно мало, мајуцно детешце... </p> <p>— Па онда? — запита Латковић. </p> <p>— Ништа. </p> <p>— |
едају, да не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па он |
би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — |
ад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покис |
— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бо |
. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. |
сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Кру |
а је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико су |
сам домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Стан |
а сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Не |
зашто остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p |
...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с љ |
Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. < |
е. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Цр |
S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> |
ејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам ш |
братиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, земунице!...{S} Мо |
то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> < |
прича све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— |
{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити |
поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. < |
— рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теб |
па Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да |
рчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Ка |
украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса |
апрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. < |
полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — |
ију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци |
зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— |
еограда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> |
во хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штого |
патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Ње |
раја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </ |
же Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} А |
есмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазна |
е: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече |
ио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> |
>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Добар је Иван!... </p> <p>— |
нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап |
е, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину н |
<p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам ку |
а што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од ми |
о да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ј |
<p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан |
ом, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ј |
о да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било доста...{S} Дошао Ђорђе, па |
д у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна |
{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков |
и не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p> |
сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{ |
гра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} |
ш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! < |
било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчи |
еше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им |
живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погиб |
е друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад |
Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раме |
</p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— Па где је? </p> <p>— Не зна нико...{S} Нестаде је као д |
осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не знам.{S} Како је ист |
се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли с |
и знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — ци |
ме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешк |
љеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{ |
ид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. |
а све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> |
да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, |
о казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, |
<p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се |
е могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p> |
</p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нек |
— рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Мил |
ешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише |
их нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не |
— рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </ |
бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њ |
е неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побега |
о сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће |
д им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, |
: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... </p> < |
ече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} |
а мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је |
но знао да Лазар воли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро. |
ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. |
>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p |
>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p |
утуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Б |
Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — ре |
задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p |
та је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да |
S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p> |
стурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешк |
аринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити |
д Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Как |
ера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у |
е, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља |
ај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, |
се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда м |
Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </ |
</p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p>— Па, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?.. |
ма кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри |
рати да каже где им је даник? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да |
ш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожел |
не, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} |
у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао с |
елиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би |
с му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па није баш ни добро... </p> </div> <div type="chapter" |
на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p |
еће бити каког окршаја данас? </p> <p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А |
<p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу |
п, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се |
оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Видим, али зашто?{S} Је |
ао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше к |
дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели |
{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило |
ви? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— М |
аш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да ви |
— Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? |
... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким узд |
bSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта |
арамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p |
S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — |
ај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!.. |
је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече С |
ајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван |
орами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега. |
ст. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! |
овинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је стр |
p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. |
стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване |
!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што |
поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: |
ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, б |
<p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... < |
ца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> |
сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврш |
ша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот у |
у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов погле |
думину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, |
ге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница.. |
таде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну С |
едрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — по |
лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће ст |
ло...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, до |
равце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на С |
лађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио.. |
ора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи г |
и? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} |
сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> |
кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... < |
о не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} |
p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише |
риш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста м |
е да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад |
Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврд |
госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наста |
ва тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Ал |
сам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му |
ј тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Т |
арби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељан |
S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} |
или му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две |
наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слуша |
То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало з |
рај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, с |
Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо п |
кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И ј |
</p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— |
ар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као ти |
сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p> |
>Наједаред је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> < |
крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето тур |
ак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог чове |
веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од ју |
{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бог |
> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави вел |
Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме по |
појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток |
о? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се с |
т, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као |
ога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклетву.{S} О |
разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?. |
ео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} |
Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам |
Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора сед |
анем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Б |
ни вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао с |
ет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћин |
Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као д |
ка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко ка |
оћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не |
— рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братс |
у освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује пе |
тавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} |
{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> < |
И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема! |
.{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила. |
егову.{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Л |
ућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као |
ијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> |
су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p |
се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли беген |
сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Је |
>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коњ |
су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница.. |
кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом |
ма. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дуб |
бав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у с |
д кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим |
ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: |
гао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} |
ицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Хара |
Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> < |
оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. < |
ожа ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима но |
спаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја г |
е издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мисли |
ци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагњ |
а руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; |
p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p |
о, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Ка |
<p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И |
ван.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе удари |
расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S |
ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, |
ћа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p |
у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — уп |
али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу н |
е како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти |
јасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли |
ину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> |
p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кро |
га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!. |
Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се пл |
извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била |
и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван ј |
Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан |
S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S |
ао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он |
у слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — реч |
алом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по ст |
видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није би |
сталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убиј |
е Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово |
е и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо |
ећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напољ |
в не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде |
дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо |
{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се за |
ренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. |
ње моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити су |
ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лев |
авао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врел |
него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде |
више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она ни |
...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> < |
..{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре! |
ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пођ |
не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заиг |
ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су |
<p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S |
...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и т |
{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир |
толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажа |
реба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. |
да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... < |
, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и |
да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекида |
, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> |
а — он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости |
ку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... </p> <milestone unit="subSection" /> |
пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: |
га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао ј |
ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и ј |
. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. |
да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Љ |
е: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испраки |
ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: |
ци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну нека |
твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} |
и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред |
о бог ни највећем душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко ј |
ј!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Кру |
А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који |
!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама. |
Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један |
је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради. |
да да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. < |
.{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братст |
њихова доброчинства и негу?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — |
а, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет св |
топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... |
бљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке срећ |
много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, |
руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хв |
огићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми |
ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју ј |
азареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стиг |
сле, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S |
д богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премиш |
гове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог није затекао у к |
много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, |
хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p |
о на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људ |
а где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојк |
а је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Пр |
знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет |
а на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се з |
у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од |
е, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити х |
</p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки |
емо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а |
помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само |
мо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да |
да у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </ |
> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S |
Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаш |
синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А |
његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треб |
p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из ц |
штено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст |
} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоћ |
јводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упу |
— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} |
бом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа |
Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </ |
онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему кр |
стим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи |
ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашност |
исала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{ |
е да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с |
ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... |
е ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </ |
страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог при |
турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по д |
овољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он |
оводили болеснике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банов |
ици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, пад |
а вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо в |
Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише |
лан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али ов |
} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... |
борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као |
милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот. |
свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљави |
еће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> < |
невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Ал |
<p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде |
уше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> |
уци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао |
кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве |
пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која |
ст...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу.. |
о је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливају |
е је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војвод |
Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови пла |
рска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, |
ју ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим н |
а, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече К |
</p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар |
еда... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко |
самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> |
жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} |
И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} У |
пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже |
е разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже рук |
и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, по |
ајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, |
осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му ис |
ин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он о |
корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, прит |
угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се сле |
Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице |
укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p |
убише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, не |
S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазаре!...{S} Лазо!... викну га. </p> < |
дговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> |
ра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже |
млеко над ватром... </p> <p>Али ноћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки с |
узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>О |
ању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише н |
, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безб |
/p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазв |
да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста нов лом |
чати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао |
арише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док с |
...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трај |
.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И мислио је: н |
ље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, мно |
Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — р |
купише га опет. </p> <p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти от |
и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни г |
волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу д |
амирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је |
ма?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину |
као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледа |
робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, |
тави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом и |
део над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... |
после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло |
— И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, х |
це на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Але |
а нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан |
<p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{ |
олико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен к |
... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него |
. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријем |
па да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац |
ве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле ус |
детињства, младости, друговања, братске пажње, и... опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Ј |
, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја |
ђај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p |
ни слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп М |
снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - |
ије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућа |
јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— П |
толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти |
} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од |
а? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила с |
и хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе вити |
p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре пал |
нку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо |
у, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не |
абе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам |
о велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као је |
с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, п |
{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде А |
журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише с |
обро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети!... </p> |
ишта!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно ка |
еваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себ |
</p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса с |
сли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те с |
ети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. </p |
, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао |
радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећ |
ћко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збогом! </p> <p>— Зб |
сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} |
..{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза пас |
аци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неко |
само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса |
е мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда |
> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам в |
док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p |
свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морај |
в био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страш |
у не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> <p>Како да не буде пакао?...{S} Њихова кућа |
на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} Мада никог |
ако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Је |
о је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, |
одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећем |
ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!...{ |
т него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </p> |
ром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија |
ране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога не |
> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му |
реха...{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то б |
<p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-трој |
изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и т |
нко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по |
да?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, |
више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче р |
> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до т |
епо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио д |
оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је м |
<p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога п |
ина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— |
и ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало |
очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охла |
ић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S |
ред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викн |
, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће |
пет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун |
чи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба с |
<p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџи |
} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчан |
че хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну.. |
познати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови с |
рчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> < |
срамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку |
.. он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему |
ати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти |
азљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је |
а. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немо |
рђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Де |
або пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, ка |
. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{ |
.. </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшни |
етити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво |
p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред нес |
чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> < |
о отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— |
</p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у о |
{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја с |
Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га |
епим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три п |
до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p> |
</p> <p>— Не може да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p |
мо се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? |
рци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало некол |
Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазарево |
е болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и п |
— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Мило |
је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слут |
<p>— Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p |
да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> |
ин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре |
из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код |
шна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако о |
ше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из |
ијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </ |
Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
идети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима л |
же — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— |
та забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Ни |
глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и |
ку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је |
/p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху |
одићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да |
</p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} П |
се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... |
, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја |
ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница пр |
цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је |
е вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље |
ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те |
p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — |
знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!. |
му исприча. </p> <p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе |
поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад ви |
ислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да |
да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, |
!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је |
ио је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} |
је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прили |
еколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један изво |
наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако. |
пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и за |
су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бус |
и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је |
ија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p |
ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтал |
ем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног пој |
побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том |
што осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — ми |
одина ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чује |
а Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Ви |
од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као |
говора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећ |
било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора година! — у |
бро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, |
је добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, зем |
аш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам |
а свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, грех је бацити кривицу на чове |
колико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да ид |
ске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш |
е.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекн |
пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући |
.{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, ш |
ислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, |
договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, |
попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана ње |
, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећ |
ести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} |
зову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је |
ато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— Т |
Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> |
ећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. |
отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколи |
Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те |
ремена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па уста |
</p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше пр |
јући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: |
на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док |
шкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им ниј |
питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да |
прдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам |
— Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p> |
тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— |
е оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је п |
е Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, онаког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се вид |
овек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, |
p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њи |
ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, |
се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао рад |
/p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> |
чим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми з |
зно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву с |
е нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зач |
Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа |
— рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку н |
</p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па м |
у!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и два дванаес |
ху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека |
ан кмет, а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од ку |
и Милош ни маћи... </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном в |
су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. </p> < |
попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се |
Ибро!...{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p> |
<p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пи |
огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди |
<p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар |
Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог |
а више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — пит |
хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је |
Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потр |
кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упи |
једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{ |
ри сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутр |
склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде н |
видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — |
уздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— |
г човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет годи |
</p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не зн |
е подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не |
дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p> |
/p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше |
лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше |
дуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој ст |
е и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше |
у глава од камена, пао је!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p |
— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур по |
угога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку. |
да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... |
е!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му |
лаве!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, пао је!...{S} Јесте |
е ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p> |
био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироч |
д Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погл |
верица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог д |
оли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова |
ро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком в |
рејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и т |
{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињат |
аш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; |
ечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се |
Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Ј |
/p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и при |
ући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи |
вако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше |
.{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој |
нитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила. |
<p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио |
, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— |
бро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </ |
на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање п |
нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да чи |
м, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будал |
ским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су п |
S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје па |
е цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спав |
S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... |
харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бо |
уванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S |
пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— |
ан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сур |
бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То |
и одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јак |
ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е |
мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо мјесто.{S} Овдје ми је нека |
ter" xml:id="SRP18963_C2.21"> <head>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдаш |
>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{ |
раво у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. |
ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </p> <p>— Лијепо |
ет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онд |
ба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад н |
а самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник В |
ао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема |
. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има |
ине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ћ |
обратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Ниј |
ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамба |
>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде. |
те и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су |
>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздрави |
попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „ |
дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Св |
м (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све |
> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљани |
ро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Ра |
у заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им х |
поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се |
т...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опрем |
брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да оста |
а куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајду |
и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име |
<p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мис |
д себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао |
иран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже |
огао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— |
Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— |
и?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућ |
ов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да зн |
>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном санд |
S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! < |
су. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао д |
{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим. |
Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао |
— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба! |
ра!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба |
Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се з |
ови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет год |
те ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Г |
де док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </ |
еше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко ка |
ко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се |
{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!... |
ну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко с |
сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за с |
и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајт |
они неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта г |
же: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. |
тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </ |
те!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Ал |
даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </ |
тим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> |
о памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко д |
рете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло |
очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера о |
ве време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су п |
Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смо |
се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гол |
ала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам |
о потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има |
ко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо |
} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо |
</p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се |
ћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он с |
<p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p |
га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га |
о видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} При |
зар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и п |
.. </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> |
аборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </ |
јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И нехотице |
>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него |
о саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Ст |
рај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Доб |
слимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно шт |
олим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног по |
воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан л |
иш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио р |
</p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — од |
их надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али |
да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али ко |
ло је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>Наједанпу |
и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, |
лико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> < |
трамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други.{S |
м. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— |
ед њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала |
могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици нек |
apter" xml:id="SRP18963_C2.1"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гр |
е се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна с |
ком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај чов |
у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако |
и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: |
<p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. </p> <p>— Јесте гот |
Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> < |
њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за |
етише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су самп |
о гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и |
Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми |
гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућ |
глед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{ |
је друкчије изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до |
е!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и |
{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и д |
! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>С |
еограду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме завла |
у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да |
{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — раз |
а него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој г |
атко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би |
чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, на |
о слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на у |
сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у груди |
тињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— |
апева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајући; </l> <l>Он |
нића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и |
Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и |
грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука |
</p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} |
/p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} Нека баба јауче, |
етиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише |
м у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио |
о доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали гла |
!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А |
р је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </ |
сам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, |
у људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призоро |
ких глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је било мало, бар је ваљало! |
и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све дочек |
и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ни |
зуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, збуњиваше му мозак. </p> <p>— |
сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути |
ловица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло”, а друга: „Мени је |
а топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, |
то неће...{S} Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујм |
estone unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово поб |
огаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крв |
стила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније. |
а му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p |
ожемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак! |
у. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p |
<p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> |
граја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му. |
ше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви н |
а и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја момчадија. — Дед јако!... </p> <p>Пе |
му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаж |
е изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а |
си срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </ |
з кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — сваког |
о ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> |
ло чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И |
где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћ |
ије био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он |
.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима с |
о их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их о |
у и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с по |
ше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... |
ече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: |
S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрч |
сподска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би |
проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле |
Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на |
ња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лоп |
ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> |
ј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а св |
попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још ве |
у напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа, |
цаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!.. |
е о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, по |
кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </ |
уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја н |
>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— |
ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> |
екај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мрт |
раве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не зн |
Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p> |
то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти б |
а.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. |
е.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. |
з зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{ |
их волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него шт |
ојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не мога |
о поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - ре |
пу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>П |
...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што |
па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — |
, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста та |
</p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: < |
немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше истор |
ечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби доне |
.. </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> < |
и...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не |
ети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дуб |
ега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја п |
ter" xml:id="SRP18963_C2.17"> <head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вече |
ок ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о свој |
ико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупи |
и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од |
те, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па от |
вица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш |
on" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готов |
м Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују вес |
мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; Видело се к |
ало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и |
вет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пу |
траху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се |
о, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и запо |
и ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је поглед |
осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из оче |
месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </ |
о.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око р |
журане руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за |
узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо! |
танко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јо |
ћи.{S} Алекса је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица |
ета је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак |
и!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци бе |
од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и с |
А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то чес |
као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и |
тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{ |
..{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И |
p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и |
p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само п |
о моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покрива |
кај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најес |
ека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је најпозн |
Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— |
лекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p |
а? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бо |
зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!... |
ном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је |
Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} С |
није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као |
у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p |
>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право |
мешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ет |
нка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> |
} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу д |
да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше с |
А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног роб |
н сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као |
де се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему то |
љубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу. |
рости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С т |
p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>На |
?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?. |
. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну ј |
тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком прек |
... </p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихо |
тог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И |
и с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се п |
ека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и забо |
аном и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. |
мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l> |
о овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— |
<p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да |
е.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S |
> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Петру...{S} Петра је боловала, али не од какве болести; |
се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— Могу! </p> <p>— Да га нађеш, па |
Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Крунија занем |
и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га сам |
да надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И |
, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, т |
ова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— |
је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко ј |
аш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наред |
цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Гус |
ругим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевал |
Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> |
у...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда |
ака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> |
душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... |
а пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла прев |
Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај дру |
рски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притисну |
мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војск |
> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујаг |
од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака |
и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега н |
се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова |
а као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруш |
то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се |
>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш |
али лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј |
а чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. |
шу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све |
е варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — ре |
ба!...{S} Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... |
исила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те м |
неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар |
ушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} |
, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо пр |
оћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван |
или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицо |
p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноградима |
превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу |
ка оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала ла |
а! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан ме |
пет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p |
адија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те дево |
иј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Б |
исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му |
{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{ |
? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не мож |
на је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му не |
га...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко ч |
ужином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио |
ечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо |
авали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале |
p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила |
е и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебд |
>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а ла |
еж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети |
. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни |
жевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарају |
</p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу |
... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком т |
{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда га |
заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре |
а од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба |
— рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </ |
не!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мисли |
ричекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пр |
јводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке |
веди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} О |
— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке |
уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га |
мо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше |
— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се |
дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их |
Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ј |
</p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! |
г узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чу |
еражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, |
</p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </p> <p>— Он |
<p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> < |
Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми |
{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p |
у се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед |
у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. |
љени Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! |
н не одговори ништа. </p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S |
и ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — |
ори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да |
>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорис |
га и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харам |
! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред с |
> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им |
p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — |
</p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше |
ао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао |
поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Мар |
осла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заи |
стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. |
та.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњ |
> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> < |
на стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уб |
тјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми мора |
И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још |
радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим |
{S} А како?... </p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео д |
завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом |
<p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само |
ком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиљ |
>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га види!{S} Нит му ко бога назива |
робунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже к |
не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно |
е у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем да мора!{S} Него, |
} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турц |
и за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настат |
е у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо |
спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и Петра. </p> <p>— Нека, нећемо!... — вел |
омаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радно |
— упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се |
</p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринк |
ни. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У |
та.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S |
S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам виде |
квим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукав |
} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том |
> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </ |
шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од с |
<p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с т |
толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— |
та, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита |
свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше ни |
ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не |
/p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљ |
S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?. |
он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију чо |
лагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га пр |
стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: |
рао око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </ |
и. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, п |
p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад |
рете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао крат |
е све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си буна |
воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. |
/p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није к |
другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тог |
за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио |
ко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те пит |
упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. |
— уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он м |
т: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се И |
упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро |
се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. </p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Х |
че! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и к |
<p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај |
— јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, ал |
ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем |
т за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p> |
еликим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!. |
? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова т |
с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их |
{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми |
на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... поб |
се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало |
дну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из к |
!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема |
а шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир н |
.. </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} |
им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </ |
е мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше |
м... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно |
та нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. |
је од нас и одрастао на једном месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо нег |
>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто и |
аља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... |
рњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} |
тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га не |
а нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!.. |
шао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко ј |
ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па п |
вића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко к |
идио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код |
лави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи.. |
ни бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на земљу |
ти посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало– |
ко тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— К |
ешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео н |
зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави |
јући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. |
беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ноги |
твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S |
ти дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — в |
аслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— За |
к препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије ре |
прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— |
паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, ју |
те паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не |
ad>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се |
..{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе |
затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, |
тку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!.. |
</p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчи |
</p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и |
осе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче |
јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — |
{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али |
ру...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред |
Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба |
...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да в |
су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута |
, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, |
е ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило небесно осуто звездама, као зелена трава рос |
— рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најз |
пере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој |
, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде н |
p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} |
р са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— |
пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не |
ебо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она проша |
чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да |
па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је неми |
леко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p |
загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, к |
ла је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плач |
Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то |
ласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао |
он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао |
сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на з |
бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који су |
мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!. |
ша озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона на |
ано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где б |
поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, |
> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Нем |
ајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлот |
} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запал |
мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима |
зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело |
отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{ |
лише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехива |
да.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> < |
вари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску гла |
ати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није ма |
</p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава |
оју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати л |
жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{ |
коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задува |
учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му |
е све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмако |
Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучк |
А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну С |
у раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црве |
гледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он |
га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручит |
ше и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а |
амен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... < |
писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S |
и живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти в |
о се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга |
а њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — |
то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} С |
Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Бели |
> <p>Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити |
ће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> |
урној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци |
сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана |
у да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} |
ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као |
</p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p> |
ашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од |
мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено им |
занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харам |
ишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од два |
<p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, |
.{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осе |
и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је |
арим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </ |
а невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! < |
ко брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се њ |
н-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћуте |
ушу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их руши нека нев |
и и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с |
прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по сви |
н коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не |
зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те |
еке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја н |
е било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те в |
>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говори |
отице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову ру |
па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — |
о шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, |
p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протеза |
т. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину у |
оструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па о |
е пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу |
нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мисли |
во што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти плат |
чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, |
вади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </ |
је непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођ |
за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је с |
онај несрећник...{S} Али, ако бога има, платиће ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се |
ене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div t |
иш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p |
...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а с |
...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зове да му бу |
да небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху |
си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош в |
и!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} П |
стајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>О |
људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица к |
душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица |
својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успоме |
Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки |
Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али отка |
је се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алек |
ли, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштв |
и. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не зн |
паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Де |
елиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Крушка назва |
је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. < |
се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се о |
ашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Ви |
лом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да |
атила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да у |
Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Госпо |
<p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... |
руј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад |
повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонит |
м побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобар |
} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његов |
у се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очево |
у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очим |
поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будн |
како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада |
е тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </ |
уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што с |
ст, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасн |
а погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде |
та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Ни |
нко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио |
водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево |
и говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је |
ати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под К |
ину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем |
венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пош |
ко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у миш |
ругог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њ |
од сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују |
и.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресани |
главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снаж |
би треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо т |
нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, ви |
S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— |
рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешка |
.. </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко |
p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас |
; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе п |
. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; на |
ћеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечера |
<p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p |
на?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Ошт |
а тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са |
везде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој |
у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша ка |
арашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То з |
ва и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јова |
о беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, |
</p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови. |
p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... |
несе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се тур |
нате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот |
е мирна дана!...{S} Место благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) ку |
/p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је |
ече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћ |
аше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти |
ли да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шар |
ну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак |
плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу |
ти...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </ |
га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја |
овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око с |
p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, |
и!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе |
ину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи |
ана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би бил |
Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Мил |
спало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је |
Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуш |
ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> |
.{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од |
то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Але |
гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{ |
па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума |
опано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те |
тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и |
це, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра |
де у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу к |
зао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњи |
и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао |
ијатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па |
је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Ти |
ше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у пл |
имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад |
т Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. < |
у кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко |
н, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп |
узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из |
иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошн |
е. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> |
</p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> |
рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година м |
ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по к |
то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је |
кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l |
они. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ства |
{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му |
Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, ка |
ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Ш |
љемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поу |
НЕБА </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} |
. </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А |
а сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не го |
им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако |
резиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту.. |
де сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља |
олеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Стра |
милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па |
теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ см |
ицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад дв |
сто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обри |
начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жар |
/p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупн |
равећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— |
а се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова |
емо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки |
сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступим |
е пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближав |
ек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да и |
нула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> |
идела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој |
телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега сли |
и оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по |
плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> < |
e unit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше |
и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет |
овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се д |
же нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, |
ласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он поср |
>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти |
вено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} |
оз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> < |
позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачк |
ве; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти вал |
..{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p |
! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се сме |
шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогу |
; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда |
бало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде |
— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хај |
ах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} |
{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p |
тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нар |
ролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p |
вест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Ств |
га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и рук |
и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жар |
а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед |
хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам к |
} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с |
глуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... < |
шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот шт |
оклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p |
ека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благо |
а прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и нај |
Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико про |
еху одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула с |
ста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао |
па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да с |
ти. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути |
</p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у св |
падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка |
ом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса |
еви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Ста |
гово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу прого |
ного касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и од |
мети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ра |
зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутр |
а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p |
у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче |
кућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде С |
би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђ |
аган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> |
адити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у ко |
твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро |
ао паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а |
о рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p> |
удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} |
смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Ре |
и сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просиј |
<p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља |
ше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> |
.{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, прав |
.. </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово |
пао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} |
жеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> < |
ли...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам по |
ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и поту |
везу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко |
Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви св |
закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, ка |
лим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми |
љу је ветрић пиркао и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благ |
...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови! |
икну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> |
се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — |
а!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише |
главу...{S} Диже је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахн |
пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запев |
адоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише скло |
сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше с |
/p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира |
претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? |
а из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад зава |
Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сам |
ера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако с |
> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем ру |
p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поста |
и се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Тур |
рали за најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омота |
гу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Но |
... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главам |
трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воден |
— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и |
јем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Ли |
му је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчи |
и Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у л |
р по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, |
ни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни |
уштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. < |
еше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше |
лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p |
тио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... < |
} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Не |
ему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем п |
роламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало та |
S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таван |
же под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </ |
/p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче м |
? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ноже |
у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, ко |
ти... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Мари |
.. </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} К |
ише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!... |
оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се мо |
.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> |
и као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао мук |
. </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не м |
м.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда х |
ахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно |
се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>В |
А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја и |
се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж п |
унају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{ |
о их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па ди |
— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчин |
S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, каже о |
смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, |
p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара не |
учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!.. |
ришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и |
ојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — |
табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је прин |
ас нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} Т |
Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си уд |
скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а с |
Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима. |
!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још какво |
а!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Д |
е слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — пр |
рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Ла |
оје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе |
н јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара |
оћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иа |
субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а |
затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} С |
а!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после |
чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља |
емо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSection" / |
о!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута ко |
поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је |
ечи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S |
ђе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{ |
таху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџић |
рали од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауст |
{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке |
ије било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S |
усти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души... |
о тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави |
ред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднич |
ега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа з |
више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од с |
е што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се из |
сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разг |
ељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их |
бити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади вр |
рча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: |
тио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није вод |
{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода г |
он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. < |
овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних блед |
велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би |
ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето т |
није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, |
е сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapter" x |
а ја да крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— |
а Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тоб |
ано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми оп |
</p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио |
чио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, |
онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Марин |
. </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше |
} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у |
р овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} |
далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... |
ла се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшн |
преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попушта |
е.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је |
<p>Крушка назва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге |
аку заповест, он викну, а глас му јекну по оној дубрави: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И ожив |
очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. |
<p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гле |
и му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!... |
растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двој |
г! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— |
тила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> < |
прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И ст |
ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chap |
м поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је |
рио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и |
дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па |
дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и пов |
можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми с |
ку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице |
по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир. |
ара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забез |
ли је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти |
и бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још |
S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је к |
ба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> |
е је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи |
ла ову кућу као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба о |
Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише |
о Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеш |
вом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он |
Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти м |
било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да |
на кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, н |
.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре |
е ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, н |
хвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшн |
И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој стра |
највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни ми |
урио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{ |
...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред сви |
је чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склониш |
о осећање обујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју |
МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина |
и коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> |
смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је и |
.. </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </ |
Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће |
ково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто |
} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они |
рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког жи |
А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они с |
ки, браћо моја, јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи |
{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио |
требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас да |
ру у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И |
у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз о |
крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да |
} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи д |
и да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни |
зети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било |
Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди му на веру, веру му њег |
начност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </ |
..{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Круниј |
ко ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Не иди |
} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S |
опа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> |
Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такум |
се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече од |
га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. |
/p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од ст |
у груди њених...{S} Као махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста |
нко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео |
се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као у |
>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Ба |
Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!.. |
се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови.. |
, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам |
х очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, |
грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше |
ко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу |
сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Би |
судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{ |
ече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, |
м те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И |
Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друк |
душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се |
ад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече |
тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја |
p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} Па ако, |
аштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше |
ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Ш |
S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш |
кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} К |
гао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Оста |
њиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је ду |
! — јекну из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све |
{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају п |
азара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра нав |
густо лишће.{S} Плавило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шу |
> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли истина, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не |
ки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао |
еде сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, |
е смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам прич |
о, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се |
суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече! |
срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сва |
ко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Ста |
</p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки љу |
чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружи |
е. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} О |
јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао |
су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и |
а ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити |
— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се се |
огаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осе |
ебацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој |
о мајку или Јелицу: еда каквог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, |
о да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је |
и јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, |
ечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а ку |
зан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — реч |
рас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћ |
уди већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — И Зека издаде налог да се |
атиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је |
, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из с |
. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. |
Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме раниш |
тнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по лу |
борио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он |
рећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако |
ах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чи |
их те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си |
се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита |
<p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме.. |
и од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме |
? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти оти |
обро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p> |
и својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора му |
подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро.. |
ече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном! |
пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— |
е. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Ш |
е кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Нос |
ца, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци |
рбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутк |
>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубиш |
ој и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не |
сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, |
ова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком С |
о врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда г |
>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими м |
вало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!.. |
рце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Сто |
ош ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, д |
нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво те |
а ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише |
p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је |
ад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста |
јој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу |
е газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а |
ћи се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то не |
е, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати |
идети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева с |
. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стој |
еговом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и каза |
них сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло г |
ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођ |
ко му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их |
ли. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па ј |
р га је Маринко вукао.{S} Да га он није повео, остао би на месту као окамењен. </p> <p>— Ех... |
е. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно |
е зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том го |
с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека |
{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Ла |
— рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — би |
ше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — |
ити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — р |
у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> < |
ћ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? |
па; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S |
p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали послени |
год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе би |
облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} С |
!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он глад |
бро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договор |
ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе с |
>Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} |
оглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друг |
мо си могао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али зе |
аг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламен |
асно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш и |
пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њи |
чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То |
та, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, ди |
е појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту оче |
/p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} |
кну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— |
, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан |
лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич ба |
руму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> |
ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. </p> <p>— Онда — ево!... </p> <p>И отвори кап |
варима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким пош |
Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — повикаше. </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— А побратим |
о! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао |
</p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно |
</p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће м |
дија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко |
о да крила доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> < |
</p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— |
космо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полак |
са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, |
оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Гд |
p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења о |
и мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — |
анку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Катићу!...{S} Пов |
е бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Ч |
ј мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низ |
> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свал |
е може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо |
ојсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог |
ла се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се ра |
ажа која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак с |
</p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div typ |
н, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </ |
ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира д |
ло — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко г |
заверили!...{S} Више ништа не може нас повратити да одустанемо од наше намере!... </p> <p>— А |
ан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на |
аће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турск |
p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека од |
које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Његово око |
ревари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један ст |
сном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се ли |
/p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима... |
ли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запит |
другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу пр |
лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није би |
арешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трај |
{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић |
е је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведр |
е опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава |
</p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчанић |
, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да н |
ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S |
е та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође. |
ловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао |
полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо |
ри да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озби |
шани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готов |
ођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! |
Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли |
м својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим |
нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи С |
а!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му п |
ме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају вој |
/p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлу |
неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на сви |
S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека |
он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, др |
ма. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кре |
волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и н |
бин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те с |
шта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— |
ишћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече З |
о се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да |
на и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене |
у да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваља |
во господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог госпо |
је девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу к |
и се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> < |
е да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јуначки, децо божја, да очува |
: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, |
S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће с |
врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{ |
а која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> |
> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на |
опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бо |
лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану С |
било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине |
како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их с |
јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дуб |
} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а |
гинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме с |
не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Ба |
у!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог час |
. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То |
сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Ка |
Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му ср |
но Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> < |
д му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико |
? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!.. |
ао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се |
Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на |
лексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а ј |
! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... < |
никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Пар |
е добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим |
.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да у |
и? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, е |
и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; обр |
авају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута |
</p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p> |
већем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве п |
о, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према са |
а. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну |
пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} Наједаред |
— рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њи |
говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивнос |
о.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p> |
несе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико |
прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p |
е ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, мо |
оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. </p> <p>— |
све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, |
Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. < |
ворио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} |
ије требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад |
<p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред је обу |
<p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с |
је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи |
ављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му с |
подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} П |
<p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не м |
{S} Не, неће!{S} Видео је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе. |
олико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на с |
али му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!. |
ни да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе |
ка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да |
Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега |
аци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од наперене |
како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и ра |
отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде он |
о у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ак |
е! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде.. |
рчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први |
> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стар |
} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад |
ју...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... < |
орио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — ре |
место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак |
<p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој си |
.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Гов |
отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— |
ом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p |
ребају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде з |
</p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклет |
девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њ |
Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” |
екоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. < |
p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала |
сети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у бел |
ара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> |
ладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричај |
он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! |
S} Већ више не може ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... < |
ити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе св |
у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </ |
чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у |
и и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упи |
раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— |
вичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити ка |
љ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> |
че Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја миш |
, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт |
ов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Вели |
га. </p> <p>Замало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Ла |
па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима |
звикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, |
а њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — |
ће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си.. |
.. </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за соб |
о чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Стан |
ка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори в |
љућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> |
ане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опоган |
од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуна |
гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је |
Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскак |
шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни ко |
ајлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </ |
а сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигур |
/p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипа |
тварао је очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшниј |
оје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. |
цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milest |
И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није л |
а... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И |
/p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао ка |
по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ к |
...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало |
рне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту б |
агледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} |
приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом |
ћани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина |
екти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже |
е јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат |
за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} |
вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар |
ови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. |
> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја зна |
ко нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S |
> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече. |
<p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? |
глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, |
ти лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху т |
опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!. |
громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде |
еко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. |
— цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене оч |
у, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не мо |
нко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао |
му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и |
робуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје |
пали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p |
Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> < |
. </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну |
нца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљени |
p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> |
муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се пр |
ар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p |
. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Т |
у ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита хара |
м шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам ник |
Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне к |
аврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како |
у се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и глас |
му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му |
н наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши об |
? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је глед |
од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и |
..{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко пла |
сен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, п |
Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!... |
иси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, |
и, али му више не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} |
...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита |
оп...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред |
аред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и уве |
е очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би |
.{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед с |
...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лиц |
очео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! |
ти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка уве |
. </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— |
ао свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му |
силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њ |
/p> <p>— А отац, а мајка?... </p> <p>Он погледа.{S} Врата на кући отворена.{S} Јасни пламен осв |
>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмица |
богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— |
Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала |
чише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p> |
аринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Кру |
врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, |
о. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p> |
неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. |
е уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p |
— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: |
ече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну |
варати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му ч |
већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p |
ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја је |
ном псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... |
ничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана гд |
/p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p |
и платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— |
и је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заус |
у чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му |
ежи, несрећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p> |
а вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво. |
с — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, |
ом свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му с |
p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} Т |
p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан пог |
а се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити. |
ина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбаш |
>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. |
доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише |
ио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да |
напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде |
лици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па |
p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> |
се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> < |
е, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо прич |
че: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{ |
д, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај |
ки миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Воле |
, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре |
га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно |
мо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти |
ш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џ |
о онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакл |
ак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од пр |
очинио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао ј |
ивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </ |
ад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... |
А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: < |
то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад би наспрам њега, он окрете главу... |
пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже о |
анко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... |
изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одла |
} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко |
о, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> < |
гао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иа |
.{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрд |
и на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може имати |
Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јо |
љепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S |
пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историј |
вота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. < |
опрезно као мачка.{S} Кад је већ могао погледати кроз отворена врата иза једног дрвета, он се |
ани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Ста |
} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од ме |
оследњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи дог |
мештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарам |
е, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онд |
томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају |
слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто б |
ажи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па |
е чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке пос |
Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — запове |
и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А |
им вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ деб |
воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је о |
ања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — |
што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш ни |
загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је неколико својих ста |
. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право |
рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају |
и ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био обла |
к није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава |
које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... </p> <p |
бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. |
> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, |
творено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И |
Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову |
<p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> |
имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> |
ијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати стра |
ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде, а колена му клецају |
е јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p> |
ти скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. |
лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко |
.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је |
<p>Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!... |
м „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта |
шао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично |
</p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Ш |
рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуц |
је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> |
а не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још гледао на |
Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети м |
<p>Маринко га погледа дугим, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </ |
/p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Теб |
ти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. |
етом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p |
..{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вр |
не! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p |
же, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!... |
.. </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледо |
Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди једа |
пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли с |
и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они с |
Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад |
је бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума |
огић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој |
је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, |
е беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, |
ајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био |
жу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на не |
нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ам |
их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све п |
..{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станк |
!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни |
а теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... < |
рвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га в |
рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p>— Војко и Петроније!...{S} А... они та |
>— Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... </p> <p>— За |
анише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах |
рити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: ш |
ко лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Ј |
по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шт |
, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p> |
. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица у |
/p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој вели |
упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно |
његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се пр |
и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи д |
Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше |
Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око |
ици.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало в |
о бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је |
p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља |
ељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Р |
.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако зва |
у, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те м |
<p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— |
ВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало |
агу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p |
се.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љ |
му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу сл |
омажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он надгле |
тајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао |
као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла |
пред погуркивало.{S} Он је осећао крила под ногама: летео је, није ишао... </p> <p>— Ама да ли |
="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију |
ењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он |
нда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— |
До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече |
спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневн |
!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док м |
{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава... |
ећ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} |
ц.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече |
... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари |
} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу стр |
} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али су |
{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо |
ве...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </ |
аћути...{S} Научило на гору, па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Ј |
м јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— |
ки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Мило |
својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, та |
е, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!.. |
кав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуб |
/p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Јед |
стивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, роси |
утом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Ста |
о ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се |
и ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ј |
намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек |
коци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју друж |
адости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што |
</p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити |
ту, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко зн |
љивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад в |
устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој ст |
а њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши з |
та... </p> <p>Лазар и он не могу живети под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, |
ити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без ст |
то чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бо |
гао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва га повратише и дигоше, ал |
ико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{ |
их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде зах |
живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У т |
..{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем |
ког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чу |
шкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кр |
</p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се к |
</p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви |
крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама |
том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарне |
откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не |
..{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p> |
мишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се |
и је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Ма |
своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али |
Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да |
/p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорч |
аше... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш на дну са |
Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче живо |
S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се за |
и вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана ре |
.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{ |
<p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила |
ле као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. |
и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p |
} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p> |
ем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се |
о био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устук |
же ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — ре |
колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно |
у оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо |
пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Мари |
а спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре |
кати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну |
ова над главом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном |
де цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе |
ко срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!. |
треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бит |
Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половин |
е осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла о |
ова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У |
једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом |
p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми га запали!{S} Ја |
вога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онда при |
е домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне с |
>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље |
е”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што |
ад који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и |
<p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </ |
ше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{ |
ахну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу с |
аш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дев |
спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. |
о, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — ал |
ити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. |
пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мај |
и озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад |
његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчи |
а, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац п |
ваших ниче бујина, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p> |
а долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мо |
ници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. |
>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре некол |
Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти ја |
је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли |
</p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваш |
тарост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — уп |
се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p> |
о овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Круш |
пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три д |
ео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре св |
ричао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то |
о. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се |
видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да |
ма неваљалих људи?...{S} Зар нису могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!.. |
како му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми |
сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то |
чки, браћо моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, |
{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви по |
еду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} |
, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је |
</p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно реч |
благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре |
не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. </p> <p>— |
>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p> |
..{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува... </p> <p>— И ја мислим да б |
јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> |
веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин у |
а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месе |
бу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — ре |
крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> |
им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S |
и. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за који дан, |
а је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац |
урке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер |
вездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па |
поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке |
добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} |
рушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јови |
. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и сам |
/p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> |
<p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Т |
>18. МУЧЕНИК </head> <p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега |
} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... |
стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} |
d> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у с |
о си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је л |
на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је г |
ушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Хо |
бамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле п |
Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— У |
S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} |
н се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затвори очи да ништа не би видео... </p> |
мали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па |
подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> |
S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — пит |
— мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што |
ко главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца. |
те и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! |
на јаче и осваја. </p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њ |
ј је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанп |
ка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам науми |
је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није |
</p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и ка |
је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S |
зневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљ |
агослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те |
Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </ |
е, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како ју он отерао. </p> <p>— Па гдје |
бро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} |
и од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је видео, јасно видео да |
Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{S} Не, неће! |
има међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован |
ро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јо |
ај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па |
S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше да |
ремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићеви |
И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И ни |
погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— Т |
шена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, при |
ао црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде |
леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Л |
авадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигу |
</p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутур |
ку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест |
хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
жеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... |
то промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече С |
... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S |
а чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућ |
се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. < |
ушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Н |
<p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> |
е старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натр |
му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид |
с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... |
Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљи |
то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Стан |
гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за ра |
— рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма |
</p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружин |
ен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа |
, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало. |
да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар паде... </p> <p>Лазар |
. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p |
Алекса осећао како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> < |
ћу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше |
махну главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> |
урцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не пом |
оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!.. |
е кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— |
head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} |
дмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њ |
јем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове |
</p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Б |
можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђ |
рамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај поса |
олема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро |
рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи |
— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S |
S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима.. |
ајдан!...{S} Ни коња нисам дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме там |
ена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекај |
И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље |
Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — реч |
</p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мен |
то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </ |
екса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече |
х се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{ |
p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није в |
и размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да жваћу, јер зуба немам, и очи да гледају |
.{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смисли |
скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. </p> <p>О |
ега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> < |
воје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њ |
то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> <p>— Много?... </p> |
.. — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш? |
год. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним велики |
</p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што |
пали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па |
сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И ни |
а, болан, ни маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па |
и било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p |
ро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добр |
е сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству |
е још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију |
но, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </p> <p>Јова повуче Иван |
рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p |
д...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— |
га сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кос |
>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, |
— рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. |
гано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. |
овјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чин |
очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па м |
о сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, м |
Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црноб |
нђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара- |
ви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. |
би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и |
Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко. |
ода и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједни |
била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S |
о шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуд |
— упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти ш |
п Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постав |
може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаш |
една снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{ |
p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, ста |
<p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Кр |
уран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошљ |
а Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си |
доше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе м |
сли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; није им каза |
оси од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{ |
ричати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је |
посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је ш |
ш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути! |
шници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла. |
спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су би |
ратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> |
! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не мо |
Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S |
ај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Ту |
, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S |
ко вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> < |
уба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!. |
валиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака |
, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — у |
и — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p |
е назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да |
наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— |
одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о |
прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало |
м женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све т |
ао колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!... |
уку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ј |
као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић |
...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за десет година мо |
/p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово ма |
обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече м |
до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Ју |
Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси мо |
<p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом саста |
је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p> |
то устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а х |
рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> |
ставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p |
> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини...{S} Збо |
у главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обуј |
стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило ру |
кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сам |
е у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; н |
аци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, пре |
овни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилуј |
ци...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ет |
? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те |
ева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је д |
{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! |
готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— |
дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за је |
вака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прих |
па с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Стан |
, друга и новака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је |
Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{ |
ислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се н |
је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринск |
Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој не |
а поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао |
..{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола |
са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му |
дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Д |
чан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међ |
вана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше р |
на поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, н |
— да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђубре!... |
преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски сил |
пу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви |
баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми ка |
е мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше |
S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S |
на трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и |
познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} С |
човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </ |
куд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ст |
поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S |
S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p> |
као... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{ |
глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију. |
м — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зеки |
смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља |
Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега |
<p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> |
— </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ух |
ро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко |
ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Ко |
. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко |
и?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с то |
м?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч |
гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена |
п и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ног |
домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p> |
им да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p |
Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти каж |
познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја |
ворити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дошао! — |
. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њ |
рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> < |
лико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере че |
ћа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај дим |
} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, |
еле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђ |
РАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливад |
дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чу |
зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он познаде Ј |
је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао ј |
>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао |
Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, |
</l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а р |
— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буд |
као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме? |
<p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба |
ала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој ду |
то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разгово |
в. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће |
.. — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} |
. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати св |
же: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} |
лед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, |
не одговори...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S |
а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? < |
— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} |
дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је с |
анством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама |
ару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко |
које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се при |
на.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гу |
</p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га ни |
д сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Пр |
>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто |
и један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци с |
и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби |
од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> < |
спливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! |
</p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг |
но!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </ |
ете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и |
нда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по |
речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. |
>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену кашику |
нце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где |
агледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао игра |
p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци |
едем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање прола |
Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Ј |
дан тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатанс |
и.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, стар |
} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини з |
, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— |
Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пс |
гледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— |
олазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — |
е много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаш |
говој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови:{S} Крушка, Маринко, Иван и |
} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. < |
, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју ру |
га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. < |
а, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— |
</p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </ |
!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла |
<p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустиш |
а у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> < |
е наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо |
распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водо |
Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Стан |
ан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око |
/p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чуту |
штво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p> |
оходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера! |
није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и наво |
а, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они |
видаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао. |
врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом |
о се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пук |
а одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је о |
та!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p |
е слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може в |
</p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пр |
ја седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно |
{S} Она још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра |
нка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по |
еше толико јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Круш |
ислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} |
аху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он |
а побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али г |
и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у |
авља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци нат |
напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра к |
Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га ни |
ј! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опрем |
неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешин |
ча-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су |
а и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: < |
Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не |
— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде |
— рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. < |
.{S} Ето, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — в |
Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, сувар |
овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ам |
е. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} |
Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже |
ване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шат |
твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринка и Лазара) осрамотише и обрукаше — мој |
ам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се виде |
анко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — р |
оге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ |
ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је |
ише обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата ја |
наћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> |
ма беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </ |
ко си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, мол |
p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш в |
ковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као п |
нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра |
<p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти |
ула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички |
о. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не ум |
ије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p |
савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе |
Али је видео, јасно видео да му је план покварен.{S} Осећао је да већ више он неће мирити нити |
знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он тре |
није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јури |
да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одго |
> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{ |
p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на |
абави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — |
овицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године. |
ај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свиј |
чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губ |
вљам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си м |
</p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{ |
у Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лак |
ого је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p |
— рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — ре |
>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p> |
о капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
арити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се с |
— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... < |
ринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помога |
долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Н |
ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, свој |
гова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће |
Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и |
> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом |
адмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу бех |
а мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потр |
о да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна |
...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестин |
некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумск |
прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је |
љук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вече |
ј кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упит |
то, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?. |
бџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка уче |
<p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко с |
олико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... |
Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ов |
он није лопов! </p> <p>— Па ко је онда покрао моје паре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хо |
жи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеш |
а Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> < |
убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> < |
нам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана |
ја се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зеле |
{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, |
ав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи ми |
и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић |
гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{ |
S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао |
{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говори |
и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, реши |
лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> </div> <div type="ch |
мо једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда |
— упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> < |
{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекс |
/p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце оз |
ђоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој |
ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црп |
и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти ниј |
ом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућ |
мо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Су |
да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S |
е дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је д |
толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је т |
олико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи |
а њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну к |
е мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... </p> <p>Н |
</p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, шт |
добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, |
мам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето |
и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у А |
ог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео т |
} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да х |
лицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше но |
којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запре |
о под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте виде |
азар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи... |
ђе дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни с |
Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре т |
! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, м |
вирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} О |
Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> < |
<p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико |
ажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лазара.{S} Лазар иде |
и се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека |
рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} З |
с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станк |
до грла, очекиваху заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу кућ |
те поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чек |
<p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четр |
дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе.. |
<p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те |
амбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на п |
а на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањ |
ихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придр |
невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви |
пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, поб |
есте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, ка |
оведаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која п |
расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у а |
Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп |
да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пун |
ћ окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа |
више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети ка |
ече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их |
p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p |
шња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ поз |
</p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко вод |
ткуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и с |
танко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Н |
је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се |
топа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је |
незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{ |
то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе пр |
виде ноћу као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је м |
/p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Стан |
право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само т |
иво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих м |
} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше |
еше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{S} |
<p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Але |
> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Т |
назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по нос |
н оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њих |
се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, |
ћу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? |
/p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кр |
како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку |
е старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!... |
ужину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редови |
дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не |
тише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се у |
ече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко |
се могло видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума |
о кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и диса |
ну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{ |
ра им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити |
гу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој до |
у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пух |
па нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} О |
, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим сме |
. с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жа |
е копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролет |
иштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </ |
> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме де |
да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, |
а да има бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Тур |
То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже уви |
Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Јо |
ружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „П |
поделио дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати |
Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш |
која беше близу куће... </p> <p>Иванов положај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на о |
да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са |
ери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> |
коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењ |
Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај |
. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио |
казати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јес |
> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, полази! </p> <p>— Мој бабо |
.{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Лаза |
је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може |
кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво баци пр |
само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ј |
из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати т |
ву прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на д |
н научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвод |
то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи из |
с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} |
звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића |
о једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га о |
тића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младић |
и, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним в |
.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. |
то у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхта |
страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се с |
ни да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом |
авоме небу, као мали јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, |
одбијени...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се з |
вде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} При |
ер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан |
ова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је б |
се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, |
пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко |
звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле |
да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну |
УЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у ч |
ас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прв |
отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хра |
идети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и |
де их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде |
скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> |
Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Стан |
језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на вр |
до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p |
зар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> |
тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само д |
ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l |
риц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу ре |
, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} |
е дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде на |
S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држе |
</p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам с |
узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на |
.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> |
.. </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— |
поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени |
>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја са |
ино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми м |
о да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лиц |
бро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И |
твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним |
шовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То ш |
наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. < |
адржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се |
аха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те з |
војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S |
туру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> |
просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој |
ам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није он |
че претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног о |
отово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио |
е његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи |
остељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, |
<p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо |
p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — |
е! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули ни |
— данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} С |
} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, |
Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ход |
е пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љ |
ија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> |
колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму |
Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пођ |
лица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се о |
видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! |
било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуч |
о... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели |
ацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— |
<p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећ |
кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад |
е!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима |
је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим ош |
з. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад о |
у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчев |
е нагињало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом заг |
е Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресрет |
размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на оч |
..{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и пос |
а истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се |
утња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{ |
је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруг |
дубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у |
ти топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се |
ече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! |
се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Ст |
аред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убиј |
се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div t |
це као на длану.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала! |
сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!.. |
ено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком |
в зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пре |
̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам |
имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олт |
ирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> |
о њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуш |
о чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину шт |
згледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да са |
p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде |
ини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога |
чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је |
у и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си чи |
тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли |
потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер на |
ици прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије ју |
ам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="gr |
.. — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> < |
Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! |
ти Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски пос |
неш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S} Зар М |
е сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради |
онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто! |
хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагал |
и кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову заклет |
да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отвор |
ешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о |
ш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој ку |
.. </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Нем |
пет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А |
/p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу |
земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> <div type="c |
е. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се н |
с не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом.. |
пљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи |
е му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест годин |
са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— |
езбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p |
ет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p> |
ма свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А |
а зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по П |
ц, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И |
густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео н |
и, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху п |
{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— |
е с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сам |
сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А с |
е код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужн |
обље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Б |
!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад |
са пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога д |
загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од но |
у Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је т |
тва.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми |
о? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зе |
асмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. < |
јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само т |
, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Завр |
пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим |
сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно! |
тено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> < |
лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајду |
вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? |
{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас заз |
аде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> |
а.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо пр |
} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта ради |
беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку |
е старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и берићетом...{ |
о својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пи |
о и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго |
се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, |
<p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведр |
руготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станко |
вана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадо |
Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се ок |
црнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај о |
поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се т |
погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко посл |
киде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Ов |
... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком |
.{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на н |
>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се |
дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе |
укама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише д |
жаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S |
ио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, н |
ече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они им |
и дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно по |
из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе кочије.{S} До |
и доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе |
/p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под н |
ара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са |
p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Пов |
из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А с |
иће вас о мени и дружини.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрет |
е вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливен |
у молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек |
су страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли намест |
као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Три |
се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— К |
<p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа |
Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — |
обеђенима не остаје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у вали |
рну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи |
кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ход |
та, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих |
>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог |
. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све |
затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрс |
а... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће |
у на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p |
отражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема |
ко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише |
а плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лаган |
а, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш.. |
{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него |
напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекс |
{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех |
>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом |
ле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мр |
воје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш |
е допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{ |
да у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му |
е подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l> |
има, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од |
ачког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном |
ји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије |
занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животи |
.. </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне |
рнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом г |
песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{ |
па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p |
огледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог |
иже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како |
S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ниси крив? </p> <p>— |
к јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p> |
<p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... |
и!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринск |
у у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окрш |
иде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је |
> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} М |
пова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се ка |
ити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— П |
т беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог |
ке навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића. |
свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку |
/p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се |
о... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, дв |
е Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он ману гудалом, з |
да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{ |
{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p> |
екне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи |
а? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Т |
сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> |
и! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} |
т. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га |
а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> |
..{S} Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Д |
ему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га |
шио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро с |
>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, |
села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црно |
војом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и |
<p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као вра |
p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те |
етремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— |
у се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да |
/p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громо |
ање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} |
м уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све |
је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </ |
е...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да м |
виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима о |
осу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и понос |
да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— П |
.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине. |
сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се |
молио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ чо |
<p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{ |
љи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако |
упић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, |
има.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена. |
Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. </p> <p>– А ви не можете ни донде! </p> <p>– |
шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p |
у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone |
јским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунак |
славнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој |
они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити сво |
p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се поч |
— упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, |
</p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} |
је? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — ре |
ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, |
и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он ј |
нову Греду да вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. |
. </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он |
ти ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, |
/p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очи |
другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Ка |
хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањени |
а рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здр |
це горела је ватра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева. |
> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. |
вуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кор |
ној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се к |
а. </p> <p>— Ја морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја |
јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима. |
ћ, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера г |
говцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Сву |
</p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, |
/p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече туж |
ео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао д |
дука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>К |
... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? |
бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> < |
анко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку |
.. </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? |
једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да |
ми... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ г |
да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> |
ји.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И кмет? </p> <p>— И он!... |
е потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље познају Алексу Алексића од |
с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> < |
Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треб |
> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван окупи кмета да остане |
баше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </ |
.. </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... |
разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор... |
могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заист |
</p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у ку |
.. </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је она |
ониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! ..... |
> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Пар |
p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Војвода Л |
ви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да б |
</p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам |
ога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — |
Наједаред запита: </p> <p>— А како живе поп и кмет? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они |
рашну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па др |
чи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{ |
ло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> |
пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под |
{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити |
вим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта вел |
.{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... |
га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече п |
било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу поме |
ет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хо |
, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!. |
о!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати |
ахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном лажову |
ва. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </ |
ене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових ста |
аучио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то м |
погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> |
мећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им |
пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... |
ли баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, б |
им гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} |
а ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а по |
м. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— |
а мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. </p> |
све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Дос |
ве.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— |
али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој са |
ван и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом |
екса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јут |
о, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас |
/p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече |
.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајд |
еди, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?... |
хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па |
} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... |
од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчани |
> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића. |
.. </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је |
ам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> |
... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, к |
р ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p> |
кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осе |
!...{S} Неће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ј |
рна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска ул |
!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— По |
баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони |
као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли |
уди с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина. |
.. </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак |
и на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! < |
јио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све |
ца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не |
намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао |
е може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако о |
чину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело. |
а! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </ |
да тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смис |
никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А |
реће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то памета |
p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави С |
и у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— |
} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </ |
ушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Н |
неси и моју њему!...{S} Збогом! </p> <p>Поп је дрхтао од једа.{S} Он би волео да је не знам шта |
али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје викну: </p> <p>— Не задржавај га, Алекса!{S} |
</p> <p>— Онда... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ки |
и Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук |
то тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућ |
да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{ |
у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну |
плетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет м |
езно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— |
рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети |
сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — р |
и догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не г |
ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли |
знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!... |
са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p> |
стало новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запит |
кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу |
ше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и |
молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, |
и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Т |
рнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оце |
ше распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је |
нице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече |
Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — реч |
ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опе |
у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире |
</p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S} Попа застаде...{S} Очи болесникове гледаху га нетреними |
епе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш че |
а Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рек |
рати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар с |
пут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — по |
ево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </p> <p>— Не брини.. |
ски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па с |
а ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и при |
ивотом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Ко |
рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „чест |
</p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе |
о да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!... |
p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор.{S} Заусти нешто |
ади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче |
рено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог чов |
менеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се слож |
</p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, ва |
> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га |
онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не з |
у сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p |
н се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се |
узе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — |
</p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти |
су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију кој |
, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста |
да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут |
ицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. < |
Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа |
та што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је |
p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с |
м руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси |
ну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задр |
у ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљају |
ехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и |
човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, и |
/p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метн |
/p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није до |
нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући |
нпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p>Кмет беше озбиља |
а и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом |
епо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није |
птао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То |
/p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и |
ућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, |
је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву |
на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не зн |
надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а б |
осао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја мо |
оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не ог |
. </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити |
а, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим на |
<p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, кол |
птири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разго |
о је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један м |
а росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао |
—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види |
<p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему м |
ришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> |
— рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци |
а! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — реч |
казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> <p>— Не пи |
нас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи м |
не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме п |
</p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ће |
орио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рек |
<p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одма |
ен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри попа Милоје, зар ме и он омр |
... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкч |
лекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисм |
ти грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, п |
</p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота |
вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем |
ео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игр |
Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p |
им те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разго |
молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p> |
под одгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он |
премати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала |
старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па гре |
себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и |
/p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче ч |
о заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p |
о не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: |
људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p |
дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на |
ече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и м |
ли бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... |
он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта |
гнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти |
попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S |
одио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може |
су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ћ |
никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио |
а.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек |
узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буд |
а глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообара |
аћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али из |
<p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!... |
е, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А ни |
Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гра |
е ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у |
p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— |
— рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </ |
p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо.. |
о и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом |
умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народ |
ше не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> |
— говорио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете пого |
олесникове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци погл |
већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} |
осао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћи |
радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати |
...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури |
p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — реч |
— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео о |
и, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— |
во совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{ |
ослао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{ |
ш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Ту |
добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао |
его ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову д |
ко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој ду |
у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, |
же.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, |
а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па те |
а ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p |
онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порв |
ладан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Ч |
ије хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући А |
{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> |
о бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где с |
лада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, |
цају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p |
слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио ок |
ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му да |
г да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </ |
јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раме |
ку, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p>— И божји и мој благос |
</p> <p>— Јок. </p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта в |
поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га |
се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — |
ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти |
о. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!... |
м зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као све |
p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било |
х рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не с |
вог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми |
је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником |
што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и |
посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познај |
се памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по њего |
Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред |
и! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— |
рану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!.. |
о си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништ |
због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко с |
бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p> |
е, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. |
м лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди с |
а се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему м |
што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама.. |
Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље |
ед, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам и |
стаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме с |
рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, поглед |
>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p> |
смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је ти |
Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако |
мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту с |
ве дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што уме |
<p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— До |
: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци м |
опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко |
!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја бу |
p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа |
S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности прич |
</p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мис |
повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p |
азише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво м |
ако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколи |
ан Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Т |
S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробиј |
о је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш |
сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здр |
но замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова при |
> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, п |
лага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му други и могао казати? — |
м крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мал |
p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код |
>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда п |
јући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он |
рекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, з |
заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћет |
кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је че |
му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи шт |
чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге |
и: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било...{S |
! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет намиг |
ад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржат |
, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној |
Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и зам |
је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зач |
на, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже |
Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Не |
близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. < |
ој ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са рашир |
и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S |
поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазил |
цу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} |
. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати. |
шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} О |
Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пре |
Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак н |
апрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па о |
>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Ба |
идоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса |
>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. </p> <p>Кад кмет исп |
на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда поздра |
потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— |
де са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. |
д збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div |
и и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, |
нко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његов |
ати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан н |
измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо с |
. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и уста |
Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце |
одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, |
оповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нес |
рчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече |
... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди |
дишуће, као мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовн |
p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — ре |
о, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} О |
о ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </ |
. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стоја |
S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене |
па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мис |
а! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p> |
не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио |
тово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори |
е све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се |
ма је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута |
о приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и раки |
е и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и |
има, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то |
ми, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што |
н. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвониш |
порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S |
које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — реч |
з које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} |
о му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више |
азили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Је |
Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као |
ао да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> < |
.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— И |
ап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него обор |
ала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станк |
Алексино... </p> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу |
него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашни |
а... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке посл |
главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> |
ртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па |
ави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се о |
добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види |
су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно гре |
кад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе |
м одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> |
а, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </ |
узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S |
пе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови: |
</p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је бога |
ран као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Сви |
чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Ц |
оставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине о |
на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадо |
но чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли |
о моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав |
меју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћ |
аше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста т |
етву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше |
су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где |
рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— |
Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> |
„била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и |
ати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих |
има су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покр |
ашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Везир Дерен |
сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Б |
етао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све |
обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу |
хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) куп |
ако је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену поми |
кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба б |
на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се кр |
Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су му |
шорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет ку |
старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држ |
вити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријате |
лавом — он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, св |
а, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали у |
о?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Т |
аше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити.. |
нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело ј |
и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима |
и тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме ми |
ичим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге од њега; ако је на богатств |
своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта |
и кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о мотка |
одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му З |
> <p>Младен оде Ивановој кући да однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити. |
ћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајду |
ворио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти м |
.{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њему!...{S} Збогом! |
а му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној стран |
</p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p |
Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја нем |
па не може под кров... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече |
о! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме |
ве их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је |
мешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече |
донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p |
није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Ст |
н.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станк |
и, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> < |
Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Ч |
ни шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти поз |
старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са стар |
што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} |
драву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским д |
га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене |
поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамб |
Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! |
врзане!...{S} Деде, побратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој так |
ког цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше |
Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може ура |
ерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше |
т.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чи |
p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа м |
/p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је с |
поведио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради пам |
Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беш |
сти!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с ј |
вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љубави, — настави попа, падајући |
пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Ми |
му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тра |
рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Д |
неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — |
има.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села |
је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души сво |
који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом |
— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Настаде |
поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по св |
{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у његов |
надзором... </p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> |
радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које и |
сео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што |
велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> |
у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је! |
биљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљ |
која му беху најближа. </p> <p>— Јесте поседали? </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Полази!... — запов |
аш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, |
му у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> |
нко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамб |
<p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </ |
<p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> |
Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове пр |
уде на веру, па кад им ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, |
опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и |
и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја мора |
ођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећа |
стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уз |
и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана са |
о са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по |
твори међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим |
ј беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакиваше поред њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пит |
у, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} З |
у: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се с |
да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коњ |
ај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав х |
ведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јовица поскочише као јелени...{S} Кад отворише подрум, видеше |
Ногић — и подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу |
> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И |
око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја ка |
Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Ст |
Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу |
ој драги брате!...{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> |
је иза грма.{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати |
лаву.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— |
</p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ништа.{S} |
целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати |
— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упит |
оњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега ост |
Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам в |
. </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} |
мбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и |
Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога женити...{S} |
меле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје че |
та га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо т |
а данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!.. |
<p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам |
је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И д |
м посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напо |
одинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима |
та! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, С |
</p> <p>Јелица порумене, па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој н |
рих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Нема их још? — пита Алекса. < |
/p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мал |
а један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти с |
е сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се бра |
дружину: половину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Ср |
ре...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш р |
еба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Су |
/p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те на |
унацима...{S} Анта га дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бо |
седеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— В |
<p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А |
!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p |
а она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Алекс |
Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... |
Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, ста |
благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! < |
у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На пр |
послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође ј |
нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа не |
останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи ба |
сла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сур |
ри Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А.. |
савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја |
о добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> |
p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да |
де потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, |
аменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — ре |
више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштри |
реба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не д |
д њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћ |
ћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио ма |
уда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потре |
зар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам преми |
си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на ус |
а нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће остати вечи |
али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто |
сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну глав |
е Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам |
то ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко с |
<p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из |
а подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први п |
њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу |
се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хт |
да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуц |
ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!.. |
га, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио |
за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћ |
ише ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а |
<p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бах |
и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S |
ече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, прон |
...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, ал |
ква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— |
и из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, |
/p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као |
ече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече |
Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав м |
н је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се зам |
а кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, |
замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окрен |
а хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без |
о какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак ду |
ом великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим мио |
е!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека п |
— Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Ч |
ј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> |
кар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не |
..{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!.. |
душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и ст |
могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> |
ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Мари |
лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко с |
они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а пр |
</p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> < |
..{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S} Дошао је курјак д |
> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједн |
остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Ива |
ева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!.. |
ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што |
е и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете ч |
ше сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мис |
х дође! </p> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озби |
отово одмах по доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом врем |
јстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти |
ајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p |
егова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете |
лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћуте |
p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже |
ада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године с |
му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљ |
на.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса |
оздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредиш |
ц је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано |
вори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом |
те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било ник |
ко! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што |
х домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбо |
а да гледају или бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окрш |
падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему ниј |
добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, |
о је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и заж |
иком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар како ј |
то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па је |
ead>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био одиста леп.{ |
нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кре |
што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први |
.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поноси |
> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не т |
о студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше |
брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје |
и џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег пос |
Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да |
браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важ |
аху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црн |
ро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хо |
Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без с |
и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и |
.. све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> |
>Кућа је била отворена.{S} Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да н |
ути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих р |
ејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујемо, али да је бар каквог посла!... </p> <p>— Бић |
реко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... |
рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко |
кше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Су |
ам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам н |
о са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S |
ћу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! |
да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, вр |
анас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је |
у кад моли!...{S} А грехота је мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диж |
енем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце |
ем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— |
. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> < |
>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него. |
е Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p |
чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њим |
хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— |
</p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га х |
p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да м |
н жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, н |
му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше Лазара како одбија откосе... </p> <p>И викну |
ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плашт |
и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за |
пићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да ч |
убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе |
блачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући |
к малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане г |
ог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу.. |
да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам г |
у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{S} Није му глава од камена, |
Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изид |
} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима |
у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није з |
не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено |
ред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња прол |
о. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пишто |
е опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ |
/p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p |
сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то ис |
То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто ре |
еже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” |
а, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и |
трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Ш |
рхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и |
.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога |
бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори је и изиде из а |
пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевин |
како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног ве |
зара) осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда |
едном, као громови... </p> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очеки |
Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— |
> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо |
е па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бунд |
ене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> < |
јан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му |
} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејко |
ци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{ |
пита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — ре |
ти своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Ука |
не пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да |
да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} К |
ћев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... |
р се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— |
језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око с |
се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвал |
ко ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца |
утим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће |
он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе |
о наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљат |
же извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по л |
ћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали све |
чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу |
она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно |
ика...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је |
Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у ј |
у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвен |
аројко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка оп |
тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвен |
И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар |
Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа |
е он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није |
ком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаш |
И заиста!{S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунц |
сна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце. |
де оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и за |
к из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, |
ало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти |
у једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па |
оче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле |
..{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њ |
о доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућ |
е одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кро |
у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао на |
ише учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — |
бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаш |
о колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном м |
ма и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу |
е то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је до |
од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p |
S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и м |
ли као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад виде |
дња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она зајеца... дође јој да из гл |
о познати ове мирне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, |
ко је говорио истину!... </p> <p>И њему посташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људ |
једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, |
ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва диш |
ели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, |
. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — |
, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрс |
о пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје |
борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па би |
аборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, |
кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира |
руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јел |
у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да |
ајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milest |
акав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чеља |
Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> |
м погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче по |
си га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>М |
ченик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од м |
а ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} Ми |
зиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и уну |
новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова |
, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмури |
го најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породи |
и на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима. |
грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му ј |
човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали |
сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор из |
>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи |
ана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао |
ренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постој |
чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и пош |
и и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и |
жине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече м |
д мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. |
, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа м |
икам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплак |
ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p |
реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио |
авио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!... |
<p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти т |
послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју припов |
р, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и по |
... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми |
овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!. |
е обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је нап |
ин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они |
а другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака... |
мешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, п |
а своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми |
.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> < |
.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му за |
о клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p |
цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, |
му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебе |
— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово |
ом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је баци и она одскочи |
страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврз |
траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p |
apter" xml:id="SRP18963_C2.4"> <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вече |
ок су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беш |
у ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
<p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p |
ивени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња |
и... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p> <p>— Јест, по њему |
ш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p |
Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничаво |
поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> < |
или, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Марин |
лизу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Д |
ИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су ка |
ска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и |
посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... |
Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се ст |
твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамо |
су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зим |
о” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. |
мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— |
.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити сво |
егова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ев |
слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде |
шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да о |
.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахну |
рча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбо |
једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се ч |
зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову белу кошуљу |
реламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> |
крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p |
им мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук |
ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова. |
дени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... |
е нагло јурила по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како с |
иже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим неј |
Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине годи |
Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Зав |
он ми га запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крс |
моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <mile |
та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p |
јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се нав |
н!{S} Заврзан!... </p> <p>И одоше да га потраже.{S} Али нити Заврзана нити иједног Зекиног друг |
Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим панд |
љувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, п |
p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на |
је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... |
је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али |
ље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по по |
..{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се пре |
, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи!... </p> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако н |
рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда д |
сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, хара |
релазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дри |
ту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p |
пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни |
љ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> < |
стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па.. |
ле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, |
{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви |
</p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— |
ао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе с |
силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазва |
о да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!. |
растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти |
вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их с |
ала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p |
<p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни |
аврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— |
/p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он п |
е у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к с |
ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми р |
урепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли ова |
— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева |
ilestone unit="subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху с |
крвављене. </p> <p>— Људи!{S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — ре |
с, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, |
потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било |
таше обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако в |
ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људ |
ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> |
те да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отвор |
у, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око |
> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Ка |
ли није потребно... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет |
} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, св |
као бесомучан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} |
..{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>У |
су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружи |
<p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу |
ајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скуп |
еки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугн |
лексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује |
ић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Т |
лагодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших |
ев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало затим дође и ст |
јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њ |
> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p |
су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мал |
госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Х |
е био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{ |
во за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неб |
им не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ... |
послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелет |
</p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p> |
ри поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с |
е одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки с |
дуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Б |
>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више увер |
...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет |
реко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски |
и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, так |
е понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратни |
обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... |
ише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изи |
ну траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо ра |
: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан |
знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко |
.{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега г |
нао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би |
> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мр |
танко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветрић |
Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала |
и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причека |
бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни реч |
</p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по с |
зи!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће |
мо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Д |
и... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: < |
му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> < |
<p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: |
Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н... не могу!...{S} Не би их могао ни |
м хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: |
> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p |
ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо |
а шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова |
Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истин |
т тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} |
утању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба |
Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам никад гладовао, али к |
тицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да |
га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко |
е с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу п |
првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, зајед |
на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и св |
</p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окр |
ело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone unit="subSe |
али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ |
ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> <p>— |
и просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— |
ао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{ |
м човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретош |
и...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... |
>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује |
у радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — |
ије радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лаза |
p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми |
рчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их |
авирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди |
једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају |
главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати |
S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ |
И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ћ |
оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи прамено |
Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу.. |
Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Ма |
.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била ве |
атрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, к |
а сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па стар |
.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S |
Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих памет!...{S |
и је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S |
лаву... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> <p>И он |
у на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Не |
дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угу |
ма и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто стра |
авише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} |
Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам св |
нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш |
дено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати |
Баш нећеш да кажеш? </p> <p>— Али... — поче Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћ |
. </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И |
ју страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си |
се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— |
у одсеку!... </p> <p>— Али како онда? — поче Алекса. </p> <p>— Како?... како?...{S} Зар нема не |
међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово |
јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу |
где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а |
/p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин |
</p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} |
Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу |
мија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; |
ћ већ паде, а Лазара нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Ла |
едена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне л |
анко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веро |
м Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то б |
и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и |
каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситниц |
не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан плам |
ашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Ње |
ега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, |
зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу |
погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да |
ца и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он |
амо то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим |
а и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а на |
p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћа |
ади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топ |
овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> |
у га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога д |
једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде |
јпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи |
обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасн |
... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за р |
ма душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да закло |
Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она |
рочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег оживе, али оживе |
.. </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше |
попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А |
ламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мал |
а, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да |
о да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много |
ка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди |
е у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> < |
шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то |
Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећ |
о.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — р |
но влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино. |
луде мисли... </p> <p>Он изиде напоље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више |
<p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза |
</p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци н |
оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... |
у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекс |
поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани |
хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} У |
а око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам! |
ива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за |
са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је им |
p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш мо |
та отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече |
, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од ње |
... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и |
ван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Мир |
и тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то |
о.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша |
аједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња |
Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно.. |
Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се н |
Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не |
м се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} |
о би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче.. |
е га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чел |
ла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> |
у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се |
у Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не ус |
му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> |
па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> |
на измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него ју |
.{S} Лако!...{S} Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа М |
ију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну |
им лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не з |
азва бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрав |
ра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштољем. </p> <p>— Ех, да је бо |
нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је вид |
више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с |
— викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небро |
ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те |
вата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу |
> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од проше |
ано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. < |
егова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао |
кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да ку |
д?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! |
ош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не б |
млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Жив |
рне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само с |
се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео поб |
шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> |
љевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло |
е усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бах |
/p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дан |
} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с |
дера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> < |
. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву |
разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пишто |
љаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, |
нам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам. |
м дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка |
а појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... |
ућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви живе само у |
окусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете др |
ило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се дос |
вих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућ |
је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик |
поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> |
страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита ха |
раде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с на |
дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна де |
стојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видо |
оп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тикв |
као, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — р |
уци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и |
p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окрето |
поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне ста |
p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху |
траха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> < |
т живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса |
сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли т |
ну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по |
блаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ћ |
> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврз |
ина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се |
емо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све о |
А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали |
— ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говор |
једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која |
<p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника |
о дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравиш |
<p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше та |
и она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи |
асипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим с |
ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли |
их нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div ty |
а. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљ |
удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p |
и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а об |
. </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему почеше падати на памет некакве луде мисли... </p> <p>Он |
На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чу |
Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дак |
већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... </p> <miles |
> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као закла |
p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не |
што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{ |
и о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} |
ter" xml:id="SRP18963_C2.19"> <head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацил |
хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p |
аптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, |
и...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у ша |
бе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> < |
а се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па |
жим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И |
и теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је б |
води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа маг |
таје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало |
{S} Па викну: </p> <p>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван по |
воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да |
таројко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутур |
<p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрука |
<p>И, као наручен, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, ј |
куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, ј |
скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S |
а у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као б |
вала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је преми |
свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па |
мах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада |
p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави. |
ути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станк |
цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов |
али, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, |
, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! |
Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у |
н — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изг |
ше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади |
та кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није дошао, зашто ба |
..{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као ј |
ала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин.. |
и да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ око |
барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, вој |
па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тр |
— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћ |
амо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> |
че...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. < |
и, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се |
Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли |
у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> |
/p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамот |
ек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи |
да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он |
мири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S |
— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S |
е хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, |
еле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Сам |
вори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти в |
аљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами с |
<p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се |
на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А ј |
и.{S} Зар му може горе бити него кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме см |
> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурну |
на паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — |
тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети |
и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} |
Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с ра |
себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога |
што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не в |
{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз о |
себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шт |
и до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву |
ецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држе |
без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћи |
мам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја мислим |
узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и повед |
</p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече |
p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </ |
е падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је вид |
-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи че |
</p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алек |
, Мехо, па ми зовни Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— |
е; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p> |
ше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— |
ртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта |
Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па с |
/p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> |
примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајд |
арао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, ка |
дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Ту |
да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угур |
екамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала |
>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше |
</p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! |
, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p |
Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Д |
е: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p |
рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло до |
це и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, |
аш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави с |
Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> </div> </fro |
окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
е да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за |
пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на сво |
дости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се од |
шање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{ |
p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Ла |
дуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну |
оман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са сусед |
вори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу т |
дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш |
ваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору |
; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекив |
аче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, |
с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва ј |
{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Н |
кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам зав |
данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... < |
од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ |
ш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тр |
<p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим д |
— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не з |
нко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова неја |
ештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Ст |
...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они |
к озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки |
мен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа |
ли шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред х |
а.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се ср |
стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветр |
ео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опи |
ој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станк |
ћу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао с |
...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога теш |
... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p |
...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека |
ски закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, |
Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! |
му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоп |
Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је |
ко га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, ба |
заном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га зна |
то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... |
ило стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он вид |
е криву Дрину и оштрим јатаганом делише правду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и сам |
и ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!... |
...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> < |
Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у |
аџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p> |
аса даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!... |
е вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} |
ња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Мил |
. </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из |
је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благослов |
он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча св |
га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице |
<p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где л |
S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кр |
о?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: |
стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за |
Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И |
уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кри |
ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се у |
p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и |
е Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састан |
</p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин. |
цом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, б |
ну па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова |
овека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} |
и: </p> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је |
о не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од на |
о бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у л |
људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам |
ју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} |
Говори, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече ош |
... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица за |
би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, вол |
Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и |
а четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: |
ти — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу |
</p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, |
нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p> |
...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсм |
погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p> |
шар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> < |
он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао н |
И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их ми |
Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим сна |
ахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} О |
чи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — реч |
Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарум |
p> <p>— Нека, нећемо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће с |
... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ н |
за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до |
да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију стран |
оклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше |
хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с |
ика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово |
... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те |
е-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ва |
Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Ш |
/p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему |
ест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издр |
те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p |
ремишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и |
.. </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну |
..{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној |
пет...{S} Крушка...{S} Зар Маринко нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра нег |
ођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </ |
{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па где му је девојка? </p> <p>— Не зна |
} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него |
е л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и |
p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да м |
.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} |
изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита |
преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S |
хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кун |
и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце |
огу, браћо, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше |
код казана, па не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата |
кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је дра |
е лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу |
је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану |
Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши |
м правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И т |
S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> |
/p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешк |
о гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шт |
>Два момка а једна девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Б |
разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!. |
епташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче |
тупања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. |
и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју гл |
урима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> < |
верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S |
3_C1.2"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два добра!” Живот је био о |
рекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдем |
с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа |
Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? |
х, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људ |
воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обал |
е, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим пра |
ућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — пр |
зе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми ста |
је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— |
.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ноги |
ије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За трен |
и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам |
>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јели |
њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није |
се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне не |
сподско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— О |
је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и |
Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а |
ку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита |
т стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу |
дговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не |
пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су и |
.{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршит |
</p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћ |
што уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да |
е већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено в |
харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. < |
је други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клиц |
главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти ук |
и то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми |
ко заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све пов |
, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? |
</p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учини |
ини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, |
и.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Н |
а мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{ |
му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> |
ве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће |
да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, |
опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не |
Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} |
и прави домаћин —настави Крушка — прави правцати домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што |
ци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} |
</p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдје |
<p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чу |
м погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То н |
ни му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, |
танко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен |
p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему ј |
са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се |
бога и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазит |
још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} |
ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренер |
ће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога чов |
Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде |
и!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Т |
ог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с |
xml:id="SRP18963_C3.2"> <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало бар |
много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упит |
јече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... |
помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, бр |
S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса мож |
да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А.. |
ction" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од р |
ри месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те б |
.{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </ |
сам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку |
авали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бо |
ринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} |
p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар оба |
д, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад их ви |
.{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући род |
. </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрве |
<p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки |
пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> |
нко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, ал |
Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Але |
> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Се |
орише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају з |
, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, |
у вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг. |
но прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. </p> <p>— Добро вече! < |
добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она натмур |
ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га |
. </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управ |
а поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гне |
, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били |
би у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Ми |
.. </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се |
е без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, |
, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се св |
где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара |
ић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред |
зда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у севе |
пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... н |
</p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не |
</p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Ј |
све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Ми |
Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> < |
ља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, |
а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} С |
д мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упу |
пут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, ка |
. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о |
..{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је он |
ану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се |
поредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде. |
пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака |
Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу |
гоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и викао.{S} Зар он, Иван Миражџић, па да буде о |
узе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби ру |
{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>А |
срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста |
н поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми |
што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те |
нке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бо |
!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева вел |
А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не з |
вановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и о |
И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш под |
а од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... |
ахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило |
<p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Л |
зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жубор |
насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се пра |
</p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још с |
небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како |
те се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у ру |
се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути |
ете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добр |
СЕЛИНОВИЋ</p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Пр |
<p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с в |
раситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога ро |
гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ва |
ало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта |
а се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао |
са.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, |
а, ето!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег! |
ите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље. |
ном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рек |
/> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула |
ли медведа, лакше би му било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се |
Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па |
војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што |
сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. < |
ter" xml:id="SRP18963_C1.13"> <head>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торб |
ter" xml:id="SRP18963_C2.16"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Ба |
Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повућ |
. </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани |
идело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти вазду |
а радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турч |
ањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено |
<p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро. |
Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, |
их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору |
је а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило |
ра први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно д |
и и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота С |
би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун з |
ош питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благо |
ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Ту |
ном свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од поја |
а. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> |
немише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и |
>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, н |
ам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не |
...{S} Немој макар данас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништ |
ћи се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао с |
разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је |
ан. </p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка |
у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> < |
траја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p> |
нков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту |
оглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му р |
.. </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} |
онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S |
ане... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!.. |
— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути |
он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампо |
од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадов |
ање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена |
апа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветл |
јаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати |
вица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равноду |
па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље.{S} Видео је да је у ж |
је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, а |
едном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га |
растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше |
боким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка ка |
своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала... |
ами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе |
је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође |
аша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све |
ђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свр |
о наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и |
p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет |
му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда остале.{S} И његов поглед све их пр |
— рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, |
Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване |
Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова |
рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће |
ха, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинств |
у беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше |
ом, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} П |
се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — |
ла.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p |
а ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!.. |
ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта |
једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и |
мо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто |
, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упит |
, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра н |
>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? |
т је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створи |
лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла ј |
гао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му |
ав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек |
па колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код |
е од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: |
а не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље ј |
боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад |
се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што |
се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје д |
{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопе |
} Па још пас пита где ми је жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником н |
ва Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помисли |
p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су и |
е да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Ха |
ринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и поглед |
ати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како с |
рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате! |
Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превије |
ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад |
је нешто блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радо |
умио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... |
пода ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један |
колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </ |
, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша во |
/p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад |
ну шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас м |
</p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су |
ан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега з |
Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом за |
лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а м |
ише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство беш |
онали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене |
рали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S |
ћ — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— С |
гло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Ива |
нија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад |
вића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једн |
ма...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може тр |
тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!...{S |
ра и Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— |
S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишл |
угога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло с |
је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </ |
дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... |
Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </ |
p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, ниј |
</p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу |
о мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна с |
де. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима ње |
ше...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита |
ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада |
у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Ос |
. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва изговор |
ца, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи |
долети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p |
</p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхт |
о да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пре |
га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он буна |
да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети ко |
стро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није р |
ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над пост |
Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p> |
атић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>М |
p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога |
, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да |
</p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{ |
ного воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној |
адај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче Маринко. </p> <p>— |
ead>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Ст |
рити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити И |
оуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Д |
њаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњиц |
!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> <p>Т |
е!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после о |
рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушк |
као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, |
аљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме |
ини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа м |
тивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за |
а изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полив |
наш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!.. |
а погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> |
и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У |
{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није мо |
што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће ос |
арци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колибице и копаху земунице.{S} Жене им помагаху |
па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, заг |
н има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само н |
тност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи р |
дава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Завр |
слу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у нек |
слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде за |
ци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако |
гло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чу |
акво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је |
, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти |
у према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе |
и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!. |
S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе |
дрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} |
о више надахнуће.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије пост |
аш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> < |
тио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао је Заврзан о |
се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гад |
{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим запали |
.{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посл |
, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин |
{S} Крушка, Маринко, Иван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио... |
му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно иг |
лео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се с |
S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће |
евог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он |
!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на |
а, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана |
е главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице |
</p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у пост |
, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — р |
ролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се заглед |
војке... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини |
т застаде... </p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже |
.. </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лопи крв |
удућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лаз |
х преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратим |
агу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад м |
, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут |
едмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се |
и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједо |
јена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мисли |
ишта што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести к |
и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p |
о као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашир |
а хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати |
десет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко |
Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти с |
ао да неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или мед |
.{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— |
а је ишао напред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види г |
ладежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред соб |
атаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе |
уцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p> |
рв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око гла |
Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-ба |
ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена д |
есни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} На |
људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} М |
рата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{ |
и га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих |
е мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо гор |
ј једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p>— Онда |
љи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>З |
p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страж |
ко су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> < |
мо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше |
ћао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он жел |
> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих н |
{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{ |
а проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом гл |
ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{ |
муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, |
: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је с |
а мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње |
пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних |
ца гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али |
ко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза јези |
у за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може |
е, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим. |
мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је |
!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га |
/p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као кака |
ам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједн |
ријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу д |
барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и иш |
чина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Де |
ар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазар |
те од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> |
и на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се |
и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата! |
а којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је пошту |
да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, нач |
ко лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> < |
слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворено, сл |
глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежа |
гом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; |
} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише |
ни...{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка |
; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, п |
се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! |
иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! |
е нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја |
ма греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турч |
љу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те уч |
. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалил |
ојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана ј |
ио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, |
алише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право |
лико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по д |
о...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногам |
ио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом пал |
аклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже ш |
рашна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност |
учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракиј |
...{S} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p |
е — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам |
ар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Рецит |
скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрми |
, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би више гледао оно |
нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> |
{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјер |
се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је |
на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p |
то проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколо |
и петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У |
о дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницим |
мет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове в |
и тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше об |
не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, т |
лила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у |
је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире |
пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{ |
о беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држ |
рата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се к |
оше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </ |
двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазит |
ездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. < |
ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то б |
то рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметниј |
уну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Т |
стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А |
Опрости!...{S} Опрости!...{S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наје |
ти куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, р |
ш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу мо |
ш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па о |
S} А онај Маринко — као да га ђаво баци преда ме, поче ми говорити којешта... па лепо изгубих п |
p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу.. |
пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} |
срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један др |
Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... < |
ина живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене ноћи, а с |
м да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Приј |
Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита по |
ста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се как |
је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ног |
а страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринк |
ушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он пот |
је, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Ст |
е напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштал |
и писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што |
во твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му с |
х човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви уради |
ра: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} |
и пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, не |
ила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у |
!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — |
ше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јак |
ти.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити п |
ам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, |
о лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њи |
ше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова пе |
били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразу |
му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја |
> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у зем |
. </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и пов |
загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале на |
ко је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није б |
ртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево ј |
плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Виш |
Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> |
> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p |
тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно па |
е сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!. |
онца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p> |
дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нек |
" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом |
рилике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али ник |
уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> |
/p> <p>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му |
чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{S} Знам!...{S} Нек |
<p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p> |
е грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљах |
нето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} |
твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га |
ван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишљен.{ |
. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </ |
те.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p> |
м нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и |
о у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све |
је — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену б |
јим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али ј |
па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се кан |
иваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... < |
ру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами п |
} Кад год погледа, на њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; |
удима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио |
Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре народ „лоповску кућу”.{S} Он је на |
у да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже |
ито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у ду |
ушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p> |
<p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у |
зар не би боље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо та |
и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеш |
о што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да |
ви, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, |
аља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковић |
Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти |
head>17. ПЕТЉАЊЕ </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S |
ће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато |
је коса до бруса.{S} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевим |
стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнус |
лањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да |
ао какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка |
ане, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић |
коли око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога |
.{S} Ивана опколио бео дим, а он моли и преклиње да му да живота, моли га као бога...{S} А Лаза |
као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он |
нку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та |
их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као |
На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да |
елиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди как |
да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са |
и! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред |
/p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А м |
иза зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>Кућани, кад |
му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више нич |
шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину! |
ала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окре |
он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцим |
е невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Ср |
до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати |
урчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, |
баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није г |
Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Х |
м, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, ју |
...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> < |
анићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека послуша војвод |
и су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </p> |
а на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она |
влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тв |
рагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уокви |
шити један другом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и |
вој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љу |
та шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и пр |
епавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се х |
што шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати! |
p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} |
се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се т |
и.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са сво |
и момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало |
бојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто |
S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нест |
икад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и наша |
да пливаш по њима!...” И превуче ножем преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио д |
говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је |
и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него ст |
т, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху и |
поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања |
о се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико го |
Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које остаријих.{S} Све |
до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — з |
p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. < |
о очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговор |
дан пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у друж |
јпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видел |
е ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе |
је истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми |
к да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S |
ш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p> |
о се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти |
то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва |
јка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у ку |
и на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S |
лед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Ње |
рце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а с |
не? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! |
рого.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах |
> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молит |
. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> |
и ја имам бога!...{S} Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... |
{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе ј |
је си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два |
лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гле |
р ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?...{S} О, не дао ми мој бог! </ |
> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране |
ма црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда д |
unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса |
лазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вел |
а.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала |
крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p> |
. </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ у |
— А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћ |
ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> <p>— Море, |
ишта не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао ку |
..{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И |
нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} Збогом! |
радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> |
вих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две годи |
пуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи |
пет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и |
се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима, између којих овде-онде провириваше |
Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле |
е може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Вој |
. </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S |
</p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и |
ружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша |
> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се с |
рже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати! |
д сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и цел |
.. </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. |
бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегл |
то је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S |
лађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и |
рекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам умор |
</p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити |
ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Н |
м!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже |
јдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>С |
> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буд |
S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p |
се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, а |
оломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче |
м потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се н |
јајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви у |
, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па |
ко ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он о |
S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} |
род и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу и |
не муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор с |
довима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зек |
...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То ј |
дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити |
м да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни |
а свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећ |
бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} За |
велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране |
родове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва |
е чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не помињем попове и мн |
се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> |
И погледа на небо. </p> <p>Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси.. |
му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађа |
ло: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и ш |
ени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?. |
досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је п |
ту ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обуз |
леди; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе у |
х се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти |
кија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. |
дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само |
као пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао |
у селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: |
му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо |
у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш п |
Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи |
а. </p> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, би |
све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и такви |
може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што |
/p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радост |
. </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш |
свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговара |
дне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да ми је да осети! |
сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде |
е!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас је и мање, опет би били јачи!. |
а твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} |
попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а |
нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече |
и пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу |
>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео сам |
и... ђаво га знао!...{S} Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну |
.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан су |
и разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p |
о се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </ |
из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је си |
кући поп Милојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову |
јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој ка |
чудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да и |
видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се И |
ва... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики боје |
у његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће. |
. </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда пл |
нима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на |
{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и с |
</p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је м |
е спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место.{S} Он је |
то га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он н |
озвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} |
<p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже |
Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу о |
Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </ |
ног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему |
е речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Ко |
е шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме уп |
узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже |
издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не |
еху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. < |
смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрт |
е.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — гов |
надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p |
/p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикнуо!...{S |
шао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p |
p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Није добро.. |
> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — ре |
еч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p |
<p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука у |
виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу. |
<p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> < |
в и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јел |
како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Ива |
гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових... |
ра, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћ |
ође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!. |
шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући |
нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање. |
на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кро |
о ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, |
тари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти |
<p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p |
о се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p |
аједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Од |
стрви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу |
} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао ј |
! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S |
p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не мене!... </p> <p>Он поз |
тиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта г |
и!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? </p> <p>— Како немам о |
ни да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваз |
</p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена |
</p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </ |
А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима? |
ће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Т |
леде.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не м |
за јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица |
е је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у |
шљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — |
} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али |
а; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грли |
шке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А |
> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </ |
у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку |
е остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како постаје други, сасв |
apter" xml:id="SRP18963_C1.6"> <head>6. ПРЕОБРАЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто з |
на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше |
намењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо |
бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. |
и да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колуто |
а би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штук |
е мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?. |
икнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте пос |
аните! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разг |
жи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </ |
авану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он с |
чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обријан |
p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би |
ну. </p> <p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Слика |
ше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Ј |
ајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече |
у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </ |
Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, |
p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; |
од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не |
ред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наје |
ад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> |
погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се ус |
небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже гл |
о, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за пиштоље |
Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p |
ведати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ног |
и дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој страни у по |
говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриг |
емој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S} Лакше би ми било да ме метнеш на |
би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!... |
азладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> |
и провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати |
астави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{ |
p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мис |
У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекн |
. — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не |
Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих пор |
Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!. |
мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што |
, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића |
причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сам |
S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледа |
ин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати |
... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја с |
и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа |
је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно |
сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи! |
лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, пре |
— Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} |
у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер ниј |
Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер |
врзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека н |
приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — заграја |
е као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да |
У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкају |
боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> |
ко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузе |
а био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали |
умбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све |
љук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један |
икну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по р |
тово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био сво |
>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p |
дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свак |
.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} |
е главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухо |
<p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да в |
између неба и земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци закли |
ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти |
онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог да ј |
ом.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обич |
дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} |
Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуц |
се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинц |
е разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци прен |
омка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе |
>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком неж |
јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме |
а право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каж |
па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— |
је могао ни назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе к |
овом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме |
где никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. |
ј вољи изабран за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одреч |
кну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено |
кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!...{S |
ишта, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио и |
— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p> |
! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. </p> <p>— Иване Миражџићу |
у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело гл |
свану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из кој |
е него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. |
те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за дано |
не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету |
{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> < |
лекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело неколико година живота... |
Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни о |
p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </ |
повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однело не |
ка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зг |
родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душманину!... </p> <p> |
о се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива |
и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци ма |
с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нек |
</p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Али н |
ић ми је поручио да вечерас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам от |
.{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину |
и ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?. |
пустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је бољ |
а кад је дружина овако добра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако пон |
а у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде |
е грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. |
ећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље |
тим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадо |
и Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они |
нио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> < |
у се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Со |
ећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— Као |
навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подина |
вати оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се |
то доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>И |
..{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!... |
ванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} |
м ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p |
<p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то м |
ј мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмет |
ad> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да н |
је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од |
Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа ниј |
нахији...{S} Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све |
Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов! |
не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— |
опот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници ста |
Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види |
p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, по |
није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, |
ну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> |
и дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са с |
/p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљ |
теде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје п |
тадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} |
кивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од х |
крете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p |
не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има |
аше тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта? |
е дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беш |
обитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је |
p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступ |
реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си о |
— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Ха |
је ли довољно јака, па викну: </p> <p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освес |
ра. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман |
и дружина поздравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алекс |
е он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — |
к, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — ре |
а његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му |
ше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} |
моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нек |
недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </ |
тово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде м |
</p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни |
<p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, хар |
} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала |
ло ни овде преноћити право вели ђедо! — привикаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слут |
ше ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— |
е, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— |
</p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја велим да бисмо пам |
</p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> |
опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако ис |
ако се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гри |
о...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Доб |
дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Поп |
гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастр |
е даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси ср |
а беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи изм |
тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то |
одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под с |
м.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева р |
ва, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у |
танку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако |
, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јо |
јо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепље |
{S} Маринко клече на једно колено па му придиже главу. </p> <p>– Лазо!..{S} Лако!...{S} Лазо!.. |
вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и ди |
и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Је |
Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Але |
нковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гу |
био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним |
еп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Ј |
е не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати исп |
е даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S |
појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и по обичају затражи благослова, па се онда |
> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко! |
аринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p> |
ра. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи |
</p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! < |
ампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога н |
инко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић с |
ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са глав |
меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани |
е таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога з |
ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> < |
ко, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на ш |
/p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једн |
и овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо |
више да боље видиш!...” </p> <p>И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па ис |
p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нан |
ове неопојане гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p |
о остаје!{S} Праштајте!... </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p |
је био?! </p> <p>— Нико. </p> <p>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p |
риђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики |
стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p |
</p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми д |
левају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} До |
</p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </ |
тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита |
а још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p |
<p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагр |
ја беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. |
су веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита км |
>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. |
— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаган.{S} Баци погле |
ноги други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— |
бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бо |
амо ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуш |
зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока |
ди стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми |
— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p |
ећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!.. |
.{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те |
крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — |
>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p |
пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му п |
страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљеницима, које је Зека гонио. </p> <p>— Па, |
...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} |
ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је |
добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра |
тно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прси |
Говори!...{S} Говори!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{ |
и виде Јелицу где краве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече |
да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну |
} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— А |
и, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је стара |
Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по |
а на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке. |
.. </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате! |
и-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Стан |
одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— |
њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Т |
дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, п |
ед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p |
p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Нас |
p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица поч |
ке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У г |
смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави |
> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се |
е те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја |
би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухват |
Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако к |
д дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „С |
!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на дру |
} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се |
, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога ст |
димо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као |
е нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и веш |
} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S |
{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се т |
ично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу |
— викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на бе |
оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субаш |
Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и |
ем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> |
ин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим |
ему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од |
е и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — |
но право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Х |
... не браним!... </p> <p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p |
ем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— |
ач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде |
ар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па |
н је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!.. |
Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: |
попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Д |
воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се |
ек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Ме |
Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! < |
м док не затрем. </p> <p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе х |
p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повик |
{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} |
обратиме!...{S} На посао! </p> <p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Ма |
ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули |
ао да није малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. |
овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве ст |
одрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам |
а видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, |
не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} |
у. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе д |
ак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p> |
о теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно ш |
зи твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поште |
братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за т |
овом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му помогну, |
еде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи памет |
Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу ње |
е већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! |
проштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није пита |
своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напос |
о бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се |
у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Јед |
толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако г |
. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи.. |
моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо м |
о се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разго |
домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: же |
p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко г |
ав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но |
ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као |
ије. </p> <p>— Ја, ко гракће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају |
p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они н |
кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А |
а срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И |
.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љу |
Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су |
и: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се |
> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одр |
рсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и по |
здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погле |
...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упут |
ече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па |
и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што |
истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p |
ега мрзим, и дабогда му бог био онолико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> < |
теља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} К |
а. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут ст |
страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријате |
ро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ с |
уван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уваже |
вију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим |
зи нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... |
пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} |
око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и мет |
скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто глед |
S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... |
ване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{ |
ш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви с |
огами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти ј |
ао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи |
е то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Мираж |
адост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одг |
детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што б |
ио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, б |
у. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа |
. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло |
ед Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као папер |
ндија! </p> <p>Маринков му глас зазвони пријатно.{S} Он застаде и погледа га, а овај приђе те м |
Али, кад му зазвони глас Маринков онако пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и ру |
дни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су |
идјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Ла |
е Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, загрмивши да одјекну оном пољаном: </ |
а онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, |
зи ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... |
акнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле. |
о је правце колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао ј |
. </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p |
ју?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч |
<p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} |
ead> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера изм |
а!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети ништа, о |
иједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> < |
су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кућ |
јица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изрод |
ају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био погле |
тно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. < |
журбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Ми |
његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S |
уднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се дог |
кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Он |
Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дош |
ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не |
ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче о |
Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </ |
на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „П |
а рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза |
једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић в |
о свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце биј |
ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не |
бога. </p> <p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави сто |
љубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаш |
ошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и |
беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили своји |
</p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се корист |
о на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, |
</p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала... |
е Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спу |
је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Цр |
жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти з |
са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљ |
p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук |
тојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не |
p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. |
е Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди.. |
p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... < |
чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> |
p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми т |
ва своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јели |
не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и |
ник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која ће о |
е избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле |
век не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јако |
м брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се р |
<p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам |
сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је |
<p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} |
.. </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— О |
кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— |
ити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предом |
даљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они обор |
ило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </ |
е, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попин |
буковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} |
ом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па |
Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих т |
да га види!{S} Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— |
аво прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?.. |
>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чу |
х је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мај |
е у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окус |
</p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и |
Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку с |
ован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, |
м, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зе |
пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је |
мам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, З |
тадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме ов |
а коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S |
} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али |
ише под његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Он |
Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрп |
мо да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што м |
емљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— К |
та Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> |
болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, му |
гу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се извр |
>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> |
сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>С |
ј прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер с |
страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек в |
е ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред сво |
ети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопил |
упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око в |
пска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно п |
{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као велим: с тобом |
.{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они |
викаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара д |
и, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и моју њ |
видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева см |
ана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То б |
. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} А |
д које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали |
д сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> |
...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти с |
покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја |
кушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ |
рете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} |
е посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </ |
ше остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га је више |
ета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање. |
паљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је |
назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не |
анице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа ок |
зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он с |
рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега |
е богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се ма |
. </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече |
стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог |
и!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ из |
прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице |
је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И |
ите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем |
пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, |
цу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p |
м, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да |
— рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} А |
ружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигош |
тио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само н |
S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <div type="group" x |
богом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је |
ко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Шт |
и право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе |
, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар на |
ни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише.. |
ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече |
читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Зна |
ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... |
<p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p |
м куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} |
ше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И |
е и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек |
од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана. |
а. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала.{S} Место |
ама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити вена |
иште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме |
>— Да је било веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, бол |
а се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не об |
ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit="subSection" /> <p>И Ј |
рвог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p> |
ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекива |
.{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива н |
p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини |
и трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, |
идети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} |
S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пре |
ше турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... < |
ављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — бе |
ли је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; је |
гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и за |
И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасност која му је |
о божје доба дана; али му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али ни |
дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, з |
говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити |
У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је |
} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> < |
тврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричати од почетка до краја.{S} Они сл |
/p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади пр |
епо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао |
те, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој |
p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. < |
ван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </di |
хово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Ст |
надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бе |
</p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>З |
нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете |
ико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час |
данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. |
ајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше н |
/p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила... |
копа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти так |
један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар ни |
И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово |
> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало |
опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће је...{ |
кле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиж |
и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> |
притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па н |
p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми |
хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда пре |
еколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И з |
/p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је д |
p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо с |
, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, |
огом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао |
еби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; |
</p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>М |
p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, |
авњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити једа |
S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Са |
в тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и |
на овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо п |
у главу... </p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, |
ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушк |
стрла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} |
.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слобод |
е већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. < |
илаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p |
три оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{ |
их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, |
едо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, ба |
а. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у њ |
Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче |
</p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучен |
сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му |
кса. </p> <p>— Дајем. </p> <p>Алекса му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости. |
/p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним глас |
Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну |
ука нож... да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Ха |
.{S} Асо!... — викну Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се |
! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узима |
да беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше на ватри. </ |
л̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најпри |
њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је |
већом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги |
Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p |
па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се некол |
тим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво |
дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце б |
н му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви п |
је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвал |
дуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом |
ка му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>П |
и Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и ср |
: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цу |
срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Ми |
p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} |
ше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; |
.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{ |
лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једн |
си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко |
ичког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп при |
p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши |
ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума пр |
сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко |
, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} |
је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се |
p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— Еј, |
место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало |
и. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његово |
Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети |
иди, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како |
ction" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари гр |
> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви! |
штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Ту |
S} Код њега затече Маринка где му нешто прича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — |
че субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А |
је отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српск |
— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам |
е и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> |
! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да ми падне ништа на п |
знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми х |
— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. |
данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. |
није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— |
приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише га опет. </p> <p>— Не може |
ирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за гр |
мбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> < |
анко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за |
именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да |
ам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је |
да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{ |
ла!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове |
} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!. |
га окупише молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имал |
} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p>„А могу |
ека истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, ок |
ислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — у |
Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, |
задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуна |
његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гле |
авно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станко |
> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и з |
пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружин |
жи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био са |
а... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као ка |
питивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> |
је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га ј |
, побогу?!... </p> <p>— Да је и мени ко причао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и одн |
ерио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, а |
а шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча ка |
има распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Т |
ше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао ја |
/p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>К |
око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Ива |
ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— |
па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, и |
ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву |
</p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добј |
...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — ве |
ић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам |
к да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их |
ре — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, |
душманину!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега |
у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише |
а свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар ниј |
причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече м |
Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из ста |
ог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, је |
вију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала к |
Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече |
јко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу |
етн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су так |
га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Тв |
ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много |
{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да бран |
-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p |
реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> < |
вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши прип |
лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, о |
у би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико |
и. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> < |
дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па |
анесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет дале |
тићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} |
, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p> |
/> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник |
ало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> < |
о говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се |
и као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S |
ри... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици |
аса и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и нас |
<p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан |
ци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост свој |
е забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме |
пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово |
Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека |
— Да га нађем! </p> <p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{ |
узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупи |
са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пу |
— рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим н |
!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Завр |
е.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Гос |
рло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва |
p> <p>Попа му очита молитву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — ре |
оном милином која га беше обујмила при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се раз |
<p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру |
врзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жив |
> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе н |
ана.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос. |
ојко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чу |
. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види |
лушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p> |
p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у |
ка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Лук |
гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко |
/p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више |
ћом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши п |
ори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло она |
ку Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се |
/p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> |
ди ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренут |
шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да |
<p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станк |
аљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p |
шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим свато |
јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, кој |
а ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га |
, пријатељ, да је прави јаран, он не би пркосио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; |
а да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притр |
осподујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </ |
лио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш как |
аше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголе |
она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{ |
тића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише да дижу ус |
.{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од н |
поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки |
јеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више места |
...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — реч |
нпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} |
ко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало |
ослао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем |
.{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што до |
же и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, |
p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> |
</p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — |
!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена |
авлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешк |
. </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све в |
како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, д |
<p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зра |
шући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, К |
о беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим п |
. </p> <p>Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је п |
немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— |
опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падах |
илош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— М |
знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрх |
га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— |
се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} С |
пали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом |
Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лазарева док ми живимо! — |
заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада с |
</p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Лепо подли пода ме!. |
гне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p |
субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је на |
p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... |
p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже рамен |
уша... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, |
S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} В |
па колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </ |
<p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валови |
ови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSection" /> |
ед темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак.{S} Она погледа к |
дове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} |
избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живо |
гић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, в |
кати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> |
а га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не зн |
ицима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Г |
ест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш б |
ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Н |
к и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана.{S} Он је видео лица |
ривено облацима, између којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потут |
а бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо је |
и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како |
<p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p |
али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жен |
је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осе |
аш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слу |
{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га оку |
ди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </ |
ћ се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> |
ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не |
огледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то |
она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те пит |
} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Е |
нку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без |
летели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p> |
у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S |
као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко |
еку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, |
Ивана и она два гада!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја |
сла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} |
. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав |
ден стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Ста |
S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте с |
едао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Сто |
гова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо ш |
у поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа оз |
ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Београда...{S} Војске има много, али то ниј |
навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и г |
ућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим |
сто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго него да |
уку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S |
оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрве |
.{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да |
S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти в |
јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да |
{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја |
једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је |
у врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— |
тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменил |
{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>В |
а те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му д |
те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је |
и причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му |
е. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у ун |
те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> |
у пошље Ногића. </p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу |
коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге |
чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p> |
и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је |
и његову причу недахнимице... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна |
слио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузам |
очекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прође глас да је барут закисао и да немају ни зрна сува |
ње што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не |
подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она |
p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> |
, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натег |
<p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </ |
} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он са |
ватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спрема |
то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми |
> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изговори: </p> <p>— Не вала |
м: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше виш |
.11"> <head>11. МАЛО ВЕДРИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} |
етно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше |
ула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло |
диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p |
...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори г |
ет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема |
екивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо ви |
> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> < |
асела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Ст |
</p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је осврт |
_C2.6"> <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Су |
као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, |
е; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета г |
је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гу |
е сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не |
има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што |
Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да |
а недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш |
а ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{ |
p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који и |
и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се б |
?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза гр |
p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Ал |
. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каме |
арска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи ов |
<p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу н |
дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад |
отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> <milestone un |
гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова б |
} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као ш |
емпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по ду |
еоградски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се |
му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен |
ледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали |
смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не |
аш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње |
за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар |
... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринк |
смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p |
>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p> |
врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан- |
је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— Зар Лазар?! </p> <p>Она потврди гла |
ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не |
еко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио |
Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако беху прокисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној з |
ари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не |
људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут стар |
.{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у |
ter" xml:id="SRP18963_C1.14"> <head>14. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; |
p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оно |
> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући |
ек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Си |
, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је |
ти?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинит |
повску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота |
јдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече пр |
огло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелиц |
ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, |
акву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> < |
-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, он се |
његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које |
ко бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и п |
ао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити ш |
ић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Нећ |
и ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила |
3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекса и Петра већ више |
га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{ |
4. ПРОКЛЕТА КУЋА </head> <p>Јури време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечно |
своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овом |
} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гол |
а, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су |
пити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву т |
. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се |
. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> |
је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је |
вом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и |
жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго з |
/p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере |
проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити ве |
у као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџ |
он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не прого |
сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> < |
м разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи |
ндеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама уси |
га челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача |
дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то меша |
p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово с |
војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су |
аливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући |
ке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, наједанпут...{S} |
Јелица.{S} Видећи мајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија |
ло напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му е кроз главу... </p> <p>— Побратиме! — вик |
диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљив |
ао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на из |
S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипе |
рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... </p> <p>И ко зна где би |
око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му |
Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету |
л̓ не испусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути |
више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар кр |
цу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Гл |
е лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div type="ch |
аг као млеко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар в |
И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу |
ад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Мог |
па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p |
лави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На |
оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као |
живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Н |
, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико |
суто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао |
гову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — у |
га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Кл |
ван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!.. |
</p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише па |
.. </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} |
ло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земљ |
рбинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и ко |
едини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стад |
че и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> < |
коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад игра |
ао смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... < |
ве... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!.. |
сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром н |
овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притис |
ораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. |
лотун му не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Па |
ави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што |
... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S |
т загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаш |
није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редо |
љавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо как |
на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јо |
е у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, |
био бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше |
на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} |
Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далеко, далеко за о |
промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и |
пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. |
/p> <p>Па као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже пр |
p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. |
мен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми |
оје те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p |
/p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић |
Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава. |
<p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— З |
.. </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. |
моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми з |
Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p>— Кажи Маринку нека дођ |
p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> <p>— Иди кметовој кући, па му кажи |
гледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају |
је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „о |
ити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била |
— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зубе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па |
не влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи закрвављене. </ |
опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе |
</p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је |
је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко с |
и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну |
вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руко |
о и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљи |
ти да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много требало |
ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео |
а зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па ј |
наштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам |
они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије |
и; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их |
она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару |
се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Кр |
..{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он ви |
оге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па |
их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица |
о.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> < |
ана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд |
г доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! |
е смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим с |
— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати |
Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма |
та благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногић |
p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затвор |
Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде н |
иш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљ |
раге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и бо |
сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па оп |
Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — |
. </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... </p> < |
у као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. < |
н, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} К |
. </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} |
а тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало.. |
: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли |
ли коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... |
кад ја нисам боја био док мало ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— |
S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни г |
!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбил |
} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазар |
..{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе |
урјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, с |
ејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још виш |
то му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што сев |
во. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и |
ци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p |
вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може боље б |
њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раз |
р се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рик |
јајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пр |
да и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас ја |
> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. < |
се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мил |
ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој |
аш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за р |
језик не вуче.... </p> <p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта о |
<p>„А могу доћи просиоци...{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> |
ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Ш |
је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељи |
летем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предак |
благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка |
рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} |
јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити гла |
да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— Велимо!... </p> < |
је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подру |
> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у жи |
андило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи п |
} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спр |
и истину!...{S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати |
т и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом про |
p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једно |
Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше |
учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </ |
</p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!.. |
{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, |
..{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!. |
у тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам |
ти што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на мест |
грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је л |
<p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} Она је волела С |
угом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивањ |
ланине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану х |
причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто са своји |
па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јав |
— рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А т |
заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули.. |
ем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошниц |
/p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће |
, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије |
е, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Вазд |
/p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Ла |
би драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, |
и у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Ср |
има од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јун |
морам најпре моју главу заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, |
сића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црно |
ет Јова боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса |
почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, ко |
ће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера пла |
чеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао |
ма који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и |
— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, |
разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, п |
ма то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда |
па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Т |
ричам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!.. |
ује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Милоја дату ств |
нака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него по |
{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, ви |
правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} |
ла баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није п |
S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која би му |
овући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, |
у Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он п |
е и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш о |
о је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, |
Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по кача |
вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је |
о, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зла.{S} А она је |
овалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли |
нио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{ |
Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи не |
те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па пође. < |
узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћупри |
ом и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна ја |
</p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— И |
тићу!...{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите нар |
S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је л |
ме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је |
цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета |
S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. |
>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћа |
који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи неће, а да за њега не запита.{S} Пролазиће бегови |
слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов |
у: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — |
им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих |
опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по |
синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших глава!...{S} И о |
...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је би |
а... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је |
<p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честито |
> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!. |
бива друго! </p> <p>Он затресе главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p> |
цкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... |
им отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грехе. </p> <p>— А гр |
рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одг |
иташ? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише им |
животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, |
, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор |
ли чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се н |
заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па |
свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} |
} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало |
са махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p>Лице му беше жуто као восак.{S |
осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} |
уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша |
танко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу кад замр |
мене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> <p>— Не м |
а, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је |
а је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он сле |
и рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Не |
мећу.{S} Две му капи кануше из очију и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мо |
Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> <div type="ch |
премаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи |
apter" xml:id="SRP18963_C2.9"> <head>9. ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости. |
рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Д |
шта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се |
иражџићу, па му поручи да не долази.{S} Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p> |
вати Милоша...{S} Како да му каже да од прошевине нема ништа?...{S} Ниједна паметна мисао да му |
добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда |
еч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазар |
{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће |
у се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он |
није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као д |
</p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки и |
нити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци.. |
је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отвори |
!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју |
је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст |
<milestone unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дош |
евши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је к |
им црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дође.{S} Прекорачи праг и назва Бога. </ |
<p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прошло је неколико дана од дана оног окршаја...{S} Стан |
морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему је само садаш |
де у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашниц |
ука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ћ |
</p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се |
аки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио с |
рмопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски |
зби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли на |
Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка бе |
смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука нож... да га закоље... </p> <p>Људи прит |
рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p>Иван, опет, пошто је видео Алексу, ника |
под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби м |
е њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачит |
је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам |
Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, |
аху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибра |
p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу |
ко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> |
{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, |
целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Маринко. < |
Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где ј |
побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако ист |
и меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их прими |
ориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. |
учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци про |
у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена к |
х му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турч |
етила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио.. |
} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p |
оћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја |
иц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепе |
рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{ |
ибић, где га је прихватио, играо је под прстима његовим... </p> <p>— Милошу!...{S} Еј, Милошу!. |
> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом глед |
осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би п |
ке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове.. |
е Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку |
о Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруш |
ана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S |
Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати |
, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем с |
пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Поче |
<p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирн |
овора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у |
собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мр |
<p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Ни |
ста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушт |
део је како звезде бледе.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све румен |
Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те |
са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сил |
оћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! |
p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p |
на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде глед |
не, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕС |
Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и |
то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!. |
олештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитр |
{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у |
тљај. </p> <p>Попа наже, па кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, |
ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на док |
аш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему |
нко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас |
ши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храс |
м одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и |
читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њи |
Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да |
е је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљу |
нити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и |
укат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је |
<p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде |
/p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> |
на. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није |
подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? |
о је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом |
стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се |
тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Сим |
</p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама ка |
га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну ша |
е, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макн |
о да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде |
p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не |
е оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубим |
еђају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом |
инити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. < |
и и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на л |
..{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи |
можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можем |
да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, б |
да!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе |
дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој ср |
се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови св |
а месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови |
сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он |
је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он |
а је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се |
(дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је слу |
ко да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се. |
замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до ј |
да, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; |
м из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у |
ти живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену г |
Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека г |
/p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учи |
ратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, |
ретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигош |
и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам |
баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге посло |
: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намуч |
{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зе |
рзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хај |
Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри |
би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вел |
и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио о |
ваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао |
Или ако је ко баш био веома љут, он је псовао „душу”, „паприку”, „врежу несрећну”, „крв матери |
било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом из |
ни ината, никад вике ни галаме; а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни зна |
че!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка стр |
..{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p> |
мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. |
ан. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човје |
у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} С |
е листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни |
пет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве ј |
смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, сме |
њивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се |
з околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену ли |
ез месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </ |
ани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} В |
; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека с |
о приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до крун |
шка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почел |
тужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} |
estone unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахи |
западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам в |
тницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота је да к |
</p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци наг |
Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповед |
напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p |
е, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар |
ића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе ди |
ТА БИТКА </head> <p>Освану дан кишовит, пун влаге; небо беше претрпано мркосивим облацима, који |
етар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво т |
ека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде низ дубраву... </p> </div> <div typ |
unit="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, у |
није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, |
те ли кадгод покушали да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи. |
у...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напре |
са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> < |
арушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а |
</p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} По |
нији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, |
</p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{ |
кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже к |
спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, |
шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, д |
пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено стано |
Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Нем |
гледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад о |
од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бога — без бога, |
е никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајме |
то брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и |
ли сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Диј |
ет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну си |
чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Ш |
у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе н |
е за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао |
него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на кућу Алексину: </p> <p>— Вал |
сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p |
ратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али осве |
у, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!.. |
узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице |
но обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао |
ваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али |
ком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али |
си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће с |
Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p |
јвише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна |
адеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упи |
кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао п |
т.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Доб |
миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и ч |
о чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу |
А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без о |
е Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеш |
а!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну прегршт. </p> <p>Маринко напуни дуванкесу, затим з |
!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ја кметујем...{S} Па лепо, |
и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запет |
таде молити, преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} При |
више да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. < |
ило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је п |
виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p>Ста |
ром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А он је з |
кри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом ор |
ода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, сво |
/p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти же |
кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлиц |
али: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже |
р се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И |
.. </p> <p>Коњ заигра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. |
бљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо |
Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} |
сти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зел |
Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се |
тољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, нег |
давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p> |
образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. |
су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> <p>Али... наједанпут застаде... </ |
м овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђ |
Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, |
ивоту останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Ника |
маше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... ст |
колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скине |
чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би дознао? |
!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао |
ита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p> |
рата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p> |
Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад с |
бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> < |
и ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој |
зар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSection" / |
<p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} Нећу, пол |
а поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко б |
<p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искоч |
клетва ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише |
{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди |
о страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> < |
ма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његови |
жна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да |
се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p |
но... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста |
жећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: |
га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже |
се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— Т |
је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опрос |
докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали |
је као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини ш |
>Пође пешке.{S} Наједанпут зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође |
ри!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчен |
и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— |
му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше би |
је чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S |
чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловољ |
јени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карак |
/p> <p>Кмет беше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} |
али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шум |
. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Д |
им, значајним погледом. </p> <p>— Други пут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> |
а!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p> |
ад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити |
и га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — реч |
људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p |
/p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} |
>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — ре |
очим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!. |
ко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не б |
, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи |
у турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од |
<p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! — виче З |
ити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! |
се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облил |
еста, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Ук |
елео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ за |
борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало мног |
а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здравље је боље напред |
ика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} А |
запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села. |
p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима |
зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад |
језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и |
дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! |
ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Зн |
ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више ни |
нде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... |
д им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе |
астати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се ве |
и његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада дес |
. </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </ |
е од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живот!...{S} З |
</p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад углед |
па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видј |
камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно |
ном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим панду |
ћа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Оном |
Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Д |
Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с |
аш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> |
толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко у |
спали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. </p> <p>— Ех, бива, ово ваља!{S} О |
че Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао! |
ву, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, |
лаву, па је баци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарев |
је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у |
дала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га ј |
лон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је јед |
е чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина- |
по!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти |
. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; п |
риво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаш |
рави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен |
— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му прича |
</p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S |
сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једн |
га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очим |
плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p |
орба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. |
ак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, с |
астајаше овде-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања на |
</p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозниц |
хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} |
ошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинил |
е нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева |
истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса |
је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећ |
по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груд |
равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њиву, пашњак |
p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица |
а проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступат |
S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. |
.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити |
на ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... |
.. са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? |
авао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају ср |
Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог |
вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошан |
е како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их |
тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, |
} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <m |
за зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај |
ао да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Б |
тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па |
<p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака п |
а ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну |
уга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси |
х. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p |
. </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!.. |
дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од бар |
сте и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни в |
и и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде од |
>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, |
в нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p> |
е предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешт |
а видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> < |
а совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, |
ју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом разле |
играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко |
и с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очим |
корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type="chapter" x |
... њега и оног до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица за |
сто где је посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра |
знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене |
оји је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слуш |
{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је |
, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... < |
Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а д |
хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не |
пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p |
мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!.. |
и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Стан |
И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се |
е он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би |
<p>— Видео га мој Лазар...{S} Јуче је и пуцао на њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ |
о другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беш |
усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као |
> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја н |
лони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разум |
.{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p |
азио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много б |
ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, п |
то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, ч |
/p> <p>На неколико корака пред њим поче пуцати грање, као да неко иде.{S} Он диже главу и виде |
. онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} |
о се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се зад |
на; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом из |
</p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — уп |
трић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели |
p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто руме |
Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>Н |
е пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав до |
само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — ви |
роби кроз дрвени кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде |
е.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ гото |
его се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад изнеше печење, Зека изве |
.{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— |
на Журави.{S} Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{ |
а то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и |
звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор. |
ође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забу |
мејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с |
о све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је |
емреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </ |
сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он п |
давно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како |
е се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на пра |
p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп г |
потопи... </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се |
тим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска. |
их другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му |
и су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега пон |
јдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} |
јури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао |
ика и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од о |
кије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. |
кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај ко |
з својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишља |
опећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> < |
} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и ма |
Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи |
горети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потр |
ена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се в |
глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наст |
турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S |
че упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњ |
единцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбр |
} Кипело, кипело, па прекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сва |
северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, н |
ватру, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — у |
живеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник |
Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин |
себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар |
првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха |
им гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </ |
време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свад |
ти хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се |
н, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљев |
што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од гл |
есетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погл |
ане...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, по |
ашне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде м |
..{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде! |
е била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само |
туром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро |
о добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири |
/p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! < |
ти... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} |
<p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се |
одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> < |
н не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао оне страш |
говорио.{S} Говорио је више од наперене пушке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. |
же пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Мило |
ног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослуш |
освојио... </p> <p>Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> |
чанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се по |
— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић ш |
и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек п |
е сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S |
— сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} Ја бих га лепо зубима заклао!... </p> |
ку скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако ј |
с ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се |
и нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} |
ропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше |
с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страш |
и да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! |
би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— |
То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, д |
ицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црн |
Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вред |
коше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Зав |
воје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара ск |
Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем ца |
а. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пу |
им!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан о д |
а? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим |
<p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано з |
у их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на орозу... </p> <p>Турч |
еш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — |
сне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!... |
овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p |
шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само је |
. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврза |
ину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и пос |
} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж |
дела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару сп |
и какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрч |
привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се ко |
озорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хај |
чки Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јов |
осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина с |
ца.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— |
ошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико |
у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу с |
И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим ко |
И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута |
лош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од |
p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лен |
, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква г |
ако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да ј |
а он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе |
у, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p |
езати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски вр |
S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти н |
у одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладн |
</p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак |
опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј, да бог да п |
падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Т |
те човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамара |
</p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гон |
<p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа попово |
а га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено ли |
А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дук |
ове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим |
ци — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци прит |
о што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле ду |
<head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара |
љу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је смести |
ка равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против то |
Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И |
а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи |
<p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није |
у, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цвр |
гданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукуруз |
више осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче т |
опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на |
е неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало. |
с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{ |
звучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не з |
ter" xml:id="SRP18963_C3.13"> <head>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али |
а што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... |
ца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју уда |
је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда |
а сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђ |
} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни с |
све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шуми С |
евцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помо |
стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и кор |
и... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да б |
<p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече |
шчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти з |
вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите |
p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> |
прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се чов |
S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? |
као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он |
и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта |
ра. </p> <p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја |
рви весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутр |
а да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, |
{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је |
како око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лаза |
шта ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити |
оста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веру |
.{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући |
е се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Т |
протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори глав |
јаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално |
еле сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је |
ромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутр |
сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засави |
нут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реко |
други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>С |
ети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, |
!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Ту |
је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума |
<p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих |
ра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку запо |
..{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! |
Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим другови |
н му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... |
оже беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим ову двојицу; због |
нију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка зало |
а? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> < |
и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се |
xml:id="SRP18963_C2.6"> <head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани поз |
судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био |
Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упит |
Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом поша |
њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек о |
као гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад А |
смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско |
ек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, |
изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га он |
ви и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, неш |
— рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине ре |
p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда! |
него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити |
> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче пр |
Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће |
јводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет им |
е рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, каза |
р среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да ј |
п озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбуди |
<p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше н |
Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p |
у до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p |
>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p |
а отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије гр |
варити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди |
елу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао ј |
е како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинит |
логаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења. |
.{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми |
њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истин |
че, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, п |
чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чуд |
де од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде |
>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што најед |
све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором |
. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, |
тише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Б |
о у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је д |
по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А куће |
мти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> < |
ти ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И к |
ја!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! |
<p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам |
</p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зек |
асла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљ |
ван. </p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> |
!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам с |
мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је |
рче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду тв |
дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет |
а им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и |
<p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p> |
евољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Си |
ресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба |
<p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети |
окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке п |
ни се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш |
Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — |
дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа |
Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи. |
.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} В |
па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с |
<p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити рас |
.{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветро |
етно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од т |
да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да сел |
и је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... |
ке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи не можеш? </p> |
д неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупил |
пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него т |
ар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико то |
ати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? |
Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећ |
а под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо |
одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То б |
га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p |
нко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! |
p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече |
а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А ш |
ком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како с |
е мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шт |
могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених |
му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ет |
лену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници |
S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које б |
ан другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса |
>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> < |
е од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћ |
о. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом |
и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а једна девојка!{S} Баш ниј |
и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекну |
главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био ср |
о касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однес |
>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Ми |
погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} |
приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом ме |
у ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка |
рче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Ста |
страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да |
} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти |
своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станк |
о на њих нити они на кога...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са свето |
радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... ко |
н, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> |
а као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— С |
<p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несре |
шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... к |
на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> < |
да очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује |
је намеравао да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; ко |
и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... |
: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— |
Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> |
угу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је |
им чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{ |
га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!... |
посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="ch |
па приђе Јелици и загрли је: </p> <p>— Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати син |
у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко |
>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога забо |
инку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти |
у.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја |
те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна |
и јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред оч |
азати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том гово |
НА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Ива |
} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} За |
Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „ |
есело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— |
S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — |
има. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази његовог Лазара. </p> < |
</p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар |
ћи неће!... </p> <p>Алекса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад |
и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— |
епа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину |
<p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би летео кроз голе лужњак |
, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака |
жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запали |
.. </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто поб |
га. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код казана, |
Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Н |
о гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} |
голела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био ве |
и у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као д |
Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни |
е као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала т |
дите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спу |
/p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једи |
ро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињс |
ече! </p> <p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Доб |
је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, подниза |
дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде |
ку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их |
!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши |
а га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад |
Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То |
ешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} Али |
<p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам с |
екао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече |
ла.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад в |
ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу |
у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? |
јводе затреперише. </p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Б |
ратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије бити н |
живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> < |
силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарам |
ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бе |
е бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране наб |
ило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић |
неколико капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукам |
је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била |
усти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и з |
овој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко |
и крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сју |
м нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, д |
Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Л |
ажем братска) кумбара...{S} Један буљук разбијен, никне други; једну војску пресретнеш, а тебе |
без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> |
о скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{ |
м детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Пе |
оче поп. </p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је о |
е као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, |
н о длан — њих нестаде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </ |
{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окр |
} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и зала |
га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} О |
а сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни |
х старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као благ |
сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница га чис |
у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек са |
<p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним з |
мљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> < |
у црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо воће прође Иван...{S} Па као м |
ао да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас т |
ј, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. </ |
на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од |
и си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p |
сео као никад дотле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да |
драви стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{ |
<p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиљ |
ко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако |
м, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струн |
захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. |
еди, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— |
нко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто |
ори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану. |
И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену и |
ако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима |
наш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Ј |
ма се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засав |
на...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунче |
дука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p |
. </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} |
дан храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвет |
се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган |
обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже |
поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турч |
а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек |
ски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и т |
сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Тур |
осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паме |
ојводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то ка |
</p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — |
ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућу |
сни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да их п |
другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Ни |
е укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су од |
ди као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} |
ена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Ст |
p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, |
ше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говори |
ати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и ње |
д кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га је једном, |
<p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла д |
аву. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— |
есео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познај |
напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па данас — е |
ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би г |
еђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви |
речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић п |
емој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори бајаги главу. </p> <p> |
ило онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића де |
есте, није вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </ |
А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај |
p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p |
p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> < |
о „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би ова |
м пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче |
наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и пре |
ли и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p> |
олазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пот |
аш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци јо |
де да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему |
здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази!...{S} Ако буд |
е знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава |
о дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га |
S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек.. |
кса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост |
Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Т |
етало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа ка |
Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе |
ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>М |
асти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чуј |
атељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p |
запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоћ |
ужани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, сп |
ски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није н |
ло као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћута |
зак.{S} Било их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да ту |
ери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иван |
се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ина |
авом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на опш |
.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га |
> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно ш |
азара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— |
ушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет |
ле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он при |
ати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела |
а рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то |
/p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Ра |
ка са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у |
е.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... |
, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави |
му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше бл |
} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> <p>Једна з |
/p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се по |
<p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— |
урчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Ма |
{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А |
опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} На |
а собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га |
> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сут |
ојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рек |
ена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше тол |
неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, М |
из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што с |
змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да и |
нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто г |
био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p |
м голаћима крај једне ватре, па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладов |
и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> |
p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А П |
чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се свак |
ну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше нико |
{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— |
ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диж |
p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S |
па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече |
рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” раз |
и!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по једа |
ај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то |
кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже г |
.{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бој; ако је левентовање, |
опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мисл |
ара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућу |
као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </ |
сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — р |
чао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је |
о неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” |
планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав |
ца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се |
?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што ј |
ршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај че |
о проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: д |
ратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, |
нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи |
...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} Још дана |
да окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и |
p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p |
вца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски ву |
...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— |
око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... |
— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све |
Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... |
.{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповеда |
другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне народа и берићета.{S} |
Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један. |
гинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од гл |
њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на њега зија мрж |
ђен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; |
е све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — п |
о да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, с |
их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том сла |
раћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... </p> <p>З |
— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> < |
<p>— Збогом пошао!... </p> <p>Иван оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} |
шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан |
а погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> |
нама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које |
а. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на |
<p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облин |
ље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... |
>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине му |
ачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови |
/p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— |
љда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва |
</quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, |
у, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S |
де... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div |
<p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, |
то нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се |
нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре |
трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити да |
Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} |
<p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе |
елити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило гла |
наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође ку |
две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и |
</p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне!...{S |
изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} |
косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше |
тлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у |
ебо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И |
о је по један живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, к |
погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type="chapter" |
се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не ми |
розвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! |
слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно кол |
.{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p |
>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар |
слио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођош |
му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p> |
ше; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птич |
ца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва |
{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и он |
се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Сам |
ао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не могоше њиме овладати; ништа на свету не |
S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас |
>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> |
међу њих. </p> <p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељ |
p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им с |
се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, вилице да ж |
ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Мо |
је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту с |
ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И поз |
{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — |
> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? < |
па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Тол |
нути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p |
S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова |
све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шуш |
кој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар |
мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са |
лити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставиш |
> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и |
p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} |
ем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} |
но замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом |
и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив |
баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — |
сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. < |
вом се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Пара |
јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И п |
<p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— А |
Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— |
е као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њег |
може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавин |
Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде Иван...{S} В |
м покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборави |
м.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувег |
ар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Глед |
ећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него |
е и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још неш |
ти на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо |
p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} |
м душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Т |
Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бри |
разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} Засад знај ово. |
и ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. |
ји, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не |
диш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> < |
танка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка |
шка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијеп |
Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не могу з |
нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги аг |
Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе свој |
боравио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Але |
дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар |
проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapte |
<p>— Јест!...{S} Онај Маринко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Ту |
одство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?.. |
че опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </p> <p>А домаћин, гологлав, при |
и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиром |
зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгин |
ај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шт |
радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви |
нати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва |
ка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? |
ила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап |
ету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... |
ала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ни |
ара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из |
м заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега.{S} Ако |
, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p>Она му д |
дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. < |
оше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет п |
{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, |
се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо |
д тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко при |
сам. </p> <p>— Би ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и о |
под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми |
И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Л |
мори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— |
е би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </ |
! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна |
ио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p |
/p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p |
а”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше к |
ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! — викаше Алекса. </p> <p>И Мара им донесе опет |
стити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мо |
кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам п |
S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S |
вас обиђе... </p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А ку |
ајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Сур |
оше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто п |
да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> |
ва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, |
смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S |
руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши |
его Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рање |
S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са |
ођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Ос |
> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса |
.{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— Дакле, ве |
!... </p> <p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао |
Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће |
еће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Ива |
ови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем м |
, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} |
може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!. |
.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде д |
а испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад |
за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привез |
кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало л |
и кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде кап |
рти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу... |
ва изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвој |
евнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{ |
бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Ка |
> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} |
на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам п |
олан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш с |
<p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, |
>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му н |
као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И |
нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао с |
треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не мог |
а велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко |
иш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па |
ву смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ниш |
она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Кр |
Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> |
мо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они с |
.. </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око |
за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два о |
војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Б |
олико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло доб |
— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — |
чи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Ба |
однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — р |
решетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, трин |
— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> <p>А кад забеле зора, |
је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу с |
мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и |
гледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала |
еста на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Уби |
оше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци с |
ље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... |
в умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада |
све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... |
ни људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који |
о.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуш |
и: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити д |
...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена.. |
покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и ст |
мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији |
хвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да ј |
из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... |
млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он са |
се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> < |
лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петр |
> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти н |
тојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме |
Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе |
ући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p> |
е мајку не послушати!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи по |
би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. |
стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p>Јелица отвори очи, па онако буновна уп |
и да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — реч |
убље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} |
..{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао у |
, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева ре |
арина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упир |
ече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па |
Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> |
е? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — |
и око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — |
се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену м |
лену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас |
</p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољи |
— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде |
че: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу |
} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} |
га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грмљавина из пушака |
дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p |
... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— |
Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То б |
жену на разбојишту где преврће мртве и рањене, запаја их и залаже...{S} Зар је једна прича из |
S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осве |
Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p |
е боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и |
е... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао |
е само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p>Борба беше оча |
убови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} |
и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Тур |
лица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, |
Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... < |
p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{S} Гледала је ба |
с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Ви |
} Притрча ватри и запали је, па принесе рањенику. </p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{ |
не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војвод |
са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све |
/p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурено, |
остарину и омладину... </p> <p>Међутим, рањеницима је ишло набоље.{S} Грозница већ беше попусти |
РИНЕ </head> <p>Прође неколико дана.{S} Рањеницима беше много боље.{S} Зека, Ногић и други дола |
беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећ |
е, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Са |
о посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је П |
и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... |
тку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око |
е Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли |
кисли до кости, иако им ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стиго |
они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван |
ше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано |
ијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овд |
идећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватови |
него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди |
шио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од |
е осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долази |
<p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва наз |
арашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, |
</p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Д |
Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрас |
ила и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело |
танко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од повоја!...{S} И он |
стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуч |
аку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи |
м што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S |
о не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној с |
ајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаш |
>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на мес |
>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, |
</p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разг |
час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и |
рушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створ |
не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њима.{ |
мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, виде |
е треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо |
са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div> </div> <di |
екса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гос |
није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком |
— рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{ |
е Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за |
</p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му |
>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан погле |
а... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{ |
их па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> |
а са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано |
и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више п |
мља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он ј |
мен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа |
у све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p |
> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за рук |
смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана обори |
p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад |
Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он ј |
Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто |
глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати |
нком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметн |
тна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> |
е Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лазаревићу даду коњ |
>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од у |
рохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви |
еву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турц |
оћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Милоје окрете |
наумио бусије постављати. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи |
<p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин се |
је ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад д |
у о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. |
је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p |
ира. </p> <p>Нико више не може задржати распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине |
сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од н |
а, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, заблену |
о дијете.{S} Он њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар с |
а се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И |
е овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много п |
наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти м |
ter" xml:id="SRP18963_C1.10"> <head>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али |
х дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи.. |
ну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И д |
/p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко је од нас и од |
S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу |
Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми |
да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу повер |
>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на сво |
И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!... |
11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео ј |
е то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека |
твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— |
Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Ост |
овека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, |
су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици |
баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока од |
ка, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се ра |
а траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени ле |
вно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> < |
ТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врл |
као! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} |
ела допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрве |
apter" xml:id="SRP18963_C2.7"> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и ра |
т и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи |
жје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То зна |
онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци д |
еко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се реша |
уписмени попа постаде дипломата, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма |
овори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде дипломата, обичан ра |
ирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од сел |
пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; ла |
рзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево |
љам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, |
> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с друж |
Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с ме |
на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху запов |
о, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Кам |
лижавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуш |
: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али |
а, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Т |
азила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} |
и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Тур |
} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{ |
оп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. |
} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. |
ме имену пи презимену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, ж |
к небу; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: о |
есити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши |
Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако |
ш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само шт |
путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако и |
} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречис |
а врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели |
ло ножем не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека |
и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илиј |
p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Ла |
..{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Ха |
Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином пр |
лаве ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај |
па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Ту |
доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S |
нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога |
очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— |
, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p> |
сти...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S |
ста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} Натје |
едан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде п |
азговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима |
у те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видет |
— А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да |
дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му |
се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све |
о зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </ |
им како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити |
давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари лев |
— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно обо |
о сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људско |
се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{ |
он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му к |
еху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вр |
се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и у |
е поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је т |
и.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p> |
тице грабљивице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом |
е треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срц |
а рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... |
ко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више врије |
Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без к |
е.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{ |
љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p |
да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бит |
арао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило св |
мере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа ста |
и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски из |
ме? </p> <p>Има их који ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S |
су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} |
о све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </ |
нко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног да |
за руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко об |
>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео |
одо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже |
писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зе |
>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јагл |
илу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује дру |
Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p |
>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек |
ледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљу |
. </p> <p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада ч |
аврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Бо |
данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S |
роламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као в |
. </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити ок |
и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше ку |
еђу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!.. |
као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се с |
Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> < |
смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара н |
ти прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој |
во му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... </p> <p>И пун задовољства оде |
{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је са |
ви? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад |
и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже |
И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну исти |
арим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си |
и да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то |
Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — о |
авио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на |
Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се |
шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S |
м места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих |
/p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. |
</p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свог |
! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. < |
} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао |
е весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселил |
дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </ |
ли нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, т |
ећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срам |
тољем. </p> <p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо кр |
поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} |
побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по је |
је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би |
нка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” А |
је ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> < |
кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{ |
ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени |
Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... < |
> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Мор |
брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али ов |
расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су ма |
, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S |
као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на стр |
си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче ми |
е!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, |
рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, бр |
дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са |
станичка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место благослов |
е се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толи |
ошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице д |
кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лијепи брате и друже, |
..{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бо |
си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу |
е не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без |
је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p> |
— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси растао на једном месту... </p> <p>— А ко |
>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је |
кад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Х |
ротеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> |
авале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погиб |
о?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </ |
Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила исти |
и.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити |
више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко |
ш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где с |
јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— |
што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је ц |
и мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p> |
S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} О |
ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја |
то у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Г |
не од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, дође му М |
шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожеле |
е годи Иванов говор.{S} Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у |
да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успр |
све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и |
Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га |
и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S |
па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, ш |
Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш |
устави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па |
Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свем |
им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p> |
просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да |
а хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам прес |
би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> |
се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба! |
еђу Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је б |
S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја |
ана.{S} А Иван је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгал |
ад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ј |
кује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се разма |
.. </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, |
ех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром |
били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису нау |
и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају право.{S} Јер доста пута |
p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му б |
ривенча... </p> <p>— Па лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво |
аде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> |
/p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу љу |
..{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p |
ивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— Онда, Крстивоје, б |
а лепо! </p> <p>— Рекосмо ли? </p> <p>— Рекосмо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући врати |
p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— |
<p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S |
онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се зам |
{S} Био заказао Ивану да дође, а кад ја рекох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p |
ом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му |
ез бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} |
запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала |
сред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p |
} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим |
е окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једног |
> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати |
гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да настави |
мом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћ |
</p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио о |
ј се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким ни |
Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је |
ко је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} |
тро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија |
и онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и доведи к мени.{S} Мо |
<p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад |
авио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан |
га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у о |
год да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку |
> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка |
те ни донде! </p> <p>– Па и много је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! |
— рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Ко овако пушком коље, |
га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. |
ече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} |
овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да |
амога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата |
а ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> <p>— Вид |
ренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — на |
а ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!...{S} Дај-де још ракије! |
пуне пушке!... </p> <p>— Врло добро! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Свак |
</p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог д |
се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно |
p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— |
ема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар |
лавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људ |
лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? |
у? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра |
си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко |
воран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> |
дође, оп запита за домаћина.{S} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </ |
ва века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци |
оже бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао |
е рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што |
честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде п |
мо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попад |
укнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да |
Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> |
аде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здр |
кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило |
алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ће |
ма.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га |
ка црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића |
ћу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, |
виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко ум |
ерину” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Те |
и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} |
е опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, по |
сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Т |
ма, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не |
им њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као де |
p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, |
/p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је |
тала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих од |
<p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге |
се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да |
орити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно ш |
ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не понос |
ко у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — реч |
илу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (пла |
но самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И по |
н није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стоја |
та?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Н |
а што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављ |
не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суров, |
ца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода и |
шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у њего |
е жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Мил |
...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И |
лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико |
. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S |
о Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га |
!{S} Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Н |
Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, а |
сам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p> |
реп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у т |
{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p |
</p> <p>Али је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ј |
у се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто |
о се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке |
лагослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му с |
води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски ј |
био, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што |
!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... < |
дам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> < |
<p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше |
зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућ |
ји ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не |
Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алекси |
хнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и пл |
p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — о |
и те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ов |
дма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громо |
прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p |
лопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га уб |
{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени против |
шка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. < |
брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p |
— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} |
>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твој |
асмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухват |
квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Мар |
, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко |
} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћу |
} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— |
ј тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу п |
/p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опр |
нита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли дево |
, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јова? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{ |
Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се у |
а јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га ј |
му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се |
Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш како ј |
а се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се |
а срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком |
>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад зб |
че Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остав |
е честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одм |
теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побје |
их се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{ |
лика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он |
колити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p |
ио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави |
{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је |
коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле п |
p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је |
им језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не говори један научар |
о дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову |
јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође |
коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч! |
а реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену ок |
упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p>— А коме? |
ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да |
него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, |
Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо |
о; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p> |
— очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар ј |
замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратим |
огледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом б |
S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>С |
ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} |
о накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, ал |
знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што ј |
а. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове с |
м те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је ла |
е међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је нек |
о твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остав |
ко ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си |
је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти ла |
ога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут |
Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те |
екне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти |
све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Ал |
воритељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у г |
има! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> |
<p>Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, он |
је реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} |
ојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирн |
е!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Н |
приђе ближе и, после обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, |
тре.{S} Маринко пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео |
једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, |
...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор из |
ећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти с |
крију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо прав |
</p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> |
<p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p> |
таде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> |
поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те |
а што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидај |
о Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p>— Добро? |
чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се |
си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отвор |
све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да к |
устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић |
.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> |
> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — ре |
је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p> |
сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све |
на се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам |
, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Стан |
у!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у |
p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом |
Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али |
ја бих волео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, не |
те. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече благо и весело као да није малочас викао. </p> <p> |
Деве беше нестало. </p> <p>— Нема га! — рече Ногић. </p> <p>— Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p |
</p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стоја |
аку реч, а курјак на врата! — Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико д |
е! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљ |
p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио |
. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!.. |
ед сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <d |
ан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! |
о што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса поносито. — Кад ми живот дотле дође да се м |
Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а |
Братство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. |
смеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак |
ела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те |
млатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе! |
брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изг |
веће дете, била би и већа приповетка! — рече он кратко. </p> <p>— Причај нам, болан! — окупише |
б... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S |
комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам д |
е застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — рече Маринко. — Ако је на породицу, имаш више задруге о |
као јарца!... </p> <p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина |
обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им ру |
се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да |
нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! |
на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче ве |
ико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини д |
>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутр |
аше као да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> |
удеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p |
>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињар |
танко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мисл |
че Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата |
мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене |
. </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухват |
Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пет |
се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Ми |
нуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не!...{S} Крви нећу!... |
та ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мај |
.. </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не м |
то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... < |
</p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севал |
пе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео с |
неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту |
ући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмеј |
га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А |
<p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — рече попа. — Кажи нека доведу Јелицу. </p> <p>Алекса по |
објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто |
аклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више н |
ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао она |
пу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја |
сам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — |
— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде |
— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Ј |
е? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... а |
{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече |
— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе |
памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{ |
његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — рече поп озбиљно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шт |
па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му |
оше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију |
вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу м |
.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— |
<p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече |
рзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде хара |
и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишек |
ао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други зд |
p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p |
/p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо |
<p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p |
амо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам |
м, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био |
. </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они д |
али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, мор |
пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јо |
ати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто ур |
— да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> |
...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази |
не знам. </p> <p>— Дај ми мало воде! — рече Алекса. </p> <p>— Даћу, али да ми кажеш нешто. </p |
и и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај д |
>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде св |
рке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окрш |
Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То виш |
едем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они |
почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо. |
ица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро. |
ј први мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јов |
ољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Мари |
аже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — водениц |
погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чу |
огледа опет нишан. </p> <p>— Доро је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрм |
ох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Алекса! — р |
, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упрт |
их желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да |
ин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. </p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми ре |
ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека б |
г да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p> |
и су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, |
!... </p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p |
е би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу |
шко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку т |
д сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече ок |
гледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали |
да опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтар |
иштољ, па за њим...” </p> <p>— Иване! — рече поп. — Не греши душе!... </p> <p>— Ама, попо, бога |
рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Н |
те се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мраз на образ, али му не би н |
Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на ви |
Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Л |
ору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— |
т позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти ј |
p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} |
отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — рекоше остали. |
јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} А |
рете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збого |
ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну |
о беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </ |
p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио. |
ни мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље |
у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око А |
лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече Иван. — Знаш, кад га видим онако расплетена, с чиб |
Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам воле |
на склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Ал |
. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и сол |
ше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке. |
ве чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се |
Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара п |
уњиваше му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јел |
же на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ј |
</p> <p>— Никад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што упл |
е на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће |
стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збого |
риђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. </p> <p>И з |
/p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде |
а још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поз |
? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са |
јица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станк |
решио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а |
} А је л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не вид |
бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он виде како ј |
че Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће са |
по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— П |
га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Т |
— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{ |
азва бога. </p> <p>— Благослови, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже |
е!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла |
ве. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} С |
p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— Не могу да бу |
ти!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> < |
ох амо да потражим братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука |
, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да поверујемо оном л |
га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја |
угари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме по |
!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, к |
ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се гроз |
p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо |
Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево и духана... </p |
вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док |
ан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина об |
ли хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се в |
руги с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био и |
да се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док |
и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти х |
ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успро |
ћу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} Дева нам дође |
с доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти ка |
ш ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{ |
лим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... при |
идимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких ме |
мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадош |
ш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. </p> <p>— Ко ово овако лепо погради? </p> <p |
ас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију |
рска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згода |
да он не опази. </p> <p>— Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан |
— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> |
зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет |
мо... </p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си оз |
џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Б |
у си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван |
дмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је |
Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} |
p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} |
и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју |
p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драг |
ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— |
ање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци |
ури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокука |
> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш |
субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? |
ве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побрат |
ва дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја с |
о! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право |
брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп запов |
</p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </ |
шка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе на |
{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. |
Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јави |
твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега в |
м народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли |
</p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p> |
И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, |
} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, б |
шта!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S |
.. </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па |
о јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да с |
било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p |
ћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви |
помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал |
о је. </p> <p>— Боже, ја лијепе ноћи! — рече Зека. </p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта |
страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица |
ић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Св |
оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мр |
... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с д |
вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је С |
! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну ст |
не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш ко |
се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочи |
ућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> < |
готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пр |
?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па које се мал |
е! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобн |
p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником н |
ица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха |
>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то |
скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан |
и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и т |
и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Иван. </p> <p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми |
ш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби н |
те ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p |
е молити. </p> <p>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно ма |
борио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станко |
— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — рече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макн |
прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа преко |
... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засм |
сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ив |
p>— Нека буде! </p> <p>— И ја мислим! — рече Петра. — Он је, истина, најмлађи, али некако је на |
ас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одје |
н? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотр |
ру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по плећима, окрете |
брини...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамиш |
p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али св |
. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам |
ворим!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само |
ити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{ |
рив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... |
ршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је би |
сти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса |
назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећк |
назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сје |
Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погледом. </p> < |
е овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — рече Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију ст |
нко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали с |
де га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Ст |
о! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што |
ше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из |
та за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми |
ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} |
коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило |
е би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, |
сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај пр |
и је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Ст |
ви. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си |
зову Зеку. </p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп |
п после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то |
х глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кме |
кса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — |
ш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!.. |
ути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсно |
иђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако |
ти!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p |
н. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да |
љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпр |
ј Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече |
</p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге |
Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми |
.. </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај р |
/p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле. |
сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> <p>— Јесте! — рече Маринко. </p> <p>— |
ик” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ак |
Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! |
>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S |
јаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p> |
аре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— |
не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице! |
е слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко |
ило кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо њ |
зан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша |
погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, |
е? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло Алексино о |
> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>То |
појаса. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим |
Ја мислим... </p> <p>— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се За |
мемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усн |
ко је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шт |
итати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мис |
> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p |
и. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. |
о харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... |
ме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— |
у може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. |
p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледа |
дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И нама је пр |
те воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p |
<p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, |
стани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> < |
ама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И поч |
а ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> |
е напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим по |
Неће она бити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти |
рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свиј |
о, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. < |
е враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као |
Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осморица!... |
х? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, па |
шли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ови |
лицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јелицу, да је клела, |
на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — о |
опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га |
е снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовни |
тан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га позовем. </p> <p>— Зови га, зови! — ре |
ице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. — Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то р |
у и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја |
сти на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> |
Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> < |
{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му |
до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} |
ај девојку!... </p> <p>— Па... добро! — рече Милош. </p> <p>— Дајеш? — викну Алекса. </p> <p>— |
ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шт |
ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и |
се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </ |
репреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Н |
</p> <p>— Можеш ићи. </p> <p>— Добро! — рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј |
амо да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{ |
ури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додад |
вача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми с |
ека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S |
ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. |
судно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја ми |
већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што |
и да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, |
, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Т |
/p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко |
/p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта с |
е беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, |
ла глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И |
— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог |
>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај ша |
ори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{S} Оно плаветнило белога |
бро! — рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Ту |
ва... </p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече И |
>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео ру |
А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је жу |
придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде кап |
и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам |
{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> |
/p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гледај! — пов |
p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? |
: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попрек |
ли се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њим |
ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јес |
те Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој |
то скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </ |
Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не |
та рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталн |
и... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он пр |
а ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта реч |
а од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. </p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... |
гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван с |
у, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. </p> <p>— Припази на људе.{S |
утака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто посл |
ну росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој мла |
гонио. </p> <p>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога К |
каше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Паз |
Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли гла |
се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! |
јми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледа |
и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као |
мио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није |
нко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је св |
<p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето дете и не довечера!... </p> |
</p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Ј |
о да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи |
{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим д |
иле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И у |
тогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран |
је скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче д |
се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија |
!...{S} Пашће „покошке” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној п |
измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо тво |
Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-М |
даше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p |
Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав |
анку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако |
рену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p |
и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакуј |
на Дреновој Греди. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{ |
радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што с |
ећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благос |
нчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p>И показ |
иш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређ |
и у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми н |
ао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече |
сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом |
се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква шире |
ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну |
а лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с |
.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} |
...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запе |
уо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би |
ти!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају св |
треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади поне |
е осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, к |
зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Ка |
Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што б |
> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p |
Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето га нека ка |
на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Бл |
повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, |
о!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p |
есрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити |
p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те |
Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, |
подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој |
<p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно |
тару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јо |
е се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево |
окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људ |
акве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, како је драгом богу |
но као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад |
за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-три |
</p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружин |
ста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи зау |
Победићемо! </p> <p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div |
ече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!.. |
а идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не мо |
p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку |
<p>— Ех, да је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече |
{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Кл |
собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </ |
же. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда |
уди?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили.. |
се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад ја нисам боја био док мало ножем не пр |
</p> <p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја |
а јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од ме |
вом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — рече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врат |
дати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе д |
Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео знати да ли је Лаз |
лите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. |
теше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. </p> <p>— Завадише! </p> <p>— Јест!...{S} О |
ђе у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док пол |
!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него |
да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— З |
азар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подуже |
и и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевк |
</p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p |
p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ |
не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаш |
ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека |
ати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. |
— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, св |
човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њ |
> <p>— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} |
е до пете. </p> <p>— Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи саве |
/p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој друго |
ј се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти |
! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош, а зуби му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама |
ћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се ни |
е бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд жур |
грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не |
се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p> <p>— Па кад велиш да дођем? </p> <p>— |
едно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је |
му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен. |
Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> |
је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед |
а да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— |
пут нежнији. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли зг |
/p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје пре |
бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!. |
поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као шт |
роси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то |
о насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко носи не про |
а руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се пр |
о бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> |
ли се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </ |
у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S |
ао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара |
<p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> < |
с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p> <p>— Море |
ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </p> <p>— Ни |
мо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — |
— Акобогда? </p> <p>— На далеке путе? — рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> |
> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него.. |
им! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико н |
</p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Р |
ахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Те |
дама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко |
н се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> <p>— |
? </p> <p>— Алекси. </p> <p>— Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одр |
благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш |
ође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину, ефен |
p>— Па ко би му други и могао казати? — рече поп озбиљно. </p> <p>— Па зар баш ја? — рече Иван, |
поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде сед |
ри дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше |
ишта не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} |
арче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће |
/p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у т |
мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не |
убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. |
</p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и |
е досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима |
рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо мој |
S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </ |
уд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како ш |
погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> |
е зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може |
хо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нек |
ринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Р |
</p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старц |
ена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове |
” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диж |
Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара |
Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p |
— упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба м |
а грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{ |
..{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вред |
ас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. < |
— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </ |
жњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим б |
<p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> |
старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псет |
атити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не |
Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли по |
се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се с |
/p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> |
то, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого милостиви!...{S} П |
на. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико |
ли је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p>— Онда, земунице! — рече Зека. </ |
јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и заборавио! — рече Завр |
але од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, |
он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја |
оше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују |
е седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док |
довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га |
ламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш |
— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? |
премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — рече Јовица. </p> <p>— Да неће бити каког окршаја данас |
колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору |
— запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад с |
p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — |
се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се уда |
. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно од |
упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја но |
бџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S |
дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p |
га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам |
право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поз |
<p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су прол |
то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја |
с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> |
лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прст |
још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хт |
п. — А коме... где?... </p> <p>— Мени — рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он испри |
— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p |
<p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који т |
јте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу |
.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чу |
попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја |
да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред бор |
јаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шум |
>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! |
утра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину од |
толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко ње |
/p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му |
Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. |
нко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не |
одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> |
је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу |
се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и прем |
Данас нећемо!...{S} И нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешка |
а пуно поузданих људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и бог |
да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> |
е? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког с |
</p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али |
</p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурам |
све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{ |
и кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни |
сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како |
уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и поз |
</p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, дана |
ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано |
— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Мило |
, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је иш |
— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор иско |
е усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p>— Збогом пошли!...{S} Нека вам је прос |
.. </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ће |
<p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је! |
му и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо |
да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би м |
: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита к |
рчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си |
рски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговор |
. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — ре |
ране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S |
Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p |
о њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p |
— упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаш |
у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресре |
у. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за |
ахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Не |
и га и гусле певале. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. < |
! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде д |
оли Јелицу. </p> <p>— Па добро, добро — рече он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што |
си разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Ива |
у се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је |
<p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p |
: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> < |
ајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и зала |
, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не п |
ор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p |
мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад |
меши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа чове |
p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму заузети бусије. |
де прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим ме |
они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест — рече Иван. </p> <p>— Много ме мрзе? </p> <p>— Много. </ |
ојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, коли |
Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шу |
>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Сто |
— упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ н |
г да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам |
p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце. |
браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазара да га п |
о сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колев |
модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. |
оге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!.. |
>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, |
н, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече да неће, а бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару |
нај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— |
са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Са |
болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи |
е на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, |
ве обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има |
поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: |
а радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! |
та што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се вол |
па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма |
а се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо |
а Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S |
ава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?. |
јатаган.{S} Баци поглед на Маринка, па рече: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од |
нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дј |
ше ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, попо!...{S} Овде је би |
Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше гл |
аден са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... бр |
а.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} |
да стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— Добро — рече она по |
. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!.. |
огледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче |
ма.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гла |
се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— Добро!...{S} Да му одскочим!...{S} И пр |
здрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог м |
/p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатак |
иђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете ос |
Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> |
већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S |
га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до суба |
е се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти ли |
шка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div type=" |
ечи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси |
и!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрет |
Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа прокле |
> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И |
ше, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S |
ерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— |
ни да га држи...{S} Погледа Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти |
т око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Ми |
</p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{S} Оно |
т узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди И |
као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица! |
</p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубрав |
штати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глав |
ад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— |
ако се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си |
.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благослова! </p> <p> |
а доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и |
а.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше љ |
онешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубље |
о на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— |
препасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </p> < |
огледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећ |
<p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја |
да још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно |
>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша ниј |
до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S |
... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> |
види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али |
ки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S |
оју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онд |
иђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} Радит |
била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не |
ете главу... </p> <p>Алекса му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад ј |
ра прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му |
их. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заис |
е с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца |
а: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа |
p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реш |
. </p> <p>— Код Алексе... </p> <p>Он не рече ништа... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
дили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка к |
азара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити |
и, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. |
смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га |
таган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове |
Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А |
{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Љ |
је осећао да јој мора нешто рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p> |
у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? |
>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. < |
!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово.. |
готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>Пренеражени, изнена |
/p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изи |
о је овде и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </ |
обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија није |
деси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опа |
и, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p> |
</p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће т |
ана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се! |
све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S} Па онда?... </p> <p>— |
шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p |
е скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод |
и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећ |
Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — ре |
се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... < |
аше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубравом... < |
игоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже с |
{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љу |
д сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја с |
икну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — |
/p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече притајено мирним гласом: </p> <p>— Иди, бако, доне |
одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпе |
па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати |
мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то |
је луду овај лудак нашао?...{S} Иван ми рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p> |
p> <p>— Како најма! </p> <p>— Младен ми рече да је он њу напоље истерао, и да је после тога нис |
и му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путе |
/p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Ш |
<p>— Знаш?! </p> <p>— Знам.{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. |
Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш ш |
твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево |
га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја |
<p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је пошт |
озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја са |
S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она |
човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> < |
" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију неш |
она натмурена лица. </p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. |
е главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> |
хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па д |
кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој |
ушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку |
} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. |
анко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{ |
и је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под м |
Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скид |
се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нест |
-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рук |
</p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је |
</p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? < |
Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— |
Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Кр |
кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те ви |
срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S |
свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} |
</p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> |
тић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чи |
н кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да н |
ма Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем са |
Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану. |
акије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суре |
Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. |
беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И б |
и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!.. |
е.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну к |
да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још к |
вице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толи |
та сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он с |
ајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима.. |
Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа |
<p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— П |
p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А |
не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Св |
причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чуде |
кад не доби никаква одговора, она опет рече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... |
...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу |
се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислит |
се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрин |
месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> < |
>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробу |
сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да му пошље Ногића. </p> <p |
то што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А |
ле и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </ |
еста незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p |
певка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на |
љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра с |
ио сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} |
ре оне душе домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хв |
владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми |
</p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Ум |
метан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и |
н слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!. |
ако ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, |
рне људе.{S} Погледи им посташе муње, а речи громови.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до уши |
<p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </p> <p>— Д |
у ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба наз |
..{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Ш |
слишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он мо |
си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала |
ну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јек |
читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече |
ст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим бо |
му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> |
, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како |
у се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко м |
. </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и ски |
ао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне |
} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде оч |
p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац |
еварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као |
збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упи |
} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше |
све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на |
!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то |
разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p |
а Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе т |
талност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није |
рас морам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после |
своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: |
обу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли |
ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљао је Круш |
и ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу.{S} Оне падоше на његову душу као |
н га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јов |
аколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S |
радио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. |
S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кост |
у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> |
лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} П |
итељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија!... </p> <p>И он је |
<p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и |
о, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да т |
и изиде из авлије.{S} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена |
њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говор |
, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за |
. </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло |
ра! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Т |
p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Вој |
— рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— У |
п развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. < |
/p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p |
рло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом |
најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори оно што па |
земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! — рече он. |
ега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати. |
утали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрс |
нао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где б |
попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а ц |
а се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. < |
светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стига |
...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> < |
— рече Иван. </p> <p>Кмет једва дође до речи.{S} Он исприча попу како је Ивану нестало новаца. |
глед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У |
> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Т |
се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли. |
Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док б |
се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и распл |
{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођ |
не те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — |
Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаше ватри — нигде никог!... </p> |
и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџићу, |
љен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{ |
на су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на свој |
ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучк |
е рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да |
е преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је |
оде раздраган.{S} Путем је премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћа |
је он онај оштри поглед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S |
осити!... </p> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. |
Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса |
мисао његову... </p> <p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепасти |
...{S} Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> < |
ана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> |
лим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!.. |
знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у прав |
/p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљ |
вица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су. |
, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарнута је клица зл |
је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато било ђуб |
вор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше по |
ује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — |
ло па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако зане |
реко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Бе |
нас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао |
! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— |
а тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубомор |
з очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазар |
а да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као д |
е Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> <p |
<p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p |
небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, ч |
Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. |
оље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Та |
е се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је уста |
его стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — рече |
p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p>— П |
рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурн |
едини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаш |
у него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} Он |
есан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} |
ао на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— |
е и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не ч |
. — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји коли |
...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> <p>— Ј |
патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то |
ису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је н |
.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице нај |
<p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> <p>На |
речце ишчупати; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, |
<p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је зло” |
ка, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — |
лико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било |
е шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како се п |
ма се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жил |
је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима његови |
Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да по |
их...{S} Крв му је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по дру |
тутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше с |
лапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголица му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, |
а се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који |
! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело |
се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станк |
ти!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као п |
ше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би |
уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страхови |
ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара у |
овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекне |
каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. |
</p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То |
млађана крв... </p> <p>— Није девер! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ј |
!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства |
ва. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио гл |
лази...{S} Прилазе олтару... </p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто. |
о је! — рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и |
p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушити... </p> |
>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> < |
левају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим по |
доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче миран ратар, а данас велики војвода!...{S} У |
појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једн |
за.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је |
!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни рук |
</p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан ве |
све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа |
.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— В |
<p>— Ех, бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, тур |
тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света? |
..{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од |
<p>— Морам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам глед |
Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, |
ском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој ма |
Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у |
ну и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлеба |
вакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти |
мбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} |
сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробљено ни криви ни дужни; кад помислим како |
ју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незна |
Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дан |
екса!...{S} Јадна Петра!... </p> <p>Ови робови незароблени, ови кривци без кривице, ова старост |
и одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Т |
етлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... </p> <p>Никло је, расло, на |
ли; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше бо |
анком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што |
а!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори |
сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може б |
паког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Ста |
цвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док с |
ко не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше и |
p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полуде |
њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </ |
</p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа |
ма бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад б |
бар по десет жена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, бр |
огићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу |
е, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било п |
чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Стан |
Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цик |
, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена рука: чег |
p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприл |
данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збо |
о, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове реч |
тедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио |
, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — |
ести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави св |
је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од |
коме као вечност. </p> <p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад |
p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље? |
муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим б |
е, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху |
еше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се |
S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, о |
божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... < |
о је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу...кмета где држи ону цр |
проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и вес |
анка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, к |
чна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је Алекса |
и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли |
а и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји |
<p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао |
p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и |
обарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад ви |
као да планина паде...{S} Јадни његови родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала ку |
неба, код бога — без бога, код онолике родитељске и братске љубави — без љубави!{S} Никога код |
} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао |
штрих ножева прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више |
као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрост |
ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој |
рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисат |
ао и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један ха |
муке којима бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми |
нише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког.. |
ко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми рођени одоше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало |
е јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, као ве |
ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до нај |
? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све |
о га је вукло к њему, као да му је брат рођени.{S} Гледао га је дуго, па га онда повуче за рука |
али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S} Ко је |
о да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног дру |
срнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му |
акао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а как |
е. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} |
а да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била |
да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она, дакле, има право прекорач |
ђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим поје |
измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И |
и на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} |
воја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево раме, а своју |
ће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити ис |
је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то смат |
даје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан.{S} Рој мисли обујмио му памет...{S} Он је желео да оно што |
њак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се |
> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кук |
ливач? </p> <p>— Као патка! </p> <p>— А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? |
да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Бла |
.. — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </ |
/p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те ни |
дим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, |
синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на |
просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p |
рлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње |
ће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— З |
на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да |
о руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </ |
ебесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и |
но своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти |
ледњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо.. |
еди перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики г |
p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оста |
главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и |
капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} |
логаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, |
виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој |
авих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац |
дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред |
низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху |
доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола |
ођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам |
ао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} |
о је драгом богу воља!... — одговори му Рудничанин. — Да није због пушке и барута, па готово бо |
руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Ни |
чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Нај |
жно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао |
љиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киш |
сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> < |
никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не пре |
јпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога |
м што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе |
} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Бу |
еба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> |
јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима. |
стре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку |
ве освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука му беше мирна.{S} Он изиде на ливаду и посматраше |
<p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— |
</p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде |
ихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу |
ма зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падати на прса... </p> <p |
азбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и квари му његове планове. </p> <p>— Ама, как |
S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више |
!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се н |
ити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, а |
као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Ку |
м да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. |
небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није лако, браћо |
даред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S |
и и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> <p>Док је он н |
неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га т |
лаве.{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до |
н.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{ |
!...{S} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе |
...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стад |
и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата и пази |
и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и с |
то као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скор |
ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — |
цао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих |
у кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се гла |
врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају с |
!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је рука вазда пуна, а његов је дар најслађи! — рече Алекса |
је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи |
о стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се с |
ко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И п |
ти! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Глед |
Гледао га је дуго, па га онда повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— |
е, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p |
о је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну |
сто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвен |
види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио с |
зговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} П |
а, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, |
а њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и |
ошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за |
поче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихв |
ове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта х |
де шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} |
живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!...{S} Во |
S} И најзад он паде ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све |
ега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, |
гледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе! |
Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се п |
> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али нијесам.{S} |
... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамење |
буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала ро |
то се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> |
p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, |
!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Перо!... — |
.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуц |
приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу в |
се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он |
слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!. |
га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек би |
>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— В |
аки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и пог |
енутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} |
га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хт |
доше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, С |
ћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p |
што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим |
деше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а међу прстима, улеп |
/p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић |
<p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очев |
Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки да |
пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој н |
а субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се |
.{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам |
вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљуби |
та учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у.. |
} Јело!... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! |
је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — ви |
нуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више не може ни да га држи.. |
} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући с |
и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!. |
.{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> < |
о колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> < |
се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их |
н се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С ј |
а, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, д |
у, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зи |
упа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може |
Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови... </p> < |
ш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, |
ми.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> <p>— Дијете!. |
<p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к н |
остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div |
јагину...{S} Наједаред му испаде нож из руке...{S} Он поче посртати, ал̓ не испусти главе... </ |
пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и об |
S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Во |
ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! < |
емој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </p> <p>— Морам, нано!{S} Овде није |
ћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да ви |
ујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p |
?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! < |
му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из |
а матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и те |
} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се о |
. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га |
и и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да је он |
</p> <p>— Распните ме! — рече и рашири руке. — Распните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страш |
.. </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света.. |
пусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв |
дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Он |
о — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. |
</p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. < |
ђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p>Да кажем ко је Ма |
И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је н |
Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне |
ваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе |
богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево |
ад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, |
џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући |
} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи |
види; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што биј |
заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p> |
маћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} Т |
е и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тули |
!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су из |
ври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погле |
ћу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p |
даде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила тро |
се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под |
{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руш |
осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и |
оје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди |
д зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати |
земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити |
ану да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога |
рнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око |
СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави.{S} Појури н |
и Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на |
нства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се |
S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изид |
И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја с |
је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се |
о, морамо и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Пет |
</p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Ива |
ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту |
својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. |
<p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко поср |
буњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми је и описао |
зити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он ј |
е за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!.. |
ана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>К |
</p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар с |
хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начини |
S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не пом |
Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом да |
т, па му притеже главу земљи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари |
па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станк |
књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него од коже. |
ту и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Поч |
ма сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, |
<p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља! |
до! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, м |
S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још мало... — прошапта Алекса. </p> <p |
да не говорим!... </p> <p>Алекса махну руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: |
p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто |
</p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се в |
S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> < |
<p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: </p> <p>— Добро, добро!{S} Немој ми |
не знаш... — поче Маринко.{S} Он махну руком и пресече га: </p> <p>— Знам!...{S} Имаш право... |
де данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рек |
ала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!.. |
<p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — |
— привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!.. |
>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мра |
све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше г |
!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну на његове очи, као да би рада била трепавице |
се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— |
Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и от |
дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{ |
p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S |
е.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му рук |
.{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јес |
>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к се |
ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Д |
ead>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, |
до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда у |
ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: |
ђе овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио с |
ека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што д |
танку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама о |
... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} О |
еднога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио |
же са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: < |
. да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је |
ри пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} |
ко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од ружа, метнула с |
<p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у |
дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!... бежи!... </ |
</p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост... |
ља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осу |
о отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— |
а; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, плесну га по рамену и рече Јелиц |
у са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још |
..{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> <p>— Гот |
још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда |
ти...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, али не маче руку иако му |
Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј.. |
е дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни м |
ци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо н |
на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p |
и благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јара |
руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамење |
.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оц |
бичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} А |
пе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољу |
се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која |
у и он је осећао како пече, али не маче руку иако му је било несносно... </p> <p>И мисли му лет |
{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где |
а грдњу на Јелицу, да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у |
а.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличин погле |
застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p |
да га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... </p> <p> |
памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече вол |
елико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гласом пуним снаге |
>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као |
>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— М |
себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— Збогом, војводо! </p> <p>— Збогом, јуна |
!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете |
есрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зов |
еко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па оде дубрав |
— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пружи руку: </p> <p>— Збогом, Иво, брате!...{S} Али не забора |
ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, |
а њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син л |
овори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни |
а пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га по |
ма. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> |
} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како ш |
му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма јед |
а добро... добро!...{S} Пусти јој барем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у |
и тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! |
риђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка к |
</p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми ма |
добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се |
у и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити с |
има у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и |
н сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: |
ине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, |
, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, са |
оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко. |
аси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, ш |
м!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="c |
, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
е му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољ |
ачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наједаред одбаци...{S} Испаде Лазар |
руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, |
} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p |
и памет...{S} И нехотице одгурну његову руку, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — |
е као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p> |
рди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов |
ћао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више у |
.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он ј |
за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </ |
обро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стад |
чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p |
мљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, д |
...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од ме |
ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби памет...{S} И |
p>— Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри |
асвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам |
ући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај |
риђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа |
драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p |
а.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богам |
усти руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и ос |
по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </ |
ад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу |
о лепо даде!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S |
отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе |
и поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> |
ед одбаци...{S} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке. |
— упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — |
ој Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, |
се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да с |
похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, к |
S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> |
море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме |
Вере ми, да их не иженимо ове јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, |
ајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти по |
/p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не би |
и? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{ |
атре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распоз |
је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори З |
— Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало п |
а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе оне лепе очи |
овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног су |
гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А |
! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у неб |
це зауставља на ономе кога воли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка |
и...{S} Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, |
естајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка |
ијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама |
но плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зр |
о видети како јој оно једро лице полива руменило као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старој |
погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост |
с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се |
е кроз гору румени запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} |
шта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Ста |
нка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше заборавио да јој пусти р |
</p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да |
<p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> |
амдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У |
/p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— |
, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само |
но као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету сн |
Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, |
S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} Је |
атничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева! |
е себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да ма |
кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пушка ј |
S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тра |
во надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S |
е враћа плугу, његова рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем |
ти Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S |
за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> < |
ваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да н |
попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубил |
/p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови ме, мајко!...{S} П |
о!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— |
, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа |
види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> |
је се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — |
сито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и |
<p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с р |
рац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, т |
је малочас викао. </p> <p>Млађи приђоше руци и оцу и матери, и онда заседоше за вечеру. </p> <p |
<p>Младеж му по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </ |
и!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у |
а старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће |
</p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно |
леда пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајду |
пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... < |
ако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео |
и. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радит |
ре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — рече попа. — А које до |
авећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Д |
р... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу.. |
зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме све |
ва зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јо |
Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ј |
е обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у б |
S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p |
, оче! — рече он и, по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благосло |
<p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натраг, не погани ми руке!...{S} Напоље |
их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологл |
не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогај |
а је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: </p> |
ат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж ни |
адоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хит |
>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као н |
опа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— Данас нећемо!...{S} И |
> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли |
му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може...{S} Зн |
</p> <p>И, баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — ре |
ему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова |
чан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато! |
сечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива з |
е је нагло напредовало.{S} Благословене ручице превртаху мајку земљу и дизаху град који ће им г |
кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} |
пта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је А |
А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јаг |
привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га сте |
м други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола |
паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да их р |
</p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S |
и по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа неб |
..{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу |
ко и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем |
ром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, о |
занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{ |
анови које је годинама зидао, као да их руши нека невидљива рука. </p> <p>И глава му поче падат |
ли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и |
пригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са |
— Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је |
ј ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, |
у, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> <p>Нико више не може задржати |
жи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залогај, да му бди над сањивим и ум |
ни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Ми |
екао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гро |
сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па в |
причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао. |
ого, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: |
ејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, |
не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана |
а — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађат |
једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину д |
ли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерн |
... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type |
а, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у сил |
н разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Марин |
данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> |
бом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} |
пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је во |
клетву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благ |
и. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} |
оње.{S} Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ го |
Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горки залог |
ко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад |
браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате |
̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси |
собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако т |
једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се |
head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стран |
верном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Ка |
и овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на |
о год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} |
му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека пове |
њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. |
оде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно ј |
урити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао одати достојну пошту. </p> <p> |
стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Маш |
он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Ма |
ог брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој. |
ништа не знађаше о догађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао |
— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га напад |
Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у сел |
и дељао какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве |
некоме поверити; морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </ |
— рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он н |
сти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </p> <p>— Јесте |
кисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се ј |
ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајк |
рво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Мар |
и идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске |
ко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелица обори главу. </p> |
ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, |
<p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Зав |
е Заврзан. </p> <p>Пред кућу бахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олта |
звик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, али та |
дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{ |
ном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило |
агледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он |
> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лу |
} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није кр |
<p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како |
е ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... </p> <p>Кад из |
Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S |
на памет она жетва...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} |
ислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у |
према Маринку, али данас он је морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати ле |
ј тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети како |
би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је |
ра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало |
Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет она жетва...{S} Јелица |
он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p |
<p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа |
ек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гл |
о му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи |
ка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну је |
рави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно |
теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— |
Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем С |
че Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p |
а, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али с |
ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га су |
мејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, |
он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, зад |
и да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S |
ћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај ова |
рди главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу. |
а се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!... |
А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да |
упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ој |
а попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја |
раћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки да очувамо наш |
љубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>Н |
— јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад |
поразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се |
/p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Л |
зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљ |
сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити К |
а чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ног |
ато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Панд |
души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{ |
мрчини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако |
</p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућн |
нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су |
на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа |
доше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је |
а ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита За |
о је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p |
ин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} У |
главом и оде замишљен.{S} Маринко пође с њим, али га он врати. </p> <p>— Иди и пази! </p> <p>— |
— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири п |
кала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни њезином с |
лом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она сам |
усти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p |
му жао.{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p |
јих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то |
и, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пош |
не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је п |
{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздра |
четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не. |
у!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станк |
, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта с |
ста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној д |
ота говори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да ј |
његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срда |
је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — |
ко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како с |
<p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, драги ага!{S} Крушка му пр |
. дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде |
ак осамнаест мушких педаља, и опет није с кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равњ |
ад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем јед |
нао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p |
, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај ми опанке! </ |
ма преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски с |
} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одјед |
ила главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула |
...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с Мујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p |
ави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било... |
, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не |
могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Ла |
укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се ок |
та лепо проживели да им понеко не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p |
ва Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор |
смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. |
здан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати га д |
живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> < |
а, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао |
је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, |
p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— |
тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> < |
ла, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и па |
драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> |
ином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој к |
да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добр |
н извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућн |
гу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прек |
авио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове по |
обарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то зб |
лијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару |
у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} |
/p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се |
е хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рање |
бе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, али |
</p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} |
<p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као шт |
где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се |
уо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је |
еву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарамп |
могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело с |
прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> |
моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог |
у.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се |
вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се |
о ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </ |
ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— Јо |
а очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, ва |
е трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пуш |
ојко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone unit="subSec |
моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Т |
т. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. < |
те тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме |
о...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато |
— рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, |
..{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна. |
ити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде к |
с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чуп |
ла девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка т |
е може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места прав |
>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p |
тадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Наста јаук и писка |
... </p> <p>И отвори капију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турск |
, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: |
етен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загл |
с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она |
{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хо |
јест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање |
привикаше неки. </p> <p>— Валах, не би с горег било ни овде преноћити право вели ђедо! — приви |
да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} |
p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закун |
затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изнен |
јавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледа |
е.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он |
и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очек |
е и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> < |
видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћ |
. </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је поста |
њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да једе горк |
тигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто |
нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. </p> <p>— Нека буде! </p> <p |
, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>Зека га загрли. |
им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу уз |
/p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лопов! — р |
ти.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошли с Алексом да га намире с Милошем. </p> <p>Позади је иша |
устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ... |
а га испрати. </p> <p>— Па, дела, да ми с добријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише |
гових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледа |
био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка |
Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, |
а сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још је |
S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се |
намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> < |
! — рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће д |
<p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас би |
де, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. |
говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </ |
и кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата с |
! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се сп |
и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... |
де у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} |
најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовн |
ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То са |
сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и |
не пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први |
ати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда |
огу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p |
о иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично изд |
а, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... |
чинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лак |
<p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, к |
ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи поглед |
а, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни ратарски посао, па се |
ко исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запеч |
> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се нада |
е стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} |
> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене п |
и жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко! |
оме води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави |
каше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се ма |
једи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере т |
S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око бога |
} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! |
Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} До |
лош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим |
е шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући |
уду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти ова |
здравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да |
p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели |
ло да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као |
ио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p>— А |
и врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са свој |
и овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико другов |
{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, вала, више |
у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер |
бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити |
Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ја њега м |
.. све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још зам |
Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право иде горе к небу — њему заиг |
иша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуруза, па |
} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p |
што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта |
нда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </ |
и, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, |
то се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић |
а увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— |
дуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али |
.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече |
— рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи |
се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти |
о даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци ју |
бија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станк |
>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у |
ао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком м |
у споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{S} Крушка...{S |
/p> <p>— Биће... </p> <p>И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај |
скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а к |
та! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринко опет нам |
о је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш |
м оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, а |
оп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они |
p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигл |
некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Ла |
ити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p> <p>— А, онако, ни |
сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задрж |
као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврз |
ти! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим голаћима крај једне ватре, па затурио разгово |
/p> <p>— Зар није он најчовечније радио с нама? </p> <p>— Јесте, није вајде, јесте! </p> <p>— Е |
ек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црно |
из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и |
ар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред оч |
дао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— До |
</p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га Ногић врло весел |
а му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече |
било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он в |
ши.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста |
аве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж |
И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{ |
јвећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко |
мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} |
реба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима |
ан, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим живото |
> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоуме |
ројским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јун |
ајславнији пример историјски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у наш |
— Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кврцну. </ |
ко!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке |
прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, |
игурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и |
г — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Ста |
треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван |
урци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче гово |
ко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} К |
зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, |
е па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну порук |
.{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове П |
да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> <p>И, као наручен, |
у сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта |
причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру |
ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </ |
садише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се |
речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она про |
. </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свим |
</p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази |
дахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Ш |
развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио са |
по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош |
о доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокол |
ук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и наред |
ла рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Кати |
Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Моле |
атрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу. |
таше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћ |
ље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочек |
и, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало ум |
и.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вј |
на стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може |
ник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Доб |
p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па |
.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?... |
лу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око |
ци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по с |
ог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с највећом поштом, гот |
Како није крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу ни |
ваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... </p> |
се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави чов |
м ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхт |
ан их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: |
лим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само |
у. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p> |
о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напосле |
ени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде видиш по који жут |
Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одв |
краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — |
роклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се њ |
</p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p> <p>— |
метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му пламти. </p> <p>— Ост |
с леве Заврзан, који брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о |
ђ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет није био задовољан!{S} Осећао је неки те |
као је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> < |
ка. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док дла |
а... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на |
дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме з |
дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док на |
о узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокиц |
ровести с Лазаром? (Она рече отворено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећ |
— рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао |
адар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њ |
Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од љу |
убави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па з |
е и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> |
а 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је мог |
е намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мис |
у и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта |
ни. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилично, па |
p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са |
.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунц |
кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то св |
рка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору рум |
не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић |
не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зра |
ко њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> |
тошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити т |
и, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на |
кивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пецива. </p> <p>— Н |
суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на |
ш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати при |
нак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне пр |
а мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом |
е! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих |
>— Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— |
и се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше |
ску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег посл |
не, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље ма |
оври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку |
ка нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћн |
прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — реч |
лексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се из |
послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губит |
<p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и згра |
јка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!... |
, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се |
анковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му |
са; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву |
у заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ва |
па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе туж |
менио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми |
могаше прекорачити прага. </p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури суба |
ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си најв |
ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови! |
је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи |
} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} О |
ма, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пу |
пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме н |
...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда |
нцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па |
ако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> <p>— Дева |
вади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из |
</p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> |
. </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа |
е с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— На |
ме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован |
овићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва |
међу вама који љути осветник, нека пође са мном.{S} Ја бијем док не затрем. </p> <p>Јован и Јов |
<p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином са |
пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледе |
p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благ |
говори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза з |
д суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> < |
<p>— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде |
и рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— |
како миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би |
огу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се љу |
успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме само пог |
</p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S |
да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно сум |
м, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим б |
ла се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из |
нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и |
p> <p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} |
ева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша |
ко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. |
...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, |
е, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, |
рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!. |
је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао |
те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </ |
мијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... < |
Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{ |
— рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p |
ков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе |
код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у |
и име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико ј |
стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће зна |
/p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се кр |
у и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> |
и ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад |
е лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одм |
пет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p> |
>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војвод |
!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога |
ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту ш |
есео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење та |
вама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме |
ће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко си |
ли, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреци |
леда обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по ст |
о, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их на Др |
!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{ |
и се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу |
ом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, |
а: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? < |
ном здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — реч |
p> <p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић |
— Причај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их |
еп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Од |
ну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пр |
. </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка |
се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </ |
м?... </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа |
Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиљ |
грејане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> |
Катић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на |
Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити на |
меша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним |
Јест, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећет |
... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам н |
p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупи |
раво вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... |
. </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Завр |
разведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, пошт |
<p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p> |
. </p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево к |
ражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао |
<p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Кат |
зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— |
ипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо |
{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му б |
/p> <p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да так |
лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грех |
{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p>— Грехота је подс |
реко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Благослови |
ину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; |
аки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Св |
пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Ма |
ам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се |
м речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не мо |
оп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Мар |
им, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна к |
се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки |
отраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом г |
ао и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S |
е исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и |
жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он да |
... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово руво.{S} Крушка је т |
тних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, ј |
еће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — ре |
о толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило |
као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересиј |
је био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, |
</p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— В |
не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И |
је зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!.. |
ави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као с |
Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди о |
ече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко |
} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. </p> <p>— Па, дел |
> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад |
. </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога нов |
тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се м |
Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде |
S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зац |
усти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орош |
м: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и |
.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само д |
ин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. |
сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и раз |
тавио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с на |
је весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта |
дао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се |
убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са сви |
Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, |
p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта |
то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев пре |
да Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг. </p> <p>— |
Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратк |
ленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га з |
ијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сун |
и оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред п |
ве ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, |
а се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши д |
лију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и пр |
<p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са о |
пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p |
се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће |
а ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић |
нуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра ве |
тња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шт |
p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, |
заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер |
ти, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин |
о Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си |
и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајк |
nit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је го |
е Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Богами, разговарај! |
овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с д |
но бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </p> <p>Кмет Јова помисли: нужда |
је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом. |
у здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта |
рдачни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разго |
још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом |
. </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те |
ив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде с |
а, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мириса |
ши Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, |
аси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с рук |
већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко р |
људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S |
лити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. |
поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} |
шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... < |
ње трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} |
о старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и |
али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће |
{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, ра |
менили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јовица прит |
дним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља ок |
да, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада |
се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се с |
рашна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоће |
учиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а |
ст.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. < |
ада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гут |
јим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ор |
а! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало |
отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, поносито?!... </ |
млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово! |
ега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не б |
е опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу |
у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођ |
бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бе |
руго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p |
преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио |
>Наједаред затутњи нешто... зазвекеташе сабље као по некој вишој заповести, и пушке турске умук |
кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад с |
ка погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За |
<p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгин |
Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он с |
</p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} Лице му беше бледо, к |
љати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор да |
арева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </ |
ати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Пе |
.{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе зароб |
Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да и |
ког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, к |
.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то |
приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша |
незвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на |
ра му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — |
е ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде м |
н пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан |
хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно вр |
або мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не пали |
Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па са |
— он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру пре |
мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Т |
е заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради |
<p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... < |
рече Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу |
има.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му дав |
и нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} |
ирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... |
Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Он |
пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скид |
ђу две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа воде набујај |
<milestone unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути |
од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло напредовал |
, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу и |
о! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то |
згали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јави |
у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, |
ати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова |
вишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Мо |
али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином сти |
авница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, која је граница између Босн |
ље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... |
а, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе ру |
војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао друж |
паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу.{S} Њему сен |
Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима |
ола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне, војска весе |
ву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни |
ван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће да каже, онда |
ешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} |
он привребао и опалио пиштољ... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто |
ветом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро |
с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с крсте љ |
рчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. — Да га по |
уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног |
рушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, о |
уњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни м |
Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић глед |
свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ни |
о ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је |
то знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, |
л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја |
сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био |
..{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— |
у разне мисли...{S} Отпочео је посао по савету Маринковом.{S} Данас је позвао Ивана Миражџића н |
ремишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој душ |
ете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још н |
овић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексић |
жим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним п |
сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи све |
вуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му н |
p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да нам нико не промакне.{ |
одених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бав |
па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p>— Мислиш Лазара?... |
ки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него... |
победићемо на другом месту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И оп |
је сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које ни гласник неће отићи да Турци |
тељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева по |
трана... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. |
о се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </ |
е.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, с главом без обзира. </p> < |
но јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} |
Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} При |
тић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Сел |
жени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаре |
ваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова По |
згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им бе |
шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот |
у да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тут |
</p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. </p> |
И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце м |
љунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезива |
слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да |
{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет |
Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадиј |
нам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран обл |
Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног |
ло-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мач |
/p> <p>Јелица обори главу. </p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо. |
> <p>Девојку је облило руменило.{S} Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка |
приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи то |
ише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима.. |
трашним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она о |
> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: |
рети ни живети!... </p> <p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{ |
ма видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он |
еци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спре |
чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке пр |
ко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је |
се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и км |
очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </ |
а опет пре месојеђа не може бити ништа, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши п |
Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S |
. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана |
мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се |
>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ћ |
прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </ |
то му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шт |
S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му неку нову мис |
ашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све |
о касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар баше пр |
посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра с |
<p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја д |
диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И |
не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је и |
икад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! |
се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, |
емо!... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом! |
еме док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разних страна... |
Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часов |
ек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју ј |
ати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између |
— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? |
е моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не |
ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не п |
елимо!... </p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, |
} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју ро |
уву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S} Сад ми је мањи од мрава, а лакши од паперка! </p> <p>И |
амо Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ј |
да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Крупне капи па |
амо бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <di |
и прошапута: </p> <p>— Опростите!...{S} Сад ми није до мојих рана!...{S} Горе је ово!... </p> < |
да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пи |
ћао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува |
!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће.. |
виле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да |
о су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече |
— Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турц |
Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Зб |
и само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом |
ости!... </p> <p>— Помисли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху |
а и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба- |
ош и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} |
и све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... |
Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како |
p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам |
ега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су гр |
S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, мож |
атило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то вре |
ари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али |
— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Ив |
ражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један ме |
рехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су |
хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта в |
еко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ни |
илео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Нич |
ни које крупније дрво да ватру држи.{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. |
, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из а |
ци. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се |
н оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Т |
>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— |
амота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек |
рчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти |
? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само |
Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап |
год?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Она би отклањала.{S} Казал |
ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Стан |
асмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звеке |
де да поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не п |
је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи |
лата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде |
ао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оп |
ј план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрни |
одило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред не |
ад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Ла |
/p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те |
кијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, |
добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећ |
једно одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да |
погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! |
раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест. |
нко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!... — рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко с |
итву опроштаја и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. < |
рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> |
синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, мо |
<p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се |
е Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} |
ба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом! </p> <p>— Збогом |
а као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место |
упић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војс |
у пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубиш |
<p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам |
и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину |
p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј са |
> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — |
? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци с |
Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде |
<p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и |
Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога |
.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!.. |
лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поу |
Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} |
ве би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се |
крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету |
ске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи ј |
м под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{ |
ан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, |
. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући |
о! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су пр |
белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак |
! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђ |
а.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера |
ма мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да г |
о је плата за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па |
екох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <milestone unit=" |
се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само |
не старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му с |
Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку |
пе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски |
авда помири небо и земљу, ето нас!{S} А сад — збогом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим с |
, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се М |
није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гро |
добра не мисли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Круш |
у: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quo |
— ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, |
рушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окретоше обојица леђа и |
одар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе па притеже и Ив |
во ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — ре |
о бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, |
згрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врат |
{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не в |
натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка |
н је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухватив |
Гледаћемо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из |
ам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје |
S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу гл |
, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> |
о падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p |
Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— |
ако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из |
ни са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за |
трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... </p> <p>— П |
а ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p |
.. </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на ср |
Сад ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони гла |
питај!{S} Пусти мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде св |
... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И |
авља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави |
глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не б |
у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> |
ут, драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— |
н јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој |
ју он отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— |
кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} К |
ио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Шт |
S} Алексу осрамотио, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скр |
ине и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... |
S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— |
д, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или |
о, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— |
а, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Мари |
нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани к |
но те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p |
та је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турч |
борави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, |
от узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више никад неће бити његова...{S} А то не |
показа руком кућу Алексину. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће |
убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе |
ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јад |
дговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да говори о |
ћнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од |
е беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{ |
неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је |
Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} |
<p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обори баја |
ко да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца |
... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пр |
красити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, ј |
ио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором |
им. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубиш |
акијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? |
љаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивене н |
, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Х |
те се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад |
<p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И |
нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девој |
насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш св |
ће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, |
кога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу с |
пита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како ништа? </p> |
о! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — |
ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме |
да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да у |
добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одбије његову љубав |
оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; |
е напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— Богу и њему заве |
њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} |
што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не мож |
в јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце |
тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> < |
око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи с |
праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљ |
ало неко одушевљење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то стар |
Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просити!... </p> <p>— |
<p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он пог |
је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— |
.. </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне. |
аш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био |
/p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нек |
ове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на |
а.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се с |
ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И одоше му мисли далек |
еди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсвет |
ала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу |
— ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, по |
подар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где с |
н мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се р |
и. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хај |
сад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му јед |
кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му |
е више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити дла |
кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин |
брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} |
. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни |
</p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опомен |
лаго теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака |
и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div |
м, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш д |
важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Ш |
о да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ј |
ашице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} Кру |
че јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека д |
е већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! |
ка не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који |
. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу ј |
никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S |
засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учини |
. је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не п |
е Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збогом!... </p> <p>Мил |
..{S} И он, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја д |
.. </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге |
>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! |
п расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погле |
!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, |
{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му з |
пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави. |
мој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </ |
хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, сме |
p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и жен |
један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... < |
леда му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окам |
добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— |
н другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одго |
решисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим |
се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајд |
у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </ |
ти, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па госп |
лица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А |
S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам запов |
ви ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави зве |
ан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и довед |
дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, ето... < |
слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на опрезу.{S} |
аша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећк |
дном месту!...{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: шт |
куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и ч |
си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну руком |
лише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <div t |
Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S |
р се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем ку |
. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред |
</p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— С |
е лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> <p>Мимо во |
за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И |
ведра и весела као небо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није з |
и главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> < |
/p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> |
а?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им па |
ичу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Са |
ше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртн |
<p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити |
о варницу, и барут је букнуо... </p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулка |
инка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!... |
увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо |
не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Д |
} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узе |
Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{ |
питати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Па |
устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао су |
није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила: </p |
ко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколи |
олико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше чи |
ледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се ка |
ву и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: |
ње...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се прав |
њаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао прек |
знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — |
и ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни ј |
и човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали. |
ксе, него просто побеже. </p> <p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим |
опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био |
ом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Ал |
а, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на |
— наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветри |
и те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не уме |
на!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетал |
ад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан реч |
, па кад виде ко му је гост, он је опет саже. </p> <p>— Мехо!...{S} Ибро!...{S} Асо!... — викну |
раго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, |
} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тог |
урци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашни |
ене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем |
ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, е |
<p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају |
о ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} |
о, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S |
ка и Маринко.{S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Д |
главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} |
Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе к |
о човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбљ |
знати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин с |
и га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ј |
план ремети?...{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сиг |
во је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бит |
ка? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> |
сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Т |
сретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за |
.. </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо |
разуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. < |
ли, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSection" /> |
ова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суд |
Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе! |
аво к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака св |
апупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И |
што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Неће...{S} Ево, видиш, како миче прсти |
румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно сво |
е, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше д |
не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{ |
о куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} П |
део како и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу |
еш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!.. |
ба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Х |
окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтел |
е заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани зна |
о, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него пр |
— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да |
коме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и |
!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра с |
S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет љ |
Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илиј |
упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p> |
могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучк |
l:id="SRP18963_C2.25"> <head>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су |
новом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији С |
лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} |
е ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па |
има бих лако!...{S} Него бег.{S} Путује Сали-бег са пратњом. </p> <p>— Има ли их колико? </p> < |
вог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца |
по разговарати.{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Л |
ексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Але |
о ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да |
>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли |
и сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код |
амо рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} |
и и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га поп |
погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p> |
р јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... < |
Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим |
ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме! |
p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам |
е да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим |
рив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не у |
Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p> |
p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога |
сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} С |
Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И |
ти? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" / |
а да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он |
ди, иди одмах, Младене.{S} Кажи попи да сам га молио да ми дође. </p> <p>Младен одјури као вета |
амо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја |
азала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Н |
рна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам освети |
па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара |
<p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ј |
ка смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </p> <p>— Ево нас, вала! — р |
ни оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљад |
и причести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа ос |
<p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још с |
. </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам пр |
?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Уј |
ам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи уч |
им иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{ |
p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Сад, ниш |
видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> |
..{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али сад га не бих промашио!” </p> <p>И |
сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш брани |
ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за |
.{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така |
} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p> |
гледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од |
ро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — р |
>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштр |
анко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други |
усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!. |
евоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети к |
Мени без окршаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </ |
квим ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао |
збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он |
— рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће |
мијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да |
на не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онд |
понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је па |
леног цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Нем |
ико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> |
амо тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабин |
<p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја сам морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?.. |
S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те м |
сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да ј |
их, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару! |
а како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без ме |
Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ј |
/p> <p>— Како?...{S} Не питај!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли |
!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је |
ер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> |
се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје мил |
с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те |
и ми је бог још и ово досудио!...{S} Ја сам полудео од радости!... </p> <p>И журио је што више |
{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{ |
то је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као |
немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунул |
е! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца |
{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме би |
шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} |
шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... </ |
ткад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме поже |
. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео.. |
нку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p>— По Деви? </p |
Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да т |
Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио проти Николи из Белотића да оде до попа Мил |
p> <p>— Знам!...{S} Имаш право...{S} Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> < |
..{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чи |
јицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су бил |
Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Ја |
Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, |
д чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, прот |
са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја т |
н што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи... |
> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми с |
ко код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} М |
о!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам зап |
Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назва |
Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у |
се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку нег |
Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? |
а те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећ |
>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја ви |
</p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори |
<p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!.. |
гами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се |
Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још је |
Овај је печен! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва је |
е мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!.. |
Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> < |
петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као |
да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћ |
сати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим |
а прекорачи овога прага... </p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш |
p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, п |
м једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — одговори Јелица. </p> <p>— Да н |
та хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Мило |
повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче |
ао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти |
тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад |
жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примит |
Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно |
/p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. |
Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у посте |
рамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју |
Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — о |
<p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али шт |
г ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац |
гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло н |
и и дати Лазару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е |
..{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва ми је на души па гори!...{S} |
е овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за |
би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је му |
? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Как |
... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрну |
м...{S} Једаред ми је назвао бога, а ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Им |
ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!. |
} Овде је био он и копао нешто.{S} А ја сам иза оног грма гледао... </p> <p>И оп показа један г |
напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кро |
Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Л |
— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја |
о! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет год |
и си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што с |
<p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, она |
ковца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} |
е створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех ја |
— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} |
p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој род |
</p> <p>— Изгубио мајку?...{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изг |
то уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја |
ца лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све |
отац! </p> <p>— Знам, знам...{S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете |
твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> <p>— И ја сам отац! </p> <p>— Знам, знам |
> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> |
, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} |
па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његова мајка, бог |
ахну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> < |
старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова |
он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила с |
... — рече нестрпљиво. </p> <p>— Морала сам причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љут |
? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже з |
...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила истину!... „Мајко, ка |
дима мало ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тоб |
таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вел |
ди, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} |
девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p> |
задржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу сконч |
Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S |
> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </ |
е срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја |
...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју |
земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Оп |
во први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помути!...{S} Остави |
ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — см |
. једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изго |
је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би |
о се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да ј |
> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, |
лепо, и не морам!{S} Напослетку, доста сам и кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се |
ослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао оче |
да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам |
} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако |
о ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој |
кнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Ре |
Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље ј |
p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви |
учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било |
м дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ |
— пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те |
>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразни |
а ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин |
риђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што дад |
ив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. |
анко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{ |
брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, п |
} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; зн |
S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног г |
болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. |
p>— Сад?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што см |
Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је |
Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хт |
а се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај |
ј!...{S} Ја сам волео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А о |
а својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— |
тимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу |
звао да разговарамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, љу |
Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. </p> <p> |
рао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек н |
Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} |
мо док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је |
— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, ал |
</p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим |
цу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра в |
</p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> |
{S} Заврзану је било добро.{S} Могао је сам излазити из оног колибарка и погледати над собом си |
тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла ништа нема, о |
{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу |
Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, |
дмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{ |
!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опе |
ведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Луком, |
аше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слу |
. </p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко им |
ке преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи ср |
су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја по |
мока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам |
адни живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе |
ролазиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p |
ри запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — на |
бациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} |
ем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необич |
S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто ка |
нули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се |
шнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p> |
ости његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он ка |
! — рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. |
оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди девојку, он |
па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} |
тао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} |
о му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задо |
иде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита км |
добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем |
у „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово |
ате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — потврди Иван. </p> <p> |
Иван. </p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кме |
о турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да по |
уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљ |
на, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p> |
да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора чов |
ле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек |
споде, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим |
>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш |
не знаш?!... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из т |
и и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p> |
!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити! |
</p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо сти |
енце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза |
је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде п |
м у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама раз |
лаву.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је са |
е се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — |
о. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувш |
ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њим лагано као мачка, вукући се |
ез муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!. |
м окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! |
заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се |
парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу |
ила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе |
е раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с вра |
</p> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога д |
<p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за |
а бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> |
че: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одско |
шан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{ |
а сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је при |
оћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!. |
„Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим |
— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Ст |
<p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p> <p>— |
p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод |
S} Много ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — реч |
} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја суд |
боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук |
сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам ч |
{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари |
<p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Ива |
p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на усна |
је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p |
га припита за грехе. </p> <p>— А грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако |
а је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражи |
јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио |
кад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево С |
као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, в |
кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује какав бег са |
ј се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечер |
и наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те мо |
— Зар нема ко други?... </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се на |
неси! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота |
на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу |
е. </p> <p>— Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу д |
, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака |
ао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки |
<p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p |
из његових груди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста м |
ла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, н |
S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </ |
е братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упит |
мао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, сит |
жи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја н |
а... па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нис |
задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави |
дно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је |
а времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини |
а коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> |
она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правц |
рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хв |
/p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошл |
/p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да ме нећеш разумети!...{S} Добро, знаћеш после.{S} |
Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{ |
па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече |
ио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нест |
!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ја, па не зна... </p> <p>— Онда нека га припита. |
буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива |
ши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> |
ка, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, |
ало кукуруза, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га п |
о. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... |
е питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма |
дук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слобо |
обичног поздрава, рече: </p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако |
— Казао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, |
{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S |
да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђ |
аја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо |
се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Е |
ео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо |
лим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих са |
} Лазара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се тв |
главу и рече: </p> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за т |
{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво о |
Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Н |
Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? < |
> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо |
Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он б |
ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{ |
Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поноси |
<p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{ |
} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум |
иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сил |
одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим братства и љубави! — рече |
S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну к |
Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном ос |
вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Х |
енице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p |
ћковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила |
адио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, |
а сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добр |
p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају |
очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} Ја сам мислио да је |
. </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом прост |
</p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. |
Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се |
оћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S |
> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те умор |
ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренут |
во је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му |
и све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} П |
вом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га по |
е!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу |
атерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда |
то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио! |
му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је |
— Јеси озебао? </p> <p>— Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>М |
је од друге младежи!...{S} Не знаш како сам га завољео! </p> <p>Иван је био блажен. </p> <p>— Г |
м...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Сти |
та Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зек |
неш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!.. |
</p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидају |
попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!... |
старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао как |
и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, |
ле подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Ивановој |
а, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— |
>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је |
/p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... |
ом?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се |
главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет, о |
— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен п |
p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} |
.. скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону т |
да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с |
{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете да |
аком него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и |
ране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, нек |
турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погину |
е мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си |
р така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих с |
, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је однел |
во је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још сам |
јде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} |
м с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{ |
те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> < |
Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим |
} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико др |
пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Место б |
о одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се проте |
радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да |
е!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S |
азар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, к |
нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси |
нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> <p> |
магањио.{S} А овамо ништа.{S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и зак |
>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </ |
>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па |
, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста ка |
давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!. |
.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> < |
— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убез |
нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} В |
ути као попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> < |
p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> |
>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} |
забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је |
о ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби |
— не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко ј |
огледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Стан |
</p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! |
д вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га |
</p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер |
азарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако |
у је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — зап |
си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Б |
кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отиш |
н. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи |
оја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Дост |
лас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма |
Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — ре |
— додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мал |
м, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрв |
мам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини в |
бру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи још једну каву; истресе |
а ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И |
а. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио |
бро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би би |
еше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам видео како и поп и кмет окретоше главе да сакрију с |
атковић. </p> <p>— Па не браним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{ |
људи?...{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. |
а, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} |
а зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи |
се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само д |
леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти |
оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече |
у!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали ви |
.{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина, сама истина, Маринко је говорио истину!... </p> <p>И ње |
У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелица осети |
вај ага парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. |
ставља, некакав мрак паде му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} |
справи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем поглед |
ста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одсту |
> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутр |
што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи |
од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није на |
таје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} |
дире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати. |
лико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? |
чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, разд |
А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше о |
е бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао па Лазара опомену га на дужност и његову з |
> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој |
, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчев |
о да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који је |
сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан |
људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! |
н је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове С |
ти распрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу сво |
рио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Су |
{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, |
је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> |
аво као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе |
ахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадв |
аврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> < |
ого? </p> <p>— Као на гори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затр |
ожји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на њега!{S} |
е могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Катић је бар двапут |
ве, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и о |
лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и рашири рук |
м.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док |
јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам |
зе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на |
Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добр |
</p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, а гдје је Бездан? </p |
и као ветар. </p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грл |
</p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо |
не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пу |
е. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </ |
учајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— П |
еху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору глед |
.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај |
и. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било |
киним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко би |
уде!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже |
треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S |
р косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајд |
— рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p |
</p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> < |
S} Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} |
</p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им р |
... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} М |
а, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше |
љиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p> |
анеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S |
<p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, |
ио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, росише и |
<p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одва |
паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p |
е?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрз |
страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува |
Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p> |
носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар |
ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више |
ила тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по |
девојку.{S} Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији |
се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је сл |
} Дао би да му осеку десницу до рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Ал |
образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p> |
на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи |
ар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Х |
та хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и приз |
ри пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>П |
S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, с |
ко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још |
Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти |
S} Ако је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући |
је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са к |
а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива с |
<p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онак |
оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али |
н!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Ј |
</p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући |
ви! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад те |
е лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила шт |
Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Ива |
дите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцим |
има, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и |
к више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!. |
Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стић |
</p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин |
прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беш |
ка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изније |
а не бирају...{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледају |
затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док |
А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је л |
.. </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се |
>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури по |
завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву с |
стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то н |
му нос. </p> <p>Маринко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </ |
p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није им |
ренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. |
ти то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну реч |
та сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напо |
наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица |
бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неки |
наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим |
ну Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је |
мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелиц |
ва згода да их похватамо, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} По |
!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. </p> <p>Он с |
да видим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку. |
рити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташ |
Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те |
чин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе |
ме задужише.{S} Реда је вратити!...{S} Само зла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> |
а-Ђорђе рече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али |
ајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!. |
е, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је го |
нда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та рец |
маћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{ |
{S} Нанишани, и онда готова посла...{S} Само да повуче!...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио |
шо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што |
ет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под гркљаном... </p> <p>Једва |
још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха. |
</p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> |
</p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" |
</p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково с |
о? — питао га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... < |
и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну ка |
м...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад з |
</p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... |
е на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Не |
сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Х |
кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само |
много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мр |
ј план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај |
и: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља дао!... </p> <p>— Је л |
— Знаш ли му име? </p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи ови |
, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите. |
е воље.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> < |
оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже главу, па кад виде ко му је гост, он је опет |
н? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ак |
он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Пл |
о, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!...{S} Њему, њему да ми је |
<p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, па он више не би видео белога дана!.. |
е човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у т |
е пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити р |
људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није на |
е ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit=" |
p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што |
заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити |
шта, сад је пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече |
против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима није право!...{S} А зашто? </p> <p>– Не знам. |
ед Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царск |
кршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овак |
. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, п |
ше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми с |
ило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад м |
</p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да |
д Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, |
вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се по |
ткуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </ |
она опет није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа |
> <p>— Јеси ме пожелела? </p> <p>Она га само погледа оним њеним великим очима, као да би хтела |
! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — др |
Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на |
у — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишту настаде |
о је небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— |
је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пр |
се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми збо |
ана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт.. |
а му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце је |
ако би волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућа |
тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут |
згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S |
и!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене |
о да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Ст |
о лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надм |
Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати ко |
одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако |
што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па |
е не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> <p>— А отац, а мајка?... < |
леком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не |
да тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шара |
н је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин С |
попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p>И поднесе му |
ажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже |
своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, ил |
може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, |
загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> |
ита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме г |
Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> < |
људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о |
овога века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, |
и...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна |
му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао крила под нога |
те речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И реч |
ано!{S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, прок |
о да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </ |
д дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} Н |
.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промр |
...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{ |
глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Нај |
учност на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не в |
да докусурим моју освету!...{S} Ово је само почетак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окре |
е год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивиц |
даред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врил |
а је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава. |
махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај |
ма право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алекси |
и...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладн |
Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њима дато да буду добри људи?...{S} Видјећемо!... |
.{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би о |
{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. |
е знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је с |
Може ли преболети? </p> <p>— Кост му је само пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} М |
ост, није мислио о будућности — њему је само садашњост била пред очима...{S} Она му је говорила |
<p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не |
S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... < |
убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{ |
иди с Лазаром до куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајд |
их се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} |
го. </p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два |
ље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни мал |
разговарати него с попом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам |
а!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде |
ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Завр |
>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред свето |
да му отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би пост |
ане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{ |
ома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак |
ад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{ |
помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану |
јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста |
оће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не преседне! |
зно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да н |
њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Зна |
це се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? </ |
ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{S} |
ш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, м |
те.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске |
p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао |
је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака |
ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се |
закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p |
рчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} |
а из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{ |
ише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ |
.{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је |
тоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред |
црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушка |
... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко н |
>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била |
p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! |
јан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рек |
потуку... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојах |
ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не |
ше мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!.. |
лекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: </p> <p>— Немојте ме вући.{S} Сам ја идем.{S |
лекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о |
није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био |
то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше з |
вом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> |
к упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турч |
ску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, тр |
као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека та |
ства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди неср |
а сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те |
љи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него водени |
ини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо |
а. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу |
. </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад |
а.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и ту |
иска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте ме мучити...{S} Из |
, које изгледају као водено корито, али само донекле, јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били с |
м? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан с |
е као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је прот |
себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му о |
равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то ј |
ним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: они да јадују, а |
<p>— Па?... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да |
онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву чит |
сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Ал |
судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам |
<p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто р |
ри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти н |
но нам је дало јунака каквих може имати само митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, ј |
ци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи зе |
ио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај |
ерино!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он в |
а готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја |
, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... </p> <p>Онда окрете главу зиду.{S} По |
иће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— |
за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се ч |
ка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи руку и рече. </p> <p>— Збогом!... </p> <p>Па |
ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим |
а му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на |
није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — п |
</p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S |
па да бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало чов |
те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} Острви се |
го што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! |
ој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на |
Мало-помало па оста пред очима њиховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ве |
це ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрч |
мо нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Си |
сто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчи |
ла у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онд |
>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је |
.{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!. |
ева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, |
, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. |
о преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметуј |
Србију, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Дв |
мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста |
ад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на памет падне.{S} Он је слутио |
све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, ње |
...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да нијед |
поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... |
не окреће!... </p> <p>Него, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то п |
зницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече З |
егне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све шт |
S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје глав |
ам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> < |
ело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и шт |
еда неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива |
ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у |
>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! — рече она. </ |
рушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах к |
највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се са |
јама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p> |
у на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и |
стило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он |
олико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на ње |
о бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојн |
} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S |
ра!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврза |
ра...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико |
нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан |
и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хај |
буса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити |
{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бе |
н добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— |
навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... < |
ло.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, т |
Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> < |
.. </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од |
да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину |
на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Је |
е народ „лоповску кућу”.{S} Он је на њу само бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{ |
ли Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага |
штајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији путир што |
крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станк |
.{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> <div typ |
ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је |
дуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчи |
шо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово није мушки — ја не зн |
</p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. |
урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге ни |
па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза п |
ла да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда |
е одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваш |
<p>Зажуде му душа да га нађе. </p> <p>„Само да га видим!... — мислио је. — Само да га видим, п |
ј пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао с |
бујмило га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... |
а свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — |
ше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је д |
м је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас |
аваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то |
су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се ш |
ичиним...{S} Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стаја |
а је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити |
ло грозничавом ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад |
оживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... </p> <p>Иако |
села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен |
сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог |
.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} И |
а пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ив |
.. </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: |
густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и ус |
пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби |
p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— |
нако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво |
као им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p |
га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Љу |
амо Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} |
А </head> <p>Освануо је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Пр |
рпски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници |
p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{ |
го ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати |
Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она |
у имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте |
звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> |
који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару с |
нага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — оста |
то. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, |
ци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p>— Не |
из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> < |
цу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити баш |
јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, о |
тио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном |
ци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше ка |
с пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Нас |
енуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. < |
ше на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... |
, њено румено лице...{S} Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су |
лагосиља!...{S} Ни дотле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алек |
, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа.. |
а поче остављати памет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну в |
жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много каза |
опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у буд |
и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и о |
да небо, а осећа ластак на души...{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно |
дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива |
Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао не |
м чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако |
души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, |
оје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред |
</head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела венац од |
м кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра каж |
— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао |
које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пи |
од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп. </p> <p>— Зар Лазар није |
чао, ја му не бих веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да |
тотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати |
Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преж |
ано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... јест, јест!...{ |
<p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p>– Јесу. |
ти: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, о |
неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође санду |
да излети из груди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја |
х надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— |
.{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико ниј |
ва. </p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухв |
ише не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник |
ј дрхташе кад запита: </p> <p>— Да ниси сањала њега? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p> |
</p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на ра |
премни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису откуд им опасност долази... </p> <p>Наједар |
акву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине |
во... </p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном |
ЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а она оплела |
те!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста т |
екса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину и намршти обрве |
тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{ |
лазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не |
опла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу |
им да једе горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што г |
и ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S |
не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним...{S} Огрлица клону и баш н |
ди како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} |
— залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа с |
p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{S} Отишао је да купи дарове. |
<p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на |
озлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: |
ворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима. </p> <p>Кара-Ђорђ |
и ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опо |
етали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљ |
тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— |
ти.{S} Он је осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је с |
назрети опасност која му је претила.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је ку |
нко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... |
срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и зб |
ad> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— |
окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шт |
се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — пит |
{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> |
ог пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турч |
/p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, рек |
шанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим леб |
о јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина, миран, благ, |
шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је с |
> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изаб |
вуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин |
е спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала |
хе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га |
није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси ј |
један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Трој |
анка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> |
руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} |
уд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је к |
ад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку њего |
својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет по |
го планова, али му ниједан није био баш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио |
рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Може бити. </p> <p>— |
<p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у |
а: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, |
ла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима |
<p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежно |
ећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S |
не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али му ниједан није био баш |
је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} Видећи да од његовог посла |
{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог уз |
е: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар |
е сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Т |
<p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет по |
ло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром |
е острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дал |
није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> < |
Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се |
аљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су |
нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се мора |
између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуриш |
м!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегурку |
/p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето ва |
анко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си |
ко га пусти мирно, само му је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? |
ав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као т |
{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донеси! </p> <p>Петра оде. </p> < |
у.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага |
к једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени |
даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако добро с |
! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки |
а, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти река |
ездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скину |
ипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Т |
лексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори гл |
t="subSection" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурб |
а, борба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници |
— Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се |
био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турц |
ака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пу |
> <p>Врата клепнуше. </p> <p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, |
<p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпоче живот око њега.{S} Из |
сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је пољубим |
до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а не |
nit="subSection" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше при |
.8"> <head>8. НАТУШТЕНО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} |
о пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији |
ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече |
Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на Равње доведе... < |
еко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која ј |
<p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> |
ојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгле |
же па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирније одговори: </p> <p>— |
врсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га |
из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, |
асмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— М |
једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај нас!... </p> <p>А жалост беше погледати!...{S} |
а дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја са |
је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њи |
отраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </ |
амо повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је ју |
у им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S |
е друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их |
д куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. Аранђео ножем дохвати. </p> <p>— Иди, Мехо. </p> <p |
и!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико |
ј син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде |
ао да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> < |
ева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио |
мети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији |
упића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојадио!... </p> <p>— |
ста беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну |
елој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека |
ко?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како д |
им Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом н |
} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусре |
ћ не могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд |
о судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> < |
очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Ш |
дбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. |
p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, |
о је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва бе |
apter" xml:id="SRP18963_C3.5"> <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној |
и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и с |
у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
уд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год ст |
сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибр |
<p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти |
— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не |
вој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ћ |
и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најм |
а измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он ч |
к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и |
спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p |
га села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из |
некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њихова реч — пословица.{S} Онако данас не гово |
облачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити...{S} Није |
да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Не |
ар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где |
ромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањ |
; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког |
, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговар |
а бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда |
/p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш |
одар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном |
х те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па |
њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} |
шао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћу |
исле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже! |
ога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Д |
е је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p>И сама његова старо |
обро је! — вели Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! |
ћо!...{S} Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким им |
зе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... |
/p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем им |
.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} Леш до леша падао је по поља |
о, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није |
а Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{ |
ма? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиново |
, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се |
рушка, бог му здрављица дао!...{S} И он свакад лепо са миом...{S} Али зато, опет, ја њега послу |
ра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу х |
у, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћ |
ше обичаја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши |
</p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један са |
по неколико дана, па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, на |
чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И |
но становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве |
>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{ |
дала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она јо |
глед њезин, који је речитије говорно од сваке беседе...{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је |
ма, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било |
помене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{ |
говом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Мил |
S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар |
већа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића њег |
рашна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све |
у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци тре |
<p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понам |
уни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара... </p> <p>Д |
акије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. </p> <p> |
шта, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо с |
иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се |
о у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз онај лом |
, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила |
му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... |
другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живе |
Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају ку |
S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо је под прстима |
он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} |
леже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш |
р искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — ре |
опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно |
војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S |
х одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки |
S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласа |
Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и К |
у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишљао о Зекиним речима и давао му за право |
ков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> < |
ш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче |
мо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији пример историјски, ми можемо с |
анку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, да |
му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и м |
се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет |
>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу |
е. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти |
{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мени и дружини.{S} Ако ли |
е јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га историја слави!... </ |
азвезао разговор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да и |
метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... д |
о не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо једну ватру, он |
сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све |
мо — рекоше војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p |
толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шо |
амо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири |
ког оца и из онаке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! |
рско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нека му свака р |
та је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су беж |
тро. </p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане |
ова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хо |
сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па и Иван.{S} И одобравао му ј |
горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиство |
{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Вр |
о сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>П |
водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у |
. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио |
то му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њему по |
ладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано к |
ула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао |
ати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало ј |
<p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва л |
пу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излет |
е шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Завр |
виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... </p> < |
p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке п |
>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија ст |
ра и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Ла |
амеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S |
о.{S} Она, дакле, има право прекорачити сваки праг, ако је само примају... </p> <p>И сад како д |
нко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самрт |
погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Так |
оца, гледећи и пратећи жедним погледом сваки покрет његов... </p> <p>Алексу прилично оживе све |
један од њих мрава није згазио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </ |
</p> <p>— Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Т |
наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одме |
Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> |
дури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, |
Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сл |
<p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао ка |
зљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа |
бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> <p>Баш н |
У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био |
адахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце раза |
говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, |
!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништ |
старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од ха |
цу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им ч |
ју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио |
, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна... |
..{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору доч |
Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи |
ве стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни |
Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на |
логлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде ник |
оже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао о |
{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он |
у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му је Лазар не знам какву |
твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онд |
ера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас сме |
} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужн |
о је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола |
арца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао |
рост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце |
драви.{S} Видиш како им здравље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} |
неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шан |
а ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједн |
— као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега п |
ексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није б |
село проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал т |
унуло, ови окаљени грешници без греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве р |
о наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твој |
Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... |
а заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се в |
елу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забрин |
ли само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде |
Љут као рис, само је по преко погледао свакога ко би му ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ |
p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице пада |
>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру |
братима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао!. |
е он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, а |
и ни крив ни дужан!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... |
акад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и |
оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се |
Јесу... јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p> |
био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога |
а ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад ре |
е свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} И не дам ниједно заклати!...{S |
чи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Ст |
е чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу у |
ве ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђор |
ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити п |
...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене |
Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуч |
Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа ур |
гурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло |
остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како јо |
апутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... |
етију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су |
!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда п |
апрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је говор |
и договор с Маринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклец |
аринком, Иваном и Лазаром, сваку речцу, сваку намеру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчи |
вако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна бол |
зао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело. |
ме његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх. |
и крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судо |
већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју моли |
природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну муд |
ње тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p |
не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Д |
И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поузд |
одина кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе. |
ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Њего |
ину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујин |
>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те |
још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти так |
на беше погледати!...{S} Као да је знао сваку мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни сна |
о, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би зл |
у...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети него разговор с Јелицом...{S} С |
Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је |
коњу да га која грана не би закачила и свалила...{S} А коњ га је носио... </p> <p>Пред очима м |
а човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... |
у!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чин |
<p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јован |
{S} Јовица!{S} Припазите на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше С |
S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би ли нашао какву пута |
догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весе |
ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у |
Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p |
чи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!...{ |
коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p |
у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да |
Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хо |
Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. < |
се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сас |
еш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му д |
кочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жила. </p> < |
> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и |
друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. |
.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенк |
— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} |
се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме |
</p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру не |
ажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио |
о око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p> |
о. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „ |
ш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим |
дарише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по |
ност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је в |
завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су б |
а тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојк |
њских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и н |
p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појав |
дна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа ста |
а богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, |
нао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламе |
шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко р |
Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да м |
вољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио сво |
чанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, сврши |
ним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше |
..{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{ |
разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај |
све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше засп |
Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело |
о да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то ј |
снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети |
/p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разг |
викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Ср |
<p>— Полази! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишља |
Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном рак |
! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> < |
ништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где |
а око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </ |
<p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити |
дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно мо |
волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> |
ао сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он с |
е знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </ |
<p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слути |
Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад |
.{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{ |
чи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. < |
не и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио |
!... </p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма. |
као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{ |
ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> |
Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као |
.{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева. |
знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико ниј |
.{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш |
чиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину обићи!... </p> <p>Поп Милоје |
како ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{ |
ше домаћинске, него... како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, д |
а.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> |
аву... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си са |
ра се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу |
а сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке о |
долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље |
из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио |
је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> <p>— Па зар онда не би |
а имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште н |
Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников |
ујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанствено |
ори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и |
а при причи Маринковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило |
рамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p |
кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу бе |
ио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> |
.{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине |
морам отићи до дружине, поочиме!...{S} Све јесте, и веселе је и... све, али ја морам дружину о |
едини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} |
Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас |
е...{S} И не дам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се уби |
p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па дођох амо да потражим |
лагословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> |
рећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема |
S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или |
тра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видел |
ио старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и још... никад не б |
ором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком г |
је видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шт |
сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу. |
едног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добр |
лак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-он |
би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Ст |
радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све живо оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљути |
.{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А сад... </p> <p>— А |
жури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чег |
ри био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме је гледало попријеко...{S} Ја рекнем ријеч, а он |
Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: |
рчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду |
нако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче говорити, он је мислио да чини вели |
ти како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријате |
ју страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој |
најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе.. |
је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за вр |
ло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен |
рска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у |
или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к неб |
S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити |
таше кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча |
та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни |
<p>Војводе задовољне, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић |
. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лиц |
е вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда |
крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. |
на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </ |
па, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода |
! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зек |
се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко наб |
p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p |
..{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, |
Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом |
у их само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им |
</p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег |
склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— |
ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања |
лексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он |
е натјерати да признам, али нијесам.{S} Све је бјежало од мене.{S} Једини ови Маринко и ови Ива |
с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с |
он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он |
ку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> |
души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово и кметово са Алексом, уп |
било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко |
о видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивал |
знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подм |
е устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори.. |
>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> |
и? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — р |
разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поре |
помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} |
т људи, које младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко с |
ламе поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло |
ајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S |
смеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они |
ш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> < |
идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом т |
веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и |
ар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да је град потро...{S} И сад јадају |
тост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? |
пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно |
е Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S |
} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> |
а. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина |
Крушка.{S} Пандури притрчаше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама |
астерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p |
ихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га н |
ма. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? |
</p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити |
о рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. </p> |
<p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац... |
породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да је једна... </p> <p>Н |
обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда пост |
о отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше |
, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљен |
ро, добро! — рече Алекса. — Видим ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p |
ну и намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси |
би му души лакнуло. </p> <p>И науми да све каже Лазару. </p> <p>И, баш на Илијиндан, око велик |
е од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење.{S} Доста пута, као бе |
дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; ре |
људи којима је бог рекао да живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њ |
p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана |
ити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он је видео само њу, њену ду |
би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак м |
и кажу!...{S} Људи кажу!...{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... |
о мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ов |
решине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Ст |
поразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да из |
и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све ви |
олико минута.{S} Вода је међутим куљала све више и више.{S} Давно је прешла преко колена... </p |
ће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од не |
мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распо |
у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... |
>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: |
ажићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с ра |
и. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазара, и како |
— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја сам био код Алексе онога јутра кад |
мунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће |
покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... |
, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која |
а идем.{S} И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је ви |
а нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишл |
Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и |
ске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пу |
дбрану него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, |
ену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити |
војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити... |
гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> |
бујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... </p> |
> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то ка |
дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p |
за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и там |
лажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски луп |
а њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жен |
е ја и Лазар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алекс |
{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позна |
се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> <p>Дева је |
пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тук |
одио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао часта |
чивао на рањеницима... </p> <p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milest |
иђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим спора |
ој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како с |
ега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те |
рајаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p>— Па каква му је то там |
и домаћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи |
{S} Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш |
а!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!... |
плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубит |
ислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа |
ме више ништа не питај!...{S} Ваљда сад све знаш!... </p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у |
теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака тво |
мета, па онда остале.{S} И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекн |
инко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде вика |
} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури |
ва...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја! |
ез споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договара |
ио поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто |
и се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп |
рет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа њего |
е грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше свака њена мисао.{S} Повуче |
је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{ |
кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Ма |
учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Тур |
отле.{S} Његова веселост развеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежат |
.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренута |
не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је попуштал |
ичао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу |
ти... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здра |
е са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} |
Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишћ |
ку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне |
викну поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па и |
Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p> |
анике и зимовнике; једном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао на |
рисебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p> |
дна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не вид |
? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапато |
{S} Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом |
ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Иша |
Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био |
сте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кме |
ени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Пам |
p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо |
овек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више д |
етнији, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p |
је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред очима.{S} Затварао је очи да не би в |
</p> <p>— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго |
мајци казала. </p> <p>Па опет јој није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, п |
.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> |
кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Мно |
се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из ду |
не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А н |
и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако неће |
ру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> |
па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљу |
њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи д |
p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко бе |
ш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <m |
{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да пођу, |
сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека |
рбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху |
га! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963 |
ска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све бл |
жином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> |
ћ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији |
е спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станковој. |
ан се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци |
p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, |
</p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић |
ко себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћута |
пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Тр |
его, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се ви |
амати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ пос |
таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ов |
нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— |
срећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан |
го како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбиш |
ема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. |
у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отп |
и... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати т |
ли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше ра |
беже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се на |
S} Оно плаветнило белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те прос |
пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиља |
одрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их о |
покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуи |
{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци |
ај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} Само одмахну главом, па рече: </p> |
ли.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске истори |
да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи.{S} Остасмо: он |
родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p |
астати.{S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његово |
нило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа |
ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше ско |
а...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне понеки гл |
рамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је |
S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> |
кну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен |
о.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је н |
има учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако открави. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру |
<p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, кој |
ти, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погл |
њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачува |
оред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жен |
е! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се |
: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, ко |
ар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова сам |
а ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећ |
закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти т |
а нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Господ! |
егова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајду |
у, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... </p> <p>— Опет они нису далеко. </p |
клонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још ра |
измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да |
што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно м |
че долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида |
а слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окис |
други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда по |
не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам бога!...{S} Откад ми он |
...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да н |
у Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у припра |
ура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - |
и с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као |
ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја са |
у као магла јесења... </p> <p>По вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на о |
поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војвод |
запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Ст |
} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливал |
синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан |
е кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколи |
е па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог |
о ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{ |
смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Ла |
у!... </p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене |
— рече он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се њег |
, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> < |
ви преда...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе |
убавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није |
ападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам |
још није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </ |
> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са сре |
вима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече |
и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега |
Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је по |
орим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети оно |
S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — на |
ренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је морао победити...{S} Није се осврта |
.{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ћ |
му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најзад он паде ничице и покри л |
...{S} Нема нама милоште и миловања док све не запева једним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, ка |
ну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми је сама све причала...{S} Ја с |
га, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... |
> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Л |
паше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну |
и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни кабулити.{S} Будите мало оштрији према њима!... |
н је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају |
ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и с |
равду земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је |
S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Мно |
га га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и краћи, а корак све мањи и мањи...{S} И најз |
оче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: зд |
је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена.. |
примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он |
че причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измак |
ја ништа не зна... </p> <p>А он је знао све. — Знао је гору, знао је воду, знао бродове, знао х |
а, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај ниј |
киде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невољ |
анко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{ |
аш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчан |
Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није примао ништа.{S} Никакви разлози више не мо |
p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад неког |
И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стиг |
.{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и |
знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се |
је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, |
коли старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја |
ијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и |
и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јов |
главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао.. |
Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} |
Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ |
елом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} О |
мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је н |
радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буд |
... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и син |
о држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и бол |
тавише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно пр |
..{S} Откуд ја све знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу |
јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли |
сец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше н |
кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запе |
убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на рук |
душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p |
је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{ |
>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} По |
<p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и ре |
ни казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рекао |
сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? < |
лико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну |
е Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начисто |
х веровао... али обијен сандук и однето све!... </p> <p>— А колико оно рече да је било? </p> <p |
памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о |
д доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни м |
мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер |
бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И о |
гићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Хара |
ојури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се при |
била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим п |
ска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се са |
у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више |
{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му |
и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се п |
, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} |
ла друга зајма не врати!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алекс |
е као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад |
е прилазио Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време н |
...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и |
к Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао д |
не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође за Лазар |
изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{ |
ли ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Ма |
ва.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је |
шне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кос |
своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и |
се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p> |
је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног ха |
ијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! < |
о и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и д |
овора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су м |
ка друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... |
а него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се н |
поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао на онога лопова |
Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... < |
? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! < |
Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку |
инемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се л |
ма за кога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, насл |
је, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p |
викну: </p> <p>— Добро вече!... </p> <p>Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који |
е кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: |
ом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима с |
p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Ник |
.. </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов в |
> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим о |
це и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног |
.. </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи |
зговоримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и |
тране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су |
те свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сен |
</p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је |
ила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к |
. </p> <p>И паде, паде као кап. </p> <p>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p> |
ћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињ |
е искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да |
погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} |
<p>– Пазите, јесам ли на мети? </p> <p>Све живо застаде.{S} Јелица, као да је прозрела Лазарев |
p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо |
нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p> |
ци, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен г |
казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла |
е увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана |
растао нагло као квасац, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов пост |
и га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. < |
а рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки |
<p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цур |
са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни пр |
д човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха |
гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњи |
. </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му |
} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин |
е Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта |
и свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p |
иже дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — ре |
ожда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли св |
светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и |
анпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се ка |
ши пакао...{S} Он је несрећник, и преко свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним |
сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> < |
, па прело, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у д |
, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло |
.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас |
Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> |
и и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато |
...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у |
Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — п |
ран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му |
поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. |
ерише по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, |
стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. < |
ше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућ |
ом и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Ал |
је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно заш |
скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан |
к.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искач |
/p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{ |
раван. </p> <p>Јутро беше лепо.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се н |
избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци |
његов... </p> <p>Алексу прилично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска вод |
вију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У с |
један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од он |
S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> < |
.{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! |
очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са |
овну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он |
начи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је и једна причица.{S} Био је некад некакав џин |
ше почети него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — |
е да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве ру |
имало? </p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, |
и... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— А баш бих желео зна |
/p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се о |
так-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, ја заседе, ја с |
ити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— |
и им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђе |
оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му А |
о...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се |
S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се зг |
шао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јови |
стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврч |
оложење.{S} Он осети равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сун |
Никад му лепша није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све б |
греши он душу?...{S} Ја бих рекао да је свему крив онај несрећник...{S} Али, ако бога има, плат |
ко, душа му раја не видела!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </ |
<p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} |
одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе |
> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је |
ству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше м |
ђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је водио рачуна.{S} Ако је неко жалостиван, и Кру |
зиде из куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет |
јединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p |
зове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима |
згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко ж |
о.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека к |
нку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га |
p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је |
тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем |
души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и д |
.{S} Видјећемо!... </p> <p>— Баш сам им свесрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p |
ужину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — по |
ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S |
и слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... за |
, да одбије његову љубав, коју му онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p> |
!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... |
та, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у |
лена му клецнуше...{S} Он осети како га свест оставља. </p> <p>— Пуштајте ме! — дрекну и појури |
тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешев |
здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана.. |
ио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли |
и кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело |
а пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну ру |
да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча. |
ан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погле |
Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе као крпа. </p> <p>— Ја не знам — једва |
<p>Полако, врло полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било |
а у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га |
ни могао задржавати, јер је био изгубио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што ј |
у, и као нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако |
Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молит |
што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, |
а неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана ов |
т снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њ |
едном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се он |
</p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренераже |
S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте |
p> <p>— Богами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна по |
ас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја с |
НО НЕБО </head> <p>Сахранише Алексу.{S} Света је било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је |
пуцао на Алексу ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Прав |
ође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике |
ија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију |
ш да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако друмом пут |
p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и овај народ |
док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p |
ва, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, |
ред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; |
...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно с Јелицом, да поверуј |
а. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамба |
p> </div> </front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што |
свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси ка |
поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p> |
, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — уп |
едном прешао Дрину и нашао дружину која свети оно јадно робље!...{S} Данас да прелазим Саву, да |
зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо |
...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао сво |
што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— |
аже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у ду |
— ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас ј |
Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div type= |
онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав ст |
ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, п |
укама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобра |
} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— |
позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад ви |
е да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави дома |
моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — н |
!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску |
ска!{S} Јуначки, децо божја, да очувамо светињу олтара божјег!{S} Јуначки, браћо моја, јуначки |
} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад с |
рудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење измирне...{S} Ок |
а будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Марин |
у ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!... |
Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је |
ено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му капи кануше и |
благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> |
оворити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лиц |
ца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ |
икад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— |
простио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="cha |
роста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... < |
се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много ту |
им... сад му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете гл |
ег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да свети |
ко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане |
p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и о |
це пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци падаху овде-онде по земљи.{S} Он је горео |
сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он |
S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непр |
да прекри лише небо.{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из |
бина је потутњавало, а од запада мећаше светлица. </p> <p>Ратници разговараху: </p> <p>— Биће к |
ан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја |
рушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост од жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти |
Са влажних зидова капала је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварал |
о своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падне на душу његову да је осветли...{S} И |
се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> < |
Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад |
прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадити прво |
лост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана |
што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као де |
ено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S |
прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити |
{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку |
нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Све живо |
.{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слик |
овске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије него о |
ве снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, па им нећете наћи равних, мањ ако узм |
е склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испрету |
више не могоше њиме овладати; ништа на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p |
а си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу |
ровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А од јуче? |
том, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој драги брате!.. |
запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса! — рече Јова. |
нати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или вид |
није била.{S} Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њи |
{S} Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих |
проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валови |
д стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну кр |
ала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! |
ласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге срп |
орачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p |
, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак ње |
синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да л |
} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S |
искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p> |
у старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а о |
њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаље |
ња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} |
за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице оба |
мин!... </p> <p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{ |
оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и над |
рлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једно |
пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Говор |
и се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си |
дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови...{S} Свега, з |
рина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу |
/p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећ |
. </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиге веле |
тару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Госп |
каше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је п |
p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ће |
ни. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... суз |
тао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, д |
кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p |
е да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?.. |
>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па |
Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жми |
е котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!. |
<p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p |
упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — |
камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у |
ремишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар так |
лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече |
е успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по в |
вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... </p> <p>— Пођи са мном — рече Крушка. </p> <p>И |
..{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p |
ђују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... |
ном!... </p> <p>и све прожма нека нада; сви осетише да је овоме дечку, који им још руке љуби, В |
ш само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — реч |
и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме |
{S} С вама сам растао и одрастао!...{S} Сви ви добро знате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље т |
моја!{S} Бабо!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> < |
Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама сам растао и одрастао! |
пеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушк |
ни, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не пок |
Један другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пр |
кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— З |
/p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — |
е: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу вол |
и.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опе |
p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </ |
врата; ветар пови пламен на огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше |
аћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног ст |
>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Јуриш”! — сви ножеве иза паса, па јурните па друм!... </p> <p>— Д |
А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти |
ју страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју |
> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанпут нежнији. </p> |
ро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— О |
/p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— |
. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас о |
> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> < |
— рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} |
<p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па |
говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за ра |
у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, |
ст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станк |
} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије ок |
ела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да |
о овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло |
<p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и о ону кућ |
ам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!. |
обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само ј |
, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Ч |
но? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Препн |
?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда чов |
ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. |
ајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> < |
ерујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашниц |
то Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — |
</p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружј |
ико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу б |
амо помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаробље |
p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста н |
ну: </p> <p>— Идите! — рече он. — Идите сви!{S} Ја нећу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим си |
/p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </ |
p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у та |
<p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> |
. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћута |
о нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде таја |
Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. < |
ога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— |
.{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C |
оклета!...{S} Па без опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <d |
Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумб |
ао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожмани поуздањем, пођоше за њим... </p> |
но. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} |
уна духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до |
амо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају жив |
p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како с |
ује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="c |
ње доведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div |
да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свега... — виче |
оље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, |
чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељ |
<p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лаз |
ге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и деца ударише |
пиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, з |
Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од |
— повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} Нису вредни да на њ |
метан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи о |
ко ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгле |
род беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај рад |
... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка С |
о је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах |
</p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пр |
емо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су м |
ли добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, |
уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуриши |
рзан. </p> <p>— Доста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки |
<p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због мене? </p> |
треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! < |
ве јесени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек |
очи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и |
а, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако |
е пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S |
ли га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Ал |
Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали |
</p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао бл |
} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је |
капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{ |
, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се ди |
почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </p> <p>— Ј |
к погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија |
!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом мравку не |
!...{S} Право веле: </p> <p>Бој не бије свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </ |
рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отво |
женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје |
еси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: |
вих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепр |
} Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце с |
њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p> |
ам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу |
Ја!...{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви |
p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p |
то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим бара |
<p>— Зликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па |
. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, в |
убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </ |
тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> |
. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се |
<p>— Заврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић јед |
ричај, Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!.. |
</p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреш |
Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи |
/p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. < |
да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> |
.. </p> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа бил |
а је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, |
јане, потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p |
тић. </p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Пар |
ичај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најми |
а. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гл |
ст, јест, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!. |
</p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не б |
<p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? |
о вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p |
/p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан |
>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Пог |
/p> <p>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како |
>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића |
у и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо ско |
Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху |
<p>— Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако м |
од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки ко |
поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече |
p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му |
/p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога |
атовати!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, п |
Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разга |
м теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Ш |
да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шт |
велику радост, која је вредила више од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порве |
ко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} О |
најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{ |
адити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља.{S} |
једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свију њих: ако је жалост, и она је општа.{S} Били су св |
памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на п |
молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава |
А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније ч |
S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је д |
p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... |
. </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> < |
ван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужнос |
у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја сам им јавио да вас потера гони. </p> <p |
дем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптав |
сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И |
<p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први д |
е ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је одрастао с нама. </p> <p>— В |
лица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи |
е му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{ |
агане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах |
а окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме ха |
на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на |
пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се уд |
И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са оста |
уби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— |
га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом.. |
узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотл |
сазнала! </p> <p>— Добар јест, ама није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— |
вих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако |
p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p |
први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би |
раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кри |
</p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима добра жели? </p> <p>— Свима. </p> <p>— Као да је |
рости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра у |
Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо |
Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и |
ога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> < |
земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине |
чинити Косово!... </p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром. |
њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се |
ми оступимо. </p> <p>И Милош погледа по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! |
ођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с на |
рекипело.{S} Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмањ |
о се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њи |
Млад, здрав, могао би бити дика и понос свима, а овамо, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га у |
ћ био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били п |
S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је |
савице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p |
н, ознојен, застао пред Иванковићем, па свира места, а овај преплеће ногама, као да коске у њим |
сти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем |
ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао ј |
амен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Иванковићем, па св |
чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. |
густ.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p |
</p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром |
леди и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе |
драви са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </ |
неси Алексу! — рече му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и обори |
адан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пр |
мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој |
бледи и неми пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да |
лану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом про |
о заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио |
.. </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали |
и рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багат |
је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба |
рамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па |
Нашој грешити душе о неопојан гроб и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се |
— Да прођем мало збегом, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— С |
ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да м |
!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{ |
ако се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стој |
ш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— |
је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хва |
ори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид |
м! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али |
! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} Видиш, Лазо је добро диј |
дука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{ |
...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!. |
своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити ч |
<p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски |
адом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не зна |
ико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па |
а.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде д |
р је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић ода |
она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зат |
пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да ц |
о ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним ко |
/p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Цр |
увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости |
овек од науке, али је био један од људи свога доба, пун природне свежине и правилних погледа на |
ко јак да он није могао више ни појмити свога положаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се ди |
убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис; јуче |
p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на |
ју страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— |
о и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код |
већ могаше припасати оружје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашниц |
а, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се м |
subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана.{S} |
спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је |
ку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А т |
наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снах |
крвим!... </p> <p>— А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!.. |
но не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испо |
гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, |
оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пр |
, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, примила клетву и бабину и материну, к |
уо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је так |
ић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да |
/head> <p>Немоћно и нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} |
Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече |
ка? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их виш |
Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на |
нечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама?...{S} Он није |
сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајк |
!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекс |
> <p>— Зар Лазар није могао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана |
ом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створил |
не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га невоља отргне од њега, па се |
р за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати на питања са разни |
е сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобрише.{S} Само да се Т |
нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе |
ници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господар.{S} Мислио је да је у |
стовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица |
да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Мир |
о!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој |
.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. |
Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине |
ко су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није п |
с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гавра |
чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, к |
ј мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њ |
е ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи т |
оворим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао п |
наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихо |
срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку |
p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А зар им нећеш ништа казати?... |
..{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Тур |
угом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она |
род очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и |
ака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали |
обан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> |
Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће |
други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! |
ише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шар |
а света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчи |
.{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срц |
у те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то м |
ао да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаре |
војој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— |
ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће чов |
Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хо |
та.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне |
S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} О |
м, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. < |
шити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безоб |
ом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обест |
>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> |
} Од неколико дана он више не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по једа |
о!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по неколико с |
а нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајду |
дан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... |
во вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли су |
> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гроб |
а да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих дана јула и првих дана авгус |
и погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама |
цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и с |
тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из |
гла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју |
с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за рук |
у торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На Жураву, дакле — реч |
једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— |
попино и кметово лице, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— |
брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше |
еше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збацићу кмета!...{S} |
се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем же |
оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми је вајда |
добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Ту |
ма тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити своје чедо и |
/p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замисл |
ут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама |
та нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и |
Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији |
к се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p> |
за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S |
овека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, |
>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ј |
ке.{S} И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
о покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то ни |
<p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је г |
е са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, прос |
он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита |
тавише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе који виде ноћу као и дању... </p> <p |
, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном уб |
. </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим покровом, т |
и хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... < |
и... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле круш |
воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин |
а мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу |
.. </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја зн |
<p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задрж |
да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху |
а можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса |
срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око с |
оје радости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кров |
етра!...{S} Болна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, н |
је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешин |
да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову |
S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Нашој грешити душе о нео |
p> <p>Све заћута.{S} Сваки је премишљао своје мисли...{S} Никоме не беше баш ласно на души.{S} |
лако поколебати.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је |
ој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — А ја сам ј |
знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. |
је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само |
ћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао при |
уче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до |
S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послуш |
авно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула рум |
му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише |
у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све |
је, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се н |
S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у |
г сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... < |
Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене кап |
тавише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — поми |
S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не в |
ар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право |
ни, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати |
се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!. |
па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазит |
ешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као махнит |
/p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а |
лико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцније, |
греха — свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>А |
човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико |
. „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пуш |
а и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Св |
низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли.. |
нећу!... </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећ |
и и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако |
че и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!. |
Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!. |
позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p |
. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као божјег послани |
па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачва |
Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, кад виде своје зграде и зградиц |
а беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити |
<p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену |
сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> |
аже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнез |
љубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и |
чни, али и поносити, он беше начисто са својим планом. </p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговор |
ди?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} П |
пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла вре |
о да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете главу на другу страну |
људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха |
си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи очи.{S} Д |
добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод покушали да дарнете о |
е чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је |
аш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти |
па као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе би |
... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њихо |
анко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију |
е војводе. </p> <p>— Сад нека сваки иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. |
ли по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S |
И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова |
ет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу |
задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњако |
S} Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде куп |
огледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Та |
one unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засави |
воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} |
ра тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жуб |
чин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њ |
воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смр |
ек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{ |
живо запрепастило... људи нису веровали својим очима.{S} Поп Милоје приђе да је руком опипа. </ |
јдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S} Пањ је био врло висок. |
њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи н |
{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да видиш, побратиме, добро! |
та да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планов |
ка, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагре |
знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... </p> <p>— Ко је?{S |
Јурну свеж ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му |
о од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао |
ко замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} |
сећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест |
оју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога п |
рече Јовица. </p> <p>И почеше причати о својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и |
браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!. |
p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он зас |
ао оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.{S} Гледао сам једнога дечака, није му бил |
днемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се |
могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и о |
е су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека з |
рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови |
се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од |
гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кућ |
ко погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га |
год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. |
Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће вид |
куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај с |
ћевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против |
...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... < |
/p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S |
ових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Лице румено |
ладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и |
м, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p> |
ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </ |
е ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара с |
и кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, на |
даше на капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла |
аврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мад |
ма његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... попу... |
о, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — реч |
м!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар |
сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубит |
х; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учини |
о сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! — виче Јов |
од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S |
. </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изуст |
<p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од вас зајма не |
/p> <p>— Куда? </p> <p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја не |
и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души прем |
ице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница.{S} Сваки, |
је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што ниј |
.{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Пос |
утим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не могаше бољ |
<p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око му је |
<p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту |
ша голаћа...{S} Више нико није мислио о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, пролом |
снама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљав |
тнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту ј |
оглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговара |
иној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он ка |
је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} С |
S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и т |
ше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаљење |
јео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о |
ета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти тел |
ку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше |
јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у |
е враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. < |
Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што м |
из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p> |
ма.{S} А ако ли пак путује какав бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да |
е кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу тур |
је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред |
Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Л |
тпевао са другим птичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, над |
и речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p |
не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме др |
} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он |
и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла |
рвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед т |
аде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она оча |
шку, коју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... |
— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти ј |
, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони |
а Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} Она је поимала колико вреди њезино зн |
!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку |
хнит, бесан, отрован.{S} Докопао зубима своју десну руку па је гризе, а не осећа бола...{S} Оне |
мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештени |
— Не грди ми њега!...{S} Он је јунак на своју руку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити |
S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом |
сареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S |
па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те! |
обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала |
кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авли |
увају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога м |
ам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те о |
ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p |
танка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, признавао је све, све, иако га нико ни з |
ње са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чи |
.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не |
<p>— Добро — рече она послушно и извуче своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Он |
олна преболна, заборавивши своје боле и своју немоћ над постељом милог рањеника, напрегла беше |
емо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је л |
примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка |
и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песму... </p> <p>Кара-Ђорђе рече: </p> <p |
уше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p |
ивота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недир |
ег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је |
својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући |
..{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} Пандури пообарали главе, па |
Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?. |
ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајд |
е!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Сур |
свога крова нећу видети док не испуним своју заклетву.{S} Збогом!... </p> <p>А пролазећи поред |
p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна |
н Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сма |
г домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Дичио се ш |
дити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих зава |
Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане сав |
јми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше с |
} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једном заклон од кише.{S} На ово |
иковац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светлости да падн |
ћу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели с |
оше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја |
етов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> |
Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд |
ућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, д |
се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, |
егов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. |
дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... < |
тељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и изд |
МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли |
јдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи |
— синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни да |
могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... < |
је он мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још сн |
вић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако ве |
утом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лу |
ова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао до свога кованлука. </p> |
уби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то ниј |
невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чуд |
} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се сило |
о!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој |
беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чуп |
мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чини |
, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{S} Али набрзо изумре осмејак кад виде она |
!...{S} А, вала, и јесте Лазар момак на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ет |
кога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Пе |
важен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичи |
Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, ј |
себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као мес |
олами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој ру |
Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — в |
сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упи |
вети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су |
} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— |
о се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се п |
руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка наше |
скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми бр |
к се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенк |
домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} С |
ли Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> <p>— Д |
зили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова оп |
>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро уч |
пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> <p>— Доста! — |
аћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам |
али, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те д |
ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја |
очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Лазар. |
— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те |
баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као |
локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни доба |
ута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с појединцима.{S} А ако ли пак путује кака |
.{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацим |
им шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бар |
ом пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> < |
... </p> <p>Зека махну руком: </p> <p>— Свршено је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, |
.. </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива |
вицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S |
ост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> |
а, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре с |
н је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </ |
и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу |
љади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </ |
<p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жи |
ду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </ |
а посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! |
исмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p |
је жив...{S} Боже, помози ми да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> |
Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у пот |
рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пушки кв |
ћено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је св |
— рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се |
Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и |
атића, нека поведу вас.{S} Ја још нисам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижит |
ршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p> |
ојасеве па један другог за мишице!{S} И свршисмо посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, о |
немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — ре |
и домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже |
ку!... — рече Зека озбиљно. — Потеже је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залу |
да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беш |
е Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и |
>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>О |
ринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му |
рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око |
{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин |
је!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало |
3_C2.4"> <head>4. ПОТЕРА </head> <p>Кад свршише молитву, заседоше за вечеру.{S} Вечера не беше |
Он кад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рек |
ера мислио сам свашта — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо |
јмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о м |
таче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у |
ја посрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задрж |
онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мал |
смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у мес |
иде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже |
а их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од |
постељом милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и |
</p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? < |
на одједанпут омрзе и Ивана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света.. |
би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — |
од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— По |
н премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> < |
/p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као сам |
а ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако |
сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око куће, па ништа...{S} А дошао је кући, видео |
ете!...{S} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пан |
p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му |
свртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није ча |
е то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су м |
волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} |
сет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну!...{S} Охо!... овај ага парајли!...{S} Гледај |
још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он т |
осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Свет |
ић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S |
шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> |
ош жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, |
вљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се под |
Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p> |
адовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих извест |
да њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда...{S} А је л̓ привезен |
тарешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред во |
а грува; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја |
кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака ства |
Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку. |
н је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он у |
а. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} О |
е похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се |
... </p> <p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и |
шено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p> |
а... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он п |
> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Ве |
Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи н |
трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — повика момчадија. </p> <p>— Ово |
ан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда |
Као да је нека премаглавица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била |
од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али ј |
/p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се |
ле, па одатле посматраше. </p> <p>Глава се све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш з |
у смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике с |
ао у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађ |
ко је непрестано викао... </p> <p>Једва се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </ |
му. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p> |
<p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те раз |
амбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по |
гра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p |
еш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта ч |
опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p> |
— викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најближа. </p> <p>— Јесте |
— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> |
ван. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велик |
данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p |
Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И |
окуша да га заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па реч |
де смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па полако и опрезно као мачка дохвати се луг |
бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прихвати г |
Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине |
а у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — р |
о! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Е |
е у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да ј |
равнодушност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему с |
еби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не видиш да је пуст?...{S} Он нема воље да ј |
хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у |
ју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано |
стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца уби |
вић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше х |
ека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац х |
ју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему с |
во оплака од радости. </p> <p>— На кога се наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина |
руге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта же |
жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић ка |
иха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као |
у лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће |
та ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срц |
е од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штето |
еди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S |
одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што т |
ија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу кућ |
слио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S |
повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди мирне дубраве, с њим да |
се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане |
се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својо |
да је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, |
Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он |
>— А зар не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко |
беду.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, те да ни тр |
оба говорило неким особитим језиком, да се владало ванредном прибраношћу.{S} Свака реченица из |
Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, |
ета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стра |
е све више примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиж |
Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га |
> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубиш |
лиже. </p> <p>— Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет. </p> |
а хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим мало! </p> <p>— Море, да нам не пресед |
чимо.{S} Али већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад б |
бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се вла |
је...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што |
не доједу залогаја, па опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, |
> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више |
/p> <p>— Говори!...{S} Говори!...{S} Да се ниси заверила, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар |
жи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И |
<p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже |
— рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам |
ад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно |
и. </p> <p>— Онда, браћо... — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити јед |
, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p> |
у, војводо, да је пољубим! </p> <p>— Да се пољубимо, јуначе!...{S} Да се опростимо и алалимо!.. |
већ причекати на обали!... </p> <p>— Да се иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p> |
асмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договоримо и разговоримо, браћо! — викну Зека. </p> |
да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. |
, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева к |
о сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер |
ече Лазар и полете напоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом ук |
</p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше |
рили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар |
<p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и |
p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни св |
S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{ |
ну главом, а Зека настави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причек |
S} Јеси!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — |
је по ком било поручио?... </p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p> |
че Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда |
мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну к |
слим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић т |
о, па другови...{S} Свега, зар свега да се одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његов |
као и дању... </p> <p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био |
бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му само нећу дати!{S} Нећу му |
Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ће |
ли мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, в |
кије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </ |
ијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Лазар навије на његову леву руку, па да га онда наје |
није све казала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то |
акће? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нин |
поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаран |
где живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p |
p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... |
е Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p> |
/p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић с |
Па да је бар остало на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да и |
о вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — рече Зека. </p> <p>— Бога |
S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим мо |
усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Стан |
било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — пр |
о је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал̓... ето... кмет ме послао до по |
ли из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. </p> <p>Обично је свршавао сам с поједин |
ај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут с |
и, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да |
тва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. |
обро ми дошао! — И Зека издаде налог да се крећу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Про |
p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли к |
етка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу да |
чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. < |
мо да нам нико не промакне.{S} А сад да се мало презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе х |
ом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али не |
А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> < |
на, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било стр |
рави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио с |
то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p>— Војводо!... — рече он. — Никад |
е оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он рече Заврзану: </p> <p>— Пр |
пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нем |
поносито. — Кад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} |
а пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права |
дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљу |
н му разговара с попом, а он не може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни леп |
р и клонулост...{S} И никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десил |
ње, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у с |
измамио него од њега!...{S} Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} |
ако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели |
још онога!...{S} Њему, њему да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав |
p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима.. |
се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом састати.{S} Он јој мора казати да је лаж |
: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; морао је имати некога с ким би |
рај њега био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао кураж |
утио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гв |
призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!. |
и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла време |
се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је |
све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{ |
” духове: добре да му помогну, а зле да се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та моли |
е и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И |
p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! |
и на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти ј |
Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе- |
ћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и ње |
p> <p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чу |
с ме неће нико вући за нос!...{S} Не да се Иван! </p> <p>— Право имаш.{S} Сад ми говориш паметн |
ече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже ср |
ћ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га |
петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледа |
ме молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слев |
чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да |
ећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> |
као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо сербез |
нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту виш |
е само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Сас |
јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо |
.{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, ви |
после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрм |
си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а |
— рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p |
..{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... |
бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се не |
око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути...{S} Са влажних з |
се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> < |
— Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{ |
.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Дан освоји.{S} Зазвркташе ко |
јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате домовима.. </p> <milestone unit="subSection" / |
разна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их води? </p> <p>— Ве |
ма обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најр |
ца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова |
воде наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у |
мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И |
ака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као на |
долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} |
осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се напреже, али |
м, Иво, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!. |
p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и |
. </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем |
е старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред |
њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангуби |
детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!.. |
тку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. < |
чу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S |
охвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Ст |
о ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} |
.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској от |
ити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити |
исам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом виде |
Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> < |
о смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се д |
е није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Л |
имањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од р |
у га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које |
мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа |
га! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— |
ће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они мор |
{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу |
— рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Ј |
— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Све |
рбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао са |
м повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се опет почињу прибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати |
рио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда |
егове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> |
мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="su |
зио сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама |
и!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p |
и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, |
оћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима.{S} А кад оно, е |
<p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зиму...{S} С |
} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да са |
сам грешан, али бих био већи мученик да се нисам осветио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше ст |
нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао ха |
>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... </p> <p>— Да се кренемо. </p> < |
бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>М |
кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устад |
кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам ому |
че он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас ј |
гом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је п |
, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> < |
го му даје савета како и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и |
тимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина |
ре!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толи |
ите речи: „За ножеве!...” Није могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад |
и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекр |
запад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше м |
ими па — блене...{S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — в |
p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> <p>Маринко пребледе и реч му за |
Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он |
ошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох |
ко срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао разговор: </ |
им, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдан |
но загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале |
арца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зази |
као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног покрова. </p> <p>Н |
е...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p> |
Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром |
— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не крије свога даника, |
ије свога даника, а сад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p |
Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакри |
, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да ви |
он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> <p>— Је |
ћи Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси |
овницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио |
о, више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — п |
ићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их нек |
озима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се |
не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви |
боље да заузме место.{S} Он је желео да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, с |
било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S |
</p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> |
да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> |
се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих п |
ло, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Бра |
ас зајма невраћена?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, им |
ше и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зр |
опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пр |
Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут |
и поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иван |
смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом |
икад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком п |
Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још да |
орени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, |
х шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздраве. </p> <p>— Јесте покисли? </p> <p>— |
чајте.{S} Мени оставите мало, колико да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> |
н, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати |
то ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати својим кућама? </p> <p>— Па да види |
после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} |
еће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ход |
роз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радос |
а му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по заслугама нег |
ци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекс |
лава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече Јовица. </p> < |
ојводама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </ |
... </p> <p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одре |
За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић |
ам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> |
ече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или |
ком право на праг. </p> <p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади |
поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор |
џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву |
е био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим рођеним очима видео |
амо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p |
ило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветр |
.{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега |
де се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат |
лим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, реци ми п |
при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} |
се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што г |
рака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу |
препасти и готово поколеба...{S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до |
мисао Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па приб |
у из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђ |
Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војво |
че Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише нало |
ре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупи |
ан напоље. </p> <p>Осећао је потребу да се коме повери, да се пред ким исплаче...{S} Кућани му |
по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стој |
осла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о |
онце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто |
! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су |
Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и |
p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} Осећао је да се мора с њом са |
} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка одмахну главом и оде замишље |
, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се |
а дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу |
} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и нами |
ог мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв |
у ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p>Маринко |
да добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћ |
е-онде не би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> |
p> <p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} |
шаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — пов |
ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станк |
еби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе |
е поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици прихвате” — како рече Алекса. </p> <p>Обре |
влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где н |
ке.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових |
ао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те т |
е не даде. </p> <p>Заврзан погледа нада се: </p> <p>— Господе, да лепа дана!...{S} Али, лов је |
у твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осет |
га задужише. </p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га |
— не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хла |
теже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја нећу!... </p> <p>Крунија |
. </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста та |
Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигн |
ст куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти пра |
овор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> < |
ко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p |
о, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шт |
> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очи |
p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ће |
Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стад |
ан мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, т |
шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!. |
> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти м |
ох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је сваки од њега паметнији, па |
азиграла, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у |
здрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p |
ова мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао |
ml:id="SRP18963_C2.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ноги |
̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за миш |
о што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како с |
виде Маринко да Иван неће да каже, онда се реши да напомене. </p> <p>— Баш нећеш да кажеш? </p> |
гово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је |
т, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја |
е Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа нем |
.{S} Па онда?... </p> <p>— Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо |
и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и |
Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Ни |
.. </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи почеше разилазити кућама. </p> <p>Попа и Јова п |
ао и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на ук |
све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштају |
њи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва! — рече бла |
у је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?.. |
о онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је ота |
} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је сед |
нити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не обзири.{S} Ако имаш какве друге бриге, дај да пор |
ата на кући, онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </ |
га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај претрну и колена му клецнуше. |
е: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па о |
шније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи људима — рече он — нека |
јску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — реч |
апи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Понеси Алексу! — рече му. |
затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> |
ко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— |
можете и преко Саве прећи. </p> <p>Онда се излуби са браћом и приђе руци материној. </p> <p>— Б |
га мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што |
<p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем... </p> <p>Али дружина све |
да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — |
{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно боловати! </p> <p> |
/p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си ра |
ед собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Са |
бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну дв |
е и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено ли |
Кад сам видео Лазара да коња појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се треса |
И кад нема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{ |
колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му |
у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурне |
се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш т |
нате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би |
рбезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као д |
рено: „с Лазаром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </ |
оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Н |
лећи да вам нећу бити на одмет...{S} Ја се надам да се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да |
ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} |
лако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су мно |
ећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека |
ешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p>Попа му очит |
м ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ј |
о се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа нега.{S} Поздрави га и реци му да сам ја |
> <p>— Ја не велим! — загрме Зека. — Ја се нећу маћи одавде док ме свега не искаблићају на пара |
ог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже |
</p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си |
бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — рече он бесно. </p> <p>И десном ногом |
удновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они н |
p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мис |
ла како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!...{S} Збогом! </p> <p>Па пољуби |
да под нож и на муке метну!...{S} А ја се заклех богом и љубављу мојих родитеља и мојом детињс |
амо како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога |
причекати док полежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... |
> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> < |
д Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се р |
ам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам те |
е Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ј |
велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу дознати, и не мор |
ом?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, бола |
. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: |
барута, као горско зверче!... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— Не грди ми њега!...{S} Он је јуна |
! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта с |
</p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви |
/p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} |
ну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... |
Нећу ја још мрети!... — рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије |
, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело |
p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, с |
} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар |
сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није |
весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач |
му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију ст |
ра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине. |
о да не пође за Лазара. </p> <p>Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, |
зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} |
х села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на д |
рпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне |
ли су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ов |
ки град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци |
> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко |
приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрвета, и оде најлак, правећи гужву. |
!...{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жу |
. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и сл |
ну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни |
у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Видојевице до Саве, дакле дуж реке Дрине, |
буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. |
синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша само благосиљајући...{S} Љуби!... </p> <p> |
са му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све |
S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... |
/p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побра |
укав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је јунак? </p> <p>— Ја!.. |
е вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи |
>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Ј |
Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Девом. </p> <p>— Је ли време? |
оше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ру |
3.17"> <head>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврза |
м да овде пише име бегово. </p> <p>Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре р |
по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Ста |
учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и |
а првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> |
..{S} Њих је и онако много, много, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба н |
ље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге |
<p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Б |
ли.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш |
ао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!. |
</p> <p>— Кажи људима — рече он — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!. |
<p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — р |
с — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p |
о сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, |
не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао |
{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p |
е пост — рече Иван. </p> <p>— Само нека се сврши прошевина, колико да се зна! — рече Крушка. </ |
а и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску у |
ака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дреши |
ћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци С |
те на њега док не сване.{S} Из присенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разја |
е!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајк |
жаја. </p> <p>Кад Маринко изиде, Крушка се диже са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и р |
..{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Нико да се није макао!{S} Предајт |
о?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настав |
ме не беше баш ласно на души.{S} Крушка се озбиљно замислио.{S} Све ово, ово зближавање попово |
у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука |
ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-х |
> <p>— Никога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде |
о нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на |
.. </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам |
дан живот...{S} Кроз онај лом разлегала се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек шт |
p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{ |
Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, ј |
} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Ста |
уд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, |
оја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S |
S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад м |
још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкива |
пца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да |
једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — од |
асејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних пот |
и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разле |
за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најза |
ледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у б |
!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад из |
ијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и |
p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. |
<head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се п |
Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједа |
</p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њи |
ац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p> |
на овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. |
шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста |
сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебл |
то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, |
дахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се |
поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља. |
или велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко |
</p> <p>— Сад како му буде!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да на |
се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили. |
. </p> <p>И оп показа један грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још |
е-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута |
кућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, |
/p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има се доста посла ове јесени...{S} Ето, морамо и овога жен |
х победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође.. |
и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— |
имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође каткад на састанак, |
умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу игра |
стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепа |
и испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Св |
пина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— |
{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако |
тапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело |
, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још |
— рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке ре |
че. </p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли н |
о нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, у |
сетио колико је велика мржња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било |
...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он во |
учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се окрете. </p> <p>— На здравље вам молитва |
итрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита |
а. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у |
о небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} |
оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно |
заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвож |
л, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима а руку у недрима |
во украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем |
а њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да |
веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера |
изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p |
и кажи: или волиш мене или њега?{S} Она се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапут |
у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрлити сво |
де и онај радосни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набре |
лутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђ |
. </p> <p>— Добро, иди сад! </p> <p>Она се окрете и оде најлак. </p> <p>Он погледа жалостиво за |
и ми руке!...{S} Напоље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше кра |
љупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p |
ко носе некога на носилима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала |
а он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветрић пирну и раздрљи још више огрлиц |
а знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити |
на звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— |
о сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залога |
ни телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p |
опу и по обичају затражи благослова, па се онда поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? |
ке куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, с |
S} Али кад га невоља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као кака |
очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, л |
.{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, ч |
ешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— |
, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напуниш |
те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича |
ити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да |
рзимо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекр |
ким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пош |
Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило као да нису од меса и костију... </ |
џа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} |
чи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али |
нејако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S |
та је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смр |
ом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му |
уке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{ |
оми једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и виш |
ницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па |
људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, и |
авина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, ал |
<p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Обла |
p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим мислима. </p> <p> |
кажем!...” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква |
г блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум с |
.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не и |
це, виде пренеражене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упи |
то вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ! |
е поимала колико вреди њезино знање, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} |
видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко |
Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} |
је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отвара |
за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њихових друг |
, дође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана |
ј, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Х |
ни... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Господе! — рече |
p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S |
ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ј |
p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Ста |
овом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и |
уриш.{S} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> |
p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његов |
као... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p |
дног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај ло |
Она сагла главу, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по они |
е с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, пр |
>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И |
ше Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p>— Да прођем мало |
пан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раз |
</p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у ку |
ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је |
орин...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?! |
о, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </ |
сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бл |
си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је но |
е гледао неким животињским погледом, па се насмеја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће |
а глава... </p> <p>Он попрети руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гн |
ди... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! |
ксино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и ку |
...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S} Нађе га пред кућом и назва б |
то је напустио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги т |
д паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће у |
м дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом |
. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а |
S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па |
изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он |
и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћерета.{S} Осећао је као да је међу својим другов |
о борбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — |
леб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и х |
... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да на |
е ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирн |
цима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се п |
вола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну бр |
енац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као д |
етак... </p> <p>Метну капу на главу, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!.. |
ружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Попово |
један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их нав |
у што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ |
напуни дуванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ сп |
стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </ |
иди.{S} Војко одабра једну десетину, па се крете с њима на Дренову Греду... </p> <milestone uni |
олише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на нога |
> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — |
ве да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све д |
...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молити ноге да по |
доше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S |
слони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти |
...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, |
Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер шт |
и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је он |
дала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић. |
од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па се окрете дружини: </p> <p>— Јоване!{S} Јовица!{S} Прип |
..{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав |
магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека. |
злегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{ |
да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти |
ече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, |
свајаше све више и више; мало-помало па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петло |
пи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </p> <p> |
оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, |
његову!... </p> <p>Иван сагао главу па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце |
ућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим вл |
загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамба |
ла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се једва назире. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} У |
бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{ |
уо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </ |
моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе |
S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!...{S} Не зна куда би пре!... |
да и с њим свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође п |
пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су ја |
>— Заврзане!...{S} Почни!... </p> <p>Па се окрете да изиде.{S} Али Иван поколенице за њим.{S} Љ |
Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедајући: </p> <p>— Мир!.. |
— мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Л |
</p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидан |
...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако |
јим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи |
урци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим |
.{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га носише по горама и планинама...{ |
сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... |
да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> |
пла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p |
го требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад |
ћу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на |
тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је с |
, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} М |
ам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет реч |
у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> |
Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Р |
м из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше л |
ени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће н |
да они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво |
новаца. </p> <p>Кад кмет исприча, попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га. |
..{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћ |
е!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песн |
, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор о |
едно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p> |
вечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. |
анити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се замисли...{S} Ватра је пуцкарала на огњишту... </p> |
{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} По |
тина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> |
— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пишто |
ројком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побра |
> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гле |
p>— Ниједно да се није макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, |
ао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим р |
м.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одма |
еку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Петро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хо |
...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. |
рчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође |
ни били мили богу колико мени, али мора се, брате!{S} Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то |
а пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина |
у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за с |
и гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где л |
омињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. |
руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. < |
а њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распни |
} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сват |
сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан |
ило је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши близу својој авлији, |
те! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у р |
адниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече |
Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стад |
рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити.. |
љ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса се маши кесе и извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да т |
стока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се |
оше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... < |
вића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
анко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Наср |
p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И врата се затворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак |
ца оста непомично. </p> <p>Замало врата се отворише.{S} Крунија промоли главу и рече некаквим т |
као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> < |
енутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи |
ији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — |
..{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, та |
а старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га ко |
одина живота...{S} А, напослетку, доста се и живело!...{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шт |
кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, |
огме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих |
вега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио |
/p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? < |
>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци памет |
и мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Т |
и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па |
ам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </ |
едан извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли мог |
идиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? |
мљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пев |
ити помоћи од браће!... </p> <p>И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном су |
човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> <p>„Јо |
S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури врати |
хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. < |
и хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом приве |
ојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — у |
.{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открље |
се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. </p> <p>— |
им или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тикв |
<p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамб |
е могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече |
Дева се диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — к |
та неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — |
га, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према распо |
Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И |
ишта, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, |
о као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> < |
на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издал |
Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, са |
>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Мари |
старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и с |
вља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ |
.{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... </p> <p>Више није видео никога пред |
да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо пр |
у!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могл |
ешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мер |
неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешк |
/p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха не |
вина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубр |
скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у чест |
е пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је |
е хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p |
ео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње |
легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђе попиној руци и рече: |
, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p |
Јелицом, он га је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао |
космо... </p> <p>Било је глуво доба кад се кући вратише... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
кад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије и |
ће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га прав |
му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p |
рити име Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колик |
а... </p> <p>А сад? </p> <p>Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — |
уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори недељу дана... </p> <p>Али га |
њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка |
...{S} Можеш испред њега однети све кад се богу моли, можеш му кућу запалити, он главе не окрећ |
!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи рађаше!...{S} Ово је неки измет... плаче!... </ |
га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Ал |
.{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешк |
да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га она |
ћина, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове до |
а кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, про |
вом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, у |
рански је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! ( |
да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Б |
Док не догори! — рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се рат |
е су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се |
Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, д |
мом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, |
реми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поздрави с кумом, с |
је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде да га испрати. |
љем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p |
ти!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо |
вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет |
и на овај народ и добро његово, јер кад се заклетва прекрши, онда се и душа изгуби.{S} А ко јед |
ла по жилама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде зг |
што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи. |
ачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје |
> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Мило |
— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може лепше бити.{S} Војводе с |
вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Са |
и се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. |
<p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Н |
адби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> < |
за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко при |
оримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и |
талом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечер |
јали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, |
итеже и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву |
нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Стан |
о рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> |
, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. </p> <p>Али дарн |
</p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи |
чан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху р |
ивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> < |
. </p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се и |
за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Зна |
— Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа |
е Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p> |
и готово, онда попа рече: </p> <p>— Сад се пољубите! </p> <p>И отпоче љубљење.{S} Алекса се љуб |
тарце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се др |
ом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — уп |
могао да се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име њ |
ше да га глава заноси... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и |
, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где бе |
ио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души к |
милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанц |
да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну: </p> <p>— Јелице!...{S} Сад и |
Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто проломи...{S} Изби бела бугија, па се онда зач |
и се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећа |
.. </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш |
иђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> < |
човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, виде |
ут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху по друму као бундеве кад им вреже сасуше...{S |
е мирно и озбиљно један другом и здраве се.{S} Онда поседају и разговарају.{S} Разговор им паме |
p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекле, па једна вели: „Мени је з |
ли нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S |
S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад |
оји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбр |
енутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. < |
p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише. |
инковој, али — залуд!{S} Све прође, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му не |
е, војска весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој пл |
из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>С |
, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да и |
е... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S |
{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде п |
м зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p |
а... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све се очи окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p |
само избегавали него презирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им виш |
<p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути да заклона нађе.{S} Збег ожив |
тало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </ |
питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекош |
оли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Стан |
поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се |
е, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражи |
, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — уп |
арише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ив |
је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> |
p> <p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> |
>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима |
оримо, браћо! — викну Зека. </p> <p>Све се окупи око њега. </p> <p>— И отоич вам рекох, а и сад |
већу!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у |
очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себ |
! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. |
Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Иван |
срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. |
и мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, |
оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подви |
рчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само |
ме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из |
освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p |
А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} |
Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — пи |
а себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово |
то. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи мајку б |
S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хт |
и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!...{S |
и кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. |
и.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заб |
ди онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде.. |
није на памет пало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> |
кије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, ш |
ва.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из кућ |
цу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— На далеке пу |
у и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, м |
е поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, |
њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим |
отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасв |
ној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо с |
теде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обујмила п |
заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека грдна, х |
p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све |
>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово т |
екаше их не може лепше бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им |
у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна |
ејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њ |
нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> |
иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— О |
Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму |
Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Р |
— рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи |
{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, з |
</p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> |
> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га |
Могу, попо, могу! — рече Алекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, п |
га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Ник |
ку на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадош |
боравио! — рече Заврзан. </p> <p>И диже се с Јованом и Јовицом да нађе јагањце. </p> <p>Петрове |
, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Го |
ше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до |
, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљ |
ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је ју |
, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му да се поздрави с Јелицом.{S} |
ка, као и сваки праведник. </p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве |
апут рукама, па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик |
љао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> |
ухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> < |
а се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет |
и!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекс |
и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здр |
ка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но непријатан, више благ но суро |
не преседне!...{S} Јер кад окупи, може се отегнути... </p> <p>— Па? </p> <p>— Па?!{S} А пушке, |
p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару. |
Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем |
ш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... |
S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега није волео.{S} Али, кад му зазвони |
<p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашуш |
.{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништ |
на! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром до куће, нека дијете н |
онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та и |
.{S} Од ране зоре до мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, |
> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у |
<p>— Онда, кад се она кеса нашла, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} |
{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже |
хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за прабога!...{S} Он није лопов!...{S} И |
ву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Ста |
шће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Прем |
коцку, он је морао победити...{S} Није се освртао на прошлост, није мислио о будућности — њему |
.{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад н |
<p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле |
општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац |
ако треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим реч |
но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је в |
анића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело б |
p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p> |
е поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пронео испод оштре сабље. </p> < |
коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је ко |
</p> <p>Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше. </p> <p>Јелица им приђе руци. </p> <p>— Жи |
би их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, д |
зан и показа му на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму п |
} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се |
лаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња у |
> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapt |
леном лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не |
а је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се ме |
преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне д |
о! — рекоше и Јаков и Милош...{S} Пушке се напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет н |
те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад |
је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разгово |
и, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спус |
аде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Тур |
о! </p> <p>И Зека оде... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ |
ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће |
и ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да ј |
да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} Полудећу, знаш ли, полудећу!...{ |
спрслу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје гл |
к бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вратила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турч |
к једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— О |
} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А |
један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p |
о чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беш |
вом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S} Он је већ и заборавио своје |
нку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Т |
увам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја!...{S} Н |
ка је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{ |
дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} Попа Мил |
беше прошарано облацима...{S} Од Дрине се дизао један повећи густ облак.{S} Ваздухом завладала |
<p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да г |
а, али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом.. |
/p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да |
ше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрал |
прену.{S} Прену и Заврзан.{S} Грактање се зачу опет. </p> <p>— Одговори! — рече он Заврзану. < |
аше на детенце...{S} И само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, виде |
зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплет |
Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то |
в бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао да не беше оног народа...{S} А |
. </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он прем |
шу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави ошт |
рихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепш |
учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже.. |
како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме |
</p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone |
>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало |
S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је т |
. </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба |
д страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div |
чки држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па мака |
p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он главо |
дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јеса |
о свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се посленици п |
апревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива руменило |
браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар |
војка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... |
е долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те |
<p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов |
везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се |
ом дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук прине |
ебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се в |
. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и км |
с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао о |
ајслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака |
бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
/p> <p>Па га потапша по плећима, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Ов |
. </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја |
<p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико речи не рече.{S} |
на мирис запаљење измирне...{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стој |
е далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, к |
, данас нам не пође за руком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јес |
устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га |
ако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова |
пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> |
прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p> |
{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио |
тним заповестима.{S} Попа Милоје окрете се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их |
еко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> |
рске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S |
у!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло |
ћу под својим кровом!... </p> <p>Окрете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишл |
а Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лаза |
на Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не вер |
и.{S} Ако ли вам помоћи затреба, јавите се Деви... </p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Сп |
Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу |
њем бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И једа |
p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без п |
ог Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и |
и мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Ја |
и!...{S} Него, не дајте!...{S} Одреците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не |
<p>— Нико да се није макао!{S} Предајте се!{S} Гора одјекну и врати му речи његове.{S} Притрчаш |
се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} |
сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, сво |
!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па ј |
м сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Су |
ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакл |
поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. |
, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Параш |
— Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{S} |
ш лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на К |
уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу ум |
{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </ |
су у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{ |
о је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, он м |
>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као б |
о опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type=" |
и неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S |
ло ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико до |
рити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, ондај |
— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Ба |
<p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклања |
тарачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш све!. |
ли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се не о |
дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу се |
ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших гл |
Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивал |
>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и св |
начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће ка |
S} Ако овако потраје још два дана, неће се моћи барут сачувати! — рече један. </p> <p>— Богами |
урчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. |
рио је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети ка |
га.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </ |
исли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учи |
му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће |
} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест год |
рада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турск |
о.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. |
p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; |
уо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом ру |
часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} |
крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде кап |
пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p |
ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач |
шљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је |
ради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </p> <p>— Кмете Јово, попо, и ви браћо!...{ |
<p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу |
доше сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предм |
поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени |
а по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара. </p> < |
Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Сва |
што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те |
породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући. |
анко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до к |
>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S} Да ли видиш моју бе |
. </p> <p>Зека послуша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се |
пустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, |
војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све |
... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунче |
са дивана, па приђе Милошу и осмехиваше се на њ. </p> <p>— Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Бо |
љати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да про |
стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, м |
ише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман тал |
тлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слути |
Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на своме прагу.{ |
опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се б |
ама играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати |
S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се лудима. </p> <p>Али их људи презреше.{S} Презре наро |
<p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беш |
виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратиш |
огњишту.{S} Сви пренуше и запрепасташе се...{S} На врата посукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Ј |
цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слик |
м рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут прео |
. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи |
p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбо |
p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, у |
веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило |
ег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало |
им ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </ |
не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија |
о врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око |
.{S} Нека вам је просто!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p> |
рати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш |
лалимо! — рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и ју |
сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко |
p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале З |
бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смо |
д да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>— Али немој плакати!... — рече он, видећи с |
нам свима опрости... </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овам |
о! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се. |
руги...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на састанке ни |
е неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем |
је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала ка |
и приче.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су с |
p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Т |
дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, једва овде-онде ви |
телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја п |
р прође кроз њих.{S} Попа и кмет јавише се на доксату. </p> <p>— Браћо! — поче кмет. — Је ли на |
рошло, а двојица оружаних људи појавише се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече |
. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо |
атру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </ |
Јуришићем.{S} Назваше бога и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — |
овака! </p> <p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљушт |
е” — како рече Алекса. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се |
едоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </ |
</p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанк |
ли се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не д |
бећи га... </p> <p>И љубише се и грлише се... </p> <p>Она мала дечица обиснула око паса његова |
имо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— |
лан, све је било под оружјем.{S} Напише се још по једном ракије, па се кренуше... </p> <p>— Вал |
пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станк |
ло сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова с |
у јечи некако свечано. </p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу |
шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два див |
ко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>С |
икаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су |
.. </p> <p>После мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао б |
— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, |
ј кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> |
— Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси. |
а не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише р |
се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да ручамо! — рече Алекса. </p> <p>— |
ју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> |
. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! |
. </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек |
има дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници |
е!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се к |
слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. |
На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови |
тера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала |
и иде својим људима. </p> <p>И разиђоше се. </p> <p>Освану 1. август.{S} Од ране зоре почеше та |
<p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с д |
јдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По моли |
та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њем |
е разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subS |
ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C1 |
е: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса ор |
Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са оголелих грана падаху на њихово ру |
ао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код |
ицу) — заповеди Зека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене глав |
док ја не заповедим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Круш |
То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... |
бесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ос |
волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се отвориш |
аврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насме |
на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p>Није много прошло, а двојица оружани |
у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову |
Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> |
?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... </p> <p>— Јеси, ј |
ове.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке! |
е назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже из |
и крува... </p> <p>— И ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разго |
> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо су |
да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која ј |
{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова |
...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па опет пре месоје |
разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна док |
залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је |
ним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, |
у као махнит... </p> <p>И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: </p> <p>— Не м |
рбин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, |
</p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго |
а друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се б |
шио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> </div> <div ty |
ирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се п |
се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе око Турчина, |
од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Мари |
це. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио српско им |
” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се вазда нађе не |
ије ни сам знао.{S} А да је знао, он би се друкчије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је ка |
нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, |
живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и горе од себе |
, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је! |
Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па пр |
ебо...{S} Ко би их сад видео, заклео би се да ни један од њих мрава није згазио, а овамо сваки |
ричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; |
ости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске пажње, и... |
тражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи |
просто-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа д |
епетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид |
лободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други |
едоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче |
Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра уч |
ри ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те |
огибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубурлије, |
ашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се ка |
> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети о |
земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} Он ј |
даше.{S} Једна прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} К |
да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућили, богами! — рече Зека. |
сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни з |
p>Иза једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није чест |
м ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — |
Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред оч |
стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху не |
а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, к |
ица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева |
авити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> <p>Девојку је облило руменило.{S |
<p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивано |
е? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један |
ете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављат |
Да ме прегуркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} М |
Лактовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> |
Зека, а око му пламти. </p> <p>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па |
идимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — |
и прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њиховим.{S} Али, иако б |
<p>Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а |
ак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p> |
тру претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> |
шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ноге </p> <p>— Помаже вам бог! — рече Дева |
мо треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече ха |
а где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. </p> <p>— Звао |
Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па сед |
...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његовој... </p> </div> <div type="chapt |
оведе... </p> <p>— Добро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <d |
ба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> |
есени би руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад |
и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окретоше и погледаше.{S} Једна прилика замаче, и изг |
а Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се |
и ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је виси |
као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже н |
ко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{ |
— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} |
ран. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... |
собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупно мисли.{S} Најзад рече: </p> <p>— Сад, |
аповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дош |
</p> <p>— Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познани |
веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато д |
е...{S} Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, п |
бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Т |
— смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани веч |
оре! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Д |
ја мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шт |
/head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје д |
па се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече |
опет живе!{S} Да се иде! </p> <p>И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Але |
их је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} |
хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она |
ио сандук и новце однео... </p> <p>Људи се почеше гнушати лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко л |
е дигну већ неколико дана. </p> <p>Људи се наједанпут дигоше.{S} Жубор прође кроз њих.{S} Попа |
</p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: < |
ко пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиж |
скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане. |
</p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који |
Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> |
.{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела |
> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи се!...{S} Беше им жао једног од првих људи.{S} Баш сам |
а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, |
> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" |
више не може задржати. </p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући ка |
се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p |
и оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја о |
вахан, кога сви зваху Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — уп |
ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна |
и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је |
е шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прош |
ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p> |
дњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно |
се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубок |
беше претрпано мркосивим облацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p> |
ја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа |
гледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — прв |
лазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати |
S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај н |
почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спрем |
а!...{S} Ето, људи прелазе праг за који се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p |
свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то го |
, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не могу!...{S} И они имају своје мајке, ко |
виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па |
мити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она |
дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: < |
ладића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без р |
уга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под |
еху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек |
<p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— |
о бог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: |
та ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли да |
p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну |
ilestone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p |
же и како да га саветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио |
ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је |
жина како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. < |
т? </p> <p>— Као браћа. </p> <p>— Би ли се они могли завадити?{S} Маринко поћута. </p> <p>— Н.. |
сад разговарам с њиме и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— |
обре, очи: причучни па погледај види ли се когођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разг |
у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора |
е погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двоји |
тио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S |
</p> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p> |
рену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, |
p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? < |
ло вина и донеше му. </p> <p>— Можеш ли се придићи? </p> <p>— Могу, попо, могу! — рече Алекса и |
p>— Бог добро дао! </p> <p>— Радујеш ли се гостима? — пита поп Милоје. </p> <p>— Добрим свакад! |
у да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бави |
ко носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— |
се животом дало живети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава њег |
ше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — ре |
рским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгу |
} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твој |
о?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, н |
аврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћем |
.. онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травц |
> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> < |
досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буд |
вице. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном р |
p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Н |
.. </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод бр |
ило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова врата не отворише... </p> <p>Осећао је глад и |
етврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, која је служила место п |
одмаћи не може...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуч |
шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, гд |
Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— |
есте покисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с њег |
, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казат |
бразе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје |
ка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Завр |
</p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, д |
е сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: |
пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?. |
p>— Заврзане!...{S} Заврзане!...{S} Али се нико не одазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упи |
а му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!.. |
Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? |
очима провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би |
ад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се пусте ноге подсекле, па не могу да макну... </p> <p> |
шкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стад |
ц... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала к |
.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео к |
Крушка ни Маринко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — |
Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна |
ивши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јес |
<p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, гово |
ји.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} |
> <head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим |
хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, о |
<p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто з |
не, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице |
да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе |
p>Пушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног |
оше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагони |
дише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе нек |
уве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се богу. </p> <p>А |
покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су м |
е одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко мож |
>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} |
азвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепо |
лука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио се |
!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плав |
идбу, па као комшијске куће...{S} Знали се од детињства, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хте |
запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{ |
о те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{ |
.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} Остали се враћаше домовима да гледају или бар да наређују дома |
p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те |
p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог бил |
еме не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S |
Вала баш! </p> <p>— А поп и кмет дигли се против њега? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Само њима ниј |
S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако |
— делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три син |
ивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p |
} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти с |
S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева |
> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред |
и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> |
<p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p> |
/p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} |
ћа за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ј |
се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гле |
ао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о те |
ови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог |
ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и из |
како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом дахнемо; дигос |
е. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих теб |
ста нас је!... — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, |
од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве по |
још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </ |
ру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се није макнуо!...{S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикра |
еко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена он |
али у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у за |
. </p> <p>— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем |
о га Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> |
о вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама двојици.{S} Како ви |
то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда |
иш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто д |
.{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам с |
ицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, о |
што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај |
амо што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће про |
да, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица г |
праоца нашег грех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, п |
p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како сл |
p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p |
чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми |
варам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се оно на Ил |
дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Так |
ов милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћ |
{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; |
у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} |
емљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако би икад |
— рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече по |
<p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то |
ко да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш један |
и на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... < |
х још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појавише:{S} |
о ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— К |
онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... < |
о бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити н |
енуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — р |
— рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстра |
шта сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те |
е, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> <p>— А ја петн’ест — рече Јовиц |
м дојахао него пођох пјешице!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам. |
Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знад |
/p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме де |
гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не |
963_C2.2"> <head>2. ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је не |
накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну |
н. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А т |
ло!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. |
ше му. </p> <p>— Полази! </p> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури н |
учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а а |
а, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> |
не даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав |
апије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Сед |
отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком |
је?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако |
да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, подн |
огић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да |
икаше други... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остан |
кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека ј |
морам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу остав |
.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— К |
ога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише |
страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеш |
p>— Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах |
о би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дре |
а још мирније одговори: </p> <p>— Мени се нико није потужио, а само бог може све знати!... </p |
образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твоји |
аврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— |
>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И |
ц безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна |
диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло к |
/p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} |
остала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима. |
.. </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} |
нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Се |
поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше |
За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле суз |
рака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друк |
ге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чу |
анко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он |
во претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада сн |
<p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> <p>— Не браним... — рече Милош. </p |
д их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио р |
о... </p> <p>— Дај боже!... </p> <p>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у |
ар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох |
а челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — |
. </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га нестаде |
без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посма |
обамре...{S} Обневиде, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Ал |
има, он рече Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза ка |
p> <p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— |
S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах пад |
а киша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хла |
туру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао у |
<p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао о |
икове гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на |
како га нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дан |
ека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му ос |
е.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али ка |
шић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрал |
ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у |
.{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се и помири с њим!...{S} И држи се њега, он је поштен ч |
жџића још је лакше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих уради |
крете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једи |
/p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију ст |
p> <p>— Па, дела, Иво, брате, разговори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као |
неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! < |
гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турц |
<p>— За мном, јунаци! </p> <p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, б |
... </p> <p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, |
{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!.. |
ека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у којем је |
ин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за мес |
ка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно исто: њиву, пашњак, њи |
Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде.. |
ом... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда с |
на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дев |
и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он с |
p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је |
засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, врати се |
{S} Асо!...{S} Ибро!... </p> <p>Пандури се појавише на вратима. </p> <p>— Одвуците овог маторог |
се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Т |
ала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p> < |
, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива |
га си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, |
очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и мој |
поменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта |
добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — ре |
огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> |
/p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. |
Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука |
анине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа |
дговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заје |
врзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече |
отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓н |
знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!.. |
н него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> < |
хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробдивен |
S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и |
ц. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На мајда |
онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га прости! |
је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више |
е благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... јед |
где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође |
..{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари |
а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Ј |
анку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништ |
S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — рече Ј |
о лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице о |
а ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући ког |
збијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— Ива |
ико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за њим |
ни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо др |
ме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима тек |
. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја |
мет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе |
<head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају х |
кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не бог |
ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми |
.. </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих к |
колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S |
дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти ре |
<p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам |
; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да опер |
а?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљ |
...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и ос |
хотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{ |
!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећн |
као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на огњ |
— рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем |
а, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко |
апцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш |
И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{S} |
ли, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших гл |
бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!. |
у рече: </p> <p>— Грехота је подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онак |
е. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они |
.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, |
, па полако и опрезно као мачка дохвати се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених |
. </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне с |
!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја |
...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник п |
е већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна ж |
ш? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да му осеку десницу до рамена, са |
огу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена |
светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смиј |
ше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је |
а да га одбрани од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несе |
а: </p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрх |
а опет изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> |
еднога дана, беше мало ветровито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чи |
рибирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићем |
кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у р |
p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> < |
p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао |
Јелица изиде да види.{S} Замало и врати се. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> |
са мном — рече Крушка. </p> <p>И врати се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био в |
<p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, вој |
Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик |
... </p> <p>И заћуташе... </p> <p>Врати се Младен са попом.{S} Поп погледа обоје, па рече: </p> |
таде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> < |
</head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како с |
д?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} О |
о бацио проклетство... </p> <p>А живети се мора!...{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог |
прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављиват |
ше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало за |
Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде |
ашне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа уви |
врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... < |
зити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... |
нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он пр |
ариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом |
лела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} |
Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом у |
и, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио |
о, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он |
ти?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?...{S} Господе!...{S |
икад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напу |
а чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још |
и леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шар |
>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} Онда се вр |
д му све оде...{S} Он је мислио светити се зликовцу, па сад види кукавицу.{S} Окрете главу и пљ |
брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и |
тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дре |
<p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека при |
лошу!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Кр |
>Па приђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радо |
опа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче чит |
ку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи |
јете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој кур |
<p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> |
.. </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S |
умено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то |
!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те от |
г часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе |
ан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и |
t="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не поја |
<p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита |
, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци п |
. </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} |
д ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветнило неб |
ан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и саже главу. </p> <p>Завла |
на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гл |
Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. < |
ој — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен |
... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S |
</p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад идем Деви |
отри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице з |
ека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно |
p>— Ево нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, |
>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, ос |
</p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли знаш коју? — рече Кру |
Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, к |
сле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> < |
е у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— А... ј |
а, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још гор |
ју орли и гаврани!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Сва |
оје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затворило!... </p> <p>Молише се |
слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не п |
се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси о |
лук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p |
кса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, нег |
дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Нег |
<p>— А!... — рече Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} О |
То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> < |
на... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обојицу!... </ |
</p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече о |
иће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не з |
је отезао с дана на дан, предомишљајући се.{S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасви |
’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лаза |
силима.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> < |
напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, |
Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Т |
не могаху сву ноћ заспати, премештајући се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чел |
ко смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми |
Био је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с |
сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ ди |
>И пође за њим лагано као мачка, вукући се од грма до грма... </p> <milestone unit="subSection" |
ао пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чет |
по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али ни |
p>— Идем к њему. </p> <p>Па не осврћући се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шан |
екса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов |
— настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучи |
Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{ |
<p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине |
. </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико |
Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била в |
ј ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шт |
исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба рад |
ше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано о |
скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се нат |
— пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њ |
ајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и |
а, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш доб |
p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А је ли |
већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџ |
S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук.. |
прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> < |
и рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи да се |
кочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше ку |
а своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад викнем: „Ју |
} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — у |
<p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. |
у. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас |
ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </p> <p>На |
ан и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опрем |
, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бану Дева. |
оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="cha |
Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете |
<head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гл |
Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас послујем |
ам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми помлатимо с |
о срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми |
му, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан |
а се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини Станково |
, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догоре |
трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше свак |
би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово |
еп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и љ |
довати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдук |
и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео с |
/p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко п |
на. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му |
е као на ивици неког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p |
данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци с |
>— Па... ето... — рече он одобровољивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} |
то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео |
ић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог да |
p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не пот |
за!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је за |
колико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада с |
.{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!... |
S} Маринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p |
е колу... </p> <p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, |
чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — про |
и ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док длан о длан, све је било под оружјем. |
Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док длан о длан, све беше гото |
!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је бил |
во благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом нару |
као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то |
е вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p>И кад се врата |
људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... |
ала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натресању |
инко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико в |
а је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у |
отеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче |
ица задрхта. </p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} |
бе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – Али преварио си се |
Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти каже |
</p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута очима.{S} Он није веровао |
че зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече Крушка и опет благо. – А |
оји им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... |
ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{ |
.{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{ |
ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхт |
беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који с |
Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око |
та животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакра |
вана и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заје |
које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело п |
тву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онд |
} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} |
покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} |
треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана |
ила црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око главе.{S} Једва превали преко језика: </ |
ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће му |
око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима вид |
и кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без гре |
и проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа.. |
главом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. |
ече: </p> <p>— Немаш право!...{S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? |
рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо |
је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо. |
еда у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не бој се!... </p> <p>Лазар заколута о |
<p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око главе...{S} Али се брзо прибра па р |
} Нико за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срц |
о лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом својом поз |
штро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде расп |
{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако с |
нцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише своје људе и наре |
xml:id="SRP18963_C3.7"> <head>7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ </head> <p>Пролажаху дани за данима...{S} Алекс |
ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље н |
е како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> |
ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; |
е прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам у |
шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака |
идиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И |
..{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p> |
уке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S |
сти њено, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово ск |
ње опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> |
то борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговара |
Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} |
— Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се Јелица осврте, њих двојица већ беху засела иза два г |
овуда на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите п |
је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом |
аћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оно |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров... |
а томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Л |
осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док се једном и његова врата не отворише.{S} Јурну свеж ваз |
он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну тр |
.. </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се руменио кад се Лазар опрости са Крушком, који изиде |
p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се о |
S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div |
таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге |
лији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће вас о мен |
е лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... о |
.{S} Попа рече: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужн |
ије реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не |
ам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> |
о... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— |
ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </ |
Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вод |
арати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке б |
емо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; |
је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” < |
сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црно |
анко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге оставио сам, па |
ричести га. </p> <p>— Сад... као да сам се родио! — рече он, ведар и весео. </p> <p>Попа остави |
p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам превар |
ете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те мален |
>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да |
, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једаред ми је назвао бо |
слим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је гора, мајко!...{S} |
дје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за друг |
хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла. |
ац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, мука!...{S} И ако, са грехова мој |
јка!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јели |
ржа. </p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати |
ош: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Т |
а, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да |
а је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он |
х, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>С |
атски, па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Но |
па лепо изгубих памет!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам с |
жах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до |
те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само д |
зара проби зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом |
>— Јест, причао ми је.{S} Вели, био сам се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па |
чин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио |
што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу |
Нисам.{S} Како сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, ве |
да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} |
> <p>— Ево ме, драги ага...{S} Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући ш |
ујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо |
ли прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити. |
учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хл |
на је била некако кочопернија.{S} Нисам се бар ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су з |
е то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад |
попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може н |
{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тв |
: </p> <p>— Ја, Иван Миражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије |
ди се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} |
двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, из |
ати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају А |
инуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкају |
и Сава и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху нека |
и гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се |
аједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер |
везен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, |
уј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше дола |
е куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И с |
S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност |
...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако с |
</p> <p>Она показа руком Зеку, који им се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, |
врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружином...{S} Че |
а: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} |
ишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше н |
да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало много |
тресе лулу, па је онда напуни...{S} Дим се изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву. |
дног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман |
јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим не |
<p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} |
<p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p |
морао ма с ким разговарати.{S} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком |
г друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p> |
епркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Л |
ри газећи лешеве браће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа ши |
/p> <p>— Добро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара |
} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати.. |
н само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, ко је |
S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— К |
ан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Р |
</p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвиј |
плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си |
духну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се |
барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те |
ка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак... </p> <p>— Је л̓ готово? — вик |
потере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом |
сту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао |
етра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: < |
ући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише |
. </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На ч |
заседоше за вечеру. </p> <p>За вечером се водио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о врши |
>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише |
Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као |
ш сасвим подесан. </p> <p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био р |
ат. </p> <p>Сви поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говор |
="subSection" /> <p>Освану дан.{S} Иван се још зором диже Крушки.{S} Код њега затече Маринка гд |
ућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му кл |
по обичају поче прилазити руци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што с |
зекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећ |
е ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та. |
бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти п |
е ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не |
пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом.{S} Попа рече: |
потапша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази |
му одјекну као грмљавина. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак св |
равао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио |
} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао да Лазар воли Јелицу. < |
! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? < |
. </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на дрвету, ниједна птица не залеп |
о опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није повукодлачио!...{S} И за време његовог поповања |
S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... |
штовањем свога новога друга.{S} Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он |
ну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого ми |
p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова.{S} При |
за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа |
аврзаном, Јованом и Јовицом.{S} Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га |
е!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p |
S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> |
езила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, |
и поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да н |
на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико трену |
ајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар |
и прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан се одазва лавежом. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> < |
таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајду |
l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у у |
ом небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише стр |
ку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пи |
у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — р |
о причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јури |
аше око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, Лукини га момци дочекаш |
И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се д |
! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили |
<p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком |
ораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћ |
пали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и мозак. |
удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки ч |
а тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, о |
и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека њег |
натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што |
е, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче ви |
Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече зај |
ша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече после кр |
а га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> |
е за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут с |
<p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му |
д његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} С |
ти... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога раз |
p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год |
за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само |
} Кад му рекоше да је код кованлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Иван |
дећи да од његовог посла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удол |
S} Рана је замлађивала под мелемима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грозни |
оз отворена врата иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса |
p> <p>Али како не може видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. |
арешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите |
Алексу Алексића.{S} Пошто Мехо оде, он се окрете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? |
н дође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мра |
а и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно |
ка у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} |
</p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано пришуњам, па за њим.{S} П |
ор ископам. </p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S |
S} Овамо! </p> <p>И кад сви приђоше, он се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну мо |
</p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да |
дим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Иван се пази са Алексом... зар је т |
виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево м |
и се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шал |
што је мало пио ракије и доручковао, он се поздрави са кућанима...{S} Лазар изиде за њим. </p> |
.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Уто |
. </p> <p>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек ви |
ло! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бу |
</p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: |
жалије...{S} А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... |
авим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па н |
> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се крете најлак кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа |
{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
под небом, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И |
Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спус |
рао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и |
ни веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети |
аман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и п |
а, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар м |
нку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; се |
засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса!...{S} Алекса! — викао га ј |
њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак |
нпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сен |
ишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га |
танку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Пад |
једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлиј |
p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код ог |
полако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и оно |
погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима |
а. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, по |
ство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог |
p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина ј |
ети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешиц |
упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! < |
страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> <p>Али, опет...{ |
шка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз главу му пролетаху разне мис |
је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијен |
p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зрак |
. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње |
и како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па |
еците се Ивана, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се |
е том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху раст |
као да поче мало-помало свитати.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има мно |
хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> < |
вом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> |
их, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>М |
засу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше малаксао. </p> <p>— Воде!. |
ко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак |
њих...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи |
p> <p>Жене понудише Деву ракијом.{S} Он се мало напи, па се диже. </p> <p>— А куда?... </p> <p> |
> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и нај |
p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И |
а му је неко брег на њих навалио.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јав |
S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... |
аз на образ, али му не би на ино.{S} Он се одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> < |
га на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собо |
а, али га ниједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: к |
</p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер т |
</p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— Дај, боже, да |
} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само гра |
>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Алекса плану и т |
и!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, |
/p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} |
м Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окр |
Крај огњишта послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. |
ве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд т |
чи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му |
изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — р |
оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед леден |
ћ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судниц |
.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његове неја |
ти.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слобод |
... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! |
умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} За |
дах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака |
То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмори се — рече. — Али ни |
жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!.. |
</p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша |
ад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о врат...{S} Иван одуста од намере, само д |
ју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе нек |
изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а |
отрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за њим.{S} Јурио је изнајпре коњском брзином, |
бро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен |
и отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној |
старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> < |
искивао па не може да иде. </p> <p>И он се вукао и посртао као пребијен.{S} Све беше неодређено |
с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах |
и се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак |
>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се |
него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе |
и се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо |
икад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усре |
уња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надв |
ат и диже као перце какво... </p> <p>Он се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука сте |
ет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше |
>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— С |
<p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него |
авље дија из сваког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној |
неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: < |
>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </ |
а свеж, надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све ми |
ли ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у |
може раставити, а више нико. </p> <p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душ |
се небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево г |
у? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, уб |
мена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — мени је душманин |
убаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас з |
апете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше кроз своје вој |
здрављао је необично весело.{S} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </ |
ста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико |
звездама...{S} Из околних бара разлегао се крекет жаба.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, уд |
и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар |
Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робов |
Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће превар |
тило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом |
> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговори |
седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За |
ебо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па м |
е ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — |
дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!. |
овека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} С |
же напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвор |
њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кмет, пошт |
S} Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрега |
млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху с |
, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! — рече |
и.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јови |
— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш!...{S} О |
а Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама? |
на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога каме |
стераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на т |
нов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нима |
шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад |
Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Сит |
одно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно т |
онео испод оштре сабље. </p> <p>Докопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која |
Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алек |
<p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!.. |
девојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да |
љати о догађају који се десио.{S} Мисао се његова отимала од забуне, али она беше тако замршена |
Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} К |
ед очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикну |
ао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> |
дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка |
мтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама |
и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; шт |
ји брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па |
му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Јако и да му Милош понуди де |
шта!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подру |
ховим само бела водена пруга...{S} Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћ |
ило је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ва |
о беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара разлегао се кре |
о. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се лице разведри... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово |
с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Парашница? </p> <p>— Јест, Парашница. </ |
е ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло, богами! — ре |
са.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — дигао на нас заједно с Турцим |
штао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше |
ан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над глав |
ајбоље да идем кући... </p> <p>И готово се реши. </p> <p>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— |
е за живу главу после попа остати, него се и он поздрави... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га с |
Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду |
изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху поред њега |
{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем грмео је... |
латом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покрије кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква |
ини!...{S} А и овоме је добро.{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{ |
то му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је с |
— настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чуп |
ав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех |
о што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, па оде. </p> <p>Зора је свитала, |
пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведни |
од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, за |
е и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука јатаган, па се загле |
окопао се луга, па је одмицао.{S} Повио се по коњу да га која грана не би закачила и свалила... |
Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике кр |
> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осе |
p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени |
децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!. |
и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење |
у и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро за |
<p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук |
ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изишао д |
ед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> |
ински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са |
ила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако ис |
ead>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Друж |
апад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама |
ахну Зека с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама пр |
дна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за десет Тура |
ти с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него к |
<p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онд |
ст као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише ни |
...” </p> <p>Он поче дрхтати.{S} Плашио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња |
...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у гл |
м и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи |
ајку.{S} И онда... ја завађао!...{S} Ко се с ким завадио?... </p> <p>Опет нико речи.{S} Крушка |
ко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чи |
а, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не з |
равда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је! |
да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту |
} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу |
, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепамо обале и луга, није нам ни бриге... </p> <p> |
<p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— К |
главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извад |
а Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет курш |
можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p |
средином промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Ц |
олико пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз гла |
хотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, |
ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићеви |
Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се одрекао, а |
да видиш, побратиме, добро!...{S} Овако се, богами, много мора мука поднети без крова и крува.. |
ет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако д |
нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и |
а за рукав од кошуље. — Ено, види, како се ребри!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!. |
ћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врат |
ам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p |
бро је. </p> <p>— Добро? </p> <p>— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Тур |
па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну |
твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимен |
ука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе ударил |
гових душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчин |
зар закопали, од онога је дана све како се само пожелети може: све пљује на кућу Алексину. </p> |
челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш |
онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, же |
...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је |
Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не |
асла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи дижу, остављају куће и плугове, па се крећу или |
т видеше Алексу пред кућом, видеше како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп в |
о из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> < |
е, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио |
а дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од |
ме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Но |
. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе.{S} Он се осврну опрезно на с |
њима је дан-ноћ мислио; а сад види како се његови планови разлетеше као сапунски мехурићи... </ |
ра. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око...{S} Све одлази нагло, брзо, |
е ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељ |
својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упи |
мој вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... < |
је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још |
у, и на оним збораним лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!.. |
} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад |
но ни криви ни дужни; кад помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени с |
уди су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... |
вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге |
ј права правцата...{S} Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни о |
о, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше његови планови које је годинама зидао, као да и |
анути за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Км |
потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека. |
на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова и како право |
вде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке с |
ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И, онда опет помислим |
да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> |
цу не помери.{S} Он гледаше војску како се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> < |
мадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, пр |
обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који |
</p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо про |
ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, |
ут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикују |
се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме Лазару!...{S} А, вала, и јесте Лазар мо |
што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили б |
>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек так |
што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе кућ |
ма, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не |
имирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке с |
его чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети све |
ећ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и др |
дуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> |
{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Мил |
ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — рече Латковић. — Мени је |
у: </p> <p>— Еј, домаћине! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћи |
а ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше |
и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зеки |
у... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још ко од ва |
братиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не знајући шт |
!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што |
ише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p |
... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао |
тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од теб |
<p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ласта |
И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а |
.{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтед |
и? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м... </p |
ох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају |
иближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p>— Добро |
еди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му и |
поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је у |
зилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао |
свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као |
" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и |
ead>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранч |
их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али г |
шана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину. |
како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао |
} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{ |
а вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко си |
ру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију ст |
ко бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!.. |
амбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осме |
ио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислони |
нка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело |
! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људина, обри |
шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у он |
, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока д |
> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек |
</p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби... </p |
а трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Је |
о све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па р |
у што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} О |
и, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало сви |
p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне |
заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Ста |
p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милош |
и!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. |
и на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренута |
а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј |
— рече он. </p> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде |
а него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добаци. </p> <p>— А, богами — ре |
</p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> <p>— Ево, кмете, ево, п |
оказујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну кр |
меши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} |
ће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз пр |
p>— Приведите га ближе! </p> <p>Маринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде с |
ам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. |
>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета опрезно као мачка.{S} Кад |
> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко се реши да га натера.{S} Он прибеже лукавству: </p> <p> |
е главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ј |
а овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно.. |
и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се |
е Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио о |
, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страш |
Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прели |
ојој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — уп |
му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; |
ви напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе пр |
. </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли |
страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Завр |
натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али |
раги ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Мар |
лено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко |
га пусте.{S} По лицу Маринковом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добр |
текао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је појединцу дотужал |
рање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Сто |
и око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћ |
д пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} |
оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>К |
ловала, али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па с |
{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедо |
... </p> <p>Иван обори главу.{S} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, о |
погођен. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Ив |
о је 21. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чи |
а се нећу постидјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: |
м вера! </p> <p>Настаде веселе.{S} Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сет |
даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} Јело се онако сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за |
p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати |
поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то |
њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и пом |
е... </p> <p>Весеље се настави.{S} Пило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано. |
и. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— |
изаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; из |
ио обичан, домаћи разговор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Б |
кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једн |
р, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. |
... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — пре |
гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, п |
Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас м |
те коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког т |
ри сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа за врата и баџа, к |
о је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио |
у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани |
расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...{S} Сад му је гида као девојци удати |
губише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Д |
и...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који |
е.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи |
м стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједа |
реко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало по |
Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погл |
</p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији треба |
рвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао |
чекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук |
рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити |
се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као п |
то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако ј |
ео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо се луга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Ни |
<p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне |
идећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у |
ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> |
апоче борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци јед |
<p>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколик |
анку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавича |
слим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} |
ро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се згледаше. </p> <p>— Па не бранимо!... </p> <p>— Доба |
милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам |
мо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, пази! |
нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. — Не |
ш не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених гл |
— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{ |
само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи |
<p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора п |
> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти дана |
оич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме |
ека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> |
ати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти вели |
ство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају. |
евалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се разилазит |
ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо |
ног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од да |
моран!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра |
то? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> |
{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас |
</p> <p>— Па ако не знаш, договорићемо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све ка |
</p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Г |
нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог во |
азе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Је |
се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш |
него они мене!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и |
д тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Почеше на |
ђимо ближе браћи нашој!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. |
Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас тако!.. |
деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И |
е, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не може |
е, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с то |
ј!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је ч |
ко је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о моме |
си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, брате!. |
ешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бога камењем бацали!... </p> <p>— Море, ост |
двојица измирите с њим. </p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али ј |
главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог |
о исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити људи, да се можемо |
изгинемо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас уби |
кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па вик |
од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборен |
скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разгов |
наког дјечака нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послуша |
урци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редо |
и.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привика |
не слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар до |
S} Његова мајка, бог да је прости, лепо се наживела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старост |
</p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — |
..{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </p> |
одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то н |
тме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још зов |
мо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али кад |
нака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док се |
ије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у |
.{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа не |
раз — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> |
S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Че |
дима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно каза |
стока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђу |
бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хај |
ги пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— |
тле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућа |
по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни д |
!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром. |
/p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p> |
им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се |
p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико се |
латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S |
роламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ |
хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он |
{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „к |
свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћ |
а права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </ |
ека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, |
..{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда ст |
</p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави б |
ен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и ск |
г и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни |
је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из је |
не зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако |
посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До |
, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радил |
њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за т |
право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изреш |
ио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразн |
и узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ т |
а клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћ |
, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у запа |
сли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зеленој |
ла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, али с |
доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с Лук |
речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мисл |
олико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста... |
а!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Леп |
сти, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине, зб |
ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас |
више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде |
воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио |
навало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Рат |
анко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S |
а тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, тим га |
дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из |
о не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} |
има не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p |
.. </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Оп |
му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му |
се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзир |
обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> < |
аврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, приз |
н било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да |
Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека буде |
веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па |
.{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба пред |
н јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И јо |
ко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи при |
оменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; кр |
...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> < |
Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули д |
Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци биваху |
>13. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године |
дан сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће |
ожи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио по |
намо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} |
реди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове кол |
нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар л |
и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окре |
нак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и |
у и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустит |
рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи |
по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пу |
као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека н |
е зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, |
едим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина неш |
.{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви |
S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази |
?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као |
ет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида поштопот |
људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их |
н!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у ми |
зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се |
адиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је |
а је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице |
и да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми |
— рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— |
се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И |
гађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим |
Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убиј |
ли ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да иде |
Милоје, зар ме и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему т |
Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекс |
ихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог го |
— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!. |
е кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Нисмо имали прав |
— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али с |
а, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало двоумећи, па рече: </p> <p>— |
жи пушку и повуче за обарач...{S} Лазар се изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под |
га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу |
хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази. |
е видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} |
<p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напоље. </p> <p>— А |
ко треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно и давно, још у |
оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Т |
</p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окрете да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де |
1.7"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не |
им!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама. |
зи на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} На |
и. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, позд |
рушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— Сад иди крадом кући...{S} И |
орим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. |
тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета...{S} Он више |
зара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Мар |
а му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како |
онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из авлије... </p> <p>Он није видео куд |
ава му врати његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} С |
ру, одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станк |
смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа плугу, његова рука више не држи руцеља |
ао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова зат |
днога из Банова Поља.{S} Везали га, јер се збесио.{S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смем |
тница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} Причао је сла |
ад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла. |
јан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио |
огао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> <p>— Па ко би му |
{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо т |
— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да ви |
лебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расп |
ко ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да дахне светим зраком слобо |
Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини в |
ило их је до један буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује |
о им је о свему причао...{S} И разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} |
аде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан деш |
оче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе намест |
p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p>— Иди, Мехо, па ми зовни Ал |
и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није н |
И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, св |
се вратио мој побратим? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздра |
гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свр |
> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да л |
екох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одби |
и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он назва бога, приђе попу и |
е живот!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!.. |
лили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била |
ма опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> <p>Жубор прође људима.{S} Све с |
е чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци није дала издушит |
ова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка.. |
ма, и опет се проломише дубраве, и опет се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шан |
та! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... |
ушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, борба измеђ |
рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад |
p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислима. </p> <p>Јелица му није силази |
о је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пруж |
ји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Мари |
!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. |
ишао као овца на клање... </p> <p>Опет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p> |
аша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону кладу оданде наваљајте на ватру! |
је речи разабирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алата |
ва долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђо |
о је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> < |
дину него они од свога постанка.{S} Већ се решио. </p> <p>— И зар не знаш... — поче Маринко.{S} |
<p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Па |
нце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут ст |
? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам |
стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла видети она крчевина што се з |
лањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у |
ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> <p>— Мртав?... — питаху голаћи. |
ок печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан ј |
и. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле |
им га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p> <p>— |
> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве |
и кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> < |
летиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} |
.. шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зеку. </ |
езаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше т |
неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не ми |
<p>Попа и Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapter" x |
нуше кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер... |
ило се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражи |
.23"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише |
аче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу |
шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој |
који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружи |
шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ |
војводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облац |
ма једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месе |
во ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> < |
И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: < |
Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? < |
Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да се |
<p>Врата се опет отворише.{S} На прагу се појави Маринко, носећи један лонац, једну дрвену каш |
зе на сваки покрет... </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! |
о и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> |
лицима видим како се моле, а не надају се ничему ни од бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори |
идели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али |
<p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> <p>— Док не набелаје... </p |
и живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту ј |
неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лаз |
S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} Зар да |
га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудови |
утака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— |
А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p> |
лише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи |
тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше готов |
p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с це |
ћи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p |
богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он |
ологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{S} Ни д |
д хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... |
аше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаш |
би или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му п |
е имађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока |
се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеше речи: </p> <p>— Мој добри ефендија! |
— јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође |
ли да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} |
данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, он је мор |
па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио |
у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на |
реп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— |
арали главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му с |
Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отворише лагано.{S} Неко вр |
p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гледајући како руши и пали. |
стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у |
ом стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он пође неколико корака кад искрсну чов |
ка док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну к |
</p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да |
рај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из цр |
ђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и з |
, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мр |
мислиш онда?... </p> <p>Оп осети да му се земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. < |
} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p |
ашо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да т |
И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страш |
тава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви род |
Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... |
тац свију нас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца реч |
..{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. — Него, држи крај!... </p> <p> |
Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце |
а диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се |
<p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Је |
ржаше на самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелиц |
ица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци им |
о горама и планинама...{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамб |
о оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била |
/p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и са |
> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај |
то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образ |
он би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </ |
ој Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а ј |
ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p> |
омах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из судниц |
<p>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњск |
ња, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прам |
на ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила од оноликог кукавичлука Крушкиног и Маринково |
... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </ |
а, окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он |
а коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{ |
p>— Коме?...{S} Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Марин |
</p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зраци |
еднако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се |
сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину |
, али га само око одаје...{S} Поглед му се нехотице зауставља на ономе кога воли; образи румене |
наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окр |
>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац. |
ти ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, ск |
да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа |
лаве...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— |
..{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— |
ре се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у њего |
већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се т |
ћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жил |
ње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} |
<p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које |
ко на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, нег |
њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није мог |
ђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постај |
> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже |
на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, |
ошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао |
онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по груд |
ко их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том |
. </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> < |
нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, сви |
<p>Он познаде Јовицу.{S} И као свуче му се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде сво |
ислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веров |
ку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харам |
агрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе глав |
нко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у |
. </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним по |
љу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест |
е гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Сп |
де замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побра |
е...{S} И он поче да се напреже, али му се ниједан мишић не помаче... </p> <p>Он изгуби свест.. |
..{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи...{S} Видео је само сен |
м погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јовано |
ед очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Како?{S} Зашто? — заграјаше |
е, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више |
згали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам |
пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као |
онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом делу...{S} Пред очима му се ј |
очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада у неки бе |
ј лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храс |
</p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — рече он. |
p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милош |
...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хте |
ижавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његов |
што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљен |
и план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, |
да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур про |
ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена ру |
.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори. |
склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из г |
га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ва |
улин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, </l> <l>Нит̓ се надај нити га погледај; </l> |
ије зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продре |
е видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље п |
ма... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор |
гове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Ст |
попити гутљај ракије!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нек |
ешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p> |
орђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери.{S} Он гледаше војску како с |
лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтјед |
, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> <p>И он наже да по |
него разговор с Јелицом...{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, |
нај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица |
речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра |
... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко |
S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван |
Ни сам не знаде како, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се |
p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{ |
главом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што |
може да дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измак |
о је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> < |
а Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} |
<p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа прво кмета, па онда |
и опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не може ни бити!...{S} Јер, о |
</p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </ |
свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати ако Лазар д |
азби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> < |
њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> |
S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нече |
а нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се ди |
> <p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бе |
/p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у вр |
ру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. </p> <p |
је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу |
тога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и |
p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p> |
ше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му |
што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој д |
Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио кол |
..{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> < |
} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе |
.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се с |
<p>— Лазаре Миражџићу! </p> <p>Глас му се разлеже, а дубрава му врати његове речи. </p> <p>Лаз |
није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{ |
/p> <p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од |
Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе к |
p> <p>Дуго је гледао, дуго...{S} Већ му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p |
а борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S |
} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га памет оставља, некакав |
више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} И... он се обнезнани... </p> </div |
{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прст пред оком!... < |
жња коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и он |
е премишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што ј |
села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она је измишљала н |
и зовну је.{S} А кад му она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а |
/p> <p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда ид |
е знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Ту |
Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се |
а колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби |
ет.{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замол |
</p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по |
<p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његов |
; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ ка |
ам.{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, к |
што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко |
</p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више н |
ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} За |
е долазио све ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! |
Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— |
але поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао |
а саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S |
</p> <p>И изиде, па оде, а и не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не ум |
ран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се д |
ве!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> |
{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — пре |
свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвав |
} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>К |
. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму беогр |
ачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је ос |
танко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зеки: </p> <p>— Побратиме!...{S} Облаци се |
</p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p |
/p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> < |
} Једва изговори ове речи...{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он |
а већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био ве |
ину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук |
у опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, |
</p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова п |
и шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— |
на, Лазаре Миражџићу!... </p> <p>Лазару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p> |
то баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па к |
авио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед. |
!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него |
бог би је знао зашто?... </p> <p>Лазару се окретала кућа око главе.{S} Он осети као да му нека |
и знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанк |
утка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хва |
а поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што |
— рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испр |
сме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза со |
је су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу и |
љала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре поче |
су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него и |
а их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче |
икад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је гла |
ће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњ |
а свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— |
трпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном”. |
их стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Уст |
си су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад се |
ла да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може... |
трук локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и |
х десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко п |
ла беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. |
p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоружани |
о из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завл |
ђоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, |
ко капи... </p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али |
е сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p> <p>— Јесу.{S} Све се |
или.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше.{S} |
паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А |
Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!. |
вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села т |
стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стар |
како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црн |
" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојиш |
мах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни. |
клонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али ба |
су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се |
едан грм напрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на о |
д твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинит |
од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе ник |
и!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар чове |
стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љу |
, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — |
> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог |
ите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— |
ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле пе |
како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Вид |
> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p |
Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, |
гу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p |
видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти |
лим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени ј |
непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом |
главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о м |
о сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црн |
илостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне капи, р |
кством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао П |
но газило... </p> <p>Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. </p> <p>— Јуначки са |
ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и п |
е могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и сед |
шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи.{S} Њихова мрка лица по |
... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује За |
.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче пробијати кроз грање...{S} Кад |
вади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете н |
ка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше |
више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму о |
дна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко око |
ти коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Ње |
скочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким пош |
се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке |
е стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топ |
игре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не да |
/p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин |
, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче у |
жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне |
— мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу н |
е прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и ув |
а се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p>Петра изид |
Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро |
још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у кл |
те приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољника у с |
рбез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p>Пођоше...{S} Кроз |
расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље б |
ишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па т |
Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Б |
/p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!.. |
ој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем о |
ањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> |
на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријети овдје с вама!... </p> <p>— Збогом, |
ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </p> <p>— Море, растужи |
о да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Ма |
/p> <p>— Ја нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} |
уза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?...{S} Реците!...{S} Зар |
ицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко |
о исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробиј |
д само помислим на моје код куће, којих се сви одрекосте, кад помислим да они беху робље незаро |
аје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а ме |
ој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све |
инише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{ |
иже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа |
тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше приле |
г облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу небесном, као лаки |
и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли водену површину.{S} Он је назирао и |
Добро ми дошао свакад. </p> <p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од дет |
граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш се |
ни...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?...{S} Ето г |
ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p |
ојим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш |
да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> <p>— |
ћу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћ |
тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алексом!{S} Намири се |
урчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, к |
уљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по н |
> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талп |
што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати јо |
красног младића и о ону кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било |
могнеш?{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— |
15"> <head>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Круш |
пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али |
истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, |
<p>И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отп |
а...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашир |
пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио чо |
о.{S} Затим промумла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сван |
се напрегоше прса.{S} Он рече, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. < |
тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S |
његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — |
ди грабљиви, лакоми, који грабе само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и с |
и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад |
еш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> |
здравом руком поче бацати покриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече б |
зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, рано!... < |
е иде! — рече Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до п |
о га...{S} Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... </p> |
м гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепастило... људи нису в |
ишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали |
<p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> |
Крушка мрко... </p> <p>— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад тв |
дирају; молио би и преклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S |
баша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> <p>— Деде! — рече. </p> <p>— „Из места”? — п |
н хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја |
есте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{ |
ла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљивошћу својом... </p> <p> |
аваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има |
е ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мен |
екса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека |
њана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна |
а није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као ви |
као своју, знао је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него |
иркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} |
</p> <p>Заврзан отвори очи и гледа око себе.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? < |
. </p> <p>Па окрете главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Де |
уражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одм |
ктање из дубине дубраве.{S} Погледа око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је |
т. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га к |
туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обуз |
се она магла с очију.{S} Он погледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухва |
они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, реч |
ава? — продера се он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, |
се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни испра |
p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад |
ога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не бој се!...{S} Не бој се!... — рече |
полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он |
Она је одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћ |
проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p> |
тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све пре |
и! — рече Заврзан и махну јатаганом око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>С |
ази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага |
е ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јав |
и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижн |
од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Прист |
о издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато око њега бе |
цу, а она оплела венац од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша н |
крстио.{S} Он не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његово |
— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се за |
Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> |
инка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп |
би светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он сад виде да је на гујиној рупи...{S} Али се |
ј следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као св |
а га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајд |
{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ам |
ом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{S} Њему је све живо било пред |
з је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и одбрану него на бекс |
приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе |
брус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати |
} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} |
хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати ок |
<p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, до |
азу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!. |
лика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је жи |
ад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, а |
никако не може да се освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пек |
грале од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, реч |
полако.{S} Али се љуљао.{S} Све дође к себи и опколи их. </p> <p>— Јеси рањен? </p> <p>— Не зн |
ико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа ошт |
иле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! |
тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме имењаку. </p> <p>— Имењаче!.. |
шка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро |
вест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума |
{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... </p> <p>Попа, иако беше |
<p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лет |
жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на дола |
Лазо!... </p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не |
и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше |
урчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га он |
борише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... |
.. </p> <p>— Еј, мој Алекса! — рече сам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају |
ваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко с |
брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш |
</p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свем |
губио свест.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленк |
и срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева |
оји не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из в |
ну, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, пог |
још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде |
поде, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p>— |
одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> |
удио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на с |
стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један |
кчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Миражџић није крив? |
ије макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? |
Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> <p>— Кажи |
неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не м |
је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још онога!. |
!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девој |
онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта г |
епо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад неког |
p> <p>Па погледа по свима.{S} Око му је севало племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар |
прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осмејак играо му је на уснама. |
кршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упит |
то... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, после, и они се радо гледе. </p> < |
добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му зас |
о слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од задовољства.{S} Више нису осећали рана, к |
и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се ч |
гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца н |
омилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели униш |
а се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше |
ли су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мачве, између две воде.{S} С једне га ст |
Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, |
RP18963_C2.3"> <head>3. ЗЕКА </head> <p>Северозападни део Мачве покривен је самим барама.{S} Од |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Д |
p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, |
..{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко по |
оје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бо |
орају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Б |
</p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоск |
епити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушк |
е да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та дево |
у девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не г |
воје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> |
S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан |
ет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И |
браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио д |
p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Јова Јуришић пошл |
га поп — да је Лазар пуцао на њега због Севића девојке... </p> <p>— Веруј, попо, није истана!{S |
да би се додворио Крушки, а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Д |
а — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош |
е брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иа |
ндур промоли главу. </p> <p>— Ибро, иди Севића кући, па ми зовни Милоша.{S} Врата се затворише. |
ш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — |
арамо о прошевини.{S} Рад сам запросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш |
нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке о |
о је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића кући. </p> <p>Ишао је лагано; само, кад је ближе |
о сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} А |
рече да је онај његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му не |
, брате!...{S} Али не заборави да се са Севићем разговориш! </p> <p>— Како да заборавим!...{S} |
го, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p> <p>— Али иди одма |
<p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Севићу — рече Иван. </p> <p>— Најприје пошљи мени Лазар |
је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што |
ене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онд |
нда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ле |
.. </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, |
ва, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекс |
аш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га уб |
— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим |
че...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој |
тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те |
тра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блен |
мопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још |
квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и |
ересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се |
ко сватовски, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ з |
</p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станк |
ишћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умр |
Гледао сам једнога дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа |
и здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Сам |
не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јуна |
Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, заро |
{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} |
војој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше засп |
да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овлада |
ила више од сваке речи. </p> <p>Крунија седе на креветац.{S} Она још није ни појмила; није могл |
/p> <p>Крунији се одсекоше ноге.{S} Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. </p> |
ље да се не брукам! — рече Латковић, па седе. </p> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. |
ле.{S} Виде, понурене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује |
е никог...{S} Он дахну душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, |
се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе.{S} Сан га је прилично окрепио.{S} Он премишљаше к |
обе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје место. </p> <p>— О, брате! — рече радосно |
</p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу |
вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и умор |
Лице румено као </p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у п |
е рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, ме |
ако се само пожелети може. </p> <p>Иван седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош д |
бро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Ка |
ао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, баб |
је себи дошао и почео мало назирати, он седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — реч |
аспознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p |
p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једној паметној де |
а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је |
, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он седе да прибере своје раштркане мисли... </p> <p>— Збац |
ко огњишта.{S} Он не погледа никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни |
ади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p |
чину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— О |
S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је ж |
ните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!. |
а га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обали, па се занесе...{S} В |
ру. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад |
ету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалам |
ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он није лоп |
н освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао |
<p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— |
тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> < |
{S} Осећао је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало |
S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисл |
ље од једног до другог. </p> <p>Дева је седео мирно и пуцао.{S} Ниједан рибић на њему није заиг |
ја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} |
е у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде кап |
{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> < |
У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен на своме обичном месту, гологлав и с чи |
stone unit="subSection" /> <p>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца |
е Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. </p> <p>— Ону |
а Алексу принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </ |
зи!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син м |
>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим см |
, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p>Онда с |
не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разговарао.{S} Разговор им беше ст |
ди као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј ва |
ао онако, друштва ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем о |
> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кровом.{S} Јесте ли кадгод поку |
већ ославило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S |
о толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет |
а је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да |
ја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају! |
ут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И... баш |
се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од |
се луга. </p> <p>Поп Милоје и кмет Јова седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — р |
о него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и |
епано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p>Изнеше га напоље. |
еш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од.. |
нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца каз |
радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У св |
.. да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столич |
во чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — викао је Иван, јер се и поп и кмет бех |
но...{S} После се не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке |
} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му |
ече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан |
стаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ј |
наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лаза |
ци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени грешници без греха — с |
. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Та |
{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зо |
ето ме.{S} Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> |
дници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећ |
ну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! |
ринко. </p> <p>— Лажеш!...{S} Ама криво седи, а право говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{ |
емају се на посао на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да в |
ће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му |
је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{ |
Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мало кукуру |
кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Не |
едао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. |
а седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Али, брате, нисмо знали.{S} Ко мо |
а буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави |
закаменило на њему... </p> <p>Алекса је седио оборене главе, гологлав и расплетен.{S} Само диже |
И људи се почеше дизати. </p> <p>— Ама, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није |
беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. — Децо!{S} Донесите мало ракије. < |
ди се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, |
ди!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужас |
дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да с |
апросити Севића девојку за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја ниса |
м.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, седите!... — рече он. — А, гле Деве! </p> <p>— |
Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете |
ари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!.. |
ше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он С |
че оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> <p>— Распни |
ленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чин |
огами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> |
је да га крста боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попр |
, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена...{S} Ја не дам!...{S} Бог је дао мени св |
и он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују з |
о ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га пог |
p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> < |
ати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, добро, седи! </ |
е; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубо |
видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се |
што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седи |
и онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Д |
о! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И по |
, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти |
га и поздравише се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жесток |
доласку његовом. </p> <p>После поздрава седоше и поведоше разговор о рђавом времену, о јабукова |
седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш к |
је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно |
<p>— И ја мислим!... — рече Зека.{S} И седоше да се одморе... </p> </div> <div type="chapter" |
и Маринку.{S} Колена им клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту |
га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја рад |
> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лоп |
} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван |
<p>Ко да их остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча да |
а преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне |
оче.{S} Крупне капи падоше и оросише му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потре |
љених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упршт |
<p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли |
рене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у ав |
друго.{S} Она није наличила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба |
в, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама |
виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје, нити пољуби љубе. </p> <p>Коњи и коњаници лежаху |
аглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом!... </p> <p>Јелиц |
н као какав светитељ. </p> <p>Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефен |
у се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва |
пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи пр |
може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Ту |
аке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за |
ни!... </p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки |
ћно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... сп |
назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, |
Дренова Греда. </p> <p>А опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као д |
овинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповеди Зека. </p> <p>И кре |
водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша |
аву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова Поља други је даник Вишкупија, а изнад села |
Поља други је даник Вишкупија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> |
ној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше |
сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с је |
ао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ст |
па се и предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се |
који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и сама ж |
беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том |
е машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он |
а као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Н |
беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак |
трпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{ |
ијатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему |
ут отпоче живот око њега.{S} Из околних села допирао је глас петлова; птичија се расцвркута; св |
рака и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је нас |
двојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и |
Засавице, Раденковића и других околних села не зову Засавицу реком него језером.{S} И имају пр |
</p> <p>— А како се презиваш? </p> <p>— Селаковић. </p> <p>— По презимену бих рекао да ниси рас |
ћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, |
ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупил |
гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, уку |
...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову зем |
ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </ |
е не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су да |
ише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку |
ујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како је на Дреновој Греди даник хајдуч |
>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано |
мет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине ко |
<p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — |
Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, ка |
а био Маринко...{S} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се |
{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} Међутим, он још ниш |
</p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весељ |
уци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринк |
да се окрете кмету: </p> <p>— Јеси звао село? </p> <p>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те |
то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем а |
у улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту с |
овски измет да ми не погани овако добро село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, е |
аљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине |
иву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза с |
срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазо |
људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... < |
о ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} Т |
а казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} И још много т |
, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине.. |
ије било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне |
а вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило п |
је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удај |
и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као |
у ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је л |
ти.{S} Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао |
ђах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад ви |
пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је |
ва дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... |
ј воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође к |
ћ био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену г |
, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича |
рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше |
војим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> |
њишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Турц |
гушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он |
Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а |
ити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. |
Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> |
а, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређу |
Да кажем ко је Маринко. </p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му |
д Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, |
бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо |
њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> |
Он никад није имао своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и прим |
овао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бег |
мет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И уд |
арци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо! |
ше озбиљан.{S} Данас први пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и ос |
беху засела иза два грма. </p> <p>Неки сељаци прођоше, назваше бога Јелици, па одоше даље. </p |
кореном извучен него прекинут. </p> <p>Сељаци из Равња, Засавице, Раденковића и других околних |
ли су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали |
знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разг |
м зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Т |
чин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оружја на зиду, не имађаш |
но није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно |
p> <p>Међутим, попа нареди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> < |
и наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је оч |
бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се до |
Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добиј |
тарешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p |
ћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њо |
е хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, |
ају.{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он б |
ко. </p> <p>— Ето, видиш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Стан |
су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— А поп? </p> <p>— Он се нада.{S} П |
љена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведош |
нутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и |
о смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... |
е, своје жене и дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се свет |
з Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да б |
ко јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надма |
огу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} |
д њега, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. |
умарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! — р |
ошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се |
. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар |
Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> < |
и најежи се. </p> <p>— Био је, али као сен.{S} Зачас га нестане.{S} Вребао сам сву ноћ око кућ |
ра.{S} Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака |
се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се уд |
iv> </front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам и |
ак са дрвећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-он |
асти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је |
оравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Ј |
S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје |
век поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван |
у, оборила очи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образ |
проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта |
ју.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао |
аве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на |
.{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече |
Јовица притрча Ибри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га |
тила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ |
S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стад |
и кроз његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, хара |
Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко. |
ти.{S} Она двојица иђаху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпут |
навуче мрак на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, ме |
м... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с |
се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али с |
— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у |
е.{S} Око му је зналачки прегледало она сеновита места где је наумио бусије постављати. </p> <p |
>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо бу |
S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он није грешио! — рече оштро. </p> |
S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </ |
<p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ застаде... </p> |
г! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — рече он. </p> <p>— Али ја |
а.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} З |
е ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— |
</p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је властан мојим дететом? — рече Мил |
. </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем |
ше на неколико дана пред борбу.{S} Њему сену кроз главу: </p> <p>— Побратиме!...{S} Ево нам ору |
казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. |
нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили |
аки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст н |
појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. |
Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И |
танко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође |
.. </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше ра |
рака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Т |
Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекн |
је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметни |
ије познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} |
, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити |
вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седе |
p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на |
таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S |
димо, да можемо бити људи, да се можемо сербезно пружити под својим кровом и на својој постељи, |
аслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох |
.{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда |
осла ништа нема, он се мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају |
некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек ка |
ивеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </ |
{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти ј |
елу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, п |
S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се |
и... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра дес |
им плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде |
човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се |
над главама њиховим.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала! |
миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита З |
сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се ма |
д.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мо |
е страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође кап |
ати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </ |
!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо |
отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе! |
да из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Бо |
Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Каза |
веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се |
на дужност и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом.. |
долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је уради |
до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, друговања, братске паж |
рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се ч |
са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p |
и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треб |
ишљао је и досећао се, али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни поп |
ом? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!... |
зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И |
ала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div |
у да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S |
} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Ал |
очито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после д |
орац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима наши |
тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је видео. „Познајеш ли ме?!...” — </p> < |
ис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању којим |
м наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о |
па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Јесам!... — про |
ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не |
сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може чо |
уче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је у |
а; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!... |
он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љубави; сети се оног црног ра |
а запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде |
наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао |
ку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде м |
ш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показ |
лако поче му долазити свест...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога |
...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, С |
<p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казат |
шам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио с |
?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако господски, п |
сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из бој |
ом потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шеш |
а!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова А |
да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се овде има пуно посла!...{S |
p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци |
Други пут! </p> <p>— Ама реци ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мех |
и сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такн |
уди, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао за |
И, онда опет помислим: ко зна!...{S} Да си само видео Алексу онога дана кад сам детету молитву |
ном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И |
твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те сруши |
Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има |
душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он |
си кога грдио — он би га бранио.{S} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!. |
есрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега |
Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па м |
поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Мил |
ељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упи |
то сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p |
е и попа!...{S} Дева нам дође и рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>За |
Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све оп |
ас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и п |
склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси ра |
поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} |
душмани и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав |
појаха, ја се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— С |
/p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p> |
е видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на ов |
смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта |
будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, доста је било. </p |
она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> < |
— рече и насмеја се. — Боље би било да си донела овде људима мало ракије! </p> <p>— Ево, донел |
ине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, земаљска правда и ми, грешни људи, велимо т |
се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио? |
— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалогаји и... којекуде... ски |
тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним тер |
пута благословена крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе т |
уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече готово мирно.{S} Она не одговори ништа. </p> |
кле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на колено причаће се о твоме ју |
>Мачва није богата виноградима.{S} Вина си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у |
, драги ага!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наи |
Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је! |
ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, ж |
кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало раки |
Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа |
раво ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} |
е падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те |
дио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео са |
он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па ш |
озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, |
пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље зна |
аре очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио да донесеш поруку Крушкину мени, однеси и |
јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се |
е; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — |
ли му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку |
у је грмео као грмљавина. </p> <p>— Кад си прешао овамо? </p> <p>— Данас.{S} Препливао сам Дрин |
ође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије је |
кше!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако мат |
Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Ста |
увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И зам |
ћ. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се |
ва скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија |
и паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи рук |
S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — н |
.{S} Баба се наже нада њ. </p> <p>— Где си рањен? </p> <p>— Свуда, моја бако. </p> <p>— Онда... |
ариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} То |
он како Маринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ев |
чекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — |
која му на памет паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? |
<p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а гла |
римао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> < |
А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— |
у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А гот |
еча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица |
чје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуц |
е — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје к |
p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!... |
?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет. </p> <p>— Нисам ја зато зва |
часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред |
ко рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грд |
Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Ба |
ш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки с |
на, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!... |
шту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли си сад? — процвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти |
се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти о |
о!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, |
уге од њега; ако је на богатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> < |
ге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала |
твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!.. |
Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Отк |
а, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењ |
опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена |
о онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађа |
p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чек |
Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад т |
} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{ |
не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајс |
. али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку |
у веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} |
ка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде н |
/p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... |
зговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али т |
бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... </ |
. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!... |
е, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!. |
ји му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише стр |
ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела бо |
створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!.. |
моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа н |
</p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко ко |
. </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од |
ао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на б |
гледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта |
етника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка |
ао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио св |
p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела. |
>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина |
. </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пуст |
ст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опо |
</p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убит |
ујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба |
, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми |
о. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша |
ји, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се превар |
мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто! |
>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу |
кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? < |
вот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни ви |
му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} |
а му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Х |
лоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} |
еко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе |
</p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја |
{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: д |
ткад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само теб |
Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p> |
<p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми |
попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је јуч |
та. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он је |
у носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси |
у читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки |
едао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упит |
.{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, по |
моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим кол |
е опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш ш |
с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју с |
S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да ов |
се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те |
</p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се |
је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — |
исам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} |
ивио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— С |
ио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </ |
ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај |
вајде, јесте! </p> <p>— Ето, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јес |
ако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко ве |
кну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа не знаш!... </p> <p>Расположење, добра воља |
риш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка |
.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој |
/p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} |
? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијег |
>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не може |
воји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и бр |
е, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— |
ече Крушка и опет благо. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих м |
ађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, усп |
што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо свој |
од свију похвала... </p> <p>— Одскочио си, али да се порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти? |
<p>— Ја сам... ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му н |
е трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и |
у Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја ре |
че хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не |
стину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алек |
е на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!.. |
акијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала |
азаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу |
ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како |
>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Ми |
свесрдно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! |
се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... нем |
го што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић пребацујући. </p> <p>— Онда, к |
мешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бо |
ре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге подсекле.{S} Ове |
отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!. |
ћеш после.{S} Засад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки |
адала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде повија суву спаруш |
<p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> |
ам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вур |
трже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече кмет |
А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам |
чио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и загрли |
то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати |
планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ни |
е одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо з |
пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> |
себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не |
</p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг |
Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — ре |
ли ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекса. — |
е и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, м |
се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекл |
бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Ов |
не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш |
ћи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p |
доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— |
на. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{ |
родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. — Ш |
аћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p |
в пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али б |
иви, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, за |
трти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражес |
за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непробди |
авце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ива |
ео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га п |
у извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише |
ара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је п |
упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> |
„није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су |
!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! |
ма сад нисам могао!...{S} Ја знам зашто си отишао... </p> <p>И Зека саже главу, не довршивши ре |
p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p |
дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. |
баша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже! |
није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... < |
што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p> |
прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, бра |
Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости ње |
, а?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Го |
ој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да |
ају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метн |
огао разбити сам свој сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} |
мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај трен |
и!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево т |
анац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, бабо!...{S} На ма |
ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— |
во ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лазару се ноге |
сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S |
ја сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обру |
енио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка |
ку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапш |
јак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас м |
а, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш |
тих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се оса |
сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека |
и, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу стра |
ом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{ |
буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли |
адан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна зв |
и капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. < |
ружје да не закисне.{S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ва |
из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, |
удничанима.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве |
нко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!.. |
можеш!{S} Познајем га! — рече Јаков. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву п |
. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатански осмех заигра му |
<p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. |
сит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покрет, сваки корак његов сведочио је |
Да се опростимо и алалимо!...{S} Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!...{S} А |
ремишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово гласно. — Одавде морам ић |
} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек |
е освитао као и други.{S} Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што ј |
, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као громови.. |
ете Ивану и Маринку. </p> <p>— Јесте ли сигурни? </p> <p>— Сигуран сам! — рече Маринко, а сатан |
би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу п |
у страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, јесам л |
ти. </p> <p>И он распоређиваше озбиљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Стари |
иди, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... |
ега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку о |
а спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав глас — рече. </p> <p>Не потраја дуго, а и |
Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне м |
> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, |
> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </p> <p>— Јеси пливач? </p> <p>— Ка |
ом, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш |
тити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место да |
овре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{ |
<p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погл |
ан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Суре |
аће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не б |
весела.{S} Све очекиваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војвода |
о на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, с |
ди шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упи |
гледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно |
Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти. |
аринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка н |
p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — |
зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црн |
>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова б |
па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече он — да |
претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубави према самом имену Лаз |
<p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склони |
а се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— |
буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали |
се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> < |
еки код Лешнице, а неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш |
заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кроз војску: </p |
</p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до |
А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба |
ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} |
вала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати |
и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако |
свану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаш |
х онако живе јести!...{S} Да си највећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... сможд |
ла њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да с |
tone unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Б |
вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На |
-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да бунарам, али ја нисам луд!{S} Нисам луд |
беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да зга |
на свог господара?... </p> <p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше ч |
кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: |
роламао. </p> <p>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су |
о куд и сви несрећници којима обест или сила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко! |
.. </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је расла као квасац.{S} Небо пало на земљу па се ј |
својим мислима. </p> <p>Јелица му није силазила с очију.{S} Откад је није видео, па опет она с |
уцима...{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им с |
рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут воштанице.{S} Притрча ватри |
ше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међ |
авне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њ |
шило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост.. |
ољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топо |
е, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи |
нули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде |
а-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15 |
тињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хт |
а. </p> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на |
је тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарам |
е, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, оч |
ћао како се понегде згусне и застане од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани буја |
је врила, месо горело, рибићи играли од силне ватре... а он је пролетао по друму као махнит... |
, кад им други на дођу, постају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли |
кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она се подиже па, држећи главу на грудима |
ти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да |
срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула С |
епа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко ј |
екнуше му жиле...{S} Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... |
жи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> </div> <div type="chapt |
и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто о |
им сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још виш |
же опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика |
{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!. |
> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу је отац отерао. </p> <p>— П |
</p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође |
друштву покаже како се плаши.{S} Он се силом осмехну па рече: </p> <p>— Баш да видимо! </p> <p |
боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало. |
Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар.. |
-напросто, не да заузети; ако би се баш силом продрло, онда побеђенима не остаје ништа друго не |
астан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... |
ја, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш |
{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед |
о о својој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако |
Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебан |
трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води |
не, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мучениц |
арнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне ру |
Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је |
е са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са свој |
сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. < |
apter" xml:id="SRP18963_C2.5"> <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} П |
лув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S} Алекса викну још јаче. |
икао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу |
ују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло |
у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а |
tion" /> <p>Није прошло ни пун сахат, а Сима већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, п |
е бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не |
ођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: |
е да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима пролазаше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авл |
је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све чес |
ога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње главу и |
оворе.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су |
е одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што нареди |
брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге д |
{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Си |
но мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молит |
мо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и мно |
Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па... помало. |
ац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте |
ече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже мож |
што не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> |
S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је... |
му се магла навуче на очи, док га прену Сима кнез. </p> <p>— Алекса! — рече он. — Казао је кмет |
мо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> |
леко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше |
ју беше да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; |
дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако |
а кесица на свиленом гајтану... </p> <p>Сима је диже изнад себе... </p> <p>Све се живо запрепас |
ни приседоше мало крај огњишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Д |
миче.{S} Алекса викну још јаче. </p> <p>Сима се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити |
аза штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби |
нлука, он се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се |
— рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </ |
ти.{S} Кмет Јова се диже кући да нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се ст |
– Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта |
ре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се |
ја да све бежи од мога дома!...{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радо |
одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке љ |
епрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, |
море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку пис |
а, где се враћа из кованлука. </p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима с |
.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима сагао главу, па одмиче.{S |
прети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јова одзбиљно — види-де овде. </p> <p |
а гумно, које не беше далеко. </p> <p>— Симо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, |
.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та |
.. — поче Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће пр |
обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта ј |
уражан пред њим као да говори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим |
е љутити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p |
<p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p |
њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да се наслуша он |
ла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно једа |
ека Селаковић, познати под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са свој |
> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које |
Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју ку |
ћ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па пр |
p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} |
ме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај |
па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна |
лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка |
да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задруг |
и. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне |
чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, |
човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи |
че: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпус |
не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова |
оћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он |
ерујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> |
рац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... </p> <p>И онда поче кадит |
е надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не мо |
и сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак |
м се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило |
!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да |
<p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за |
нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S |
и...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је |
Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, |
о пет жена!...{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да |
вако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и ј |
упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла |
нским:{S} Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Ас |
у страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Дел |
– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </ |
доше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио |
е покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане г |
е мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде и |
но нејаких, а поносе мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!... |
Она је дрхтала као прут. </p> <p>— Иди, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ј |
{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило |
ма — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно мајка и пружи руке да га задржи. </ |
руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да |
о... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си грешник, зе |
.{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стар |
нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} |
/p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете би |
е ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти |
ео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка |
упић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал н |
е, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико |
{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче |
дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на не |
Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безоч |
д њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благо — моја се рука маша са |
Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити |
м!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су |
е као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} |
атим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p |
, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш! |
p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је |
, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си нас |
{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— Мој синко!...{S} Право веле: прошло је време кад се људи ра |
амучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесм |
сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. </p> <p>Па га потапша по |
блак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бри |
а рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} |
ој борби погубила најбоље и највредније синове своје... </p> <p>После мишарског боја вратише се |
</p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p> |
крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и ви |
ио срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаш |
арчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо |
Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} |
} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Де |
реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере ми, да их не иже |
причати о вама онако како ми другови и синови ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девој |
!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лаз |
је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Алекса и погледа такв |
ве то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гурах |
радосних вести...{S} Оборише главе голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Виш |
а прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред |
је!...{S} Ја и моја дружина, моји голи синови, остајемо овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми |
дигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније вој |
ћу!...{S} Ја остајем овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> |
{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну |
и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ве |
мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега спушта |
бра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, |
Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ докопаше да се крену поред воде. </p> <p>— Ко их |
има. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и |
њега... </p> <p>Обојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Об |
е друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, примири |
а главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над његовом главом, а одмах затим он осети како му |
и моје!... — запевала је Петра падајући сину око врата и љубећи га... </p> <p>И љубише се и грл |
наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беш |
} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> |
удити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— |
муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сја |
поведи он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{ |
војено!...{S} Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Т |
него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, |
д јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави т |
шкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> <p>— Нико да ми се ни |
: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вече |
— рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p> |
о јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни |
Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{ |
се дизао облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Стареши |
блацима, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, |
вечеру.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они в |
Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— |
њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сиромах, жељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћем |
није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже. |
ваздух и запахну га здрављем својим.{S} Сиромах Алекса поче свест губити.{S} Очи му засенише од |
ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — рече поп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А н |
</p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p |
гледан? </p> <p>— Јесам!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> |
ници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ бе |
</p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита км |
Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. < |
</p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пу |
} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задирк |
елазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за мира |
ожеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p> |
рла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити! |
рска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва |
ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче плакати.{S} Све се наједаред поче бринути |
и се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивал |
ива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови |
ониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најез |
ељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од малена, ја не знадох ни за оца ни за мајку.{S |
њим, лебде и жмиркају некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би м |
, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!.. |
био порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, З |
ло умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} Крушка, брате, као да није |
! — рече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари дла |
н му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... |
а невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар |
та!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а он нека прича!... </p> |
дам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ет |
е Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. </p> <p>— Ех, сита! |
дечака, није му било седамнаест година, ситан, мален, па како није имао ножа ни јатагана, он до |
ра ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Петровића, |
е... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух те |
г детета. </p> <p>Већ се зајесенило.{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре |
, који се гомилаху и из којих је сипила ситна киша... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се |
/p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти |
а нађе.{S} Збег оживе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би о |
аје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као д |
око зурило је да му не измакне ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само |
/p> <p>Па му онда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, |
он. </p> <p>И онда поче причати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом по |
! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Пра |
ати све до ситница; а он је знао све до ситница, јер се његовом погледу ништа није измакло.{S} |
ше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на |
далеко, далеко...{S} Он се сећао свију ситница из друговања с Јелицом...{S} Паде му на памет о |
ени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и с |
би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар домаћин кад зимниц |
Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> |
ти!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је дрхтала као п |
го гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи до обале да извор ископам. </p> <p>И, пошто једоше |
, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, |
заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста г |
јише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка |
ило небесно готово побледело од његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дри |
оче свест губити.{S} Очи му засенише од сјаја белога дана...{S} Он се изгуби. </p> <p>— Алекса! |
</p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је моја! — |
рњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} |
рча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њег |
срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио б |
Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </ |
и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лиз |
блаци...{S} Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али ј |
међу којих овде-онде провириваше понека сјајна звезда.{S} Из дубина је потутњавало, а од запада |
мештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост про |
уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим беговима...{S} |
ости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} |
теде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрх |
шца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p |
</p> <p>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту |
дновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гле |
нко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да |
/p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... </p> <p>Зека диже руку: |
им плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине |
p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, сјајних очију и веома живахан, кога сви зваху Заврзаном |
самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних победа, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутал |
њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: < |
јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бр |
а и сјајна.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сја |
ију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па с |
ад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он. </p> <p>— Ево ме. < |
p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, им |
и му готово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и сп |
т пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — рече Милош |
— рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти и |
естити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </ |
сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци м |
— Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича? |
вог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сједи.{S} Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма...{S} |
и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, ч |
, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, чов |
дем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи, сједи.{S} Куд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мисл |
сам журио, и ознојио сам се. </p> <p>— Сједи. </p> <p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво сп |
ми добро...{S} Ишао бих кући. </p> <p>— Сједи, одмори се... </p> <p>И Крушка заиска мало ракије |
о што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и пос |
му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ј |
Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Неће |
ка мази његовог Лазара. </p> <p>— Деде, сједите људи! — рече Крушка, показујући на диван. — Ево |
</p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Тур |
да се ми сад окренемо Алекси.{S} Он је сјетан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разг |
к, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао |
Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка к |
зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним брато |
>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Латковић, |
<p>— Расплети ми перчин! </p> <p>Све се скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p> |
ве жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па |
и други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше кураж |
А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детету, о |
вараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно |
е!...{S} Нисам могао отрпети да он боље скаче од мене!{S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, |
о се младеж баца камена с рамена, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер |
м! </p> <p>— Сад, сад, ага! - виче он и скаче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата от |
ом, и он добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па с |
p>— Браћо!... не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — |
е не може нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Ма |
викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{ |
земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи! — рече, одступајући од белеге, а очи му сипаху п |
реда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је |
ter" xml:id="SRP18963_C2.11"> <head>11. СКИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке |
, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе з |
маш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам |
у Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и приђе руци. — Јеси жив?... </p> <p>— Ж |
а, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благо |
адржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао |
...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у |
Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— Није, |
а се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... </p> <p>Јов |
њега неме. </p> <p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, |
зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрахиљ на врат. </p> <p>Сви поскид |
е љуту крајину.{S} Он приђе свештенику, скиде капу па рече: </p> <p>— Онда, попо, дај ми благос |
платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, коју је обесио био на лево р |
он је мој!...{S} Збогом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, у |
попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, |
лекса и диже се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну |
<p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се пре |
, — рече Крушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти ј |
. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа и скиде капу. — Мученик је свршио без мука, као и сваки п |
.. </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобо |
би... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... < |
ну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом л |
тиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека не |
ави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан скиде капу и прекрсти се: </p> <p>— Боже помози! — рече |
и крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> <p>Алекса с |
!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пр |
.{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. </p> <p>— Је ли? — окрете се |
<p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </ |
са кмет-Јовом крај ватре. </p> <p>Лазар скиде капу и приђе им руци. </p> <p>— Жив био, Лазо! — |
вица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у |
ад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </ |
срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на |
и у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> |
а Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па да му се лепо замолим да ми опрости!... |
ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — по |
да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кр |
врши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ так |
{S} Иди се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мисл |
...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на вр |
онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо |
бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p |
скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па п |
..{S} А још да знаш каквог си зулумћара скинуо са света!...{S} Ја њега најбоље знам!...{S} Ако |
му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине |
<p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> |
крете песма и весеље... </p> <p>Заврзан скинуо капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни ја |
оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаше грозну мржњу...{S} Он |
тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанск |
ва памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је да послујем!.. |
о на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> |
не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу призовите.{S} Он је, сир |
као војвода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> |
!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не ди |
S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је чове |
— рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p>— Куда? |
поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; бежао је да на сенку његову не стан |
лео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и преклињао и г |
има.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зајесенило |
чи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури |
пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему |
утра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, да их не бије ведрина... </p> <p>— Ево, им |
жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Ла |
Пази!... </p> <p>А Деви рече: </p> <p>— Склони се овамо. </p> <p>— Не брини! — рече он, па га н |
Асо има сигурно око и добру руку да га склони с пута!...{S} Баш сам будала!... </p> <p>Потражи |
це у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Стан |
сирота, бежи од зграде до зграде да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшн |
ам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај х |
>Он се окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци |
узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је гу |
его што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми ок |
ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатл |
ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Др |
су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их н |
ако напустило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Н |
се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је неј |
руди као ветар. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка |
кле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика |
егова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У п |
е.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душ |
</p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. |
а. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склоните се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слуш |
и! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад н |
руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... </p> <p>— Добро, Ст |
ке да се бар оно незаробљено робље може склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешт |
раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чу |
мо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да одемо до |
га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И гаврани! </p> <p>— Јест. |
и на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови с |
ви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да з |
како је драгом богу воља. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћ |
убашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе |
да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му |
и нејач! </p> <p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српс |
вога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само |
ајко!{S} Казуј, не мучи ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њ |
послао. </p> <p>Иван клече преда њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси |
кну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, мајко!{S} Ја знам да |
таљке. </p> <p>Он опет клону на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је к |
S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!...{S} Донеси, донес |
ога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и стариц |
} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за |
ко не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{ |
ш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они м |
вако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврз |
е очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај! |
је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечн |
ође кући као ветар.{S} Како дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, |
а, па не дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу. |
</p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, |
/p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </ |
а што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозни |
ио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Мил |
аним.{S} Баш сам оран за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче |
е покладе.{S} Небо се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна с |
хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!... |
ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се |
е.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дн |
.{S} Журава се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме |
е у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ће |
ваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздрави |
има накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p> <p>Круш |
</p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — |
ја ми сваког јутра и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан. |
.{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса |
руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе |
на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међутим, Алекса се нимало |
начки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, |
атим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јесте.{ |
} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се |
Да јуришамо! — виче Заврзан. </p> <p>И скоро да се реше, али се диже Дева и рече: </p> <p>— Не |
мо, до миле воље!...{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је би |
.. </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало у |
е, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, |
</p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Крушка и најежи се. </p> <p>— Б |
мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а очи |
таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи дође Алекса Алексић.{S} Људи га погледах |
бар да наређују домаће послове. </p> <p>Скоро сваки дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што с |
на... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад |
иру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га |
ика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. </p> |
рих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде |
ује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, д |
ао у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили.. |
.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари |
же сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> < |
то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве! |
е!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... |
н брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, з |
а ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја |
p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} Отпоче надметање. </p> <p>Али |
? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </ |
чу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи и виде неке људе како носе некога на носилима. </ |
домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хл |
/p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да Иван Мира |
а ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пре |
{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како з |
устити, па ето — изусти... </p> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p |
се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на но |
ка...{S} Кад се Лука виде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе ок |
варао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — реч |
У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ј |
/p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш |
у...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му |
а се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан |
> <p>Наједаред све заћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!. |
и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се |
као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано |
о срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> |
зара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S |
Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Т |
ена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Н |
е мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Ст |
ће побећи. </p> <p>И пође.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не |
<p>Пера надскочи Лазару. </p> <p>Лазар скочи и доскочи му.{S} Пера скочи опет на белегу.{S} От |
p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и не |
пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S |
е... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. |
а око себе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе |
p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око му се запалило. — И друкчије не |
!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши о |
сетио ветар крила њених... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S |
то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он |
о је! — рекоше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — р |
!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p>— Браћ |
шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука |
трашно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. < |
>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху |
рисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш |
оје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До |
а је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на једном месту!...{S} Јурио је сад на једну с |
је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце |
г врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, |
чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>К |
де ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за о |
једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљ |
му.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </ |
ас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој п |
..{S} Он би био добричина, миран, благ, скроман; правио би се мањи од макова зрна, поштовао ста |
То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Ч |
цкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!. |
не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!... |
слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину сабљу до балчака...{S} Кад се Лука виде на |
али по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> <p>— Не седимо, Ногићу!...{S} Ал |
а. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то вол |
му учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њега, да одби |
ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре |
цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке |
су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем |
џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше в |
ти код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце з |
у то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе св |
но, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита |
и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже главу... < |
с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми р |
старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} |
днеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> |
ан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубов |
ас светисмо себе, а од данас да светимо слабе и нејаке!...{S} Пристајете ли? </p> <p>— Пристаје |
<p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда ја |
): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — ви |
ко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” само о |
<p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. |
е могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S} Ево вам, |
он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довр |
и је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S |
стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — од |
S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је |
ему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па |
ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваша по свету као |
о да им више не беше до мегдана и бојне славе... </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га |
ше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са |
о је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— Је ли, Де |
И</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са |
ки појединац заслужио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне с |
>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан. </p> <p>— И ја — рече Јован. </p> < |
аша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваш |
ања више о своме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том прили |
духа.{S} Нека ми опрости историја и сви славни Немањићи, али ово доба, доба од 1804. па до 1813 |
рици, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им могао |
елу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар |
е зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, које песмом сво |
а помисли: нужда закон мења!...{S} И он слага: </p> <p>— Ја не знам. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— |
бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се запрепасти од погледа поповог. </p> |
лост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лиј |
енима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нем |
о од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} |
а да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се |
ад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, не зна!{S} Питао сам га ј |
твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!...{S} |
потегоше један на другог кубурлије, али слагаше.{S} Они потегоше сабље и Кулин скрши Лукину саб |
и, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука мате |
девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми |
донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: сваки покрет пратио је осмејком пуним милоште. |
кате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добра не мисли!...{S} Бога |
разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам с |
ок само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S |
страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Бо |
у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну о |
ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде |
велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> |
.{S} Али, иако беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањен |
овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, сна |
као је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрв |
S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— А |
</p> <p>Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља.{S} Као да је неко жара насуо. </p> |
али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о |
о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није чудо а |
гзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да с |
га је. </p> <p>— Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алек |
е Јаков. </p> <p>— Само, ја не бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. |
Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га |
ме Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуном љубав |
што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им п |
нимице гледао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство? |
је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси |
{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!.. |
.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њ |
пажња, и љубав њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на |
кву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} |
борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је сам |
огледу ништа није измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p |
и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милос |
живети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Он |
н се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здра |
о прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна |
ра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задов |
сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> |
па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шт |
како се низ расплетене косе његове вода слева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно |
о, али осети како му се два врела млаза слевају низ образе... — Заплакао се љути рис за својим |
а њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне кишне |
х двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си |
иша и она му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладиш |
.. </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Др |
/p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слаг |
. </p> <p>И она диже главу...{S} Али је следи поглед Јеличин.{S} Она заћута. </p> <p>Наједаред |
али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према располож |
ше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено |
јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње |
> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им кл |
и му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити и |
децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош раменима. </p> <p>— Севап би било.{S} А, по |
удимо бату? — рече Јова. </p> <p>Марица слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — р |
м! </p> <p>— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледат |
ам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> <p>— Све |
ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе |
</p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја |
/p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као д |
чинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима, али му је душа била захвална Турчину... |
ет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Сваки је преми |
нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он |
{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам |
та велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити сам бескућн |
их главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— С |
је је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — р |
познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да с |
а ко је био мало бешњи, и крстом накрај слемена.{S} Још и данас имамо добро очуваних остатака о |
таде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватра је била велика, сјајн |
је! </p> <p>Лазару већ набрекле жиле на слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи о |
ину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. </p> <p>— Браћо! — поче |
и то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. </p> <p> |
ао планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и застане |
ом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да му говори:{S} |
Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> < |
<p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жи |
створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зеј |
Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед |
пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из главе му лоп |
светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као да м |
ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи |
. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, |
самом делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како |
есицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пр |
стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако ч |
другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Ла |
кастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук |
/p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазарево. </p> <p>Нешто врело, |
ка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику с |
је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као |
радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с пред очима.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал |
ед очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај народ... п |
е димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешка |
.{S} И све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто с |
а се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај меки матерински глас и |
танко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} |
ак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар |
S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} П |
харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — |
оја сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање т |
нио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} И збиља, његова је ч |
ли да изгине или да дахне светим зраком слободе!... </p> </div> </div> <div type="group" xml:id |
жива, поносита...{S} Гледа га отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!. |
причати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не љутим!... </p> <p> |
од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару |
ја ме је носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не |
:{S} Дева ме послао. </p> <p>Говорио је слободно, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаш |
занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов... |
е само да дахне свежа ваздуха, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... |
ан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша м |
њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то |
</p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода ј |
S} Па како беху полетели на њ, он јурну слободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сам |
земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> <p>Дренова Греда |
м, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се |
а војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, д |
ах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p> <p>Зе |
, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нису од хартије |
е!...{S} Сад играј!... </p> <p>Последњи слог заглуши пуцањ из пиштоља, који се разлеже по лугу. |
ли сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им |
штине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим |
све своје мило и драго, ову лепу слику, сложи на пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно |
аки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би много добра учини |
по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше м |
нина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна |
.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време |
е од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар она |
њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд |
во је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... бо |
гом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латковић. </p> <p>— Слота, богами! </p> < |
еки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. </p> |
и некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учи |
— рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна |
се остави рупа за врата и баџа, која је служила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, |
заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад па |
пуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукоб |
обеда, беху нешто заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S |
па се кренуше... </p> <p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И |
ита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. </p> <p>— Није. </p> <p>— Ја, ко гра |
загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише су |
руги... </p> <p>— Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па с |
<p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, |
осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше жао што се |
раци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као |
>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом ш |
у таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да данашњи дан неће мирно проћи; као да ћ |
личин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је |
пријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом бој |
.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе...{S} Осећао је хла |
му име његово на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће нанос |
страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу ње |
аве погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је ум |
ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жур |
у страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад је мислио на све друго, али сад сва ње |
тирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Па |
ело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи |
<p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори суко |
S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и |
ничице и покри лице рукама...{S} Заптио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... |
.{S} Наредио сам му где да их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упи |
ноћу, вечито му се слутио неки несрећни случај, несрећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајд |
јао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао напред |
пустити, па да кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „ |
сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Н |
ци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се спас |
ј Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима пре |
Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало зами |
ц што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па |
овек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих мо |
</p> <p>— Видео сам по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, |
ијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није то |
е слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има пра |
же руку: </p> <p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам |
ини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше |
ита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар |
Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити |
и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти д |
...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку |
аврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће ју |
бро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је у |
мо тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} |
<p>— Јесу.{S} Све се кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И |
асмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> |
танко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— |
/p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </ |
ио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину причу.{S} Рањеницима севаху очи од зад |
м, послушаћу.{S} А зар ја нисам и досад слушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p> |
т година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми |
исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су |
ом месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, |
ог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то с |
оји је лежао отворених очију. </p> <p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p> |
ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p |
је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станк |
љанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зато се сад и забринуо. </p> |
оше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p |
о Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све |
мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита о |
Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> < |
</p> <p>Лазар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно са |
е може ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори к |
о тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разгово |
/p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали с |
ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти доб |
о љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је |
леда Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело миље, па му се разлило |
дељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ т |
ме њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазил |
пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти та |
ева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми |
еној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>Док с |
„Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп |
акше му је на својим леђима понети него слушати како се они злопате!... </p> <p>— Па зар једнак |
и!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И М |
... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него |
о, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они те |
{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— |
непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се ти |
и ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, |
је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, |
пу опричати од почетка до краја.{S} Они слушаху његову живу причу с највећом пажњом. </p> <p>— |
и.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... < |
гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прођ |
над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао |
и како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој |
а једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан поднесе јатаган, о |
где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна ку |
аједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна вр |
чи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у в |
кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридес |
ти.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Н |
тиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи чин |
и ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреш |
ео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, то |
ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и муч |
је сваког домаћина као себе.{S} Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.{S} Ди |
но вршити кметовску дужност. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, с |
р љубави и милоште; рука му сама пође и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је оро |
буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне груди — па тр |
ати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га оставити да му непријатељ главу сече и тице месо |
ору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити! |
{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цуриц |
дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекл |
оведајући: </p> <p>— Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!.. |
ше никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако м |
асник да изиде...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, може |
ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Ста |
— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни ср |
е, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{ |
неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја |
ху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ока отворити.{S} Маринко је непрестано викао.. |
неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га г |
н сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} С |
, а данас?...{S} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... |
а, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господс |
јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му се разлевало |
ицу.{S} Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...{S} |
лете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сро |
узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... </p> <p>— Мушка руко!...{S} Одбрано |
— свакога јутра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се |
>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче дола |
ћо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у |
е Маринко подсмевајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће н |
сет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— |
и за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Л |
, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окренуо па гледа кроз прозорчић напољ |
да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, в |
ли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као пас облеташе ок |
.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали би се највише Маринку, који као п |
о њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био расположен.{S} С |
си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти |
у царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га ди |
о мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то ра |
драва човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка. |
и побеже напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео |
према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — рече кме |
оред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. </p> <p>— Видео сам по њему да ништ |
и, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. |
ели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Д |
н! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је само њим |
за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејати. </p> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умр |
ead>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног жбуна, гледа |
о, није он гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро дет |
бама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу кој |
— Доиста... </p> <p>— Нана ми се свакад смеје, али ме не грди...{S} Ја сваком наденем име...{S} |
</p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубам |
еби, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље!...{S} Народи |
рена.{S} Јасни пламен осветлио им лица, смеју се и разговарају. </p> <p>Ко да их остави?...{S} |
су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се рашћер |
{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} |
грљене, наболи на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! |
</p> <p>Дева се љутњу видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек н |
S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око |
што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је она |
најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела богу заветовати да друге жеље нећу имати сем ове! |
открљепи руке од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девој |
у обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико з |
/p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. </p> <p>— Јеси ли гледао кошницу |
Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао д |
Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би |
ек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окр |
ој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Сме |
измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S |
иликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, |
га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он |
ежати а да ме само жене дворе!...{S} Не смемо га сад оставити!...{S} Али нешто друго можемо учи |
<p>— Воде!...{S} Воде!... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и п |
S} Попа рече да га одреше. </p> <p>— Не смемо, попо! - рекоше људи. </p> <p>Он приђе болеснику, |
е с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговарати.{S} Још ме и изгрди п |
злапили!...{S} Него, Иво, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> |
све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлу |
ок рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега погов |
Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> |
...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко |
у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да дигне руку на свог господара?... </p> < |
е!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И он |
што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!...{S} Кмет само слеже раменима. </p> <p> |
<p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих смео говорити!...{S} Мој је посао да вам говорим о љуба |
е! </p> <p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по |
. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј који ништа више не може задрж |
на како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Ногић као да је наз |
пнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођени |
лму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у |
>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> < |
с којима је он одрастао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} |
копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не |
инути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пла |
а врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним чес |
е...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру |
— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! — р |
а, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се ч |
ш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја морам видети тог |
је много — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: ударић |
е својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> <p>Мати с |
, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не преседне?.. |
огледу...{S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјест |
урепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп разв |
а се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешин |
погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} |
Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће |
p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>С |
две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде у |
жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче |
огове — мене неће поплашити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао вес |
илоште прозвала — рече Заврзан. </p> <p>Смех се разлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку |
н!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад |
</p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех |
ецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече |
паде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... < |
прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала за |
лити? — процеди он кроз зубе. </p> <p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што т |
е!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небес |
у, па, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она ста |
>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горс |
неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана ка |
/p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. |
ку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брат |
самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његово, јер кад с |
је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван сагао гла |
Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима |
<p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи А |
детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </ |
човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад |
смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти |
Мало сам се задржао — одговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p> |
у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запам |
рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погл |
— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво.. |
ори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим |
S} Очи му сјаје као жеравица, а лице се смеши озарено радошћу. </p> <p>И Маринко се подиже. </p |
апуће!... види, види, види, како се она смешка!... сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој |
јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ. |
пад, а он, обасјан руменилом, као да се смешка на њ... </p> <p>Диже се.{S} Прва мисао беше му д |
но.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. </p> <p>И Петра, и кућан |
ц од ружа, метнула себи на главу, па се смешка на њ...{S} Никад му лепша није била.{S} Као да ј |
а није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо.. |
p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} Видео је како је његов бабо проси, |
едно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко |
дне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац проси она полази...{ |
а му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави |
њак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радо |
н...{S} Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — |
их душмана.{S} Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!. |
на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побе |
и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ову двојицу, они з |
. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Але |
ли нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p>— Ама, као да сам поручио за обо |
иђе ближе. </p> <p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринк |
ти!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p |
нила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> < |
окрете се и оде најлак.{S} А душа му се смешкала: </p> <p>— Овај је печен! — зашапутао је он. — |
о од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. < |
</p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас мени на пешкеш! |
и? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем г |
и нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ј |
их сад пригрлио!... </p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да о |
видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње се преобра |
пред.{S} Негова Петра изиде пред људе и смешкаше се, као добра домаћица, кад види госте на свом |
вакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А сад ону дв |
дела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кућице био је за |
р домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на д |
кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српског |
ма своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лиј |
овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само пи |
<p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} Зар си мислио да се ја дам преварити |
си и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим |
оде!...{S} Да ли видиш моју беду?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене |
S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико п |
p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> <p>— |
чви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из |
најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина |
и.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило |
а боље познају Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алекс |
..{S} Поведи ову браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} |
аху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Ни |
ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и |
крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци с |
тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S |
онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај ц |
tone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа |
лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузукаху комарци; са свију |
ош младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка чове |
ет, пошто је видео Алексу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропа |
чека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Х |
њ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри |
више!...{S} Ја мислим да је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — прав |
емљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!. |
ља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — |
— упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами оступимо. </p> <p>И Милош погледа по |
лико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је неш |
аквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти реч |
други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по свом |
S} Наједанпут, као да се нечему досети, смиче опанке с ногу: </p> <p>— На — вели - рајо, водај |
лим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се остр |
му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њима је дан-ноћ мислио; а сад в |
даји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадам |
</p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта г |
ле подгајити, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="cha |
...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бо |
је нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!... </p> <p>— Ама к |
оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби св |
ш. — Пре бих рекао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударил |
д будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе |
ов!” </p> <p>— И није!{S} И ја кажем да смо онда сви огрешили душе и о онако красног младића и |
Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Поп |
е — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је некоме, и п |
p>— Да се разилазимо, људи!...{S} Доста смо се и веселили!...{S} Напослетку, време је данас так |
дсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одгово |
<p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је за |
х тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек м |
ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити |
Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми |
право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкај |
вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један |
почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. |
е можеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав |
Деву и припитајте.{S} Он свакад зна где смо ми.{S} Збогом!... </p> <p>Рукова се с њима, па пола |
ена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову |
ребијамо од дрвета до камена!...{S} Сви смо ми једна својта, сви смо Селаковићи!...{S} Коме је |
p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— Онда...{S} Ево вас осмор |
ајући се. </p> <p>— Не смеј се!{S} Људи смо, па грешимо.{S} Од данас ме неће нико вући за нос!. |
ој се карити, драги ага, немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као в |
.. — рече — да се опростимо!...{S} Људи смо, па смо могли згрешити један другом.{S} Неко је нек |
га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од праоца нашег грех нам је остао.{ |
о сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> < |
!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио т |
рече да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра уп |
обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као златне јабуке.{S} Иженили их, дочека |
су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за данашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> < |
ла!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здр |
о лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „з |
ита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде |
овде, остајемо овде да изгинемо!{S} Ми смо се већ договорили и заверили!...{S} Више ништа не м |
земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни с |
еј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем |
да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао! — рече кмет |
немој!{S} Људи смо, па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски |
енио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; |
е баш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити |
е народ.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> < |
— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћ |
а!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било |
— рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. — Нас ђаво заведе да пове |
нећете, ја идем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишч |
о у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас |
>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четир |
— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или |
и како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, још како се брине о м |
И јекну кроз војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком |
Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станк |
p> <p>— Како да није добар!...{S} Добри смо ми људи сви...{S} Али он је онако окумешан око свег |
њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> |
бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му |
век!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Маринка вели да је |
арамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А ј |
био мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се ра |
зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, бра |
оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све како с |
{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и на |
ски, ми можемо с поносом погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Не |
нас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелав |
/p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа! |
ци шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке шт |
> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? < |
рамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима вила |
} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S |
д је обузе љутина.{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што |
аше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p |
ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде к |
хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се има |
ородицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине. |
p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан н |
зели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: |
кући, па, дошавши близу својој авлији, смотри Лазара где нешто око куће врла. </p> <p>Алекси с |
рхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе... |
— Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зачудим се”, |
била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Јелице!{S} Јело!... </p> <p>Па је дох |
алаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Ч |
.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— |
те са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким покло |
глас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у п |
Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пун |
и мишљаше да приседне да се одмори, кад смотри Лазара.{S} Он пође, заусти да га викне, а Лазар |
у.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече на прса, па исука |
</p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече |
пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. </p> <p>Не рече јој речи н |
њати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{ |
ало... </p> <p>— Ама зар нико од вас не смотри кад одоше? </p> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им |
је се једва дизаху.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте с |
p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Д |
ој клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> |
ли, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те је једног |
Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{ |
ајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на |
Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притрча руци |
а је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини |
ална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити пра |
а напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је до |
ринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. |
испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> < |
се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим |
</p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је |
...{S} Кад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог в |
кад је ближе воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Пр |
виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше би му било... </p> <p>П |
— цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Ви |
.. </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је побегао.{S} И он се натури за |
око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми |
... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од |
ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} |
ног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па мл |
Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им |
е напевали и насмејали!...{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда т |
и!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И |
застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло с |
ја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечиту...{S} Ратар се више не враћа |
у. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напро |
очила.{S} Лице му беше бледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезвер |
ве је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, д |
јте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p |
S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p> |
ворило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> < |
ешила... </p> <p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше |
прозрела Лазареву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> |
— узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешт |
зекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> <p>— Ови је луд...{S} Он бунара којешта! — р |
а да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ понеко мора седети код њега да му |
м са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>Кућа се напу |
о... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. < |
ма. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-п |
а се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека д |
Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда |
ве голи синови, као да их је оштра коса смрти дохватила.{S} Више се ни Заврзан не насмеја.{S} Н |
олико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи. |
леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> |
ће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, С |
ови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!. |
гами, немам кад... </p> <p>— Дуго је до смрти — покуша весели Алекса да се нашали. </p> <p>— Ал |
це?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како да остави Лазара?{S} Зар |
аге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </ |
небо куда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадн |
а осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља. |
{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет |
у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравам |
..{S} Сила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> < |
Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је траж |
д самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сва |
кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јова се |
свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност пош |
сам — рече он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога сав |
а Јелица гледа!...{S} Е, дође, па ми се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p> |
} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свез |
белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али н |
...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!...{S} Али до |
<p>— Онда ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њем |
ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим |
врзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече |
из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадош |
бледе...{S} Затим му румен обли образе, снага задрхта...{S} Он не одговори Зеки ништа, јер му с |
ко се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше слава, а данас?...{S} Данас |
ричама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} |
воју децу живу око себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у по |
е размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} А и овоме је до |
нем и очајан, гледајући како се распала снага којом је он владао, снага која му још јуче беше с |
себе — она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад |
пропусти Лазара напред.{S} Лазара беше снага издала.{S} Без Маринкове помоћи он не могаше прек |
уд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је бивао све краћи и |
ле да им светли кад вечерају... </p> <p>Снага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} |
че он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... </p |
ну капу на главу, па неким гласом пуним снаге и поуздања рече: </p> <p>— Онда, за мном!... </p> |
уди... </p> <p>— Збогом, сане мој...{S} Снаго, поуздање моје!...{S} Девојко моја!... </p> <p>Па |
Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки п |
сном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође |
Лазареву... </p> <p>Виде Лазар да се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лу |
као да их задахну новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар |
ти!... </p> <p>И он седе наоружан новом снагом... </p> <p>Међутим, време је пролазило.{S} Њему |
н мој! </p> <p>Али Лазар га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне |
</p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто д |
ђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно об |
ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, ис |
ужна испаштати грехе његове.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста |
и...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе |
упало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше снагу његову.{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цв |
нио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво |
чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као с |
То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесн |
се погледаше.{S} Нешто ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> |
..{S} Видећемо се, само да мало одморим снагу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га в |
аједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, а |
осрте. </p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. < |
че пред очима... </p> <p>Он напреже сву снагу, али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, |
да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и у |
ајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни |
пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако |
и... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги ага. </p> <p>Светлост |
рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А о |
милог рањеника, напрегла беше сву своју снагу, па је варала и себе и друге здрављем и издржљиво |
Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} |
ако су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим |
лежем без велике нужде; а кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ниш |
ојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се тала |
више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља...{S} Из ока му севах |
јим из боја изнети! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али |
о узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да поведе љуту крајину.{S} Он приђе с |
духа, да дахне слободно, па би опет био снажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка |
гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} |
дрекну и појури. </p> <p>Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. </p> <p>— Затворите врата |
стром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> |
S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја т |
S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светске историје, |
че јој се још ближе, па јој обави своју снажну, мушку руку око паса... </p> <p>А девојка изгуби |
обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!. |
покрет, сваки корак његов сведочио је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише дол |
/p> <p>Као миље неко разасу се живот по снази Алексиној.{S} Он се опре рукама, али још беше мал |
тељу...{S} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, |
.{S} Још га замоли да он помене његовој снаси, Мари, не би ли она матери казала!... </p> <p>— С |
> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да |
стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p |
тово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе во |
нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више не беше немоћна.{ |
и крв и мозак...{S} Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче...{S} Њега |
Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојк |
ео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сирота, бежи од з |
јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе у |
} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, |
?... </p> <p>Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их |
погледа нада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза |
е наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А богами, јест! — мислио је. — Ко |
еда Јелицу, па рече: </p> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишућ |
еним братом, изљуби... </p> <p>— Је ли, снахо, а како би било да пробудимо бату? — рече Јова. < |
.{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом је |
негу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од по |
у га по рамену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </ |
доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p |
p> <p>Онда се наједанпут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Рас |
је, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може д |
га!... </p> <p>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље ст |
јећемо онда!...{S} Слушаће они мене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава м |
уштао и дуван „палио” само онај кога је снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако |
Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај |
пасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто |
ању снагу, па сад веди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајк |
хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p>— Седи, оче!...{S} Дај, снахо, мало ра |
пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> |
>А Крушка? </p> <p>И он је сањао сјајне снове.{S} Није се могао скрасити на једном месту.{S} Гр |
Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станк |
што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Ј |
p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде само да је бегунац и ништа више... </ |
ен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да седе с |
:id="SRP18963_C2.13"> <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му |
тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запе |
ло.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада ти |
и си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један живот...{S} Кроз |
овукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. |
јач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на |
.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али м |
е. </p> <p>— Деца нека помрла... — рече снуждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — До |
ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. </p> <p>— Зло?! — повикаш |
дружини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, |
дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну |
ом руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрст |
{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се о |
још одељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су |
нико ништа... </p> <p>Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чи |
ежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, ма |
И он изида мирно из одаје као из своје собе. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_ |
/p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, |
ур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? < |
и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе, бледа као мртвац.{S} Она се сети како јој је Јели |
екај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а он се врати и седе на своје |
ље!... </p> <p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га по |
> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, ст |
ом око себе. </p> <p>Пандур се врати из собе, пошто је све претурио, а ништа није нашао. </p> < |
заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се: нешто крупн |
ана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли: |
деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас б |
а молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, н |
субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Не |
својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице на |
Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чи |
аху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па |
свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не |
онда неки разговор, и онда се отворише собна врата.{S} Кмет се појави на прагу. </p> <p>Он наз |
шка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде с |
ћила кућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукам |
о побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га |
Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} По |
зведри.{S} Он готово гласно говораше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен. |
} Видело се на њему како се бори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добр |
ко.{S} Он отвори очи и виде Маринка над собом где се смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Суба |
азити из оног колибарка и погледати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље |
... </p> <p>Више није видео никога пред собом.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се |
егову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{S} Кад мало с |
својом снагом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p> |
неко иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, |
к на очи...{S} Видео је само сенке пред собом и нападао их...{S} Крв му је врила, месо горело, |
шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се луго |
еха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, |
/p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле.. |
о живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> <p>Он није слушао оца.{S} Њега беше обузело |
јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зин |
м дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, |
Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер за Лазара.{S} И онда не може |
нко је био изненађен.{S} Он није владао собом него се кретао по заповести.{S} Она двојица иђаху |
је учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији. |
ваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га |
..{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и |
тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда |
о, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молит |
> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам сво |
у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турч |
рише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> < |
Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, |
шка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидај |
реди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> |
У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, |
а.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учи |
t="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> < |
га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Отац је ста |
ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их за |
S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клења, Али-агиног Салаша и Банова По |
арко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а М |
г хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око |
и.{S} Зазвркташе кочије.{S} Дође кум из Совљака.{S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућан |
и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и |
довима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, |
> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика |
> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило...{S} Пушка опет пушци ни |
же до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. </p> <p>— Да руча |
p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати |
какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити к |
/p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде |
мају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка |
е седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну попијете... </p> < |
и руљали као волови! </p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче п |
маћиновој беше постављена совра, али на соври не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> |
иком казивати!... </p> <p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за |
ту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне |
еди почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним дол |
ки, рукама.{S} Младеж није ни седала за совру него се прихватала с ногу...{S} Пуцањ за пуцњем г |
анко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођо |
испратише ову двојицу, они заседоше за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и |
уђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде |
ко исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред кућом, која се све више пунила одабраним узо |
прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајд |
ти кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. < |
се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилим |
о лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже |
а.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, |
ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по је |
p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себе, па рече: </p> <p>— Могу и „из м |
>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта ве |
има.{S} Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засав |
агрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с |
еве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је |
кати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани оне који се одбранити не м |
.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско |
.{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да ст |
не видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и |
певка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњиц |
ију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> < |
Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да ј |
а Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно т |
бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста жив |
Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p |
...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> <p>Ту |
ем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако з |
упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S |
је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући н |
ша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p> |
заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али. |
инској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти |
<p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, |
и не беше ничега сем дрвених сланика са сољу. </p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, ј |
и из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цаг |
а се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— |
ам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре |
а!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега!... |
новништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Зас |
крао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица |
је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му беху веће |
ко зна докле би остао да га не зовну да спава. </p> <p>Једне вечери седео је са Иваном и разгов |
се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало. |
о ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турс |
коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мо |
тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спуст |
.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се т |
нека лакота на души... </p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А |
на где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му ба |
један заћуткиваше... </p> <p>Али не да спавају.{S} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо |
око у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а |
код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је |
слеже раменима. </p> <p>— Нека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох д |
већу сету на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра д |
били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић |
кад ме нужда снађе, ја слажем, па онда спавам мирно, не гризе ме ништа... </p> <p>— Па причај |
, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један по један заћуткиваше... </p |
беше превалило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже |
{S} И сан му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу са |
p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мен |
постеље, па му рече да легне.{S} Он је спавао прилично, а кад се пробуди, он сасвим мирно приђ |
0. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Јелицу, а о |
мима, он се осећао врло добро, јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан бе |
ече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице |
ш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга је зима... </p> <p>Заћуташе и сваки се пр |
у и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} |
ла је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног пандура, р |
уму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, ко |
га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} |
после вршаја, скинеш ђубре са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева |
е ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се сам |
не може ни данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и с |
у... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да приседне да се одмори, кад см |
нај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити исто |
н погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Чес |
уст дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— |
.. </p> <p>Он докопа капу, која му беше спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био ј |
овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и |
видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњуј |
ави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— |
ао си бунар на кућу изручити — не би је спасао.{S} Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку кло |
и не помисли да напада, него како да се спасе!... </p> <p>И прште све, прште као снег под зраци |
ти?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упи |
и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} |
и бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} |
ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p>— На спасеније! </p> <p>— Па кад мис |
чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Хри |
та и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на обалу. </p> <p>Пред њима с |
ере, сачувати своје главе и бекством се спасти.{S} Даници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћ |
е старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> <p>Голаћи јурише за њима као |
је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — |
зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плави |
астави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Крушка |
apter" xml:id="SRP18963_C1.7"> <head>7. СПЛЕТКА </head> <p>Лазар се није преварио.{S} Оно је за |
ишта.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева |
аредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S |
а види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом |
.... ко не би смотрио — настави Маринко спокојно не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то види |
.{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало |
затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} О |
икао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p> <p>Наједаред све за |
та. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! </p> <p>Не доби никаква |
ко су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, опет је свака била пуна као кошница |
му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа.{S} Она |
и поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!. |
тим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. |
исао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Јелицу за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у |
ноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде |
е био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и |
а!{S} Само да пружиш руку, па си их већ спопао за врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује |
{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да |
ли.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} З |
и: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим споразуми... </p> <p>Дева и Заврзан нека све добро разг |
а, па се о свему разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћ |
и ага, ништа! — рече Маринко. — Мало се споречкао с попом и кметом... али, ништа...{S} И Маринк |
е се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија |
амо се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, ал |
мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, |
>Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Ј |
му клиза по каљавој земљи, он посрће и спотиче се, али жури да изврши заповест свога господара |
ам овде сазвао људе на договор, а не на спрдњу! </p> <p>— Па, ето — рече Милош — паметуј како д |
{S} Овде-онде метне светлица и потутњи: спрема се олујина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Ст |
{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цва |
... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} Спрема ли вечеру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Ш |
е? </p> <p>— Пријатељ...{S} Јавља да се спрема потера и да нам знају даник — рече Јовица Нинков |
. </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко |
х Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице и |
p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чи |
тише, као оно добар домаћин кад зимницу спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задово |
сенка, све се расположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури ко |
а налети!... </p> <p>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, св |
p> <p>Онда се окрете дружини: </p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— |
<p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је одредио седи домаћин |
...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће |
/p> <p>— Сад... побеснили!...{S} Сад се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се изма |
оба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај па |
вршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Зна |
з прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завлада |
очекао овај покор!...{S} И још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које ве |
ремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео |
S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ет |
равају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те |
ше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако |
на поспала.{S} Заврзан је ложио ватру и спремао ражњеве за јагањце. </p> <p>— Ето, вала — рече |
/p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и Јова из |
таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше прошарано обла |
Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један буљук...{S |
</p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... < |
} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар нећете ноћити? — питају Алекса и |
е наместише своје људе и наредише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у ша |
Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли каза |
ло поседели, па се Иван диже кући да се спреми и сазове просиоце... </p> <milestone unit="subSe |
иче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече љу |
ра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Круниј |
е опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ниш |
их да веселије бити не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако веч |
S} Она би отклањала.{S} Казала би: није спремна...{S} Баш да јој кажем!...” </p> <p>И заусти да |
еси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим н |
.{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p> <p>Ни сањали нису от |
p> <p>— Спремајте се! — рече. </p> <p>— Спремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногић |
.. </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> |
зи! </p> <p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би |
рио осмејак на лице... </p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и |
{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Ту |
вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало |
о!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнез |
ично оживе свежина.{S} Он затражи да га спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, а |
ај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружину. </p> |
нам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен |
</p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Пет |
не му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав |
Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно какав гла |
ане и почне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него |
једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више д |
ао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да |
> <p>— Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. |
ад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длач |
ом мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растрој |
и полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p> |
кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изид |
м!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </ |
печење не буде готово. </p> <p>Ногић се спусти крај другова и заспа као заклан.{S} Заврзан је б |
е да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој тр |
јводе се опет замислише. </p> <p>Ноћ се спусти мирна и мрачна.{S} Небо беше прекривено облацима |
једну речцу проговорио. </p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечин |
прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне обл |
свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а с |
one unit="subSection" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и |
справи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален делић свога тела.{S} И заг |
! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти се лагано иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — |
{S} Сад, јунаци, лаку ноћ!... </p> <p>И спусти се на земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Ха |
исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути |
и од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза |
p>Маринко се, по обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — пит |
своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </ |
дјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p> <p>„Не... не може!...{S} Никако |
ал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} |
ије дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа с </p> <p>Де |
мишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже главу и рече: </p> <p>— Вечер |
се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се с |
е обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он |
ше поред ње опијен и занесен... </p> <p>Спусти се ноћ...{S} На небу ниједног облачка, а плаветн |
! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у к |
е кући.{S} Ја полако за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} |
с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци се разиграваху по небу као |
твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као наста |
обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз |
Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла и |
; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовица поли Јовану |
д вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ни |
сток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упит |
3_C3.2"> <head>2. КУЋНИ ПРАГ </head> <p>Спутила се ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устан |
ут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу кој |
синовице – све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хла |
се, певало, пуцало и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише |
"> <head>23. КУКАВИЦА </head> <p>Ноћ се спуштала врло брзо, јер облаци од запада прекри лише не |
ји је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини |
би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесе |
Јова изиђоше напоље...{S} Ноћ се лагано спуштала... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
е сваки својим мислима. </p> <p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете |
гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и сн |
о се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бриг |
певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку све |
мена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено |
и које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} |
арише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже |
те човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од раме |
у је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је треба |
</p> <p>— Распните ме! — грмео је он. — Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете |
у.{S} Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па |
ли!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете |
акао?...{S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, вес |
а у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео с |
о глави. </p> <p>— Немој плакати!...{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бо |
да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло с |
а у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} |
Зар под седу косу да се обрукаш?...{S} Срамота!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше |
... </p> <p>— Али, Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко |
ају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им нико реч |
добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S |
о да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти |
рно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лакше... л |
уку.{S} Он је завађао народ...{S} Он је срамотио свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу д |
да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, та |
д му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова. |
Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних ст |
пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице |
н човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино |
алити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. < |
. </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли вид |
убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је ст |
ац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци с |
екли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашин |
у... </p> <p>На бојном пољу осташе само Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на |
простио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, поп |
теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде н |
ким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згре |
>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више чове |
е Дрине, која је граница између Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али н |
ад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као шт |
зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу.. |
како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победиће |
томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше у |
РНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине, |
аузму београдски град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> |
могу!{S} Наоблачило се небо над јадном Србијом.{S} Свака мушка рука данас мора пушку пригрлити |
је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могла наудити као само тим што је |
су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште |
ја сам-м... </p> <p>— Ко си? </p> <p>— Србин — одговори он првом мишљу која му на памет паде. |
Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је ту |
жање данас: кад нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, к |
оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју |
} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглуш |
е улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме добра мислити!...{S |
вај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!. |
у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> < |
ији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и дан |
мо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ и светињу |
!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели |
"> <p>ЈУНАКУ НАШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти вен |
коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу |
х, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Д |
ћ из Белотића, Катић из Глоговца, Илија Срдан из Прњавора и још многи, многи данас договорише д |
брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће |
веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазиш |
пића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном речју него ш |
ли су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу.{S} Није се говорило гласном р |
у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, |
Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога н |
<p>Јелица је лебдела око њих.{S} Мила, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и |
ружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи гор |
гој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Бо |
га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНК |
зили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога.. |
апајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики |
шу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја верујем да сам грешан, али бих б |
нао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш |
попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — рече — ја |
ше све здраво и весело!... — Немој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. |
ање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи |
лико плашио непристанка Јеличина колико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар |
ла је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину |
гао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> <p>По по |
у зелена долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше |
„танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Ст |
гдан...{S} Има међу њима неки Мујага из Сребрнице.{S} Додија ми сваког јутра и вечера!...{S} До |
.{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изра |
евски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабуке као месечина; међу њих се |
даред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. |
е, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори.{S} |
ти да помисли; е, има бусија.{S} Дођоше средини бусије... </p> <p>Као да се земља проломи.{S} Ј |
амо!... — рече Заврзан, па га докопа по средини и принесе ближе дрвету. </p> <p>Маринко се дера |
Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Сви гледаш |
{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и ако се и за што мож |
о погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p> <p>— Окућ |
е? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Ко |
p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треб |
евести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, |
бег са својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А ка |
баш на Илијиндан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> < |
у онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> |
нам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти жив |
Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— |
снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа земаљска!...{S} Нека Јелица буде његова, нека дођ |
јвише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p |
оји је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му н |
зговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да н |
данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побратиме!... |
ховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те |
алупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али он ви |
змишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и ч |
дао. — Ја мислим да нема веће сласти ни среће од освете! </p> <p>— И примаш братство?! </p> <p> |
а, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи прелазе праг за који |
еше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> |
и тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Њ |
пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S |
а.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околн |
— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у њ |
отово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазите... </ |
p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе |
се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ј |
је слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одго |
> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Срећко пусти јуче, он се диже кући.{S} Ја се лагано при |
око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко нешто рекне, оно остаје као свето!...{S} Пиштољ |
мо се! — прекиде га Заврзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Н |
о? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журав |
и храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, до |
дуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин |
/p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{ |
ди на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брат |
! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад С |
богом!... </p> <p>Па скиде капу и приђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти |
ад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Ста |
је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу |
нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} |
ица!...{S} Видиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега |
абину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена!.. |
огом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад |
о га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здра |
у погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно пошао, а још срећније дошао! </p> <p>И приђе руц |
ао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... |
а на небо: </p> <p>— Дај, боже, да буде срећно и дуговечно!... </p> <p>Па наже. </p> <p>Попа се |
е!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> < |
бриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се д |
за који сам мислио да је проклет!...{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} П |
— Иди, Маринко, иди!...{S} И нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из |
и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда се људи |
> <p>— Нико!... </p> <p>— Нека им је са срећом!...{S} Једини бог нека им буде пријатељ!...{S} М |
пић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш гра |
не сматрају друкчије него као људе који срећу носе...{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шт |
ре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропо |
памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадн |
нага му охладни.{S} Он осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} |
егов глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше |
дно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти |
изви изнад његове главе...{S} И он поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро |
На, пуши! </p> <p>Маринко запали лулу и сркну мало ракије. </p> <p>— Пиј! </p> <p>— Нека, доста |
га парајли!...{S} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нек |
наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али п |
ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се још више дичи. </p> < |
ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. < |
..{S} Пас му обавијаше сарајевски силај срмом извезен, а за силајем сребрњаци: сјаје им се јабу |
о тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па |
и, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њену на своме |
леда у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — рече Алекс |
. </p> <p>Крушка га је познавао.{S} Ама сродне душе кад се надмећу, мрзе се.{S} И Крушка њега н |
очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јо |
ке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> |
наштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Срб |
S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што |
ета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов барјак.{S} Ево како је |
к, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу миш |
.. </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, ни |
си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели |
у се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, п |
ас звао Муја или Алија, а не би поганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето |
да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком ј |
се светињи.{S} Ја немам ништа сем овога српскога имена — немој ми се њему смијати!... </p> <p>— |
си; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!...</p> <div type="group" xml:id="SRP18 |
дри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих севаху ватрене муње и потутња |
ома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} Јунач |
тругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> < |
ође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу |
p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући. |
таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. </p> <p>Кад је себи дошао, била је ноћ.{ |
реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине приче видел |
...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S |
зујем?...{S} Ја... </p> <p>И Маринко се сруши као подсечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у |
ва његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!. |
сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, |
шло по вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p> |
ди; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!...{S} Ни |
е да би огрејали сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} К |
{S} Јунак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се тр |
а рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, а |
м ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама |
{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћ |
сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде јадао, с |
надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.{S} Ск |
p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се л |
а, нема ни онолико оружја, али има више срца!...{S} Ја сам гледао како неколико људи разгоне чи |
прекрсти се. </p> <p>Његове речи ледише срца...{S} Он онда приђе оцу и матери и скине капу: </p |
ик постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проли |
е сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Б |
ну на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Ка |
{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај |
им, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате л |
е вријеме не оре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште |
рао проговорити с њим, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао |
шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p>— Вели: добар вам је онај поп.{S} Краса |
</p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душ |
око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... |
м — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, |
ако му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више не може ни данути... </p> <p>Наје |
</p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо |
пред овим призором...{S} И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не н |
је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је |
и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умедн |
или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше мла |
S} Па онда, и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га |
то мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </p> <p>— Баш сам побудалио! — м |
есоше Јелицу скроз, њена срдња попусти, срце одвугну...{S} Очи јој посташе живи извори.{S} Она |
ter" xml:id="SRP18963_C2.24"> <head>24. СРЦЕ НА МЕРИ </head> <p>Лазару пође за руком да побегне |
никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. </p> <p>— Био сам љут!.. |
уцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње за осветом... </p> <p>Дева се п |
Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа |
елица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радости!... </p> <p>— Помисли, баб |
шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каже да је бог с нама!{S} Јуначки, браћо м |
роси, како их попа Милоје венчава...{S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> < |
Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту |
аха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Пол |
ви пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} З |
басјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! |
ом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица обузимаше сна |
ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад б |
го. </p> <p>Милош не одговори ништа.{S} Срце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути |
дећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од радости...{S} Да је могао, он би л |
ву и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље и |
<p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави. |
ван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </ |
а једном месту.{S} Груди му набрекле, а срце игра од радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шап |
де му на очи.{S} Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди...{S} Кадар је био на чету у |
Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли без |
би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?... </p> <p>Маринко га је гледао.{S} Ње |
. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И С |
оп. </p> <p>И минуше мимо кућу.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их |
а би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да п |
Дева оде: </p> <p>— Некако Журава ми на срце пала — настави — још од мог првог мегдана...{S} То |
S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се поузданој руци и сигурном оку...{S} Р |
ек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај д |
стаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и поб |
дост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... </p> <p>Нит |
— Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p> <p>А Деви ре |
ако право иде горе к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа |
. ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— Ево га! — виче Заврзан. |
лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, остварену слику с |
сену оком.{S} Од погледа њеног задрхта срце мајчино. </p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је |
а се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче погуркивати то напред, то наз |
е са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што |
од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Поглед му |
жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце из |
е се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави |
јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и |
ко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А |
ала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно благосиља.{S} При |
/p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш |
ила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само он |
да се његов напад прича.{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И о |
е свијетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S |
бога, који једини види моје жеље и моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разу |
<p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} Зар ја да не мислим о своме детет |
ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— |
p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа ма |
о Парашници, осећао је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он |
ц, и... испуни га свега...{S} И душа, и срце, и... сваки дамар његов постаде гневан на Лазара.. |
утка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушњ |
аде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он отвори очи, а над њим Јелица, леп |
нко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на длану.{S} Још га замоли да он помене његово |
дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понурене крај огњишта, д |
друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, зар ја немам |
са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...{S} П |
ви родитељи онака и деца.{S} И данас ми срце заигра кад видим како се младеж баца камена с раме |
гом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео в |
осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете. </p> |
Нешто бесно, нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа ка |
е Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жу |
аче је она избијала, јуришала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беш |
<p>Највише осећа родитељ, јер је његово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је |
новим животом и новом снагом.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна об |
а прође кроз његово несрећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осева |
ке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срце отрова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна |
ако се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем ша |
лазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се |
другом казати. </p> <p>Крушки је играло срце од радости, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о |
ПРОШЕВИНА </head> <p>Маринку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на |
га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где га је прихватио, играо |
зи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> <p>И кад |
ријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи стари |
ми је на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од ус |
је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S |
...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је |
{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да |
ан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и боји |
мисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задрхта сав, од главе до пете |
анко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не мож |
било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвал |
а и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред |
утрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S |
>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него |
му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди... </p> <p>— Због |
м рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здру |
аса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред |
<p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збого |
огами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни поп ни кмет ништа не рекоше. </p |
како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љубав — он би видео да је тако.{ |
рити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онд |
на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој су |
коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p> <p>— И км |
.{S} Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити |
ја да не мислим о своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, ни |
но да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> < |
/p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу одрастао.{S} Он је добро дете!...{S} Нека ми говор |
оп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа уради |
убише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да се опет здру |
ком посисала, не даваше маха ни њезином срцу ни њеним осећањима.{S} Срце би јој силно залупало |
ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Д |
много причати о јунаштву и пожртвовању срцу које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише ош |
себи од изненађења. </p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе. |
ру натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта |
акао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао |
родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све д |
цати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде пос |
ледо, као да је смрт свој печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окам |
турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сул |
је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако |
ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — ре |
ли. </p> <p>Заврзан не може бити миран, стаде задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како т |
их, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, |
у се осушило, а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га гл |
очи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? |
мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу |
си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{S} Зар је |
га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док наједар |
та, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан |
те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да |
ти?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам т |
а запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано |
о за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Ид |
гра под њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше |
енише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га |
Гадови!...{S} Гадови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком п |
е моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринко |
га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слу |
редати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „нико |
ове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Право ми кажи: или в |
анка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиж |
ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му затим врг н |
.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу... </p> <p>Око се навикну да гледа |
рата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </p> <p>— Јес |
уком.{S} Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да |
лободно као лав, прогура се кроз њих па стаде пред сами доксат. </p> <p>— Распните ме! — рече и |
о кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу г |
вају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи... </p> <p>Био је ретке среће.{ |
} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>С |
p>— Симо!...{S} Симо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!.. |
ја се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се водио о ра |
ајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... |
е диже, докопа руку свештеникову, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. |
чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> |
то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јова |
аперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом небу да ће убит |
а. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата |
ну.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Дева оде. </p> |
p>Он се диже на ноге, скиде капу, па се стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шап |
има провалију која их дели...{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они |
/p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко окаменили се |
е што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио |
Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с |
лаве? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!. |
за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!.. |
зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети |
, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће |
урда обви му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је |
е пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му З |
се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску г |
</p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј пови |
анпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишиц |
наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он |
<p>Па јој приђе, докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже ј |
једаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S |
на? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је покрије. </p> <p>— |
<p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није. |
а шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамба |
p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш |
>И Маринко послушно, као снаша, приђе и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>М |
викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, па, као на крили |
p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас г |
... </p> <p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запит |
ред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до обора и виде Јелицу г |
ојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немира |
Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред |
а. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} С |
маћи... </p> <p>Кућа се напуни димом и стаде га гушити...{S} Он појури вратима, али га снажна |
Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни до |
и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ |
аћута... </p> <p>Он скочи као помаман и стаде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{ |
дело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади њ |
ано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S} Видећи м |
>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта |
умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. </p> <p>— Јело!...{S} Рано!... </p> <p |
ету, више њега. </p> <p>Он диже главу и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... |
о четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече ст |
т.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му враћати живот и свест...{S} И као нека топла и |
Гребе као миш.{S} Он прегази ону каљу и стаде ослушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако |
гођ на обали?... </p> <p>Асо причучну и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он с |
а промењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећ |
драви га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — |
кса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> <p>Спусти десет дуката на совр |
и!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да |
ворили? — питаше се гласно... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се |
p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч пос |
ио се готово од свакога пања. </p> <p>И стаде гонити коња да одмиче... </p> <p>Одједаред иза је |
> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону |
S} Пљесну се од муке рукама и очајнички стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа |
се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p> |
е...{S} Обави јој руке око паса, па јој стаде љубити смеђе косе и плачне очи... </p> <p>Миље му |
о обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац п |
убор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном стаде и загракта. </p> <p>Из луга му се одазваше.{S} Он |
руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном санд |
p>Кад му ови дођоше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ст |
де. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, в |
... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи |
и.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада |
лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно |
ишао као дете.{S} Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа |
а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У |
во огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим ле |
боле од дугог седења на седлу...{S} Он стаде да коња одмори и да мало ноге попружи... </p> <p> |
баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да га пусте макар то |
/p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p |
и разговорна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тре |
же тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... < |
сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је н |
тегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече З |
упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју |
загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају |
! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе ближе и, после обичног поздр |
а. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шт |
е кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Маринко да Иван неће д |
ћно да га очи варају?... </p> <p>И опет стаде гледати.{S} Прикрадао се све ближе и ближе...{S} |
ше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћ |
</p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру в |
њега одрећи!... </p> <p>Иван наједанпут стаде, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> |
Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже |
и овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво |
S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби одговора.{S} Он |
и, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну: </p> <p>— Добро |
п!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и И |
</p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим... </p> |
ачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затвориш |
ап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га молити и преклињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Н |
Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као |
ко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љубити. </p> <p>— Отуд ви? </p> <p>— Ово је по |
у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старо |
јдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> |
ко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дрин |
жасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта ч |
осле мишарског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме |
ЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Дева међу |
>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче дола |
мбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> |
ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} |
ти!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају покојника... </p> <p>Попа и |
ашње дане!...{S} Лаку ноћ!... </p> <p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да |
аља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадоше правити распоред борбе.{S} Докопаше да Луки Лаз |
е Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, као потпора.{S} Војводе беху на својим |
е мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помо |
опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножеви |
— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са |
p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овд |
плина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} Заврзан залаја и одазва му се лавеж.{S} Онд |
а, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошло |
ћем.{S} Како га смотри, Маринко сиђе са стазе и дочека га дубоким поклоном.{S} Крушка назва бог |
Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од Зекиних људи |
гама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га с |
је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викн |
му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало ли |
ди кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесе |
епо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми с |
крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за смештај кућевних потреба.{S} Око сваке кући |
лећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стајао Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он з |
гледи падоше иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотин |
ти мирис босиока за гредама.{S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, |
та смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта т |
ене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи |
срце потеглити!...{S} Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором...{S} И свих пе |
, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке |
ш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у кос |
о.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} Изнајпре |
леде и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете врат |
<p>— Зар ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и на |
ковима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој.. |
шљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мисли |
прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то |
ан другом не могоше одскочити...{S} Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуш |
сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. < |
насмеја. </p> <p>Попу је збуњивао онај стални и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? |
оли син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила чит |
да саветујем... </p> <p>И Ногић гледаше сталним и мирним погледом. </p> <p>— Да саветујеш, а ко |
носила!... </p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта. |
а упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. </p> <p> |
ећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} |
ањајући се.{S} Лазар приђе мети.{S} Све стало, не дише.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То |
<p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити ста |
укати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав нег |
су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више н |
лашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а с |
голих синова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ниш |
сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... |
овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ з |
и оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> <p> |
Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чар |
не окрену се... </p> <p>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мисли |
<p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажи |
од њега; бежао је да на сенку његову не стане; а кад је баш морао проговорити с њим, говорио је |
заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка н |
оји те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи |
светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим |
{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, |
чај нам... како? </p> <p>— Лепо.{S} Или станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} |
е што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио са |
а.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </ |
своју руку из његове, </p> <p>— Него... стани!...{S} Она стаде. </p> <p>— Је ли, Јелице?{S} Пра |
те да пође, али га он задржа. </p> <p>— Стани-де! — рече.{S} Лазар стаде и погледа га. </p> <p> |
/p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчан |
бе, па окрете леђа и пође. </p> <p>— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Мо |
естаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка р |
{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова та |
има...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још н |
ше од наших? </p> <p>— Има... </p> <p>— Станите! — рече он дружини. </p> <p>Па се препе на једа |
> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p> |
лако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не заповед |
у људе на оружје. „Поздрави ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, је |
за мога сина. </p> <p>— Ког? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је је |
Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо...{S} Она стаде да види |
— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Ал |
и; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је своју кривицу, |
етало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шт |
ја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Вел |
за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико |
танко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде |
вити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрм |
ужва и ово бекство беше као наручено за Станка.{S} Он се грохотом насмеја, па рече на сав глас: |
м у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не говорим!... </p> <p>— Данас је мој дан! |
с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружа |
?... добро!{S} Од онога дана кад сам ја Станка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја |
<p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Јест, јест, |
е младића које остаријих.{S} Све дочека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са |
..{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога |
скрена, верна и одана.{S} Она је волела Станка оном великом и светом љубављу која, чак и после |
/p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток.{S} Не дај му да налети |
>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син |
д то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина б |
и овога женити...{S} И показа руком на Станка. </p> <p>— Богами, и реда је — вели Петра, мајка |
и заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, п |
е! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због девојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и |
ашна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му при |
год!...{S} А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </ |
Онај који је оне ноћи, кад је Лазар на Станка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који |
ати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинут |
та.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то њ |
дан до другога.{S} Зеко се спусти поред Станка и пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{ |
ИДА СЕ ВЕО </head> <p>Кад се одвојио од Станка и Зеке, Ногић окрете кући поп Милојевој.{S} Ишао |
Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи |
едем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рање |
</p> <p>— Ето, вала — рече он кад виде Станка и Ногића — колико да не седим беспослен. </p> <p |
у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним очима гледаше Деву, не |
C2.22"> <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p> |
но прекорачити свој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица.. |
ила, мрзела је Лазара онолико колико је Станка волела. </p> <p>— Онај ко је пројавио. </p> <p>— |
носи не проси... </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Збо |
ин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — рече заједљиво. </p> <p>— Па, драги ага, ко н |
илна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} |
ној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци каме |
чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p |
јим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он б |
им рођеним очима видео кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} |
сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они |
ана са окретности његове, па заволеше и Станка.{S} И сам му се Заврзан дивио... </p> <p>— Добро |
али и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не можеш, Пер |
ог ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи |
де пријатељ!...{S} Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Су |
дбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио |
у то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И мени је |
ли, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </p> <p>— |
прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај само как |
ти јој памет...{S} Стаде радије гледати Станка него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не ре |
} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} |
рво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда т |
вда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже главу и рече: </p> <p>— |
сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи не |
кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био т |
се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p |
онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као да ми је пред очима!...{S} Не може човек он |
<p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет см |
ад сам био према Ивановој кући, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. < |
бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Станка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? |
се освести... </p> <p>И досад се бојао Станка, али сад је обамирао само када му име његово на |
је он причао, Зека је једнако посматрао Станка.{S} Нешто га је вукло к њему, као да му је брат |
ај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека сам пресуди говорим ли истину!...{S} Његов |
> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, б |
</p> <p>— Право ми кажи; јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и |
код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и к |
нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче изла |
дило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчи |
с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на рук |
на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... </p> |
Мислиш марио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Мари |
бићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам б |
</p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не м |
бише нов живот...{S} Све живо скочи око Станка.{S} Он погледа Јелицу, којој се лагано враћаше р |
по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и |
викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А С |
<p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на к |
p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— Али ја не знам... </p> <p>— Па ако не |
н њега мрзио! </p> <p>— Ко?...{S} Лазар Станка? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— А зашто? </p> <p>— М |
чу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ока, |
може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти |
ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у |
Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода |
ме? </p> <p>— Јесте. </p> <p>Зека зовну Станка. </p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те оста |
. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? |
на му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} Он јој само пружи |
S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јад |
иш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа сво |
алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих ст |
о дотрчати и дошанути!... </p> <p>Зека, Станко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љу |
.{S} Заврзан је брбљао: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти |
збојишту... </p> <p>Кад се мало прибра, Станко се окрете својој дружини: </p> <p>— Има ли још к |
рзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да сврши |
гу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} |
ите. </p> <p>Они поседаше. </p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце |
идети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му румен обли образе, снага |
ана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам |
о сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што |
о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном... |
</p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је |
н гладан! </p> <p>А док се они смејаше, Станко је муке мучио! </p> <p>Његово скоро детињско срц |
— рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Зна |
аћу их као јагањце!... </p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са |
ливам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> < |
, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти |
леда Станка испод ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? |
еторица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... т |
о и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p |
о да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} О |
као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто |
/p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио па |
као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну гран |
>— Зло?! — повикаше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То до |
од какав било кров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољ |
p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{ |
дећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Је |
<p>Осетивши главу њену на своме рамену, Станко заборави на све...{S} Обави јој руке око паса, п |
<p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— Збогом пошли! < |
рино - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; С |
. </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - Лазар бујан као пролет |
као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар ј |
е му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита |
уша, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и рече онако, и не зна |
рушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко, не пуштај јагње међ курјаке!... </p> <p>И Дева |
а... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала је Петра падајући сину о |
ебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је |
Ама овако... нека опрости Господ!...{S} Станко, сине!...{S} Иако божански закони кажу да си гре |
рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p> |
!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} М |
То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше ведар као пролетњи данак.{S} Он се насмеши |
о ведрине!...{S} А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзан |
</p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ко |
/p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— |
еколико дана од дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у да |
Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити |
курјаци!...{S} Наста јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе |
ко тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он притрча своме им |
нда окрете причати све до ситница...{S} Станко је ишао поред њега оборене главе, слушајући муке |
еда на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као |
прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... |
Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше... </p> <p>— И |
дати над собом сиво, облачно небо...{S} Станко, иако му је боље било, још није смео излазити, ј |
</p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је л |
пиштоља, који се разлеже по лугу...{S} Станко посрте и паде на десно колено... </p> <p>Јелица |
је погледао сад једнога сад другога.{S} Станко му је од првог погледа пао на срце.{S} Дивио се |
— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? |
Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Је |
стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чич |
з места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Махну двапут рукама и... већ беше |
... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место где је посрнуо кад је Л |
/p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} Он има притр |
рамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири п |
му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? < |
.{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији |
. </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећ |
ећ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и оп |
е бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова |
руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи.. |
. — А ја одох попу... </p> <p>И оде.{S} Станко и Зека осташе сами. </p> <p>— Је ли, побратаме, |
{S} Он заусти да рекне, али не може.{S} Станко заману ножем. </p> <p>— Где је, одговарај! </p> |
ар.{S} И самим погледом изазивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита |
ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро загледа, па мирно рече: </p> <p>— Не по |
Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ осв |
и и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. |
. </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погледа нада се.{S} Виде мајку, жен |
ски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а ј |
ка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се ша |
, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p |
носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи и пратећи жедним погл |
мо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко приђе. </p> <p>Месечина обасја лице његово, а ха |
Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{S} Зека, иако је био онако |
рали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— Казаћу им |
де, посрте и наслони се на довратак.{S} Станко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку |
обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лаз |
. </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S} Станко је био весео као никад дотле.{S} Његова веселост |
пијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили талас |
у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима. |
И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} Дан је био ле |
Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато глед |
Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и промуца: </p> <p>— Ја сам... ја сам-м |
смо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад в |
ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај и |
ван и Маринко окаменили се на месту.{S} Станко погледа Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози тв |
p> <p>— Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео |
<p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако |
ебе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — |
било... </p> <p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала уч |
оздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да је ова крађа његово масло!...{S} |
се кретох овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота д |
ем, она слобода и одрешитост, а после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p |
Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!...{S} Онда се окрете кмету: |
он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је к |
т викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? |
диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} |
вори се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано моја!...{S} Станко очи моје!... — запевала |
<p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} Станко!{S} Па, велиш, ра |
е.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p>— Станко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене |
</p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— |
роли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете моје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам |
харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи |
и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} |
ао да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, Станко са дружином.{S} Пун |
, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Л |
?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао ле |
м... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те! |
ве.{S} Напреже снагу па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... |
} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— Станко?! </p> <p>— Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, з |
баша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка на |
. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим |
</p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко... </p> <p>— Где?... </p> <p>Лазар показа руком |
ци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу д |
е буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с т |
га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свему причао...{S} И разговор се отеже д |
.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он |
еш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} К |
{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим |
е је свакога дана друкчије... </p> <p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак с |
бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јес |
p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, в |
ахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци удар |
оље било да одемо до Деве? — прекиде га Станко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и |
.. </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише |
p>Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа. </p> <p>— Ако се макнеш, промол |
проговори недељу дана... </p> <p>Али га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко |
— Ниси сам!...{S} Ето... </p> <p>Али га Станко пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мисли |
њим и дневе и ноћи.{S} Она је знала да Станко није крив.{S} Она је једина веровала да он није |
о да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страхов |
и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је с |
есте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна. |
лео Станка више него оба брата; а отада Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко виш |
же, али си луд, Иване!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опрости |
уначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весе |
рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад не рваше. — А |
е! — рече. </p> <p>— „Из места”? — пита Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закас |
х ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијало.{S} Ја бих |
̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поиграва |
— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p |
патио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Ногић. |
ије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, |
у се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p>— Ако? |
ован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — |
зи к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се прибл |
теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— Можеш! |
Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не би за |
p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побра |
судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зек |
траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били |
обро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из С |
осмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> <p>— |
вна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и |
. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо |
? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... |
енуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, он ре |
p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— А она |
<p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце |
и се правдао.{S} Он би доказао да његов Станко није крив, бар није крив до онога часа док у гор |
ко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви |
знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{ |
не до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пирк |
како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Њего |
страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пак |
<p>Већ беху на домак кући.{S} Кад виде Станко како се мирно вије онај бели дим с крова његова |
ман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> <p>Лазар обамре...{S} Обневиде, посрте и н |
тра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </ |
. </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар ногом копајућ |
је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и познатији с људима! — рече Крстивој. |
чин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жиле...{S} Не |
у...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </p> <p>— Знам! — рече Ива |
<p>А сва је дрхтала као прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} А |
нку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p>Али... ђаво га знао!. |
<p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаро |
у се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже мисао да га сети |
анко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је |
догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто М |
есно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... не дирај |
<p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не |
нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и |
<p>— А воде? </p> <p>— Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. </p> <p>Горило је грло |
ead>10. РАСТАНАК </head> <p>Изнајпре је Станко ишао лагано, али га гнев поче подузимати.{S} И ш |
!... </p> <p>— Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. </p> <p>— Ех, није!...{S |
lestone unit="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, |
<p>— Да се нико није макнуо! — грмео је Станко, а око му сева као муња. </p> <p>— Јесте ли пове |
..{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрачка светл |
оказа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе |
</p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушк |
с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврзан исука |
ли казнити по заслугама него како их је Станко казнио... </p> <p>Већ беху на домак кући.{S} Кад |
гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потврђује Станко. </p> <p>И мораде поново присести и попу опричат |
Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај к |
” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, али се није опет могао намучити толико |
ком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио |
p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај |
јде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћу |
за совру. </p> <p>Пред саму ноћ диже се Станко иза совре и стаде обилазити башту.{S} Дође до об |
аницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га сам |
тио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он |
цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова за место, |
{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврћ |
о му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзио.{S} А |
/p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погле |
о му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену п |
ре...{S} Наста права граја: надскачу се Станко и Зека.{S} Али им се срца разиграла, па не дају |
ић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као махни |
А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p> |
долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дошао) |
из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућан |
аво! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће |
Лазара зној пробија. </p> <p>– Обориће Станко — Лазар малаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад |
ити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће! |
е закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. </p> <p>Кључаоница кљоцну и врата се отворише. |
ство примам, али освета је моја! — рече Станко, пошто га је неко време нетренимице гледао. — Ја |
се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак види |
ела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одреш |
хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од |
екса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч, а курјак на врата! — Е |
</p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша |
} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p |
</p> <p>— Онда дајте мени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p> |
злобно. </p> <p>— Нисам, јаране! — рече Станко. </p> <p>— Јеси!...{S} Јеси!... </p> <p>— Нисам! |
бољи рвач? </p> <p>— Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лаза |
не!{S} Браћо!...{S} Веселимо се! — рече Станко, раздраган. </p> <p>И окрете песма и весеље... < |
.{S} Ко се воли, онај се и љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <miles |
S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју т |
наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече Станко. </p> <p>— Боље нашли! </p> <p>Па је стадоше љуб |
</p> <p>— А... оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђ |
S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео |
навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} |
оду... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта |
опиштати! </p> <p>— И ја мислим! — рече Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао |
!... </p> <p>— Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми |
Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И как |
танку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног име |
да Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> |
а. </p> <p>— Придигните га мало! — рече Станко. </p> <p>Зека, онако висок, диже га сасвим до гр |
— Па стани мало, да разговарамо! — рече Станко. </p> <p>— Морам одети марви помам! </p> <p>— Е, |
гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хо |
де да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p> |
о сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— |
ждено. </p> <p>— Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми |
е моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде |
p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце м |
— рече он Јовану. </p> <p>— Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци с |
питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истина, ја нисам ника |
>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жалиш ништа? </p> |
сом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, м |
са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> <p>– Пазите, |
</p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухвати |
и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео |
омаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хте |
каше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето |
<p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и о |
м. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу да |
<p>— Али ја не мислим, мајко!... — рече Станко. — Ја сам се одбио од куће и плуга!{S} Моја је г |
шао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да останем сам? </p> <p>— Ниси сам!...{S} |
/p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натера |
и! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> |
<p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, см |
своју вересију. </p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам |
/p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јун |
им беспослен. </p> <p>— Добро је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печењ |
ивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прос |
а тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> |
Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили |
ије обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — откад се овако не разговарасмо?...{S} Ја сам ж |
а да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје ск |
p> <p>— Дела, спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо зб |
Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p> <p>— Жив је!... < |
нама. </p> <p>— И ја само мислио — рече Станко. — И мени додија све ово...{S} Ја бих радо отрпе |
те? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро? </p> <p>— Па |
та харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— Онда седите. </p> <p>Они поседаше. </ |
срет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — р |
а? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за |
м најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо |
е оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је |
у да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, |
> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пресече га он. — И много |
Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, како бе |
а се не заборави. </p> <p>Једном сађаше Станко са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав жив |
еже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{S} Замало и врати |
p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— Мора да је нешто паметно — рече |
се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као |
Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљ |
ко висок, диже га сасвим до гране.{S} И Станко привеза појас за грану... </p> <p>— Сад пуштај!. |
а се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све добро? </p> <p> |
на...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да с |
о незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице |
гута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од |
учем? </p> <p>– Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је л |
> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Ст |
е не вреди кајати...{S} Седи! </p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Сур |
мрзиш од најљућег душмана!... </p> <p>И Станко опет обори главу, и опет се подаде својим мислим |
а гледај, а он нека прича!... </p> <p>И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарс |
ућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, и Ногић, и Зека видеше н |
Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, |
х баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро |
е се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} |
то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди.{S} Изнесе му душу и срце као на |
нут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом севало, а неки сатански осме |
p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лук |
>— Затворите врата и пазите! — заповеди Станко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потр |
— Пуштајте јагањце! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Нај |
нуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш |
часто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он |
навали свом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!... |
иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут р |
о у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да са |
p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Т |
премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити дост |
Section" /> <p>На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати о |
Јело се и пило до миле воље.{S} Једини Станко беше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, |
упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, |
га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он |
нос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше |
како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. </p> <p>— Јесте, певају... |
? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тра |
т окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С колена на |
ајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на св |
де га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — |
се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, раз |
p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушк |
та га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави јара |
радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто |
ш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — ре |
<milestone unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку к |
Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде |
се. </p> <p>— Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса. — Ја жестока боја, бого мил |
</p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> < |
ј човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познајеш, зликовче?!...{S} Он с |
у сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p> |
попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше |
на.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, |
, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте |
амире с Милошем. </p> <p>Позади је ишао Станко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се уж |
ветњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — загрме опе |
м, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </ |
редио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и |
ког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Х |
/p> <p>Сви се око совре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек вид |
еж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што леб |
е.{S} И Зека је био расположен.{S} Само Станко беше већ неколико дана оборио главу. </p> <p>— А |
упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка ос |
то нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја ж |
његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађе. < |
</p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> < |
а примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. < |
Станко — рече Иван. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — ре |
јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. < |
</head> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. |
сподски, поносито?!... </p> <p>И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од не |
вио... </p> <p>— Добро — рече он кад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} |
е тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од мил |
бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као ја |
а дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим |
р. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S |
ну... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће р |
ве беше готово. </p> <p>— Дево! — викну Станко. </p> <p>Али Деве беше нестало. </p> <p>— Нема г |
лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па пр |
</p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љуби |
ћете да их мучите мене ради?... — викну Станко. — Попо!... — и глас му поче претити... — Попо!. |
. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — сле |
о притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећк |
укчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, рећи да |
упи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његовог громког глас |
/p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скидајући капу и |
ам био код Алексе онога јутра кад је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>О |
ама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хв |
</p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> < |
12"> <head>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху сув |
"> <head>10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ </head> <p>Станко је спавао и сањао леп сан.{S} Као за руку држи Ј |
о да започнеш овај свети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети с |
а за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} К |
>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. < |
оћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Вр |
рамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јур |
Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану рук |
о за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се заносила. </p> <p>— Јесу |
цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред к |
а; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у За |
и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И д |
} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко мат |
ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одре |
то је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти |
ека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, метну капу на главу, па неким гл |
изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чин |
о све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а |
е раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Не смем! — прошапута он. |
станици их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога |
итао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао |
Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} |
јарана него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опа |
...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, т |
е доћи без каквог било гласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је на |
м паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, а |
{S} После... ђаво однесе све... </p> <p>Станко одмахну главом и рече: </p> <p>— Ех, брате!...{S |
склонио сам!...{S} Још раде... </p> <p>Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више |
дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} |
исну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Му |
ао што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, јо |
— рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко скочи: </p> <p>— Браћо! — рече он. — Светићемо с |
га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Ч |
уло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, у |
рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изненађен.{S} Он није владао собом него с |
ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор |
и посленици послом загрејани... </p> <p>Станко непрестано погледаше на капију.{S} Очекивао је н |
гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да р |
меја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се пр |
тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Ст |
е да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попин |
мртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути |
ву намеру, пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са с |
рени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован |
одсекле, па не могу да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да им |
емој, ако бога знаш! — јекну... </p> <p>Станко се гласно насмеја: </p> <p>— Боже, али си луд, И |
устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало |
ишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојен |
кров и отпоче праска и пуцњава. </p> <p>Станко оступи неколико корака и стаде на праг...{S} Бац |
.. </p> <p>Наједаред бану Дева. </p> <p>Станко је седео на једној клади и разговарао с Ногићем. |
е — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да није реда? ...{S} |
> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јели |
ече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али |
ући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше п |
ека Станка и дружину на ногама. </p> <p>Станко се изљуби са свима.{S} Све очи беху сјајне, свак |
ше пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта |
а добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што л |
шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> <p>Грдна људин |
ам склонио код пријатељ-Милоша. </p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— |
своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да |
ожевима, секући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За трену |
ао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} Лазара, који |
е на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала т |
— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Станко приђе и стаде на мету.{S} Махну двапут рукама, п |
Станко. </p> <p>— Јок, изатрке. </p> <p>Станко се закаса.{S} Кад дође до пања као да крила доби |
аше бога Јелици, па одоше даље. </p> <p>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} |
се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> |
аред! — рече Дева и насмеја се. </p> <p>Станко, Зека и други здравише се с њим.{S} Он само доша |
Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова д |
још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — |
о зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо са |
ов сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па рече: </p> <p>— Господе!. |
који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} Поносит као соко, погледа око себ |
ме круне нема ниједне гранчице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брз |
ица кљоцну и врата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је |
н, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најбоље да заузме место |
Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и приђе им руци.{S} Они се изљубише с |
су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?. |
и у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-пом |
/p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </ |
екако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погле |
>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна ведра лица, осмехну се, па рече Зе |
аћи Станка и завадити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милин |
јте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега |
p> <p>— Ево га! — рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљав |
— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — рече Дева. — Лаза |
е!...{S} Бар сам му се осветио. </p> <p>Станко приђе дружини. </p> <p>— Нека се набави које јаг |
</p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћут |
анка.{S} Он је дрхтао као прут. </p> <p>Станко му приђе. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи |
” (оба заједно) — рече Поповић. </p> <p>Станко се смешка, а Лазара зној пробија. </p> <p>– Обор |
</p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен. |
. — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ни |
е, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба |
!... </p> <p>И поднесе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави |
во!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко не беше присебан, па није могао ни назрети опасн |
, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру |
ет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p> |
их не би на сну „била ведрина.” </p> <p>Станко се нашао поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има |
тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко д |
а ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се п |
и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не о |
још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише сна |
.. </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не |
на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она |
очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „ |
страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станко |
јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... |
поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на онај ле |
делу...{S} Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој не |
— Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. </p> <p>Станко обори главу. </p> <p>— Како да |
е обичаја ради.{S} Нико од дана одласка Станкова није слатка залогаја појео.{S} Алекса и Петра |
апред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. < |
</p> <p>Око њега се окупила сва дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашо |
/p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је д |
Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Б |
е! — одговори Јелица. </p> <p>— Да ниси Станкова? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Да си жива и здрав |
же!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледала |
какву свога века нису имали... </p> <p>Станкова мајка са снахама двораше рањенике.{S} Она више |
нала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а |
мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у |
</p> <p>Сад — не заустави!...{S} Груди Станкове постадоше вулкан који је бацао све, а није при |
ео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више осваја |
ити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог гре |
н.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожур |
Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је н |
ај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш покло |
све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрх |
е очи да не би више гледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> |
врзаново здравље је боље напредовало од Станковог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Ст |
више и више дивише окретности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности |
ош срећније дошао! </p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торб |
а Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успава |
упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> |
озналост својих другова.{S} Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, оп |
ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то од |
>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није право...{S} А њој беше |
илази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова сли |
а као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина паде...{S} Јадни његови ро |
па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— |
кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико пута... < |
есно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{ |
мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>П |
да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош опет поче губити свест, пребледе |
ми је!...{S} Казаћу јој да сам била са Станком, и да сам му обрекла...” </p> <p>„Не, не!...{S} |
сваку причицу из заједничког живота са Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи св |
/p> <p>А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S |
ме Лазарево.{S} Од онога дана кад се са Станком опростила, мрзела је Лазара онолико колико је С |
. </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога.{S |
ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко се љубио са свима. </p> <p>— Све д |
ћ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече |
ац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду да их вида... </p> |
а је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче |
еви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а већ Зеко беше |
емио.{S} Станков га поглед окаменио.{S} Станку дође воља да се поигра са њим као мачка с мишем. |
{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче ш |
<p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </ |
лица мирно. </p> <p>— А коме? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Кру |
S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p>А Станку оде памет далеко, далеко...{S} Он се сећао свију |
и је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S |
зала.{S} Није јој казала да се заверила Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> |
казују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Реци да скинем капу, па д |
?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи д |
. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је свој |
Заврзаном, одвоји се од дружине и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се |
реп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p> |
p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>О |
!{S} Али сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица |
обро, остани... </p> <p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухват |
гом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, |
е Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбо |
Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их на |
сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? |
се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Ста |
а. </p> <p>Кад из куће изидоше, он рече Станку: </p> <p>— Напред, сине!...{S} Води нас!{S} Бог |
рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— По |
јдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. |
рисенка се дигоше две прилике и приђоше Станку. </p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, а |
е водом...{S} Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше |
ли, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло...{S} Кад Зека дође, он рече: |
етељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољ |
ми једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекрсти се и поједе |
о махнита јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима |
р његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким д |
чу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић |
— Него, држи крај!... </p> <p>И добаци Станку онај други крај појаса. </p> <p>— Придигните га |
обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена Лазару, неће Стан |
овом... и другим лудима...{S} А ја идем Станку. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на |
Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — |
мо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас је...{S} А бог ми је сведок |
и, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцка |
врзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја! |
а се сети како јој је Јелица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мад |
пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фи |
<head>11. ДЕВА </head> <p>Не беше лако Станку растати се од Јелице.{S} Окретао се више пута и |
е Заврзан. </p> <p>— Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p |
о ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, С |
ролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео |
инити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај посрте. </p> <p>— Јаране, — рече Станко — |
е? </p> <p>— Станку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{ |
шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ |
урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли с |
— заповеди кмет. — Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном. |
да се склони од задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то |
боса под небом!...{S} Лези!... </p> <p>Станку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па |
могућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит... |
ајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јели |
ш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред очима...{S} Он се сећао све |
ало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и р |
ојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се груди надимале...{S} И попа га благосиља!...{ |
његов бацио око па ону Севића. </p> <p>Станку застаде залогај.{S} Као да му неки докопа срце и |
ху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човек |
харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадоше ова лица.{S} Још више му се допаде х |
у — рече Дева. — Лазар их води. </p> <p>Станку заигра срце.{S} Он викну: </p> <p>— Пази!... </p |
и о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станку се груди надимаху.{S} Није се могао надисати, та |
он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан |
— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио д |
села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Су |
И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на погледу...{S} И... и ј |
те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћемо да |
о село.{S} Оно није имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колеб |
као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а риб |
> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их зн |
и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, ко |
и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп |
нковић Јовица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p |
д стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто |
е врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, |
да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта |
па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи- |
ије примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као с |
и волео да оженим Лазара!...{S} Ја само стао па се каменим!...{S} Вели: „Оно је прави кућаник!. |
>Он се загледао, забленуо... душа му се стапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски.. |
ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима њег |
мера... </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мис |
вечери све оде на легало, само ова два стара гроба осташе на огњишту.{S} Њима се није ишло.{S} |
а у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећи их.{S} Па још пас пита где ми је жен |
тивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу |
дбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то |
будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је |
ро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... |
његове... </p> <p>Изнеше га напоље.{S} Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. </ |
је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринко! </p> </div> < |
то и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој т |
{S} Подиже се плавичаст, мирисан дим, а старац се прекрсти. </p> <p>— Ва им̓ оца и сина и свето |
разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, |
...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и на |
не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да г |
. </p> <p>— Жи-жи-жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и о |
ова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и пође руци, али Ал |
му притрча, па га загрли.{S} Заплака се старац од радости... </p> <p>Наста љубљење...{S} Све жи |
а постављајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Госпо |
вати, напредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. |
аконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — реч |
напоље. </p> <p>— Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороно |
а бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да идемо!... привикаш |
ко, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p |
} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је ста |
Маро!...{S} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше |
више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође са |
та молитва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} О |
ук и запевка проламаху небеса.{S} Један старац рече: </p> <p>— Ово се и бог — боже опрости — ди |
у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S} Л |
{S} Срећо моја!... </p> <p>И наједанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим в |
убити дрхтаве смежуране руке... </p> <p>Старац посрте, а Петра се сроза низа зид...{S} Радости |
Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беш |
смежурано, каљаво лице и руке. </p> <p>Старац поче долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапута |
раће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су |
.. </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Чит |
и! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на |
ан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединиц |
ова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука д |
— ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: старе очи, па ме варају!...{S} А сад, кад си се примио |
емљицу крвцом обојимо </l> <l>И мејдане старе подновимо; </l> <l>Рок неђеља, мејдан понеђељник, |
ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово свет |
Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поче М |
Да идем лећи... </p> <p>Подиже се, али старе ноге заклецаше... </p> <p>— Еј, мој Алекса! — реч |
} Станковог Милоја метнуо на крило, али старе кости — дрхтаве руке малаксавају...{S} Већ више н |
а свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш |
а да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, пожури да изврши кметов налог. </ |
ше овде на земљи нећемо видети!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учини |
стављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у ј |
арешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шт |
... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека но |
ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{ |
Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако |
аскопано огњиште..{S} И ако би икад био старешина, овдје бих становао!...{S} Све ми је оку на п |
атор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} |
зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у бо |
д вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше налог његов, он се окрете Јак |
ће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Обе куће пуне на |
ра. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе |
ам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им |
он се нешто предомишља...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не у |
љати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да би се наре |
слу и преплашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе |
ли је кућа морала живети.{S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадош |
наш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним г |
Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту. |
{S} Он поста војвода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>Н |
а сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете право к њему.{S} Он ти га |
и из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом |
леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет по |
и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у св |
астави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који |
н старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се дого |
} Све се диже на ноге и стаде по реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једно |
свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је ста |
е окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчин |
све беше дигло на ноге да дочека свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше од |
знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> < |
— рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, т |
— рече Станко — нама вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Рец |
е ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?...{S} На!...{S} Ево вам ваше |
дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S |
ућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си пр |
да осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и он |
играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му од |
ју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{ |
читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. |
вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нек |
..{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не к |
ле су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, |
> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и |
а Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу с |
ро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p> |
, па рече на сав глас: </p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> |
тио!... </p> <p>— Грех јесте — говораше стари свештеник. — Па опет, ко му зна!...{S} Свете књиг |
веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разговора!...{S} Ето, људи пре |
и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Б |
а зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јо |
е стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{ |
измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што д |
за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и |
> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и сам мислим д |
је добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па |
риче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце ишчупати; и њени в |
воју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p> |
травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека с |
умла кроз зубе, више за себе: </p> <p>— Старије је јутро од вечера.{S} Кад сване, видећу.{S} Па |
ђаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обо |
S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и то |
вио би се мањи од макова зрна, поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; скла |
убио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> < |
и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тог |
а хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је |
— рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— |
како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не |
живе, али оживе писком ситне нејачи.{S} Старији се дигоше ложити ватре да би огрејали сирочад и |
рча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те |
ојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? < |
ме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Ива |
није ишло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали... |
е.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим другом.{S} А како и да не плаче!...{S} Сваки би |
ади, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{S} Састављао је много планова, али |
рчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао!{S} Рекао бих: ст |
квих људи!...{S} Као да их гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас |
њ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је |
а запали!{S} Ја подгајио пород, потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на к |
а.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поно |
га дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— |
гледам мојим старим очима!... </p> <p>И старина дигао главу, а глас му јечи некако свечано. </p |
ве то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором с |
му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађ |
апета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном |
очека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На прагу их дочека Милош гологлав. < |
ао да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним заповестима.{S} |
и играло.{S} Ноћ се спуштала лагано.{S} Старине, мало загрејане, потражише гуслара.{S} Повикаше |
тајаше све гушћа и гушћа...{S} И замота старине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дић |
ђа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жаг |
сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са д |
/p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек Ста |
таше.{S} Нико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића |
само лице детиње се преобрази: на њему старине видеше знаке живота, видеше како Господ одгони |
— рече Заврзан. </p> <p>Станко паде по старини.{S} Љубио му је смежурано, каљаво лице и руке. |
деше Станка, који је плачући љубио руке старих родитеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе п |
а, срдачна, она би вазда разгонила сету старих родитеља и они је благосиљаху... </p> <p>Али је |
— Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попине речи разбудише Алексу. |
капију.{S} Очекивао је неколико својих старих другова са Парашнице да помогну око посла и пеци |
{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S |
Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се старица превијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела |
ду, нека се својој мајци врати! </p> <p>Старица се дигла на ноге.{S} Она је дрхтала као прут. < |
о чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко! |
постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано...{S} Али свест |
ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пи |
у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јордан“.{S |
, смотрим Станка Алексиног где изиде из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — ци |
си јуче видјео Станка кад је изишао из старог вајата Миражџићевог, и како се крио да га ко не |
о ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p> |
Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти |
ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооран |
се још више дичи. </p> <p>По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} З |
/p> <p>— Баш си неким послом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме |
ељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су м |
атове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... </p> </div> <div ty |
асположило... </p> <p>— Спремај! — рече старојко. </p> <p>Младеж опет појури коњима и кочијама. |
p> <p>— Полази! ...{S} Седај!... — виче старојко. </p> <p>Зека отрча невести и посади се с њом |
а поздрави... </p> <p>Мало затим дође и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше. |
орити сватове. </p> <p>Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младе |
<p>И стадоше се поздрављати...{S} Кум и старојко наредише да им се кола спреме. </p> <p>— Зар н |
Јесмо. </p> <p>— Полази!... — заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена со |
</p> <p>— Нађите места Деви!... — викну старојко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!.. |
исак... </p> <p>— Је л̓ готово? — викну старојко. </p> <p>— Готово! — одговорише му. </p> <p>— |
мо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати пр |
вајата и пришао да се поздрави с кумом, старојком и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од |
ка!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић.{S} За девера се Станко са |
њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађит |
као рујевина.{S} Зека је вођаше од кума старојку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а |
дје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под |
. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дук |
станише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и отац му помреше као кметови |
езароблени, ови кривци без кривице, ова старост којој се на седи перчин пљунуло, ови окаљени гр |
говорио истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души |
Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа, па старост и слабост, па најпосле, доста се и кметовало.{S |
ти добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им к |
од седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвала |
походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље подићи земуниц |
срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког трену |
ове речи пуне прекора. </p> <p>— Јаој, старости моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је т |
ела.{S} Ми ниједан нећемо дочекати њене старости!...{S} Скућила кућу, подгајила пород, оставила |
могаху ни сами себе послужити...{S} Са старошћу дође и болест.{S} Нека ма и најмањи ветрић пир |
.{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже руку стари свештеник и по |
ех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озби |
љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотин |
о. — Док си гасио огњишта и мучио јадне старце, смејао си се, погана веро, а сад се дереш!...{S |
склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као |
о?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> |
се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише колиб |
клео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} |
е скамени.{S} Петра му приђе. </p> <p>— Старче?! </p> <p>Он је погледа крвавим очима, али рече |
<p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p>— Лажеш! </p> <p> |
p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је љубио све: и синове, и сна |
е и смаче капу...{S} И он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби |
сијале.{S} Свештеник корачаше младићки, стас му беше прав као свећа. </p> <p>Кад из куће изидош |
то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак сигуран.{S} Сваки покре |
имице и гледаше како се вије његов вити стас.{S} Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него |
ош више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко |
сли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станк |
..{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> |
И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их |
... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не |
беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало л |
ачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> |
д добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека не |
ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> < |
S} Али један догађај истаче се и поведе ствар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако ок |
о и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?. |
ицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим |
ати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Мла |
носа очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p |
био Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... |
само мало нашалих, као велим: да кренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је т |
не свежине и правилних погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, |
из Белотића да оде до попа Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станк |
се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нек |
онесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, |
а. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати кмету св |
му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је |
еп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не б |
, као домаћин, скрете разговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић |
ично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је |
е што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! |
прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} |
А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онд |
е поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог.{S} Само |
бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње |
а тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тв |
} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајд |
/p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао да је |
це до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље...{S} Био је према свему равнодуша |
је да зна све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпоб |
есносно... </p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, |
p> <p>И мисли му летеше од стварчице до стварчице као лептири: лако дарну стварку, па иду даље. |
таш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов |
су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> <p>— Ја сам дошла...{S} Ја н |
сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам створен за миран живот!...{S} Мени без окршаја нема вед |
. овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга ол |
ом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} |
рце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика... </p> <p>— Станко, рано |
стаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над дом у ко |
о да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав. |
грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Ста |
<p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и прикова |
лни стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари љ |
, па настави: </p> <p>— А бог је и мене створио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који с |
не крсту ко је погане душе!{S} Господе, Створитељу!{S} Дај ми моћи да одржим моју реч!... </p> |
леду њеном кад очи отвори. </p> <p>— О, Створитељу, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем |
а на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p> <p>И е |
ама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </p> < |
у не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </ |
ижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воден |
а не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p> |
о млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму |
и да дарнете осињак пун оса?...{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турц |
м ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S} Нека вам је проста и не |
цао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, да видим људе!...{S} Жељан с |
ијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са в |
дити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече и на |
од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — питаше опет Деву. </p> <p>— Све. </p> |
.{S} Слушај како псује!... </p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изид |
— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Д |
диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, јуначк |
н потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли сте!...{S} Ја мало сједох овдје с Лазом.{S} Маринко нам |
} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{ |
ћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друг |
</p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{S} П |
p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Пе |
ћко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је |
p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!... |
моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка ср |
и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас |
за Лазара...{S} Седите, људи!...{S} Баш сте на крај срца!...{S} Ја нисам ништа ружно мислио. </ |
е да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и натурио осмејак на лице... </p> <p>Све |
отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падн |
и од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> |
лекса није могао речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запев |
и стаде везивати Крушку. </p> <p>— Боље стегни! </p> <p>Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — |
ти с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кро |
ћи дисати ако Лазар дише!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лаза |
а га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати. |
>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштр |
у!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже... </p> <p>Срце му је играло, да излети из груди. |
махну руком. </p> <p>— Махни!{S} Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је ка |
лагословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно |
н осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у обли |
акрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје...{S} Пог |
њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више ст |
човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми ре |
у, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим за |
ан, да ова јадна кожа једва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухв |
трашна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке |
му се око врата, као змија, и стаде га стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како |
<p>Па је дохвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, до |
отом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког г |
жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сур |
.{S} А на срце као да им се навали нека стена... </p> <p>Иван их дочека смешкајући се. </p> <p> |
>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> |
>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде |
све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} |
љуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш оч |
ећно родитељско срце... </p> <p>— Да си стену извалио, више би се осевапио него што си њега род |
мет га поче остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — |
{S} Њега гурнуше, и он се спотаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда по |
густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па се прекрсти и диже очи горе: </p> <p>— Го |
<p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> <p>Осећао је зиму и жеђ.{S} Грло му с |
ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким осо |
ољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?...{S} |
ију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим јунацима...{S} Анта га дочека као |
у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где |
идео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опипа колико |
беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не |
и домаћин свога времена.{S} Кад је Иван стигао, Милош не беше код куће.{S} Отишао неким послом |
ем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставите, ви ручајте.{S} Мени остави |
а женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? |
p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да у |
земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се |
<p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p>— Од Бељине. </p |
ра буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затекоше лом.{S} Иван је праскао и ви |
ица шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те |
оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зо |
земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде и |
head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> |
умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и приђе Јелици. </p> |
<p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову п |
, ја нисам окусила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе |
толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} |
ва рука барата по опалом лишћу. </p> <p>Стигоше пред кућу Ногићеву.{S} Беличаст дим вио се на б |
им и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њ |
ла!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме к |
ше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друшт |
е би ли она матери казала!... </p> <p>— Стид ме, јаране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то с |
кад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне саве |
ви... </p> <p>Иван оста сам.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоште |
убило, почев од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад ра |
Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме није стид, играла с њим и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, мо |
и да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек ко |
мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво о |
ш ја? — рече Иван, а подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него |
цима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он је осећао да има греха на души, али је хтео |
сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши |
ута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше м |
у је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој зап |
... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог света.{S} Он осети како с правдом заједно и о |
гао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако |
!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... </p> <p>— Ех, ех, ех... добро... добро!...{S} |
мајко!... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? |
ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Н |
а-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, ма |
ем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> <p>— Боже сачувај!... — повикаше са |
људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајући ни ку |
Еј, море! — смејао се старац. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!.. |
што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се ч |
ва, скрсти руке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Од |
имала нека дрхтавица!... </p> <p>Најзад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одби |
овек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, он само одмахну главом: </p |
<p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласк |
</p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи рано вечерају, рано леж |
Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, ал |
Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе сво |
аљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Рудничанима.{S} Око се не може |
p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, |
_C2.7"> <head>7. РАСЦЕП </head> <p>Иван стиже дома.{S} Био је весео и расположен.{S} Радујући с |
о кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... < |
> <p>Баш лицем на Велику госпођу Станко стиже дома.{S} Све живо потрча из куће преда њ. </p> <p |
ди, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кме |
и јурну да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побега |
кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Акобогда |
</p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овам |
други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прела |
год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, па с |
рњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести...{S} Оборише |
; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је д |
е љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нано!... — викну Стан |
заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облева |
/p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> <p>— К |
о?! </p> <p>— Примам побратиме! </p> <p>Стискоше руке један другом и пољубише се, па онда дигош |
ио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце рази |
Није имао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао с |
јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана бић |
д ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{S} Збогом!...{S} Дај боже да се видимо |
Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p> |
лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених рад |
је и кући отпаркнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако |
ат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бригу растерао!... — рече Лактовић и заг |
би говори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толи |
јина. </p> <p>Иван из коже да изиде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкива |
нко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!. |
ми криво.{S} Али Станко... </p> <p>— Ја сто пута размислим, а једанпут радим! — рече мирно хара |
де риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он з |
ори листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси |
танков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука сам се намучио, мој попо, |
како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{ |
ута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то |
... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, н |
ори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} |
<p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је од |
— прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута благословена крајина!...{S} И нека си благосло |
<p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му п |
... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац по сто пута! — рече она пркосно. </p> <p>Милош се забезекн |
исам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко |
мити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се могао скрасити на |
>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да |
жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p>Но |
Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, |
зар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће |
ас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да про |
на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. < |
...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за обарач...{S} Л |
</p> <p>— Да зовнемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже по |
стукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. |
ри, а Јован за њим као сенка. </p> <p>— Стој, зулумћару! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Т |
> <p>Станко пружи пушку на њ. </p> <p>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде |
Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грм |
> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекну дубрава од његово |
и стаде готов да пуца на њих. </p> <p>— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника!{S} Стан |
овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немо |
{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и |
ед Станко диже главу па рече: </p> <p>— Стој! </p> <p>Његов глас одјекну дубравом.{S} Он следи |
ивши да одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед |
естадоше. </p> <p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. |
дом неколико корачаји. — Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, |
</p> <p>Док је он надгледао посао, баба Стоја опра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, |
е решио да их извида поштопото.{S} Баба Стоја само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из к |
— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њ |
ло, још није смео излазити, јер му баба Стоја није дала маћи... </p> <p>Девето јутро освану Дев |
не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— |
ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с неким достојанством вршила своју дужност.{S} |
ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озби |
рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели Стоја озбиљно. — Млада крв, здраво месо...{S} Оздравиће |
ици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свец |
<p>Крунија диже руку на њу, али је она стојала мирно као колац.{S} Ни мрднула није...{S} Круни |
ологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Мар |
ар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за ру |
насрћемо, ми се бранимо! </p> <p>Све је стојало гологлаво око седог попа. </p> <p>Станку се гру |
богом пошао! </p> <p>Пошто Ногић изиде, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дат |
о-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да ра |
шници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Стојан има право кад вели да они не смеју ударити друмо |
.. </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу заменити.{S} А |
о Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кла |
Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у ли |
наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвод |
нашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и П |
S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадо |
{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сима?...{S} Зар они неће доћи?... </p> |
ло доста...{S} Дошао Ђорђе, па Лука, па Стојан, па Јаков...{S} Ала их се натукосмо, до миле вољ |
а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш. |
<p>— Добро!{S} Онда причекај! </p> <p>И Стојан седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале |
ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </ |
раће своје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у г |
јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? |
анко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрли... </p> <p>И на крвавом разбојишт |
. — Сигуран је као оштра сабља. </p> <p>Стојан позва Деву па му рече да иде мало прилећи, и да |
иђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од једа, али је осећао да Милош говори |
лотића? </p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Ка |
Станко запева.{S} Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </ |
браћу...{S} Нађи проту Смиљанића, газда-Стојана из Ноћаја, па дижите народ.{S} Кад вам помоћи з |
јих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш |
p>— Дева! — викну он. </p> <p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> |
нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад иди, али одмах. </p> <p>— Збогом |
ци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... |
/p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p>— Стојане, брате! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Т |
рђе, с војводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем |
Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама ни |
чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он н |
S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, |
беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав светитељ. </p> <p>Крушка је сека |
.{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— |
} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S |
а постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га позна |
... </p> <p>Беше скочио на ноге, али је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... |
ма, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле док не зам |
ом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... |
џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распала снага к |
м.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не з |
рзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— Где је глава? — продера се он.{S} И |
S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо ко |
а не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико из |
ео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Стојао је као на ивици неког понора, не могавши се реши |
поглед све их прикова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече |
е диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Синови, Станоје и Петар, нешто |
} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гробови... </p> <p>Она опет от |
мо, зовни га! </p> <p>Сима оде.{S} Људи стојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати |
лети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очекујући да их снађе оно ист |
склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа никог него с |
опустеше лепа села.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њ |
>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави подиђоше. |
ог на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест |
ју.{S} Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је виде |
верку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, који б |
е слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим, а он |
и натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде ве |
Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p |
сио... </p> <p>Пред очима му непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још о |
шину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бит |
уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућност.{S} Дружиће се са првим бегови |
па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па |
ада се.{S} Виде мајку, жену и снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Вид |
мане и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али |
рена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као см |
/p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једно |
ваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} |
ци, а Иван се диже на ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га |
ред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је веко |
је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде |
...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе ви |
...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави р |
p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склон |
је волео крушке, као медвед; нека једна стоји на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледа |
тне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад весе |
расна слика лепоте девојке...{S} Јелица стоји пред њим као жива, поносита...{S} Гледа га отворе |
сине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се иг |
{S} Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај с |
, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... </p> <milestone unit="subSecti |
на земљи, а није на води!...{S} На води стоји само лађа и воденица...{S} Ја нисам домаћин него |
вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајни |
е шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и |
p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке |
ља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грањ |
ди; знао је који момак с којом девојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је кој |
ван, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прил |
слушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се |
S} Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим.{S} Кад се већ дохватио луга, он с |
и и виде њено лице.{S} Виде Јелицу како стоји као светитељка кад је на муке мећу.{S} Две му кап |
чати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Са |
њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овам |
Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив...{S} Боже, помози ми да и с њи |
.{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пу |
д Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће п |
ојим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару |
, па се некако и сама дизала. </p> <p>— Стојо, сестро!...{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка |
ра и привеза ране рањеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли пребол |
ој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека |
. </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањени |
ише не беше немоћна.{S} Гледала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— |
будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носи |
самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад диж |
и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </ |
винаца, прешли на Прудовима, па зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја |
> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче преми |
енутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало |
обичају, веома пажљиво спусти на једну столицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> |
упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се, па се замислио. </p> <p>— Помоз |
> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Је ли |
д! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла д |
p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote |
.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда |
! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p> |
и ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазар |
<p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јав |
ати... </p> <p>— Добро.{S} Идем из ових стопа — рече Иван. </p> <p>Па се диже и оде Севића кући |
сам будала! — рече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> |
КМЕТ </head> <p>Кмет Јова одмах из оних стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао |
ао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде га како спава, о |
а својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незаливене и костима непотр |
ан поколенице за њим.{S} Љуби му ноге и стопе где је ногом стојао. </p> <p>— Станко!...{S} Сине |
тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазар |
анко стојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} |
ашну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те |
па, као на крилима, подиже се и одскочи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све |
же нико! — рече Лазар. </p> <p>— Скачем стопу више! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — |
јну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p |
у били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латкови |
оћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јакову, |
ква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> <p>Он на |
зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а |
{S} Залисте, и костима потрусисте сваку стопу земље, а из крви и костију ваших ниче бујина, кој |
, сине!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за |
/p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу |
Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> <p> |
.. не дајте ми лагати!...{S} Скачем још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар |
се насмеши па рече: </p> <p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква |
убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили тем |
их две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </ |
, преброја новце па рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви пог |
ћи коју сте ви проклели!...{S} И за две стотине година сенка срама не паде на онај кров... а да |
ом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко дошао, обио сандук и новце |
обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И |
о рече да је било? </p> <p>— Равних две стотине дуката!... </p> <p>– Две стотине дуката!...{S} |
пора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.{S} Ак |
ке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима з |
лико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше пе |
ста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту б |
мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ак |
земље, борба без одмора и престанка.{S} Стотину пута разбијени, потурчењаци заклињу се и сто пр |
черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је |
ед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кро |
{S} Да има сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре к |
страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име њего |
р свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим |
Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} |
> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к |
кта као гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јов |
редише да се спреме за борбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се крен |
с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођоше... </p> <p>Станко је био изнена |
/p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Станку један с десне, |
S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледају |
{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дуб |
окрете и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или м |
добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до |
шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би |
и је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече |
ешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави своје голаће, људе кој |
, паде ноћ. </p> <p>Старешине поставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p> |
је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> |
е сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p>Јесења ноћ ведра, без месеца...{S} Не |
све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на стр |
воде биле будне. </p> <p>Иванко беше на стражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Њего |
погледаше радознало... </p> <p>— Зовни стражу! — заповеди он.{S} Заврзан загракта као гавран.. |
е харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора не |
његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лага |
S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић |
н за причу. </p> <p>Сколише га са свију страна.{S} Он седе на земљу и поче причати причу о једн |
{S} Ја!...{S} Ја!... — заграја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! |
И браћа се одазваше.{S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу |
готово и доликује.{S} Село је са свију страна опкољено, а средином промрежано самим барама; и |
ликовче!{S} Зликовче! — загрме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како б |
<p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи |
</p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p> |
.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курјаци, како јагње? </p> <p>— Ј |
ни се чини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет з |
аврзане, Заврзане! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, ос |
Заврзане, причај! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Т |
<p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и |
ић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му ка |
>— Како?{S} Зашто? — заграјаше са свију страна.{S} Дева исприча све, од самога почетка. </p> <p |
допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Н |
> <p>— Јеси, јеси! — привикаше са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зат |
во? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!... </p> <p>И збиља, на нек |
потражише гуслара.{S} Повикаше са свију страна: </p> <p>— Заврзан!{S} Заврзан!... </p> <p>И одо |
/p> <p>— Па говори! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници |
ам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија п |
> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и |
ст, да га избавимо! — повикаше са свију страна. — Да идемо сви!... </p> <p>— Сви нећете!...{S} |
<p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја, као свештеник, ово вам не бих сме |
ева!...{S} Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — пита |
!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>Т |
>— Боже сачувај!... — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја сам мислио... — поче Заврзан озбиљ |
аква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. </p> <p>Погледаше |
>— Ко је?{S} Ко је? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то |
убише се. </p> <p>Срби сколише са свију страна.{S} Станко смотри оца, попа Милоја, Катића.{S} О |
ескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију страна као да добише нов живот...{S} Све живо скочи око |
..{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева се препе на она која му беху најбл |
Боље!...{S} Боље!... — грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{ |
е. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешн |
шити!... </p> <p>Смех се заори са свију страна. </p> <p>— Бог му дао веселу нарав — рече Станко |
како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{S} Кад му Кулин |
>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга |
и!...{S} Наш је душман опколио са свију страна.{S} На Каменици погибе јуначки Синђелић, погибе |
се облачило и облаци скољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше |
том...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца б |
к мораде одговарати на питања са разних страна... </p> <p>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p> |
у Мачве, између две воде.{S} С једне га стране плави Сава, а с друге Засавица.{S} Кад с пролећа |
{S} Станку је лупало срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> |
око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и веш |
ану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Н |
Онда... онда се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе |
је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаш |
ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стр |
доше Станку један с десне, други с леве стране. </p> <p>— Полази! — рече стражар. </p> <p>Пођош |
то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беш |
реди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по |
.. </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка |
ну него на бекство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као |
ле крушке.{S} Станко је пролетао на све стране.{S} Засукао рукав, а јатаган му сева... </p> <p> |
>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као је |
из баџе.{S} Он се осврну опрезно на све стране, да га ко не гледа, па заобиђе иза куће. </p> <p |
њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за |
ране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако н |
не књига Молеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити |
коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, |
<p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не види |
>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, |
какву иверку... </p> <p>До њега с десне стране стојаше Зека, поносит као бог, а с леве Заврзан, |
{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати. |
у двапут рукама и... већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису ви |
те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше Иван и Лазар...{S} Ивана опколио бео дим |
есо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> <p>Пред очима његовим лебдела је слика леп |
it="subSection" /> <p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву уле |
{S} Не зна куда би пре!...{S} На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељс |
p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, о |
капу, па виче: </p> <p>— Док на једној страни јаучу, ми певамо!{S} Али јунак није баба!...{S} |
на пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама |
па оде гледати посла. </p> <p>На једној страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p> |
ловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту |
алдуми, јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S |
куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Т |
. </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно по |
склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара |
</p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му |
Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче |
аповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, па се стаде нешто с њим разговарати.{S} Затим Д |
рбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне р |
ба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} |
p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на |
ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Један пада, други скач |
лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га пог |
и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше |
и леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...{S} Али му не пође за руком.{S} Ст |
вићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим |
</p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Станко даде ватру...{S} Пу |
.{S} Јурио је сад на једну сад на другу страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то |
у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече Станко и слеже раменима. </p> <p>— Не жа |
рстима...{S} И он окрете главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али н |
на видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да |
е Иван замакао, он је још гледао на ону страну куда је он отишао. </p> <p>Дуго је гледао, дуго. |
> <p>И још дуго, дуго је гледала па ону страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом вр |
им је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека једна стоји н |
надимак којим је обележена једна његова страст.{S} Страсно је волео крушке, као медвед; нека је |
дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и тв |
већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног трен |
а грмљавина се разлегала дубравом...{S} Страх неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му нек |
онда је и онај бедник постао јунак.{S} Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете.{S} Сад |
горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога чо |
воје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га ст |
<p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на п |
Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p>И приђе заробљени |
оног густог луга...{S} Затим га спопаде страх. </p> <p>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у |
еш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стој |
понеко мора седети код њега да му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То |
нема. </p> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се о |
.. </p> <p>Нешто срамота а нешто и сами страх поче збуњивати Милоша...{S} Како да му каже да од |
p>Он се диже лагано, али га опет обујми страх... </p> <p>— Сједи, Милошу! — рече му Крушка благ |
очи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у ча |
ве! </p> <p>На сваком лицу беше извајан страх...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је |
p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{ |
пријатеља.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Ш |
S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда |
н се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци |
> <p>Али Лазар беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно |
ге речи, после оноликих мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залу |
заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачи |
ога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два |
овом и на својој постељи, да можемо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислим |
га, никога око њега, никога над њим сем страха...{S} Он му се једини натурио за пријатеља. </p> |
о су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад с |
ије у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слутио неки неср |
це Лазарево. </p> <p>Нешто врело, нешто страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гу |
е са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега обујми зла слутња.{S} Досад |
ко миче прстима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се |
и кад је гором бегао...{S} Сети се оних страхота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p |
стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је |
натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од сил |
емишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пр |
/p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни ок |
мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад је |
да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила |
ећих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, којих |
су како потера измиче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на |
спните ме! </p> <p>И пресече оком...{S} Страшан поглед сену испод седих веђа... </p> <p>Народ з |
p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То |
>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онд |
Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај се! — рече он. </p> <p>И док |
се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али с |
Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станков кад је онако збунио Мујагу...{S} |
!... </p> <p>И, стегнувши песницу, баци страшан поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко те |
ако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једн |
стао, онај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с |
на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту |
ићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрве |
осрамотише и обрукаше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није п |
уљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, |
е трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где до |
p> <p>И створи му се пред очима грозна, страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље си |
рова наједанпут љубомора, силна, бесна, страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато |
шта више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти |
apter" xml:id="SRP18963_C1.9"> <head>9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА</head> <p>Људи гледаху Алексу онако ра |
у зору дочекивала је нова запевка...{S} Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и оста |
преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао |
е погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи |
<p>И плану... </p> <p>И отвори се борба страшна, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци ју |
таће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, |
је бегунац и ништа више... </p> <p>Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. </p> |
м крову. </p> <p>Наједаред дуну олујина страшна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отвор |
уву... </p> <p>Пред зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од |
се копрцао, отимао — не помаже.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што |
ван и Лазар...{S} Пред очи му изиде она страшна ноћ кад је оца избавио...{S} Душа му се гадила |
p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Станка.{S} О |
p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер п |
сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он задр |
ожјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас заклео пред богом и |
и Луки, и Јакову, и Вожду!...{S} Ово је страшна сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, |
пати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедн |
лонио с пута!... </p> <p>И створи му се страшна слика пред очима:{S} Као он мртав...{S} Из глав |
Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина није му дала ниједног тренутк |
.{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође се |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински |
Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио д |
Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Мар |
доше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </p> <p>— Сад |
д? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили. |
/p> <p>А Крушка?... </p> <p>Крушка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио |
Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчи |
а је Станко дошао)...{S} Он се сети оне страшне ноћи кад је гором бегао...{S} Сети се оних стра |
Гледао је на отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, нем |
тром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На то |
{S} Много се крви одлило, ал̓ ране нису страшне.{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добр |
ter" xml:id="SRP18963_C2.13"> <head>13. СТРАШНИ СНОВИ </head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} У |
рине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков. </p> <p |
ти ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш |
х...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p>Ратници стајаху бледи и неми. |
S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p>Али рањени |
ахота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се боле |
јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете З |
трашно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> |
пио, она се страшна слика обнављала још страшније.{S} Онај крвожедни поглед Станков заронио му |
... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити |
за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше радосних вести.. |
</p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не беше рад |
јима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} П |
Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— |
лекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко му је гледао правце у |
танко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч у |
роз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као звер... </p> <p>У трену |
его од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини.. |
он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због |
... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар ме не познај |
у га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он |
шине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на ноге: </p> <p |
о свега још волео Јелицу, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све к |
ну. </p> <p>— Е сад је мој! — рече Иван страшним гласом. — Сад ми неће побећи. </p> <p>И пође.{ |
да макну... </p> <p>Станко га је гледао страшним погледом.{S} Причају да има гуја које те своји |
p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужност |
Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко |
p> <p>Станко притрча и придржа га...{S} Страшно је изгледало измучено лице Алексино... </p> <p> |
>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер |
емаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту с |
ваном и разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што |
<p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста т |
еља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што |
уши нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... |
на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> |
ead>15. ДВА ОЦА </head> <p>Милош се био страшно поплашио.{S} Онако страшна заповест Крушкина ни |
меја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са |
све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чин |
задиркивања!... </p> <p>Станку је било страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломит |
а пламен и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненас |
Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукан |
.. — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јест |
што заћутале.{S} Свима се слутало нешто страшно, неочекивано. </p> <p>И дође...{S} Логором прођ |
ну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Крушка пренуше и скочише. </p> |
споља га је затварао мандал... </p> <p>Страшно!...{S} Он се опет спусти на степенице... </p> < |
> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни онај малени око.. |
и и од своје рођене сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом бе |
а Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали о |
стити! </p> <p>И он осети мржњу, силну, страшну мржњу према Лазару...{S} Она беше велика.{S} Он |
слике пред очима његовим...{S} Видео је страшну слику својих запрепашћених родитеља, па онај на |
S} Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи |
да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по сто |
Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испре |
а га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну |
молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „Страшну молитву”; још страшнија је кад је поп Милоје чи |
подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! < |
и...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде... |
ј грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и врло високо.{S} Све до саме круне нема ниједне |
ако се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Ал |
p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа добро. |
н је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне... </p |
м, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! |
је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разговара с попом, а он не може да |
зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p> |
н готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претури |
осети како му се срж леди...{S} Скочи, стресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду |
е играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је |
а бих га прегорео!...{S} А они... ваљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог дад |
<p>Она се окрене и изиде из собе...{S} Стриц Младен сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку |
двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмоглавице с коња. </p> <p>— Добро је! — вели Дева. < |
нко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пренеражене своје ро |
је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не |
ио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освестише ове речи пуне прекора. </p> |
</p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. </p> <p>— Немој, ако бога знаш! — ј |
лести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди и нестаје је као с |
ксину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упи |
— рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати кајиш којим се опасивао, па ону сруготину мета |
у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Тур |
кољаваху са свију страна...{S} Ваздушна струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка.. |
; птичија се расцвркута; свежа ваздушна струја покрену лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз |
ми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ |
а из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља, и опет није |
ј; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је стр |
јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S} Око би јој гору за |
</p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук и затрепери над главама њ |
ше му гусле.{S} Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако с |
у, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Алексића куће! — |
<p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћ |
ућу, подгајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама свој |
> <p>Коњи и коњаници лежаху као обаљени стубови или изваљени пањеви. </p> <p>Јаук рањеника и вр |
сета свије око срца, почне га обузимати студ као да се змија свија... </p> <p>Заврзан развезао |
S} Небом се гањаху сиви облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p |
ове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад им |
, одваја се једна растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зо |
Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вранове месом напитам |
ало западу; вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани. |
ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколико корака назад; онда се маши паса, трж |
ла се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — |
издржљивошћу својом... </p> <p>Али кад ступи под кров који је дигла са својим покојним другом, |
ротре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> |
p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Милошу, пл |
/p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то т |
p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан |
ли хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} Он више не сме мислити о својим зелен |
јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој |
p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали од куће, па није ништа ни наредио; |
у снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заист |
Станко пређе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, ал |
Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... < |
Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. |
ренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: |
ш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то |
Прикрадао се све ближе и ближе...{S} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу б |
јединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали...{S} Смејали б |
е, па, више за себе, рече: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — |
су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што н |
еру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се стар |
једанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разгова |
>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да п |
е.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни |
</p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би и |
н. </p> <p>Из Девине приче видело се да су главни кривци Крушка и Маринко.{S} Међутим, Иван је |
нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога ш |
/p> <p>— Не знамо!{S} Ми смо мислили да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све |
лаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништ |
али и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше т |
Иван. </p> <p>— Знам доста.{S} Знам да су ми они душмани и да раде против мене; знам да си ми |
еним погледом. </p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече |
Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— Има ли их много? </p> <p>— К |
... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да су се добро опрљили... </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом и |
<p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само он могао закопа |
то!...{S} Изљубише се, изгрлише, као да су на једном срцу лежали. </p> <p>— Даће бог, ваљда, да |
. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упи |
p> <p>Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. </p> <p>— Па ви се баш окућили? </p |
p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осе |
ли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без др |
вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> < |
песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза |
и су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не |
арали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или копњи кукурузној. </p> <p>Станк |
гом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о н |
топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да |
зиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ |
о му је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше н |
висмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше! |
лио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{ |
ам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га |
, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па ка |
ка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих |
гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћ |
, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згод |
еш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова ради |
обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврзан! — викн |
ли смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} А и веселили смо се много за |
ве!...{S} Још ми је бог деце дао — нека су живи и здрави! — али он ми је одвојио!...{S} И он, о |
Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно |
х очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Дајте, наквасите какве крпе... </ |
> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђ |
се ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{ |
атору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к |
Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвн |
олико пушака начинише носила, на којима су Алексу носили.{S} Станко је ишао поред оца, гледећи |
но стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!...” Ни |
и могло купити мира души. </p> <p>Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он о |
час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да |
мишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре п |
ао да они нису знали да смо ми овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они |
Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, |
Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као староседелачку.{S} И деда и |
ацима.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима свој |
или су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, нег |
стина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде размишљати о себи. |
о да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не м |
робу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља кад озелене, а још лепша кад се позлате зл |
— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а ја и з |
а.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жрт |
и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је |
от!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих |
ашне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?. |
Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, пр |
>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алек |
о вољи.{S} Ни сенка зле слутње.{S} Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, |
победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Свештеник корачаше младићки |
тампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше |
о њихне „паметне” разговоре...{S} А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги пр |
намо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> <p>— Не знамо!{S} Ми с |
кугу куми!...{S} Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице |
ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и |
и чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево как |
шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, з |
овде, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </ |
мо џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...{S} Данас је скупљи један веп |
р су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђоше, па на врата из авлиј |
су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Ма |
ледено прожма им снагу. </p> <p>— А куд су отишли? — питаше Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одгов |
прилично, све неким странпутицама некуд су заобилазили...{S} Он се вољно покоравао. </p> <p>Нај |
ти, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече ништ |
ле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја |
а!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! |
p>И отвори се једна кланица...{S} Главе су одлетале као бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра |
и девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! |
о и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу.{S} Он |
ча, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, који стојаху неми и непомични, очек |
, миран као јагње. </p> <p>Него и књиге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу |
. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} Овде су рањеници.{S} Баба приђе носилима.{S} Ишла је погурен |
ле имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p |
рке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани дани кад се жељно очекивао |
... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се гласно... </p> <p>И ст |
с Јовом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене |
уму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвним |
без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом ом |
певале! — рече Алекса. — Јеси видео где су ме затворили? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се у |
сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други.{S} У сво |
</p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> |
да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш |
се диже врисак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су нава |
седе и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p |
и погледа ону двојицу: </p> <p>— Страже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави... |
ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за си |
опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало |
обро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p |
! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко |
<p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} |
оје су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их |
је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сар |
... </p> <p>Па се придиже на руке, које су дрхтале од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочиш |
нија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као да дође к себи, јер у |
орити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је д |
пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, дуго заједнички миловали.{S} Па како га је мил |
</p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те |
оје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p>Плуго |
кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико |
куће задружних породица.{S} Одликовале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним д |
у у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који |
Руке, којима се опирао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јур |
е бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Ма |
е, али му мисли беху растројене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Ли |
{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видет |
смока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - ниј |
и отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу!... </p> <p |
овати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купит |
главу од кише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} |
о доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај |
ци свакад има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и лок |
ела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} Од њих једва је назирала његову бел |
ље. </p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се |
шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> < |
ако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p>— Х |
је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S |
ло од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек и |
ем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула х |
а да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p |
да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скр |
.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, б |
танко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми д |
> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и од |
Симу? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, |
S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас остав |
а оног Ивана!...{S} Ја не знам, али ови су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?.. |
дају један другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> |
противи - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали за најсветију дужност да клањају и по вољи |
а?{S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшн |
. оно нису главни! — рече Станко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се т |
сти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро говорили промукло, очни им капци надувени, а о |
то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељ |
на и Маринка да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у ха |
е!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бит |
д оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само |
ше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са дрвећа, па се преко њих газило |
селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе о |
адни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа |
лази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су за |
се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове |
вен растовим брвнима, био је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих д |
ри лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји су задругари моји синови, а они нису лопови! — рече Але |
ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја |
— А, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку кој |
су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Прудовима, неки код Лешнице, а неки на Под |
ао да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>Он се диже на но |
ко поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне |
е му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, због неких |
ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, својом снагом, руши |
, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану цр |
оше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то б |
тао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седали више обичаја ради.{S} Нико од дана одласк |
е отрпети и свога родитеља. </p> <p>Али су се пазили.{S} Од милости зваху један другог „јараном |
им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог б |
оћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} |
што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима ј |
S} Прикривени иза једног жбуна, гледали су како потера измиче и како појединци страхују од свак |
с другим речи не прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвин |
гано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. |
јвећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврш |
е, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прела |
р се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко вре |
упали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се преми |
својим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби и |
<p>Попа се врати соври.{S} Разговарали су, али им се разговор отимао за Зеком и његовом дружин |
поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воден |
обанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била је |
унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не р |
е примао... </p> <p>Једне вечери седели су око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврз |
ка све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад о |
залогаја појео.{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесе |
рати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац |
рата, којима су натурене две вере, били су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило |
ако је жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиро |
у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичил |
S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам стајала с обојицом.{S} Онај је био з |
— Па, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам.. |
е народа и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом за |
це... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{ |
<p>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из мл |
ху један другог „јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, |
јер нису доведене до Саве. </p> <p>Били су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} |
охватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу |
лекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на разбојишту... </p> <p>Кад |
S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум па |
Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут п |
. </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више |
о боље.{S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су |
{S} Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички. </p> <p>Пазили се они, па им се и деца п |
} Равње је насељено доцније, а населили су га Босанци... </p> <p>Оно лежи на северном крају Мач |
стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се ра |
жила да му она не одмакне...{S} Гонили су се од ручанице до заранака, и ниједно одмаћи не може |
или не?...{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је |
у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ово је најгневније.{S} Јутрос је Лазар от |
тко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана |
н струк локвања из корена, запрепастили су се, јер је струк био дугачак осамнаест мушких педаља |
о их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станк |
и рече више за себе: </p> <p>— Дарнули су љуту гују испод камена!...{S} И сам би им ђаво опрос |
а пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викну |
Станко на ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хт |
и... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече |
муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осу |
амбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— |
о над Мишаром. </p> <p>Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p |
ху поред њега као сенке... </p> <p>Ишли су поприлично, све неким странпутицама некуд су заобила |
ека. </p> <p>И кренуше се. </p> <p>Ишли су журно.{S} Станко иђаше оборене главе поред Зеке.{S} |
ко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{ |
инама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да кажем: више се не може |
ти; и њени вивци као и њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништ |
сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који |
{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар о |
<p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p |
м ноге клизаху по раскаљеној земљи, они су опет журили... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у |
е прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: |
мао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да |
ног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видет |
а ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису прикривени! </p |
нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били су јарани и ја сам ста |
били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S |
<p>Војводе беху бледе као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићево |
ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То |
у. </p> <p>— А где је он? </p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су |
то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} Како?... </p> <p>Срце им зна, душа им з |
који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали његову причу недахнимице... </p> <p>И прође д |
тности и вештини Станковој. </p> <p>Они су волели Заврзана са окретности његове, па заволеше и |
нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — може се љу |
винче које је рад купити. </p> <p>Њихни су га погледи вређали.{S} Он леже да би их избегао... < |
о.{S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p> |
су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао вет |
} Он има притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, |
вове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беш |
звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом. |
мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену оком. </p> <p>— Он ни |
нко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку је лупало срце... < |
p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. </p> <p>— Каки курја |
дајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и |
села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу во |
е ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога к |
} Потражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. |
беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не б |
Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да ни |
иње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а гора |
/p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени...{S} |
гинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, |
гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу |
<p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли на Пру |
тале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самога рова |
а о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{S} А с |
би изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распознати лиц |
своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима...{S} |
му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да помисл |
. </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег р |
изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као |
Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Станко их п |
д, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда прекидали |
Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се св |
дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговар |
p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p |
<head>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? |
е!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја са |
ла и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начинише носил |
таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се |
па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити око три |
авача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не про |
ашном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} |
приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су му сијале од задовољства. </p> <p>— Реда је — рече о |
видео пред собом разљућена риса.{S} Очи су Станкове муњом палиле... </p> <p>Дан је све више осв |
p> <p>Он није видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је |
он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринк |
Данас је мој дан! — рече Станко, а очи су му севале од задовољства. — Само да ми би наћи још о |
лазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај |
јку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући |
х га лепо зубима заклао!... </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Право веле! — рече Ногић. — Кад |
им је једном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна в |
Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри ради |
S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов |
у...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла |
вних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака је њ |
d> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрави.{S |
ути куд које.{S} Паше су муку имале док су их примирили.{S} Ишли су сампас, безбрижно; нису се |
̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше |
га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о |
. јесте... — рече поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не |
S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио бе |
Ја сам био будала!...{S} А они.. право су имали!... </p> <p>— А!... — рече Маринко подсмевајућ |
— И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад |
е одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака н |
рим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало л |
</p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, пандури, наоруж |
бија је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па оп |
раже су јаке.{S} Не могу проћи, мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се... |
>— Док не набелаје... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини |
тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој |
p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо |
> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богата виноград |
али не од какве болести; Видело се како су године и брига строшиле некадању снагу, па сад веди |
е причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А |
залогаја, да не знаш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све ц |
..{S} Две стотине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви прокл |
е обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су ономе рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се |
пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... |
и мало коњиц па развуче... </p> <p>Лако су летели прсти његови по струнама...{S} И изви се звук |
ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали |
е готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа Заврза |
, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> |
ead>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, |
он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако |
> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар |
прљи кључалом водом.{S} Он осети колико су истините Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме |
акле, кад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом н |
го их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А то изд |
Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Са |
иној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отои |
ри све својим плаштом као губером, само су страже и војводе биле будне. </p> <p>Иванко беше на |
>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао св |
а тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p>И Јелица осе |
p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p |
а ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер с |
p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако нису п |
што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа |
били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... </p> <p>Румен на истоку освајаше |
ко се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише ко |
.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. |
што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Д |
вице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојицу: |
Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, као г |
олико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} За |
цепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!.. |
у што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелен |
ља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!. |
ћ и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри друг |
вој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити |
ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара да |
у, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас о |
атутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{ |
Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарс |
опали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки |
ао да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњ |
а бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп |
Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали клањати и метанисати. </p> <p>Влас |
еома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уран |
водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </ |
ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мен |
о неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доц |
аску њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пушио.. |
од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валовита |
?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињарије!. |
а што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њих н |
они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па п |
иког! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> < |
им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем попу. |
се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове |
ог.{S} Само није могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни кол |
Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми тр |
у, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих |
р су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} Нека сте благословени, децо моја!{S |
сећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко |
— шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{ |
ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... < |
ружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака |
ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше |
оже их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засав |
неко из прека... неки капетан.{S} А већ су се спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био з |
о да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Станко баци поглед на оно место |
(биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек в |
ћ настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S} Дева каже:{S} Кру |
з опроштаја окренуше сви леђа кући коју су до јуче поштовали. </p> </div> <div type="chapter" x |
паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја п |
борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уто |
васите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И он |
, али добар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алекс |
ао да са ветром збори... </p> <p>О њему су причали страшне приче.{S} Кажу да он има једну лађиц |
ајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван |
кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе |
и се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су сад?. |
је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и буљ |
нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кулинов |
днесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — А |
е бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p |
се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Че |
а ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?. |
е била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону песму: </p> <q |
. </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му н |
е вида!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је |
/p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још су мало поседели, па се Иван диже кући да се спреми и с |
apter" xml:id="SRP18963_C1.2"> <head>2. СУБАША </head> <p>Али право вели пословица: „Никад два |
е смеши. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па за |
— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лаза |
Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошљ |
укао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— |
/p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је |
мем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси н |
ишта!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што |
не, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, п |
бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. < |
. </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Ни |
та очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И о |
у је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Беогр |
Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Пр |
/p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасни |
чце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </ |
>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио т |
— рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а |
ли не беше Станко него Маринко. </p> <p>Субаша је био нешто замишљен кад му јавише да је ту Мар |
p> <p>И Маринко окрете причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које дру |
Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, попа викну. |
је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара. </p> <p>— |
} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> < |
зар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то ч |
, па данас — ето...{S} Ишао сам мало до субаше. </p> <p>— До субаше? — пресече га поп. </p> <p> |
<p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И |
оганио српско име.{S} Маринко се окрете субаши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у |
{S} Мислио је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, |
пробуди једног пандура, рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Панд |
а му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од сра |
има и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p>— Дође ли Маринко? </p> <p>— Доша |
али клањати и метанисати. </p> <p>Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији |
осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко пробуди једног п |
S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да |
.{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, |
а људи га гледе горе него оног пандура субашиног.{S} Његов Лазар се сасвим одбио од куће.{S} С |
твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> |
. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Пола |
е ствари.{S} Спомену кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Мило |
ла, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти |
био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњи стра |
Добро...{S} Само много слано. </p> <p>— Сува риба... али ништа... </p> <p>Алекса је јео. </p> < |
спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није |
да је барут закисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} |
на врху дрвета, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p> |
>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ев |
еш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — рече Заврзан и показа му на врху дрвета, па |
утра и вечери подизаху своје смежуране, суве руке к небу, молећи се. </p> <p>Али се небо затвор |
еше далеко.{S} Ишао је замишљен стазом; суве гранчице пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушт |
реп и пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— |
ела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и |
ути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у |
{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових |
дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже св |
осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити вла |
па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Ка |
се сроза низа зид...{S} Радости беше и сувише за њих. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
г сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S |
ужја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га ч |
е и сваки се предаде својим мислима.{S} Суво грање пуцало је под ногама њиховим.{S} Овде-онде з |
p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту. |
. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који га и не задржа, у |
аста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потрај |
шта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му ј |
</p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Наједаред Стан |
/p> <p>— Нисмо се ни свађали — рече поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта |
ати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
огао видети како ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља пот |
адоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...{S} И проплака старина росним сузама, заје |
пита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, само кад он није т |
ад се он ни с ким није парбио нити пред суд излазио. </p> <p>Крушка се подиже са дивана, па при |
а ракија, не да се доста пити, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Ив |
ано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— |
ила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Шт |
да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А побеже, брате, ја! |
моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђ |
им погледом... </p> <p>Лазар се предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропус |
љна, али зар се можемо борити с богом и судбином!... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те суз |
ју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, попо, али како да остане она |
се да је већ окован, и... засели па му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, |
оловину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> |
јем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!. |
се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapter" xml:id |
обијемо! — рече Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграја |
м судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију страна. </p> <p>— Зеко! — |
</p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково |
таде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> < |
је мислио да Ивану нема права више нико судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, поглед |
<p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p |
S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S} Онај |
е, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси |
крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онак |
подар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па се занесе.{S} Мисли га н |
/p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Станка кад је изиша |
p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћо! — викну Јова са доксата. — Ја |
. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и Иван. </p> <p> |
упи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је |
Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. |
Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочек |
И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Није |
алим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{ |
дне стране један, с друге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини. |
а Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, коју су насред села подигли. </p> <p>Не прође |
а гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита г |
опа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица крену |
са! — рече он. — Казао је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам. |
} Јесте!...{S} Знаш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— До |
цу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати ка |
еклињао и горе од себе да га не вуку по судовима, да се парби с њима...{S} Мира ради попуштао б |
не! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си пос |
д светом!...{S} И бог ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме п |
е може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А гр |
оја ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!... </p> <p>— А п |
бине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!.. |
м месту? — питаше Зека. — Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо и пребијамо |
p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног брата |
— Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо...{S} Опет се десила крађа... </p> |
да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ ње |
тоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окам |
... </p> <p>— Жене јаучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> < |
тегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних |
м жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— |
тиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зн |
главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је |
ар ја немам својијех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјад |
Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја осећам да ми је бог оп |
>Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. </p> <p>Старица је жмурила и дисала испрекидано |
привуче к себи, а она му паде на раме и сузама ороси срму на долами... </p> <p>Осетивши главу њ |
он прихвати руку старчеву, па је ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p> |
! </p> <p>Па га стаде љубити и поливати сузама. </p> <p>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — |
у земљу...{S} И проплака старина росним сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете |
!...{S} Нано!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смеж |
S} Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека |
, па је стаде љубити... </p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста ст |
гризе, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта уч |
тискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса очи, па приђе |
ом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној ру |
у. </p> <p>— Јуначки сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско мл |
чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опрости!...{S} Опрости!... |
што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Не |
га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле потоком.{S} |
рећи од силног јецања. </p> <p>Али кад сузе однеше бол, пошто одумину онај силни наступ, она с |
и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!.. |
сад, кад га види онако пресавијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... с |
старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе још кад је видела жива створа да пређе праг. </p> |
притрча руци... </p> <p>Алекси су лиле сузе потоком...{S} Љубили су се као на свадби, а не на |
под на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као крупне |
што рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе саставише му се испод браде и кануше на дрхтаву ру |
<p>Њих двоје остадоше сами.{S} Круни се сузе слеваху, па се састајаху под грлом... </p> <p>— Шт |
</p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам ж |
оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — викао је гласно. — За |
а је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад |
само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој бабо!...{S} Јадна моја мајко! |
, како је прошао? </p> <p>Лазара полише сузе. </p> <p>Станко се насмеја неким дивљим смехом.{S} |
м благословена!... </p> <p>Па је полише сузе...{S} Кад поче јецати, Станку се даде на жао...{S} |
Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајка, повуче своме детету. < |
умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар |
агослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје сме |
страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, |
да приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми мајку!...{S} |
а! </p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје ве |
> <p>Па поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p> |
више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам |
ћак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим старим друго |
му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — рече Ла |
} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгуш |
> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли сузе, проли их као дете. </p> <p>— Станко!...{S} Дете м |
</p> <p>Говорила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очиј |
ам... не ваља се!...{S} Па поче брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека м |
и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе з |
да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — |
мо?... </p> <p>Па га гледаше оком пуним сузе и сјаја. </p> <p>— Братство примам, али освета је |
као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га свој |
о?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пли |
аплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S |
и поп и кмет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала |
шкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S |
ебе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе бла |
страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p> |
м ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше |
<p>И опет обоје сагоше главу... </p> <p>Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гле |
пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не говорим!... |
а хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како пла |
че брисати сузе... </p> <p>— Не ваља се сузом испраћати!{S} Нека му бог да живота и здравља...{ |
ак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје |
урене крај огњишта, две седе главе како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, |
гледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. < |
е крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љу |
Али немој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти каж |
аки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или велики гуњ „ресаник”.{S} Н |
Срца су лупала од саме помисли на скори сукоб. </p> <p>Први, други ли дан по Пантелину-дне стиж |
и, насмејани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобља |
била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су |
шару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И потегоше један на другог кубу |
ице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, он ме мрзи...{S} Оно, и ј |
/p> <p>Разговор се водио о ратовању и о сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То ј |
ко пријатељ колико ја!...{S} Али ако се сукобимо... </p> <p>И њему сину једна мисао кроз главу. |
Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па су искалили срца... </p> <p>Па стаде ра |
је свега 15.000 с коњицом.{S} Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 људи. |
а...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> <p>Сукоби се с Луком...{S} И по |
из Рогаче и још многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама б |
рчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле |
ша са својим пандурима. </p> <p>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна. |
ају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план |
ија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван! |
p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну пре |
реба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p> |
ће им ништа помоћи они дрљави поп, него Суљо, или, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се он |
.{S} Али није могао ништа сазнати...{S} Сумњао је на поп-Милоја, али није био сигуран... </p> < |
удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу и |
– Две стотине дуката!...{S} Их!...{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и |
попа се окрете Ивану. </p> <p>— На кога сумњаш? — запита га.{S} Иван опет ником пониче. </p> <p |
јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кме |
Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па |
ар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо |
се с места на место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако |
разговарао.{S} Разговор им беше страшно суморан. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо бо |
ела.{S} Они мали кућерци стојаху некако суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала.. |
им ножем.{S} Он опали и на њега, а онај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али |
на.{S} Ниједан облачак не сакри сјајног сунашца.{S} Светло, велико, пусти оно своје сјајне зрак |
дајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче не |
ше све руменија, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зеле |
се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јо |
е, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на |
... </p> <p>И док се још младеж љутила, сунце се журило своме смирају.{S} Сенке дрвећа беху огр |
Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. |
ао.{S} Нити је осећао глади ни жеђи.{S} Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, |
... </p> <p>Дан је све више освајао.{S} Сунце је пробијало кроз густо лишће и већ се осећала то |
главе поред Зеке.{S} Дан је био леп.{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости |
— Побратиме!...{S} Облаци се навлаче на сунце, али зраци и кроз облак пробијају.{S} Док је Срби |
прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њ |
ичицама, које песмом својом поздрављаше сунце...{S} Ваздух благ, а свеж, надимао му је груди. < |
рана чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном ле |
ла се запевка и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плашт |
ве руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси. |
апу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његови светли зраци |
оспод гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div type="chapte |
извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи о |
/p> <p>— Видиш, газда Крушко, како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, |
срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обасјаше... |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сунце је пекло и кроз густо лишће.{S} Плавило небесно г |
у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало западу.{S} Врућина је |
онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу. |
и између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S} Око његове главе зузук |
лук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајно и румено.{S} Заврзан ски |
ама, и она наређује и заповеда. </p> <p>Сунце је нагињало западу; вечерњи поветарац је помало с |
опет пушци није дала издушити. </p> <p>Сунце се већ спусти на заранке.{S} Зека се само погледа |
ди и нестаје је као снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, |
Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно... </p> <p>Онда дође мал |
{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана зрака пала му на руку и он је осећао како пече, |
о.{S} Кроз свеже зелено лишће пробијаху сунчани зраци; славуј се натпевао са другим птичицама, |
е врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дев |
ушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут м |
и се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу о |
отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин...{S} Па га гледе |
ели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Симо, — рече кмет Јов |
вде-онде по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудим |
ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p> |
Пођоше...{S} Кроз густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и |
ила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим...{S} Срце му залупа од бола. </p> <p>— Баш см |
ци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви |
!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздир |
ре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш...{S} Затво |
у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дивана... </p> <p>Крушка му притрча.{S} Прих |
рише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од |
оредо с њим његови стари другови, Зека, Суреп, Крајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвику |
њим јуре Зека, Заврзан, Јован, Јовица, Суреп, и сви... „Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да пра |
Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди да стану.{S} Онда зовну Деву на страну, |
есто; али зато око њега беху:{S} Ногић, Суреп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле с |
старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се вр |
екну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и.. |
ти рисови скочише голаћи на бедем...{S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. < |
нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— |
еп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може заустав |
ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збе |
. </p> <p>Обредише се неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> |
бро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђаво кожу де |
су.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а З |
усти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Д |
е!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све стране, заповедајући и помажући.{ |
азговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— |
сам!... </p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... |
је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p |
<p>И заиста, на капији се појавише:{S} Суреп, Заврзан, Јован и Јовица. </p> <p>— Добро вече! — |
епа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети |
е, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> < |
Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>За |
ред свију. </p> <p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја! |
во га! — виче Заврзан. — Знао сам ја да Суреп мене мора наћи! </p> <p>— Добро ми дошли! — рече |
>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вред |
боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p |
вати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </p> <p> |
<p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим с |
улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се с |
рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Станко...{S} Зека...{S} Јован и |
<p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, бако, овамо!{S} |
Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — |
<p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— |
је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци п |
> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Ста |
се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И |
и мегдан!... </p> <p>— Право је! — рече Суреп. </p> <p>— Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. |
е ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ногић — воденица је |
танку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико |
е л̓ привезено? </p> <p>— Јесте! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!.. |
— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S |
p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. </p> <p>— Вала, и право је!. |
!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до Стараче, Суреп заповеди д |
Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> |
/p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше |
ров!... </p> <p>— Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов |
му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове суве усне... |
Станко. </p> <p>— Да им судимо! — рече Суреп. </p> <p>— Да им судимо! — заграјаше са свију стр |
е одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да г |
га свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Јесу ли |
ита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много |
уде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу |
ја мислим да би се могао вратити — рече Суреп. </p> <p>— Па да се разговоримо са војводом! — ре |
трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гра |
мађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главо |
и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад испр |
се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу |
Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад једнога |
Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврзан и Суреп стали и раширили руке као да би неког хтели загрл |
Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Завр |
воје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш н |
се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он се решио да их извида по |
</p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а реч |
војим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренову Греду |
по њему да ништа не слуша!...{S} А како Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Д |
вица из Клења, Илија Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За р |
помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Ст |
... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбља |
тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, |
а чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. |
ви пренуше. </p> <p>— Заврзане! — јекну Суреп. </p> <p>Али се нико не одазва... </p> <p>Наједар |
<p>Већ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побр |
зи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све |
емојте ме мучити...{S} Изгорех! </p> <p>Суреп ништа не одговори, али му више не даде. </p> <p>З |
згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, порону |
у нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд |
овање, зар немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја б |
спусте, па онда поиска воде... </p> <p>Суреп му даде, али само један гутљај. </p> <p>— Немојте |
У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алекс |
баци преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к |
о наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диже: </p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— |
ва се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{S} Суреп је мет |
<p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суреп се маши паса и иза силаја извуче велики колут вош |
а рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврз |
ће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осо |
о да му носимо од злата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ з |
ло!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Или је морао бити |
а.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукне |
Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} |
Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p |
ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p>Јелица опет изиде.{S} Не потраја дуго, |
не? — пита Латковић. </p> <p>— Погледам Сурепа!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!.. |
ви, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — |
е да ми падне ништа на памет!...{S} Ево Сурепа, нека прича! — рече он. </p> <p>А смех се захори |
</p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти с |
Станко дахну душом.{S} Погледа захвално Сурепа, па више за се рече: </p> <p>— Да бар могу мирно |
ако Суреп?{S} Ето, он слуша све, је л̓, Сурепе? </p> <p>— Дева готово има право!...{S} Много ми |
принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се посао |
око себе. — Ала је згодан!...{S} Види, Сурепе!... </p> <p>Суреп се одвојио од дружине, сео на |
...{S} Али, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћела |
ти.{S} Затим Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p> |
и умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говор |
</p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пожури, Сурепе!...{S} Их, ала је ово окршај!... </p> <p>И заист |
е, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а |
!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурн |
е ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Ил |
у ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћ |
ремни смо! </p> <p>— Полази!{S} Збогом, Сурепе, Ногићу, Станко, Зеко...{S} Збогом!... </p> <p>— |
обра, да их бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога |
оз живе зидове. </p> <p>— Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка |
, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— |
и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му с |
ина како долази од Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p |
длан, она већ беше на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд |
Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са |
>А кад забеле зора, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— |
н пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га |
ане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} |
у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p> |
изиде.{S} Не потраја дуго, врати се са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— И |
ка изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!. |
о као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако |
ружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепом...{S} Дан већ освојио... </p> <p>Наједаред прип |
али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин про |
ку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стреп |
ала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја |
а је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост р |
есеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облаци више се и не дизаху с неба; дрва оголела, ј |
ше пријатан но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, |
кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима кнез. </p> <p>— Пијете ли? </p> <p>— Па.. |
ојим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агино |
>Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младо |
.. </p> <p>Бог да га прости!... </p> <p>Суседи почеше долазити и стадоше спремати да окупају по |
<p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Залуд их задржаваху, ниједа |
им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се |
тарије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; молио би и пре |
влија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. </p> <p>Да |
мисао беше Лазар... </p> <p>— Можда се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао ра |
да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... </p> <p>Срце му страховито залупа.{S} Њега о |
а у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо с |
м, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. |
xml:id="SRP18963_C2.16"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и |
.. </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита |
е...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. </p |
</p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — |
да неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> |
огом браћо... осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — д |
пало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринковићем.{S} Како га смотри, Ма |
живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја |
о онако кракат и лак, једва га је могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што жури |
јурну као кобац.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </ |
<p>Вече се спуштало лагано као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па |
је мало више и звераше по оном вечерњем сутону...{S} Нигде никог...{S} Он дахну душом, диже се |
и разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... и |
вио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Греду да вас обиђе... </p> <p> |
о то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. |
че ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се в |
ш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!.. |
p> <p>— Нека се набави које јагње...{S} Сутра су Петрове покладе — рече он. </p> <p>— Видиш, а |
.{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и новака! </p> <p>Јаков и Мил |
— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јесам...{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће удар |
уд ви? </p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — |
а смешкајући се. </p> <p>— Онда добро — сутра! — рече Алекса. </p> <p>Станко виде њихове поглед |
е. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све ш |
уљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зором... </p> <p>— Којекуде... иди, одмори се... |
стани на пут! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а |
— До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>С |
ја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> <p>— Да се вратим |
Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо |
пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама |
ивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и ње |
рано вечерају, рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа н |
ад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p> <p>— Добро ми дошао свакад. </p> |
се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... </p> <p |
слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </ |
..{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја |
пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће |
.{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} |
ишта ову радост не помути!...{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој |
својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те пре |
риљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, прекосутра, до мога издисаја — он је мој!...{S} |
ирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези.. |
рече Јова и пође вратима. </p> <p>— Али сутра не играј се главом... </p> <p>— Добро... </p> <p> |
p>— Вала, и право је!...{S} Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!.. |
. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — ре |
! — рече Суреп. </p> <p>— Нека стоји до сутра!...{S} Не видим!...{S} Али нека се склоне људи, д |
ренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв ил |
p>— Ништа.{S} Рече ми само да се колико сутра одречем кметовања. </p> <p>— Да се одречеш?! </p> |
Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите.{S} Има |
празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда добро |
м наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу кој |
>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. </p> |
...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за |
о они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Так |
— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, |
не стиже Јаков Ненадовић с Ваљевцима, а сутрадан по доласку његовом стиже Милош Обреновић с Руд |
равља дао!... </p> <p>— Је л̓ било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те |
<p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао з |
нареди Сими да село сазове... </p> <p>И сутрадан окупише се старине код суднице. </p> <p>— Браћ |
63_C3.14"> <head>14. НАЈЕЗДА </head> <p>Сутрадан освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз дру |
гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </div> <div type="chapter" xml |
жно као да је богомољу сазидао. </p> <p>Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седе |
ко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упи |
ила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прелазио је пут...{S} |
уди се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скор |
елагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже |
p>Осећао је глад и жеђ...{S} Грло му се сушило...{S} Али он беше још свестан, још силан и бесан |
еж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајду |
ака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре сам |
есму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> |
’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да |
; зар не осећате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем г |
узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако доста наживео, али му је жао оне његов |
најпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зло |
дрост, наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су |
браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од рад |
лушај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча! |
ати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет |
нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу |
кво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што |
е!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасићу грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти реч |
најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су т |
до грма!...{S} И ја да не плачем!...{S} Та искапаћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S |
и букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељ |
посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А Стојан?...{S} А Сим |
зан. — Зар да не осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само узди |
p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизг |
оли; образи румене, а он и не зна...{S} Та, само срце лупа и гурка га напред... к њему!... </p> |
сетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p |
кућани, све беше живље и веселије...{S} Та, ето, опет настадоше стари дани, дани среће и разгов |
је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још јуче је веровао да је Лазар најпоштенији човек п |
слушао двојнице, па му се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сла |
реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та, да му је само да дахне свежа ваздуха, да дахне слоб |
поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето |
. </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристат |
растока, која се зове Студена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту |
часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се |
, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само |
. </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} |
лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била к |
раћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S |
Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и |
а галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!...{S} Кад се Ту |
.. </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... </p> <p>И опет с |
о?... </p> <p>Лазару се насмеши брк.{S} Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како |
виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— |
. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је лепо својим р |
ести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове пусте дубраве!{S} Нису |
тлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, к |
т или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга |
!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Гос |
p> <p>— Еј... сузе!... — јецао је он. — Та престаните!...{S} Доста сте капале!...{S} Станите, д |
еја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби образ — њему је свеједно!... |
ш!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је |
ора нам је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре |
ого, нека се прореде мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају |
...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар |
д нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> |
. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан, па га докопа по сре |
је право да се смирим мало... </p> <p>— Та оно... — рекоше неки — право је; али није то баш так |
кивао...{S} Али нигде никога. </p> <p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете д |
— Доста је било! — рече Зека. </p> <p>— Та оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што ост |
имо!...{S} Сима најзад стаде. </p> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... |
Пиј! </p> <p>— Нека, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А |
товање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да би други могао пригрл |
евојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече |
али оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!... |
знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више с |
ртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи де |
е главом и процеди кроз зубе: </p> <p>— Та... добро је... </p> <p>— Нада ли се гостима?...{S} С |
с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p |
ошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша |
ка подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим |
том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива слика, као да га је мамила к себи, као д |
трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху п |
астак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та |
за врат и стеже...{S} Он осети како га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањај |
оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше ку |
не од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац учини пос |
аш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Ба |
Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, н |
х причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу |
/p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пута су догон |
а то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — гово |
ше грозну мржњу...{S} Он не зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима к |
е да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </ |
мађаше никаква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока ун |
> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, је |
се сусрео, па погинуо! — помисли.{S} И та страшна мисао раздера му срце као крпу беза.{S} Он з |
... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, |
а љуљка од њега не остане!... </p> <p>И та га мржња поче преображавати.{S} Он је осећао како по |
је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{ |
А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та га мисао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен |
ке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао поста врхунац његових жела.{S} Све друго беше |
те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као |
p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, |
Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, |
рца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гла |
ао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станко отвори очи и погле |
опајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било |
, он пушком коље! — рече Суреп. </p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би |
уо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!...{S} Говори, не онемио!...{S} Видиш как |
е навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као д |
адови!... </p> <p>И онда стаде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду. |
и.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш |
ђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да вам јави |
p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. |
ињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те |
{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, т |
ијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван |
> <p>— Овдје нејма!...{S} Ако нијесу на тавану... </p> <p>— Потражи на тавану. </p> <p>Донеше с |
оћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени...{S} Он је осећао пусто |
ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајан |
гао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, |
да их понесе...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, п |
о сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је од друге младежи!.. |
>Звао се Суља.{S} Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио |
Журио је по жељи Крушкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, |
у је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... </p> <p>И кажу људи да не може срце потегли |
лавом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим пандурима. |
идоше са седла и запојише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{ |
лер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бо |
Окрете се и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти |
два се Лазар освести и познаде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... < |
/p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека |
се од дружине. </p> <p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахиј |
ко данас не говори један научар како је тада говорио ратар.{S} Полуписмени попа постаде диплома |
град и науме завладати Србијом, која се тада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци пр |
; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Браду је пуштао и дуван „палио” с |
} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са |
андур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог |
може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно ср |
} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, т |
отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари познани |
о оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спасавај |
еднички миловали.{S} Па како га је мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— |
} Радовао се њиховој несрећи — јер само тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те син |
p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поз |
ине Србинове, беху груди ваше; крв коју тада пролисте и данас је благодет Србину...{S} Залисте, |
S} И ракија и јабуковача мачванска беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{ |
разговор се отеже до ручанице. </p> <p>Тада се постави совра.{S} Попа и Јова дигоше се дома. < |
оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то |
дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило не |
ије могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} |
о хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и |
но заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се |
а изгуби.{S} А ко једанпут душу изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могл |
ешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је |
.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Так |
своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, |
много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загрли мајке ни сеје |
постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на натре |
ти ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као з |
им ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div |
.. не може!...{S} Никако не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, та |
ачинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" |
} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} |
S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була |
имати бољег друга.{S} А од јуче?...{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком ис |
лушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се о |
И баци један оштар поглед на све...{S} Тај поглед је много говорио.{S} Говорио је више од напе |
је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу |
<p>Њему сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле |
је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Тај брат не одступа лако, само ако је нањушио какву тај |
на честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села.{S |
је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор годио души.{S} Он се подними на лакат и |
p> <p>Па се грохотом насмеја. </p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> |
} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} Насред Дрине он опип |
е кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... </p> <p>Дођоше кући.{S} Алекса је ишао на |
ра.{S} Деве беше нестало. </p> <p>— Ала тај бежи од барута, као горско зверче!... — насмеја се |
завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост коју осећа радник |
не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог греха...{S} Да му ј |
другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса кострешила... </p> <p>Војво |
спомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична п |
прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хт |
рзан лепо оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си м |
> <p>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на |
запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет |
.{S} Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати о |
чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — |
дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа с |
<p>Једва га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано звера |
— јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку на гу |
рчин оца његова... </p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао |
— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p |
друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Т |
селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Б |
И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је друг, пријатељ, да је прави |
смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хлад |
— Ко?...{S} Војвода Лука?...{S} Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину зап |
..{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла о |
бало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао |
о. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чи |
урци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Не |
у је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се |
се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он опет мирно одговори: </p> <p>— Нисам. |
тиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај огњиш |
<p>— Војко и Петроније!...{S} А... они тај посао знају!... </p> <p>— Алал им вера! </p> <p>Нас |
оме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— |
егао, да се може...{S} Овда-онда наруши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком н |
о ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p>— Лаз |
ра-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p |
p> <p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као ош |
пети неправду... </p> <p>Попа је слушао тај разговор међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чује |
као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А ш |
опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усам |
ка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао манд |
пи дарове...{S} Не знаш како је наручит тај Иванко...{S} Ама као кремен...{S} Поуздан, сигуран |
p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче к |
ро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станк |
.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и при |
.. </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком и |
{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: </p |
по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш при |
али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{ |
још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, ба |
S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови обас |
ад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас з |
Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је |
на...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, |
леменитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из моч |
ен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица скочи |
ропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И наста |
</p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упр |
о је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> < |
е добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко |
очи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халака |
Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући д |
p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као пе |
одмах сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер нем |
њаци заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика бор |
И ороз на његовој пушки кврцну. </p> <p>Тај нејаки звук ороза јекну страшно.{S} И Маринко и Кру |
и од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве за |
<p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је само о |
могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он да сам л |
: дубок и таван, и неодређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и пам |
ној зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се |
ховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по опало |
се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим п |
друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је он |
> <p>— Сад... сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!. |
.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута |
.{S} А сад мир!... </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув лис |
си за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш |
отребе.{S} Сад сваки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се |
пут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цак |
беху на својим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава и |
> <p>Од галаме поста жагор, а од жагора тајац.{S} Све се предаде очекивању и својим мислима. </ |
ика... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, |
димо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац.{S} Зека рече: </p> <p>— Зар ни зрна немамо? </p> |
ти — рече он Станку. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спот |
смрт над главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. |
ас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути су пролазили као вечност.{S} Станку |
му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из суднице изидоше попа Милоје, кмет Јова и И |
у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође дос |
. </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као д |
<p>Станко пружи пушку... </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајду |
го окамени се на месту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести.. |
пребаци руку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цв |
<p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као дом |
хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... |
p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Крушка осети као да га неко |
рати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који т |
Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> < |
због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају |
ети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... |
одступа лако, само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би г |
о!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте, тајо! — одговори снаха. </p> <p>Старац се придиже са св |
м сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може по |
ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њег |
те се Алекси, па рече: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p |
свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима |
} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже напоље. </p> |
ом прикују за место на којем стојиш.{S} Такав је био поглед Станков. </p> <p>Лазару изиде све н |
аше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и |
као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </p> <p>Он беше, може се рећи, више пријатан но |
споде!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су и опет пуцале, звезде су и |
уги закопати? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— |
страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Ста |
и пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја са |
није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. </p> <milestone unit="subSection" |
здржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег |
ка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} |
иње главу и постаје зловољан... </p> <p>Таква је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је |
е кровином или кором од дрвета. </p> <p>Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све |
.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и о |
азвеселила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти |
Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све т |
два добра!” Живот је био одиста леп.{S} Таквим би се животом дало живети и два века, али се ваз |
ни нису лопови! — рече Алекса и погледа таквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p> |
, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се ко |
и... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смемо |
!... </p> <p>— Не брини!...{S} Има их и таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S |
да у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесе |
о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте |
{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе |
Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} З |
ој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке куће... може наћи н |
аред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамб |
ће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно |
ва реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он памета |
> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на праг. < |
ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборит |
овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао |
ка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... би |
ку пољубио небројено пута, али ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Н |
гробове!... </p> <p>Онда приђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. |
читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? |
. </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене, јер ветри |
Јелицу за Лазара. </p> <p>Крунију нешто такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p> |
— Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам |
} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} Она само може моја бити!... </p> |
То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. |
ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и |
анас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на пр |
Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и ја желео наплатити своју вересију. </p> <p>— |
ли она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним немаром да се не може ни маћ |
ан глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онд |
<p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био једа |
но рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има сво |
е је Лазар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд |
крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених... </p> <p>Беше ско |
а поћи добрим путем.{S} Као мачка миша, тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али м |
и ли гледао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба |
и сам мислим да је истина! </p> <p>— Е, тако, видиш! — насмеје се Крушка. — А сад иди с Лазаром |
еније изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; н |
Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Зб |
на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих...{S} Наједаред пуче пиштољ. |
и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право вели!... — привикаше голаћи. |
; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!. |
нам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па |
>— Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детеш |
по смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати се светињи.{S} Ја немам н |
стио, али он гине за своје!...” Богами, тако воли Лазара као да му је на срцу лежао. </p> <p>Ни |
у кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дет |
ди надимаху.{S} Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буд |
да ништа више.{S} Ја рекох да се смуши, тако ме нападе... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то ни |
заклињу се и сто први пут. </p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе то |
p>— Смеш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више |
ару се подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се |
</p> <p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с нат |
ли дани...{S} Као зликовац свој злочин, тако је Станко крио своју љубав.{S} Није пуштао ни зрач |
атраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу |
у девојку? </p> <p>— Ја га нисам питао, тако ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p |
смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих.{S} О |
ице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку |
} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вр |
га новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се окрете Ивану.{S} Овај пре |
јадни мозак, као да га је неко стињио, тако га је болео.{S} Ни сам није знао како је до куће д |
се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... < |
трану, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: </p> |
у проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он узд |
пролазећи поред Ивана, погледа га мрко, тако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме до |
ица тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Ста |
и звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... |
тка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> </di |
су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </p> <p |
бега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — |
чима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. |
агано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> <p>— Ко |
Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. </p> <p>Об |
ини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! — рече, па се опет спусти на диван... </p |
харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у гро |
че Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што |
ан, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана |
сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе н |
Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, |
једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше |
о он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... |
/p> <p>— Не сагињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене |
ике који болују од „оне” (падавице).{S} Тако једаред доведоше му једнога из Банова Поља.{S} Вез |
из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце |
та, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p>Разданило се.{S} Суреп је журио на све ст |
е посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, с |
оја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Кру |
чистите!... </p> <p>— Право вели!...{S} Тако је!... — повикаше са свију страна. </p> <p>И латиш |
рипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми |
се њетко завади, па да ја мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се |
стиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горел |
волим због Сурепа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као |
оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p> |
уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била!...{S} Добро је!...{S} Дај ону сирочад |
ана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Су |
аци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он |
{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде |
{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе.{S} Од неколико дана о |
сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у |
ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби м |
гу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и тв |
им и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако је и мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све |
са себе, па спаваш сербез!...{S} Је л̓ тако, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ват |
То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буд |
ик! — загрме Станко, а очи му сенуше. — Тако мора проћи сваки онај који води некрст на крст!{S} |
е! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје |
као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или |
обар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Онда добро!{S} Али ви з |
гатство — бољи си од њега!... </p> <p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — |
од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — |
е овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући |
у ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Иванко право вели! — вичу Јован и Јовица |
не скинем зулум са света?... </p> <p>— Тако је, попо! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Ја |
а па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А после — настави Ноги |
у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелиц |
рке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, |
га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? |
ти у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. </p> <p>А Маринко додаде: |
ао два ока да може видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— |
Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене по |
ао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!. |
нерази.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му |
о... невоља га свему научила. </p> <p>— Тако је! — рекоше Јован и Јовица. </p> <p>— Добро, онда |
> <p>И опет погледа по свима. </p> <p>— Тако је! — рече неколицина, а неки се још предомишљаху. |
ко је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја б |
чи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> <p>— Тако, Срећко. </p> <p>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева |
и се повукоше да се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се |
>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — рече Станко, па је загрли. — Смеј м |
аков. — Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буд |
— рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су ме звали откад знам за се — рече он и погледа З |
тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаш |
— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да |
дати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече |
мчу, па му је натаче на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед |
Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> <p>Маринко приђе п |
се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили ј |
<p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да |
рата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети |
рци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, |
орио, одговори онако насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврз |
старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си |
ћи као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај |
гађају, дочека га с прекором: </p> <p>— Тако свакад!{S} Никад ниси дошао кући као друга, срећна |
>Али му проструја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} |
Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. |
>— Па зар је њему име Клемпо? </p> <p>— Тако га мати од милоште прозвала — рече Заврзан. </p> < |
мрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p> <p>— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> < |
Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка |
свети, тај се не посвети!...” </p> <p>— Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — наста |
и је зло”, а друга: „Мени је још горе!” тако и Алекса.{S} Он је веровао да се Станко намучио, а |
/p> <p>Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошков |
/p> <p>Да кажем још: и он је знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беш |
чин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планове; о њи |
не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити |
е могао паметовати зашто су они на њега тако мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод |
е и старојко, Јова Јуришић...{S} И њега тако исто дочекаше... </p> <p>Заседоше за совру пред ку |
ана.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p> |
нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> < |
апуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко ј |
пет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да в |
— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ја тако мислим.{S} И ја се с њима добро познајем. </p> <p> |
— ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се |
од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} Око му је муњом |
е његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... </p> <p>И Станко севну оком.{S} И Катић, |
у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше забо |
расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, даде му |
на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. </p> <p>И н |
S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу |
!{S} Нагна их јача сила... </p> <p>— Па тако је исто и код мене...{S} Да сам могао мирно лежати |
али се још више зачуди кад виде и кмета тако исто бледа, где се враћа из кованлука. </p> <p>— С |
зару.{S} Је л̓? </p> <p>— Ја сам доиста тако мислио. </p> <p>— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме |
душом као да је једна... </p> <p>Ништа тако не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада не |
душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав м |
це, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, |
деца расту!... </p> <p>— Ваљда је и бог тако рекао... </p> <p>— Рекао је, рекао... </p> <p>Још |
} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да |
— И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве |
е знао да га тако зову, и сам се каткад тако називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} |
о сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попити гутљај ракије!...{S} Бар |
аменици погибе јуначки Синђелић, погибе тако јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро па |
оложен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сус |
} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Т |
Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака ш |
добро и наша љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Тур |
заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Але |
ј кући свака његова реч светиња — па је тако и било.{S} Једном речи: прави домаћин свога времен |
: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш |
срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа к |
самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на оном пуном грлу девојачком... </p> |
! — рече он одсудно. </p> <p>— Да ми је тако нешто! — рече Крушка. — Да ми је да се њетко завад |
<p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу |
</p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може на ино, не |
у усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што |
ез твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио ка |
несрећа! — рече Јаков. </p> <p>— Ако је тако, ја склањам моје људе! — рече Милош оштро. </p> <p |
добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И с |
копа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубоко!” </p> <p>Ништа лепше не карактерише нашу љ |
ле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што ј |
.. </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жао ми га је као рођеног |
p> <p>И био је тако миран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p |
спремали да беже натраг...{S} Страх је тако био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад |
у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </ |
био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! |
ој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и |
ко!...{S} Сине!... </p> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— |
оји беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> |
p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. |
ш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </ |
} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа н |
/p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета |
ивци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се п |
... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкч |
отац му помреше као кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Ба |
знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, А |
. РАВЊЕ </head> <p>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Рав |
м те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете |
де чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p> <p>Алекса са |
А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви у |
} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој |
и ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти заб |
чи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} Можеш испред њега однети |
тојићевић распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> < |
и ветра... </p> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од |
а реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може |
издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко добио надимак од неког Ц |
његова отимала од забуне, али она беше тако замршена и преплетена, тако пригњечена оним леним |
Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско |
>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше се |
борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузети; ако би се б |
оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. |
анојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игр |
: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сирома |
а грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно један друго |
ору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто тур |
дне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му н |
Тако је!...{S} Тако је!... </p> <p>— И тако је! — настави опет попа, скочивши на ноге, а око м |
а скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, сад видиш — настави попа разговор који им Лазар б |
ку”, „врежу несрећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу д |
Заврзан и Станојло Суреп из Глоговца и тако даље, и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, |
<p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи имао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људ |
> <p>Али рањеници поспаше тако слатко и тако мирно као да им све по кући пева од задовољства... |
м „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изг |
ка, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као |
његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка ј |
порађа!... — рече једна жена. </p> <p>И тако је ишло.{S} Јаук и запевка проламаху небеса.{S} Је |
крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако било.{S} Али није тако. </p> <p>— Тако је. </p> <p |
искује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S} Овда-онда наруши та |
- веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви тако? </p> <p>— Велимо!... велимо!... </p> <p>— Е, добр |
ростити ове пусте дубраве!{S} Нису људи тако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини ос |
што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p |
ти!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли тако?... </p> <p>— Тако је! — рече Суреп. </p> <p>— А п |
вањем; Јелица је гледала испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на че |
прозборише.{S} Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад к |
Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако ми је некако око срца као да неког сарањујем! </p> |
арче сланине.{S} Али су је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. |
<p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насме |
на никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" |
иди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. </p> <p>Суреп се диж |
именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је знао да га та |
спрема... </p> <p>Смештени и осигурани тако, они задовољно погледаху на дело руку својих. </p> |
<p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а она, сир |
силом својом заплаше!...{S} Свакад они тако!{S} Мишар...{S} Лозница...{S} Али беже!...{S} Прав |
оштовао као оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Ш |
бога ни од неба!... </p> <p>— Не говори тако, побратиме! — махну руком Зека. </p> <p>— Не бих, |
се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> < |
бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само обор |
и да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто срамо |
морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв |
што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, попо.. |
ли, полудећу!...{S} И немој ме гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе једино |
једити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам |
едина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном |
акашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </p> <p>— Симо |
очне копати.{S} Али се наједаред спусти тако густа магла да он није видео куд копа него је крив |
грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу пред собом. </p> |
димо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: |
<p>И ови приђоше ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с |
о допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа корит |
вирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не |
у се ражали...{S} Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осе |
p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!.. |
вори се с људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини |
у полише сузе... </p> <p>— Зар ја нисам тако исто жељна, али зар се можемо борити с богом и суд |
д старост загорча дане?...{S} Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... </ |
хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под т |
је ствар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— |
а га повратише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким |
нда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не |
/p> <p>А Лазар?...{S} Није се баш ни он тако лепо осећао.{S} Нестанак Јеличин, Станков долазак |
гом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да је зн |
ни попа да се нагледа, јер он је слушао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав ст |
!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног |
бар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути |
и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До њега с |
ни злопате!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— До |
едали и очекивали реч Иванову, али нико тако жељно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице о |
ирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак |
ању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци ти |
имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку доб |
идим и бога и анђеле његове!...{S} Само тако!...{S} Слушај ме добро!...{S} И слушај мајку...{S} |
S} Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу |
речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јели |
S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — реч |
<p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, |
руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар так |
кивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај глас, |
ла. </p> <p>— Како ништа? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од за |
е се не појави...{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонул |
е Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!. |
јдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам био мученик! — настави Крушка. — |
о... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што |
p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише |
..{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужн |
оше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га |
, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са пи |
те сад? </p> <p>— Сад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би |
</p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од |
/p> <p>Јелица се исправи, погледа матер тако оштро да ова сама открљепи руке од њена врата. </p |
..{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се |
е и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окамени |
елили!...{S} Напослетку, време је данас тако!...{S} Данас има људи који не доједу залогаја, па |
Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пр |
ојим првим мегданима.{S} Разговарали су тако мирно и равнодушно као да су говорили о берби или |
Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв обли. </p> <p>— Аих! — пљеснуше |
/p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Овда, пошљ |
О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих тако радио!{S} Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо л |
<p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. |
рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, |
га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свр |
>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} М |
"> <head>12. 1813.{S} ГОДИНА </head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одм |
му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како м |
весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало с |
не на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљ |
ава, он је само о њој мислио... </p> <p>Тако су пролазили дани...{S} Као зликовац свој злочин, |
о не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Ни |
ди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој |
јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутара.{S} Заврзану ј |
Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опрос |
ено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га |
бацали!... </p> <p>— Море, оставите се таког разговора!...{S} Да спавамо!... </p> <p>И један п |
мојега благослова!...{S} Ја вам доносим такога мира да вас после ни бог неће моћи измирити...{S |
зити кућама. </p> <p>Попа и Јова пођоше такође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ј |
{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} |
ипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони |
е нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку не могу ништа одрећи. </p> <p>— Онда ми од |
а питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> <p>Скоро последњи |
вориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!...{S} Маринко му пољуби скут и руку. </p> |
те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали... </p> <p>Ста |
воја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препреку — наљути се. </p> <p>— Добро! — рече и са |
ка сања страшне снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује |
есту.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин се натури за Луком.{S} Међутим, |
не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чу |
>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> < |
свану 1. август.{S} Од ране зоре почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за пол |
ед собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе. |
еше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... </p> <p>И дочека их ват |
одену површину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, |
сто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци пробијаху |
{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па ода |
вог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{ |
езброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Пр |
дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекора |
ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, постају бесни и силни, ру |
ђе моштаницу...{S} Испод њега су јурили таласи. </p> <p>Стаде на вратима и закуца, али не доби |
а валовита зажубори веселије...{S} Њени таласи жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али |
е! </p> <p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он |
вету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угас |
ема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобни |
Дан је био облачан.{S} Облаци се почели таложити, па никако да се дигну већ неколико дана. </p> |
пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се с |
злојеђење на обе стране... </p> <p>Пала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послан |
пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише дубраве, и опет се диже вриса |
ала тама од неба до земље. </p> <p>Није тама од бога послана, </p> <p>Већ од силна праха и олов |
ачио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p |
... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претвори |
?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p |
ало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да и |
>25. БОЈ НА САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина |
облачном небу, одакле је киша сипила; и таман се он разиђе, паде ноћ. </p> <p>Старешине постави |
о куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алекса махну руком. </p> <p>— Још |
овео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман их отвори а из собе се зачу субашин глас: </p> <p |
у!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из собе изиде Станко. </p> |
.6"> <head>6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу са |
а ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, та |
послетку разиђоше да спавају... </p> <p>Таман се почео делити дан од ноћи, а Заврзан скочи и оп |
а за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се |
учемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Станко међу њих. </p> <p>— Побратим |
је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од |
ашироко причу о боју мишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јово |
Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и с |
и борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ прекри све својим плаштом као губером, само с |
као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ве |
украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страшнија са оне облачине и ветра... </p> <p> |
це, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не могоше пробити сјајни зрац |
га почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред сам |
бива, ово ваља!{S} Ово вриједи роба из тамнице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угара |
> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— |
— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, ал |
им... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша и она му ороси лице.. |
адионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и |
еру, а овај из свог јанџика извади зрно тамњана, спусти на жеравицу па поче кадити себе и дружи |
де да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма |
ко буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Об |
ној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, добро — делили |
воју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало до |
. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест |
ја кроз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од т |
а свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пролева и барут мирише, мене ће |
а дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и г |
јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници |
} Друге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и род |
и на Дренову Греду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и прек |
не беше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ... |
/p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сем Лазара |
, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био према Иван |
ако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле лас |
осито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!. |
> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{S} Тамо је згодније и њему и нама. </p> <p>— И ја само мис |
— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, |
и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хај |
ВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини |
вој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало трав |
p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље бил |
ече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори. |
. </p> <p>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p |
Онда, земунице! — рече Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А |
је Суви грм? </p> <p>— Знам. </p> <p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш |
побратаме, а гдје је Бездан? </p> <p>— Тамо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </ |
етрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајду |
а лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Јелицу; његов му је отац пр |
однесе поруку Милошеву.{S} Дочекаше га тамо не може боље бити.{S} Одмах га посадише да седне и |
е одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и |
мо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд н |
> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо зај |
У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били паметнији људи, као поп, кмет и други. |
>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и о |
на да и он не лута овуда!...{S} Идем ја тамо негде... ближе Сави... </p> <p>Па се диже...{S} Пр |
</p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком. </p> <p>Милош оп |
иде.{S} Сто пута је истрчао на друм, па тамо стојао и ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли ч |
Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и |
<p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом браћо... осветите ме!... </p> <p>И с |
се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу |
да видим нема ли које од кућана.{S} Кад тамо — разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљ |
знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. </p> <p>— Ако |
и човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </ |
, јаве Крушки и дигну потеру.{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе вит |
кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!...{S} О |
је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Алекса се смешка. </p> <p>— Једно ми ја |
рете се још једном, али је више не виде тамо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете |
о тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S |
цка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па к |
амо пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазите сад? </p> <p |
нао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издаваше неке наредбе својим па |
о, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може би |
мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се |
екса се спреми и оде судници.{S} Кад је тамо дошао он затече људе на окупу.{S} Назва им бога. < |
авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p |
овој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те не мо |
си кућу оставио? </p> <p>— Крстивој је тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Нар |
. </p> <p>— Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом...{S} Лазар се намршти.{S} Поћута мало д |
ро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али |
и... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је овде био |
<p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> <p>Але |
о? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{S} Круш |
ме послао до попе... </p> <p>— Па није тамо попина кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устум |
м, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не нађете, ви призовите Деву и припитајте.{S} Он с |
е!{S} Ако ми се ниједан не јави, ето ме тамо да вас дланом рашћерам... </p> <p>Станко се насмеј |
моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само |
њући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и она наређује и заповеда. </p |
<p>— Тамо...{S} Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узе |
p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћ |
космо! — повикаше. </p> <p>— Онда идите тамо, међу људе, и полако поступајте с њима...{S} Ако б |
се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је |
кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с оним лоповом његовим!... </p> <p>— Он ниј |
чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </div> <div type="ch |
ћу, .....{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, |
” </p> <p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> |
Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} |
.{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је гледао неким животињским по |
...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћ |
а те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су! |
/p> <p>— Сад их нема ниједног...{S} Али тамо су!...{S} Они су прикривени.{S} Ја дам главу ако н |
ли да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је б |
дем сам!... </p> <p>— Па ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — реч |
нца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... < |
вде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </p> <p>И оном здравом руком поче бацати покри |
</p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, |
да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> |
кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Онда викну брата и жену. </p> < |
ако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропу |
ко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу дец |
да прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, |
ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви несрећници којима обест или сила људска |
ету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— Али ко би могао так |
он није видео куд копа него је кривудао тамо-амо; на неким местима састављао је сам прокоп.{S} |
из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше м |
} Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дуж |
седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: |
</p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не |
одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше |
игра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње ради не иди више.{S |
леда. </p> <p>— Причај нам како је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита |
екај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам потражи стрв или јав!{S} Збогом! </p> <p |
анко. </p> <p>— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад |
ђу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопао... </p> <p>Јелица је била у ав |
ла имам, ја бих одлетео тамо!...{S} Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...{S} Можда |
мешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо |
нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јурну тамо...{S} Осврте се, као, а за њим јуре Зека, Заврзан, |
ед себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој |
?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> < |
тину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Зав |
ајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она |
е детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А |
е Заврзан! — викну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се вр |
Па се диже и оде Севића кући... </p> <p>Тамо га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек доба |
а врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, и Сима Катић, и |
бу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци с |
о.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше оној клади на којој |
у се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а |
јводе весело проходише кроз војску; они тапшаху сваког појединца по рамену довикујући: </p> <p> |
p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекивао нешто, слутило му се да |
и. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити својом слогом, па су |
...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћ |
ми смо и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стиг |
ка...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{S} Мреш од страха кад по |
очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, |
p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> |
бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа сила |
те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу д |
не, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не |
!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањ |
рану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало в |
ду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване |
је под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је тако миран... било |
ко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој |
да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати цр |
неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!.. |
ко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну п |
елиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нека дигну потеру!{S} Зар п |
</p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрави твога бабу, Маринка, па и лепог агу Крушку!...{S} Кажи |
н мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина Лазара и кажи му:{S} Станко Алексић зна да ј |
ла човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаза је дете, а он га призива к себи па |
> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико м |
Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора!... </p> <p>Смех се захори.{S} Суреп са |
ако волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беш |
ојој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа му се з |
... </p> <p>— Па... знам, али сам жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста |
по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... |
како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добро!{S} Од онога |
} Али ми бар оставише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... |
а хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Твој план ми кажи! </p> <p>— Сад?... добр |
Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! |
на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p> |
— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђ |
е Станко, па је загрли. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем |
Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хте |
њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бар |
није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајд |
, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала |
и, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} |
ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад |
оштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете |
агао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> < |
паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо знао да Станко зна? </p> <p>– Јесте.{S} Наше |
А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест.{S} Тако |
... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми твој дечко дође. </p> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{ |
драги ага. </p> <p>— Па, де!{S} Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је |
ван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Виш |
говарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећар и онај балавац онде (и он показа на Маринк |
>Пита га Крушка: </p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше |
добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече |
не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенк |
анко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео с |
ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! < |
— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем |
узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јак |
за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара з |
ту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима на |
ачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> <p>ЈАНКО М. ВЕСЕЛИНОВИЋ</p> |
ог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p |
у Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвет |
. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћ |
к да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, та |
ћи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ће |
, имам сина за женидбу, сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту дец |
вене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову рођену пушку, |
све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине |
друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо |
што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је бог |
..{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњ |
ад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч од очеве, а?...{S} И коме си дала реч?...{S} |
ког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сва |
p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је |
.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, они затек |
се лакше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: |
одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина!...{S} А од судбине се не може побећи!... |
ед богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, поштоваћеш |
о ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога п |
а о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими г |
дао кошницу кад замре?...{S} Е, тако је твоја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити |
је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А |
па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе |
о јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— А народ? </ |
х да дођу.{S} Тајац... </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! |
..{S} Срамота је!...{S} А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, ба |
вде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бар |
поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, а више нико. |
ем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас гроб може раставити, |
Ја сам и бегуница постала, само да бих твоја била!...{S} Мени је твој кров милији од мога!..{S |
љан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан |
Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> |
танко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од н |
!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учин |
и, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се |
ај!...{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... |
их предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јуна |
чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... </p> <p>Заврзан се смејао на сав глас. |
заклонио главу ономе зликовцу!...{S} Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома |
ети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!. |
S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који |
?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> <p>Беше скочио.{S} |
{S} Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!... </p> <p>Онда се окрете Зеки: </p> |
опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ шт |
вељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!... </p> <p>Станко му пољуби руку, ме |
Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и |
и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на своју стару душу!... </p> <p>И диже |
очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а |
а, али и крепи — према расположењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од г |
ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p>— А како се презиваш? </ |
олина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> <p>И он пусти кораке... </p> |
хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изнети!... </p> <p>— Али ја сам отац! </p> |
притајеним гласом рече: </p> <p>— Купи твоје прње, па напоље!...{S} Под мојим кровом нема више |
о моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете... </p> <p>— Нећу, очи моје! </p> <p>— Ја ни |
ако не разговарасмо?...{S} Ја сам жељан твоје речи!{S} Реци још једаред да си ме пожелела!... < |
? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p |
ћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају |
ешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим.. |
Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p> |
ако су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учини |
чаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!.. |
— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она |
бијелу врану.{S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову |
ам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли гдј |
син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, дакле, је л̓? </p> <p>— Моји |
ави: </p> <p>— Бог ми је свједок!...{S} Твоји јади и моји су, јуначе!{S} Изгубио си побратима — |
ече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму прве редове.{S} Јаков нареди. </p> <p |
? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Ст |
е, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратим |
д тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и тв |
S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш ни где су ни как |
би зној... </p> <p>— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом |
де си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека носи данас главу...{S} Али сутра, |
тај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме |
ед лице божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже н |
Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема |
ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али није |
оме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} |
{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S} Па, велиш, све сте растерали? — пи |
рото! — окрете се Смиљанићу. — Један од твојих људи нека сачека Јакова и Милоша, па нека их на |
ла да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стојане! </p |
тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!.. |
а разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест |
ло ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твога загрљаја, твоје милоште!...{S |
и, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинил |
ој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p |
наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Мари |
.. сигурно јој прича о своме јунаштву и твојој срамоти!... нуто, како јој се прегиње!...{S} Лак |
је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{ |
S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне капи са о |
Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има прав |
Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. < |
p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И ако |
ље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то доб |
си се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му д |
војим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити о |
е води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави с |
им, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав не може ми нико платити! </p> <p>— Иди, Мар |
<p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети ластак н |
га!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао! |
што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и зло, ак |
ћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му је пружи.{S} Он је стеже. |
стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И |
свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, п |
стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога!... </p> <p>— Ама как |
ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S |
. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упр |
Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин |
. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> |
Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет погледа нада се. </p> <p>А зве |
ислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, моје би злато би |
!...{S} Нека бог благослови сваку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих бо |
кидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто |
у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а оч |
ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који |
с. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води |
ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај |
а Маринка, па му рече: </p> <p>— Помози твоме Крушки, вежи га!... </p> <p>И Маринко послушно, к |
нио!{S} С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: |
Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он би пус |
се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здра |
</p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало |
Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су укори ст |
е стаде молити богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} |
} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја н |
еколико пута... </p> <p>Попа, иако беше тврд на сузи, проплака, а већ о Јови и Петри да не гово |
се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека |
омало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и д |
сте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... </p> <p>Сиромах Алекса!... |
алу.{S} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до |
ца...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата |
кудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам |
рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављај |
p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алексу. </p> |
може!... </p> <p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p> |
о је, ја!...{S} И кад би ми ко друкчије тврдио, ја бих му рекао да не говори истину!{S} Мој лиј |
ту на душу... </p> <p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже глав |
.{S} Из очију јој се могло видети да је тврдо решена поднети и највеће муке, само да не пође за |
apter" xml:id="SRP18963_C2.8"> <head>8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} |
е грдно преварио.{S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— |
</p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... </p> <p>Тако |
е покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћар |
а зајмили стоку из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је б |
око.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци старинама. </p> <p>На |
S} Суреп и Заврзан већ беху код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> |
чун. </p> <p>И он се маши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омч |
а извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гла |
д! </p> <p>И одмах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и |
каче, онако изувен, пред незвана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућ |
и више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, изв |
>Борба беше очајна, али сила беше јача, те јој се не може одолети.{S} Мртве су замењивали живи, |
придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! |
.. </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milest |
пију, попа викну.{S} Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је |
ом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p |
<p>Станко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен м |
.. </p> <p>И Крушка заиска мало ракије, те му даде...{S} Ракија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вје |
, велико, пусти оно своје сјајне зраке, те обасја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — р |
<p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и |
е био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправ |
та.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на |
..{S} Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко ј |
а... </p> <p>Људи се прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назе |
По поздраву, старојко и кум смакоше се, те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с девер |
аринко!...{S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— А |
ши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се нијед |
није, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси...{S} В |
да га закоље... </p> <p>Људи притрчаше, те отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S |
по дебелој роси...{S} Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељ |
о.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p> <p>— Си |
шљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим друговима...{ |
ше му тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао. |
атише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овдје био по |
што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде п |
у од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд су и дошли. </p> </ |
, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти ску |
моја, јуначки да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да о |
мирно по воћу; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Уб |
божје!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, |
махну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба као ватра, севну оком, |
.{S} Станко се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија |
че му причати. </p> <p>Поп махну руком, те га пресече. </p> <p>— Знам све! — рече он. — Она ми |
сти, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан |
ко није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек. |
толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и |
га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита. </p> <p |
<p>И док длан о длан, све беше спремно, те пођоше. </p> <p>Станко је премишљао где би било најб |
њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође!{S} Ја их, |
днички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право, па м |
опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те ноћи, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а |
ко људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше никога без к |
о, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би |
ређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте |
ану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{ |
атре, да се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријате |
етрић пирну и раздрљи још више огрлицу, те Станко може видети и облину груди њених...{S} Као ма |
образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и ду |
у.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — |
S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш |
очеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине назваше „кабадахије”. </p> <p>А да |
нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. </p> <p>И онда поче прич |
>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. |
зло, ако ме примите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Осве |
а те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?... |
а њ, па склопи руке: </p> <p>— Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, ал |
че она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...{ |
! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Прин |
ме, као бога те молим!... </p> <p>— Да те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ј |
> <p>— Старим пријатељима. </p> <p>— Да те се није зажелео Иван Миражџић? </p> <p>— Јест, он гл |
ртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! </p> <p>— Да ми одо |
ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око не смотри!... </p> <p>И онда стаде причати |
прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у |
и? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселит |
зницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо |
p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим!... </p> |
Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... </p> <p>Алекс |
ица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мен |
Не можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван по |
S} Иди лагано, прикрадај се, те види да те старе очи нијесу превариле... </p> <p>— Ама... — поч |
} Мало су страховали, јер су мислили да те не могу наћи.{S} Сад су без бриге... </p> <p>И обиђо |
ја дођох данас па запитах, рекоше ми да те се нису ни сећали!...{S} Јеси ли гледан? </p> <p>— Ј |
тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше |
видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!...{S} Ја сам жељан твојих очију, Јело, твог |
>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој с |
Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осеч |
р заколута очима.{S} Он није веровао да те речи субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?.. |
>— Мораш!...{S} Мени је субаша рекао да те доведем! </p> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— |
. </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} |
уче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи |
штар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је |
</p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да |
ива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђе руци. </p> < |
S} Немој се љутити!... </p> <p>— Зар да те не смем ни загрлити? — процеди он кроз зубе. </p> <p |
. </p> <p>— Богами, синко, не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грех |
ет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се данас за |
/p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад |
че он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S |
p> <p>— Не могох срцу одолети, дођох да те видим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да |
својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Цр |
умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, само су такви били примани у |
</p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није го |
... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!...{S} Збогом!... </p> <p>И оде... </p> <p>Ка |
је до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... </p> <p>— Па оп |
воју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде љубити и п |
{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} |
Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти |
Јесу. </p> <p>– Је ли и Станко знао за те паре? </p> <p>– Јесте. </p> <p>– Је ли твој бабо зна |
гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И крену |
иражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Цр |
егаше раменима: </p> <p>— Драги ага, ја те нисам слагао! </p> <p>— Па јесу ли тамо? </p> <p>— С |
— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна |
а мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!...{S} Наш |
очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћ |
лукавству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољ |
. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> <p>— Какве милоште?.. |
а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згод |
, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из о |
{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изн |
мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прича о јунаштву и пожртвовању ко |
узом наших предака.{S} Његов мирис нека Те сећа Твоје отаџбине, нека Те сећа оних заносних прич |
лаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хла |
ледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... </p> <p>Алекса се спреми и оде судници.{S} |
<p>И диже се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p> |
х прича о јунаштву и пожртвовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>П |
три девојку, па нареди својим пандурима те је једнога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта ј |
ти.{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу как |
те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— За |
S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... </p> <p>При помену Лазаревог имена Станку |
ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> <p>Истина |
ежу... </p> <p>— Па ја се и не љутим на те; на њих ми је криво!...{S} Него... да седнемо... </p |
ћ дигао руке!...{S} А било би ми жао на те!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{ |
вом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си т |
га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Станка А |
S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Цр |
..{S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан |
боље знам!...{S} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји |
р зуба немам, и очи да гледају...{S} Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јов |
они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и |
. </p> <p>— их, Алекса брате!{S} Субаша те сасвим заборавио.{S} Кад ја дођох данас па запитах, |
>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што |
потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их тако похватамо. </p> <p>— Си |
ћи капу и прилазећи руци. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Ј |
. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло. |
{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вер |
тако је! ...{S} И била је незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! |
о сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад |
тали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p>— Нећу! — рече он. </p> <p>Маринко |
рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. |
>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин |
— рече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... |
жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!...{S} Та мени се није дало ни да те милујем!. |
ју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушк |
онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него сад, јер би ми сад било убити |
<p>Прва мисао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Стан |
Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} |
главу на другу страну да би побегао од те гадне слике... </p> <p>Али на другој страни стојаше |
> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа |
е некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прође нека језа.{S} Али се крете |
требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трч |
<p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево вам свима по |
мани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он пред |
ам себи и насмеја се невољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи м |
>— Нисам. – Зови!... </p> <p>Кмет изиде те нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> |
јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала |
на ноге.{S} Ја сам сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Б |
>— Добро.{S} Збогом! </p> <p>Дева приђе те одсече једну дивљу лозу, која се вила око једног дрв |
} Он застаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, по |
баша није отишао њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па |
мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчи |
, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> <p>— |
дук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе |
</p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијан |
али — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру |
лаге нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио |
кох нећу, он ме отера. </p> <p>— А није те мучио? </p> <p>— Није. </p> <p>— Ни грдио? </p> <p>— |
м погледом.{S} Причају да има гуја које те својим погледом прикују за место на којем стојиш.{S} |
.{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само да сте видели онај лом, оно тум |
ма. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко брате, промисли!{S} Не би |
видећи да се сви смеју. </p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла не |
аваљује.{S} И као да би му много казале те звезде, али су неме, или бар за њега неме. </p> <p>О |
ова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разг |
ас мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти је |
пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојицу... </p> <p>Пушке се опет напунише |
ло ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема |
Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све тр |
и, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, брани |
>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за |
Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: д |
у. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја |
главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. |
једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Иван |
еш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њих, при |
</p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја с |
— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал |
и!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи, неср |
олико вредиш, па ако си за њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... |
раву заседоше око ватре.{S} Крушка рече те донеше ракије.{S} А он поста домаћински сладак: свак |
</p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Др |
опали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те повезаше појасеве; једним појасом привезаше чобању п |
својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дул |
пу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари ил |
коро свака кућа имађаше.{S} Жене дођоше те се поздравише, па онда донеше ракије „да се послениц |
е запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро лице полива румен |
И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он н |
>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву |
ојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — вик |
ни добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људе од Крушке... </p> <p>Премишљ |
ао браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> <p>Лаз |
му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има љ |
гледао зачуђено, с неверицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... |
тајеше пренеражен, али брзо дође к себи те полете вратима. </p> <p>— Мехо!{S} Асо!{S} Ибро!...{ |
ра он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га дотераше судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Ш |
близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком пр |
це сагледати. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, о |
</p> <p>— Не знам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш п |
!{S} Они су као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... </p> <p>Станко за |
брате, како је живјети међу људма који те не воле!...{S} Еј, како бих ја волео да имам кога же |
девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више загрлити неће!...{S} А ти |
памет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... |
дређен и силан, и тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се сле |
? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} Субаша ме послао да те |
и те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе синове на све стране да што више хране |
— рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет д |
p> <p>— Ја сам дошла... </p> <p>— Је ли те бог послао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то ре |
н? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Боли ли те где? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колу |
порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућут |
</p> <p>— Побратиме!... — рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је пору |
да се са раном осигурамо...{S} Нека ми те бриге није. </p> <p>Па нареди Зеки те разасла голе с |
че Зека. </p> <p>Па заповеди неколицини те пођоше за Девом. </p> <p>— Притегните ви мало!... — |
и?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти |
ва, али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати д |
чеше долазити.{S} Они прилазише к соври те се здравише...{S} Станко се користи њихним доласком, |
ше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: < |
... </p> <p>— Али стегни срце, запечати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја са |
...{S} Страшно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају |
> <p>— Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се |
</p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} |
Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Кру |
прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драги ага. |
шају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба |
ита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> < |
. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, в |
века, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар се тако од рамена од |
Окрете главу и пљуну... </p> <p>— Срам те било!...{S} Ниси ни куршума заслужио!...{S} Па викну |
нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!...{S} Мени букну образи само кад те видим!... |
— упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
лепог агу Крушку!...{S} Кажи им да сам те за њима послао! </p> <p>Ороз кврцну...{S} Лазара про |
и жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> <p>Затури му дизгине за унка |
ти!... </p> <p>— Нећу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зек |
г цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и данас волим као своје дете!...{S} Немој!. |
бом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... |
есет година ја сам твој друг.{S} Ја сам те слушала, ја сам била твоја сенка!...{S} Али сад, ако |
<p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођеног...{S} Не говори так |
ја још не мислим од онога дана кад сам те онако покуњена видао!...{S} Да ми је... да ми је... |
ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како си сладак, а ја помислим: овај добр |
p> <p>— Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има оп |
{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p>— А ја знам да није лопов!...{S} Ниј |
мој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така је твоја судбина |
!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у |
! </p> <p>Петра оде. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би б |
Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђаво однес |
ој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и је |
од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” </p> <p>И онд |
је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не питај ме, нано!{S} Ја нисам видела, ал |
ад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидош |
а погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде |
поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш |
га све опомену на онај лепи живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још |
војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: пусти ме до куће!...{S} Зажелео сам се свога крова, |
.{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поче Станко. </p> <p>— Казао сам! — пр |
Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад |
изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекоше да је пуцао на Станка због де |
p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{ |
и дан и ноћ!... </p> <p>Погледај, молим те, како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на чел |
н је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не прође много, а |
попо, али преко Дрине...{S} Него, молим те, немој ником казивати!... </p> <p>Попа се врати совр |
, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелем |
мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се |
да хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} П |
Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако о |
с ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{ |
е знам као својих пет прста...{S} Молим те!... </p> <p>— Добро, најпосле. </p> <p>— А зар ја да |
о бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то |
дном речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита |
људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступи! — рече Крушка мрко... </p> <p>— |
у.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Ла |
ли... сад само немој!...{S} Немој молим те као јединог бога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не |
росци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох да дођу.{S} Тајац... |
мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку наједанпут пуче пред о |
нко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </p> <p>И Лазар се окр |
</p> <p>— Па, како си, Мило?...{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на |
!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да |
S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба то |
p> <p>Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац ње |
Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му саста |
а.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и коса к |
једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p |
{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пр |
p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Бано |
— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке страже да не би бежали... </p> <p> |
е попа. — А које добро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до |
.{S} Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној ја |
с.{S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Зн |
морао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Тур |
то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па се насмеја. </p> <p>Попу ј |
Оборио си ме, признајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабл |
!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — нећеш више видети ћелавог теме |
оси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} |
</p> <p>— Ногићу! — рече Стојан. — Ако те је мајка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине |
р мислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера |
чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу га! </p> <p>– Ако те тв |
Казаћу им да га мрзим! </p> <p>— А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— |
је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо п |
смо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> < |
само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Ра |
<p>Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткрово |
еси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. |
мешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао ње |
ваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он доб |
ене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> <p>— Пот |
?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бив |
од везира.{S} И да га није стид, мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли |
ез свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те понех. </p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару чов |
..{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу ве |
</p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море, па |
ојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </ |
{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би так |
ну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они |
.{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да |
p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми д |
тра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару се |
стао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> </div> </div> </body> </text> </ |
p>Дева се примаче Зеки: </p> <p>— Катић те поздравио. </p> <p>— Катић? </p> <p>— Ја.{S} Рекао ј |
р бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме |
каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук пр |
м дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па с |
мо! — рече Станко расејано и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо |
ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе л |
што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сет |
ему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и |
га с његовог огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није мога |
р најслађи! — рече Алекса и подиже капу те се прекрсти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Тур |
вати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима. |
наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле |
ко даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те кућице изгледале сиромашне, по спољашности својој, о |
S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо прокле |
да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћ |
ећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ра |
че за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче сту |
ца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{ |
мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оца, боље него оца!... </p> <p>— Лијепо, лијепо! |
! </p> <p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи |
није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{ |
поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је све!...{S} Још ми је бог д |
чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— |
во мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, |
то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ев |
ем гранама првог дрвета!...{S} Објесићу те, нека се приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турч |
и облаци, а доста студен ветар нагна их те почеше ватре ложити... </p> <p>— Какве смо среће, јо |
реди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те заседоше за совру, коју тада скоро свака кућа имађаш |
о без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад |
p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p> <p>— Говори.{S} Таком јунаку н |
S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће о |
...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате |
Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те даје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим! |
p>— Је ли? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Би |
их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— За |
то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те |
жио је да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи |
S} А куће без старешине нема... </p> <p>Те тако, пошто Алекси издадоше деветину, окупише се сви |
се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и Заврзаном на Дренов |
било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да чове |
окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој рођени праг, |
тишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крива ни дужна!...{S} Станко не рече |
Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Марин |
бар пречистим...{S} Збогом, Сурепе!{S} Тебе ми је онако понајвише жао; жао ми твога разговора! |
!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво м |
има. </p> <p>— Не знам ни ја. </p> <p>— Тебе баш сви оставише? </p> <p>— Сви. </p> <p>— Због ме |
ме!...{S} И она склопи руке. </p> <p>— Тебе просе! — рече Крунија.{S} Њој се окрете вајат око |
p> <p>— Да саветујеш, а кога? </p> <p>— Тебе, седа главо, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не |
и. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што до |
ња не одрече...{S} И Јова се одрекао, а тебе кмети Маринко Маринковић!... </p> <p>И поп му се з |
никне други; једну војску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме |
p>— Дај боже! — рече Катић. </p> <p>— А тебе позвасмо да се договоримо.{S} Да ли је боље сачека |
реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао |
љда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја б |
— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше |
народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </p> <p>— Онда ништа више.{S |
дао... </p> <p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И дад |
{S} Под мојим кровом нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му ру |
ло и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја |
бити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! |
и син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!...{S} Ја те од милоште тако зовем!... </p> |
вер!...{S} Будибокснама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; |
Ништа... не дирај ме! </p> <p>— Зар ја тебе нисам никад загрлио?! </p> <p>— Јеси... али... сад |
ше видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао |
...” — </p> <p>„Јок, бива!” </p> <p>„Ја тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђ |
{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти |
а ни да би речи. </p> <p>— Е, сад је на тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобо |
{S} Сутра зором креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера п |
олео Јелицу.{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као |
да је страшним погледом: </p> <p>— Због тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} |
о. </p> <p>— И он је пуцао на њега због тебе? </p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш |
а, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих онда?...{S} Мислиш Крушка не би до |
е му краја не видиш!...{S} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да к |
} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, |
ану: </p> <p>— Ето, ја сам душевнији од тебе!{S} Мени нису криви ни они други твоји синови, ни |
} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— Добро се бра |
и знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар тол |
па погрешимо.{S} Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можд |
п. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово |
> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији |
е!...{S} Води нас!{S} Бог ми каже да је тебе одредио да започнеш овај свети посао! </p> <p>Стан |
Добро ми дошао! — рече. </p> <p>— Боље тебе нашао! — рече Милош, више из навике да тако отпозд |
ла рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{ |
упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништ |
а, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја само слушам ста |
бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица ј |
у га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он проли |
исмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... </p> <p>Попи |
ћу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под |
а би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седо |
ого би се вајдио!...{S} Откад ја гледам тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићев |
умио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе да те припитам!...{S} Научи ме, као бога те молим! |
м.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама делити добро и |
а. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јок.{S} С |
/p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци с |
.{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p>— Зар ја ниса |
.{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопојане гробове!... < |
ех нам је остао.{S} И ми се огрешисмо о тебе.{S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо г |
, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о ове неопо |
ш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} |
јеси ли видео Станка? </p> <p>— Као ово тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p> |
оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те |
п. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо до тебе!... </p> <p>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да |
пита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад |
— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко |
гледати тако окорно!...{S} Ја сам само тебе волела, тебе јединог!...{S} Ја сам пљунула на свој |
сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{ |
онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — вукао од др |
ну? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше обра |
договорити; а, после, и твоји људи већ тебе познају... </p> <p>— Онда, побратиме, добро ми дош |
вемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овако рвем! — реч |
са плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је пољубиш!...{S} Натраг!{S} Од |
дговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Ива |
...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води т |
вину одведе он, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побун |
од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? |
ише поштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи |
аде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} У |
p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година реч |
</p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Јеси вичан свакој муци и нево |
попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи |
ости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећи се. </p> |
<p>Затим се окрете Станку: </p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја суди |
кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га теби донео!...{S} Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви |
аје...{S} Мени рече да се спремамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> |
есрдно говорио... </p> <p>— Вјерујем ја теби. </p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба.. |
девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па |
га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S |
и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима кући, миран као јагње. |
о, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> |
се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— |
она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ништа!...{ |
е.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му преко |
свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... |
дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — р |
Па кад велиш да дођем? </p> <p>— Кад је теби драго. </p> <p>— Онда ето ме сутра с просцима. </p |
и и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо? |
руга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опрости!... </p> <p>Ста |
аше на кућу Алексину: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз з |
ко ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да |
аки онај који води некрст на крст!{S} И теби је самртна наливена, Лазаре Миражџићу!... </p> <p> |
потрча и... ено сад...{S} Ја дођох да и теби јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и |
звах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене кад ми тво |
— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p>— Како |
овамо позвао...{S} А моја реч нека је и теби светиња!... </p> <p>Лазар једва дође себи.{S} Он с |
..{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p> <p>— Није ми криво.{S} Али Ст |
врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{ |
! — заграјаше са свију страна. — Овај и теби одскочи! </p> <p>Младић један, оснизак, крутељаст, |
е то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову! |
ити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла |
нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи га се!{S} Зар не |
д? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на |
чинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си п |
Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита п |
p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби, па... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Па... не знам.{S |
ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од |
дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све |
та. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе |
дог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти ми |
ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко М |
год бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у своје |
, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голиј |
о теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу |
друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај и |
д па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који |
он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... |
обар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!... |
је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин ј |
и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што |
..{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити |
, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке |
летели пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не |
а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> |
и чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш ду |
хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун влаге. </p> <p>Свако јутро освиташе по које |
!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како |
ле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти |
да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину његове освете... </p> <p>Пружи опет пушку — рука |
вих страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... </p> <p>— Попо! |
беше моћнија, и она побеже...{S} Он је тежио за њом, али је заостајао... </p> <p>И овлада њиме |
</p> <p>Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од ки |
ли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На |
грешан сам, оче!... — Знано — незнано, тек сам опет свакојако грешан, јер по грешној земљи ход |
ску пресретнеш, а тебе стижу две!...{S} Тек им сазнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављ |
и.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Т |
могу ја потрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мо |
пото... </p> <p>Лазара прође језа...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} |
/head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека и поздрав |
S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научил |
сам није знао како је до куће дошао.{S} Тек само виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? |
та сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, боље је склонити их!...{S} Него, деде, здра |
оља отргне од њега, па се после врати — тек тада осећа све... </p> <p>Као какав мили, стари поз |
у могли подметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S |
села подигли. </p> <p>Не прође много, а тек видиш: с једне стране један, с друге други, долазе |
S} Причам ја Стојану, а њему мило.{S} А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радост |
е...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стре |
здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради прија |
, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом |
е.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуц |
а!... </p> <p>Иван оборио главу.{S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек пот |
не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их ник |
му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржња коју је на се |
а и врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз кој |
орбу...{S} Разгледао је прилично, па се тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — реч |
</p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један ма |
неким дивљим смехом.{S} Лазара, који се тек почео кравити, тај смех пренерази.{S} Он погледа Ст |
ледао оног погледа Станковог, али му се тек тада јави још страшнији. </p> <p>— Бабо...{S} Спаса |
— вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде! — |
ез корена, има и он својих људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну ст |
.{S} Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на |
Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не |
вог, јер његове ране беху лакше.{S} Али тек ни Станку не беше рђаво... </p> <p>Баба Стоја је с |
ци стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха С |
е свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свежина се д |
агоше главе.{S} Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? < |
анком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упит |
видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја |
рише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све |
урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!.. |
ксу, никако да се смири.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати. |
А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти позна |
еше налик на сумор душе његове.{S} Тамо тек беше пакао... </p> <p>Па и није било лако! ...{S} М |
могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако прокопа к |
овре засмејаше, само Станко не.{S} Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар у |
азљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савс |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренут |
инесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет загл |
ине прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви |
леђа стоји... види му сенку... </p> <p>Тек опет се настави разговор.{S} Али се говорило хладно |
гине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из своје заседе.{S} |
ачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима |
, о јабуковачи и казану.{S} Разговор је текао прилично.{S} Затим Иван окрете на општинске ствар |
мајци ако се одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљи |
бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље.{S} И зато су јадни Срби морали кл |
ејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјаз |
зец му пређе пут... </p> <p>Њега нешто текну.{S} Кроз главу му прође мисао, и он је гласно изг |
ти онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да |
изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија!... |
е смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра! |
пусти на и само један мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице |
ећ беше попустила, а здрава крв и млада тела нису пречила пута оздрављењу...{S} Заврзаново здра |
струја, пуна свежине, разгаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи чове |
теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твога, па их онако живе јести!...{S} Да си највећа |
...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела мога — нећу казати!...{S} Гадови!...{S} Гадови!... |
Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела његова... </p> <p>„Да ли мене бије олово? — премиш |
} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради и зовну је.{S} А кад му она |
то рећи.{S} И рече: </p> <p>— Залучујеш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуљ |
— рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он |
не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и по |
!...{S} Пусти теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше по |
дговори ништа.{S} Замајала се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико са |
а се одајајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p |
уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су |
не хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена и Сава и Засавица! </p> <p>И као да и |
.. </p> <p>Нешто зашушта иза њега...{S} Тело му прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — |
екакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може да иде. </p> <p>И он се вук |
ше и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу. </p> <p>— Свећу! — викну Крстивој |
н на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} Пробуди |
> <p>Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка...{S} Страш |
Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи |
а дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај мене, |
Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка |
као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што |
/p> <p>Али нека нелагодност притисла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду |
треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано... </p> <p>— А ово!... — И Станко пљуну |
а као настаде нека збрка.{S} Он промени телом и створи се зрака месечева, па се диже право над |
</p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} Наниша |
алогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним мл |
чне очи... </p> <p>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирни |
о сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најежила од љутине. </p> <p>„Више се не може лијеп |
су осећали рана, као да их и не беше на телу њиховом... </p> <p>Баба Стоја рече: </p> <p>— Стан |
рао о земљу, дрхтале су; сваки рибић на телу играо је...{S} Крв је нагло јурила по жилама, као |
потпору старим данима, одмену изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити |
иње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по телу моме, јер су ме пекле као жива жеравица!... </p> < |
е што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он |
на је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И за две ст |
данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... </p> <p>И |
ас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе ку |
ајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку ноћ, ефенд |
{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, ал |
са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас дуги дан |
о Селаковићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Н |
нку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномања |
е, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што |
ину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару |
{S} Али овај меки матерински глас и ово тепање готово потресоше Јелицу скроз, њена срдња попуст |
алму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. |
идети једног брежуљка; све је равно као тепсија.{S} Замори се поглед путников гледећи једно ист |
</p> <p>— Мајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p |
<p>— А... јест!...{S} Па ако, нека нас терају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мал |
Одбићу га! </p> <p>– Ако те твоји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је вид |
ну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га |
ао рећи! </p> <p>— Морао?...{S} А ко те терао?... </p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин |
и велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка |
е!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си т |
данути... </p> <p>Наједанпут спаде сав терет.{S} Зрака месечева проби кроз маглу и стаде му вр |
лас!... </p> <p>И осети као да му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом меро |
олази! </p> <p>Станку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p> |
ушка одахнувши, као да му се скиде неки терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> |
т није био задовољан!{S} Осећао је неки терет на души и био тако осетљив да га је све вређало, |
и Засавица! </p> <p>И као да им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поузд |
пред очима, а на души му некакав тежак терет, тако тежак да му је тело притискивао па не може |
ог ме развесели!...{S} Данас сам скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— У |
шина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...{S |
еки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — |
хове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглу |
n" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као |
? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуба као делија. </p> <p>— Ја сам из Ал |
, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина |
о митологија...{S} Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} |
АШЕГА ДОБА</p> <p>великом Србину НИКОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Д |
се могао надисати, тако му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И |
p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како |
ром да се не може ни маћи између зидова тесне лобање... </p> <p>Сунце је било већ на смирају.{S |
<p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни окренути. |
— а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих д |
, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао |
ше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Д |
прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љуби |
ринској отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с ма |
> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити н |
једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше никог сем његов |
о Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S |
у, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ћ |
ана падаху на њихово руво.{S} Крушка је тешио Лазара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега при |
ати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу к |
љикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом крају. — Нисмо се ни ми на бо |
гну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спус |
.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишт |
<p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке.. |
у страну куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка |
на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, |
ога седог перчина!...{S} Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар |
Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Ст |
дметнути онде паре? </p> <p>— Тек, тек, тешко нама!...{S} Наша је кућа проклета!...{S} На њу пљ |
ивиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се руше њег |
>— Браћо! — рече он. — Светићемо се!{S} Тешко и крсту и не крсту ко је погане душе!{S} Господе, |
S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити нејач; лакше му је на својим леђима п |
има...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети н |
Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Мар |
женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побр |
еш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!...{S} Од данас они те више неће призвати у |
ма оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и |
образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко му оставити |
о теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на |
— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зл |
амо таке старешине! — завапи Маринко. — Тешко нама!...{S} Зар им је, болан брајко, мало оне чов |
је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </ |
S} Док је Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Побед |
} Ако друмом путујеш, па те он сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} |
> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!...{S} Он |
поглед па кућу оца Лазарева. </p> <p>— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове |
ако да се овоме осекоше ноге. </p> <p>— Тешко твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци с |
} А зашто? </p> <p>– Не знам. </p> <p>— Тешко нама кад имамо таке старешине! — завапи Маринко. |
пава, он само одмахну главом: </p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежи |
ест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Ива |
та девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хва |
уге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом |
p>Па заћута и заклопи очи.{S} Дисала је тешко и испрекидано.{S} Сви стојаху око ње, неми као гр |
бела босиљка — рече Латковић. — Мени је тешко опричати, ето Јовице. </p> <p>А Јовица саже главу |
илима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко рањен — рече Станко. </p> <p>— Је ли још жив? </p |
тово сажали...{S} Помисли: заиста му је тешко...{S} И рече: </p> <p>— Немој се карити, драги аг |
/p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p>— Казуј, мајко!{S} Казуј, не |
чињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оставише поштено име...{S |
сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Њего |
тојаху неми, оборених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... < |
шко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох |
ренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци њег |
се сажали...{S} И самом Ивану беше врло тешко.{S} Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за т |
ра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћ |
и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с љу |
епте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти н |
љу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младену, казати се не може!{S} Дао би да м |
>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– |
</p> <p>— Још није ништа, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! |
онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се |
е у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас звао Муја или Алија, а не би поганио срп |
у...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, ал |
мо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — |
војка мора за нега поћи! </p> <p>— Ама, ти ми рече да су се Лазар и Станко баш због ње завадили |
желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p |
обројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који сам мислио да је пр |
ти како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p |
.{S} А како се само крио! </p> <p>— Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. </p> <p>Све је пли |
Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве |
че: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Јо |
зи!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Др |
ети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!... </p> <p>Па погледа Станка испод |
p>— Везир Деренделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p |
се опет окрете Станку: </p> <p>— Дакле, ти си Станко?...{S} О, брате, лома си начинио!{S} С кол |
осио онако као он њему јутрос: „јаране, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна мл |
Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напр |
е уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мисао обузе Иван |
и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Прист |
> <p>— Баш да видимо! </p> <p>— Богами, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао |
а, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ништа, само о |
ично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те ни |
{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— |
смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{ |
амбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш |
риближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти имаш добре, очи: причучни па погледај види ли се ког |
, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђат |
пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, |
Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако м |
си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{S} Јер ка |
ез твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па е |
у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Как |
.{S} Још данас идем!... </p> <p>— Знаш, ти си га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!. |
<p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад |
екако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те вољ |
ако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки мома |
ч; не могу две наједанпут!...{S} Видиш, ти си још жут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту м |
у... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајд |
нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми о |
а му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{ |
жишка паде му на лице... </p> <p>— А... ти си, Машо, — рече Крушка одахнувши, као да му се скид |
Дође ми, наслони руку на раме, па рече: ти спаваш сербезно, а твој син лежи рањен!...{S} Ја се |
.{S} Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и |
</p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. |
S} Он је пријатељ и теби и твојој кући; ти не смеш пљунути на љубав његову!... </p> <p>Иван саг |
разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од к |
Пази!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зек |
егово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> |
немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван |
, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди бл |
ка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком паме |
едрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити. |
ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да ме ово боље лечи и од твојих мелема!...{S |
мој бог?...{S} О, Творче милостиви!{S} Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!...{S |
попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да |
>— Господе!{S} Ти нам буди пријатељ!{S} Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим н |
к!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Маринка викали.{S} А он за Мар |
! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан! |
лас с главе не полети!...{S} Ногићу!{S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> |
а изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Ал |
да им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји пр |
иће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Б |
</p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у в |
— Не гурај ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{ |
а не бих прекорачила твога прага!...{S} Ти знаш како код нас гледе одбеглу девојку.{S} Ја сам и |
таде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцрнити, а камоли |
ед бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </p> <p>— Иди!... |
нко. — Моје ме око никад не вара!...{S} Ти си ми рекао да их морам пронаћи, и ја сам их нашао!. |
етнијег посла него да тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати п |
а живота и здравља...{S} Господе!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> |
а се, па рече: </p> <p>— Господе!...{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се свети |
. убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!...{S} Зашто да |
Радости моја!{S} Добројутро моје!...{S} Ти ми врати сина, ти ми доведе људе под кров, за који с |
</p> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, |
Па, види се, Иво, брате, види се!...{S} Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако в |
који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти си... не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише |
шта ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} Ја бих се смела |
! — рече он. — Сила бога не моли!...{S} Ти знаш да бих се ја борио до истраге, али кад се нема |
Благо моје!...{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла с |
ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, уз |
рви створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си ми благослов божји!...{S} Тебе је сами бог послао |
. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... < |
.{S} Вели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, т |
. </p> <p>— Лажеш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме |
споде!...{S} Ти му буди пријатељ!...{S} Ти му буди разговор!... </p> <p>И погледа на небо. </p> |
еш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништ |
..{S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су |
а, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју мла |
а. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко |
н. </p> <p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> < |
е... </p> <p>— Ако, ако, Маринко!...{S} Ти си мој, ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери |
Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени н |
но за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци |
бро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С т |
p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан! </p> <p>— Не може да м |
... </p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикам |
погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — ш |
но што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку ре |
путао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> |
? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти знаш... </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поно |
дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то |
ских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Де |
бу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, ха |
Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе |
Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p |
оване, до Илије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде |
Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали |
Маринка. </p> <p>— Истину, ефендија.{S} Ти знаш да сам ја добро видео. </p> <p>— Па?... </p> <p |
осветника...{S} Ми знамо твоја дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Круш |
данас заклео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући |
и, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и испр |
ас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм. |
. </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p |
рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио |
Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— Поп? </p> <p>— Он. </p |
p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешт |
од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси могао клањати твоју молитву, а да те моје око н |
е куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> |
и си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни видети даље од носа.{S} А ако се по срцу |
> <p>И онда је ишло све као по лоју.{S} Ти одметници су имали само једно правило, а то је да уг |
...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слуша. </p> <p>Лазару се разгали лиц |
грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: |
ема домаћину. </p> <p>— Је ли, попо?{S} Ти познајеш попу из Белотића? </p> <p>— Познајем. </p> |
би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који пут долазило? </p> <p>— Никад. </p> <p>— О, |
p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зека. — Ти знаш да је мајку изгубио. </p> <p>— Изгубио мајку?.. |
— Мајко!... — рече она и сва задрхта. — Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> |
</p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми знамо твоја де |
кше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су |
<p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу.{S} А стареши |
> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? < |
урно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. |
>„Благо теби, месече! — мислио је он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зр |
и горе: </p> <p>— Господе! — рече он. — Ти ми буди пријатељ.{S} Дај ми снаге и дај дај ми памет |
небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело |
у... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, као твој млађи, молим те: п |
>— Остави се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} |
крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те |
<p>— Ех... бива, Маринко!...{S} Ти па — ти!...{S} Без тебе ништа! — рече Крушка. </p> <p>— Ја с |
у. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је у |
а Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да тре |
Ма, људи, мени се зло слути! </p> <p>— Ти си и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — |
еди... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја |
ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> <p>— Не претим.{S} Али он није лопов!.. |
у секу?...{S} Никад, војводо! </p> <p>— Ти можеш прећи преко Саве. </p> <p>— Ја сам једном преш |
Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми от |
анко. — Сви су они главни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамб |
ем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, к |
епо замолим да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо |
о, а моја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S |
{S} Та, проговори, онемео!... </p> <p>— Ти говориш за десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у |
због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без меса бити не може!{S} Кад се овак |
влији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се пре |
ве јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док |
зан и закачи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шт |
Станку дође да се заплаче... </p> <p>— Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела н |
дрекну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!.. |
ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом прос |
акле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бо |
<p>— Тако је! — рече Крушка. </p> <p>— Ти си још и новчан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја |
то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно |
>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се поко |
али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти нећеш ићи!...{S} Ја те молим, не иди!...{S} Сутра, п |
ну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, |
ка кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша |
хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S |
ита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пр |
живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је срце бујно.{S} Ти не можеш ни |
ико бескућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учин |
на се зарумене и обори главу. </p> <p>— Ти знаш — прошапута. </p> <p>— А за њега не мариш? </p> |
ут стаде и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. |
мојим дететом? — рече Милош. </p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад |
ан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{ |
леда му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p> |
Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ић |
Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{ |
ши.{S} Неки глас прошапта му: </p> <p>— Ти не смеш вршити дела божја!{S} Он даје живот, он га и |
ица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па |
ој Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S |
оцвиле Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петр |
нде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... </p> <p>— Не пресеца |
преко длана... „Оштар је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га у |
дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!... |
и. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна тв |
упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тр |
оња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> |
{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку |
иси знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и |
одина речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ет |
} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш његову булу, поздрави се са својима!... |
пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пружиш руку...{S} Ја те молим!... </p> |
...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то |
> <p>— Баш добро!...{S} Седите!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> < |
никог свога више загрлити неће!...{S} А ти... бићеш моја!...{S} Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си |
p> <p>— Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> < |
сам лопов? </p> <p>— Мисли. </p> <p>– А ти? </p> <p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најб |
то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, |
И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да |
моћи да одржим моју реч!... </p> <p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p> |
ите људе по свима селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветни |
/p> <p>— Н... н... ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је п |
а лепо на памет, а овако... </p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њ |
ри.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овд |
чност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нем |
није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страх |
</p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после подужег ћутањ |
уришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крс |
о, свет се већ одбио од нега.{S} Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја |
Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а други је за руку довео у своју кућ |
..{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита |
азар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све |
извади златан дукат: </p> <p>— Оче, да ти платим.{S} И пружи дукат попу.{S} Поп погледа новац. |
.{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веров |
не!...{S} Зар ја, ја Станко Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкин |
..{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! </p> <p>— Не браним... — реч |
сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алекс |
.. </p> <p>— Али ми твоја мати рече: да ти нећеш за Лазара. </p> <p>— Нећу! — рече она и поглед |
оња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и М |
Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе по |
кобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> <p>Он му приђе бли |
} Док им ја само кажем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{ |
ово дана? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи ни |
Остави се! — рече Станко. </p> <p>— Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар.{S} И самим погледо |
е тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјац |
</p> <p>— Није, рано!... </p> <p>— А да ти није зло? — рече Јелица и стаде се дизати. </p> <p>— |
оче Иван и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју |
S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p |
И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!. |
те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобровољивш |
, девојко, — мислио је он — да ми је да ти могу сваку твоју речцу позлатити!...{S} Па, опет, мо |
ајко! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је б |
а и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте |
један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p>Лазар их |
баша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име... </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ја, ја...{S} С |
</p> <p>— Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. |
еба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук п |
, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти н |
сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Але |
и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти имаш и јуначког срца!... </p> <p>— Немам! — рече Јел |
>— Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ј |
S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем |
први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се |
А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотиц |
о Алексић, да ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се |
лаву напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен б |
Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да ти дугујем — рече.{S} Алексу је ледио овај суви говор и |
, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти кажем оцу.{S} И као вихор изиде из вајата...{S} Јели |
терет с душе. </p> <p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко? |
авета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем |
ешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако |
p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме бо |
да ми опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе н |
мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Ива |
> <p>Али срете попу. </p> <p>— Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа прене |
{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белок |
ла ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај |
н, потражи га и доведи к мени.{S} Можда ти је и причао... </p> <p>— Јест, причао ми је.{S} Вели |
S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога |
S} Јер кад те стане савест гристи, онда ти не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S |
} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете и оде из а |
S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша реч |
тид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И онда, јаране |
ево, ја, грешни слуга олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} |
ни.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, б |
се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S |
ш! </p> <p>— Јок!...{S} Ти ме питаш, ја ти одговарам!...{S} Од оног дана кад ме онај твој измећ |
бодно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, |
Ти се љутиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, |
Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући |
ружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци |
аће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се |
да ти баш кажем праву истину!...{S} Ја ти први нисам веровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, |
м!... </p> <p>— Какве милоште?...{S} Ја ти забрањујем да ме зовеш и самим мојим именом — јер, б |
мислио да се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живот |
> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла |
разбијен сандук и однете паре...{S} Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” </p> <p>— |
ца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, |
погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече о |
људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p> <p>Нешто ср |
... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овије |
рабога!...{S} Он није лопов!...{S} И ја ти кажем: не зови га лоповом! </p> <p>— Ти претиш? </p> |
/p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} |
p>— Готово, вала! — рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, по |
>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> < |
Кад Котора ниси, ни видио? — </l> <l>Ја ти зато ситан мејдан пишем, </l> <l>Да ми дођеш пољу Пе |
што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад наста љубљење...{S} Онда |
</p> <p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у |
Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </ |
. </p> <p>— Па... не знам.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p> |
махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> < |
зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— Нека ти је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, ал |
о сам тако!...{S} Али... </p> <p>— Нека ти је богом просто!...{S} Ја праштам и молим да се и ме |
нама!...{S} Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу |
ним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми прожив |
сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојило!...{S} Али, Зеко бр |
Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— |
драсли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лаз |
Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море |
пружи Станку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђ |
рпско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И да си ми јуче кућу запалио, |
гом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и запевати |
Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И Станко |
го, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ј |
из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? </p> <p |
мље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запев |
м за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— |
лева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се одајају |
и!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?... — пи |
Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са оно нек |
и!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!.. |
пу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S |
де капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми да до |
е мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрсти се. |
Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{ |
це, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти к |
<p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, ј |
есни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>На |
ћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— Шта ј |
дио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> <p>Ив |
ате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} |
<p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја |
зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учини |
то га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p> |
> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страшније т |
ј се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати |
ти, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубиш |
лек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p |
.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Лазо? </p> <p>— Бог |
уци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што |
!...{S} Можда га муче свакојаким мукама ти бездушници!{S} Ја морам журити!... </p> <p>— Па немо |
} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћ |
сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да ре |
ш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само |
емо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечи |
аше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, па ти и људе засмејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чи |
ао, Заврзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> |
х нико не гледа, јер Лазар беше сам, па ти се расплакаше и једва кренуше кући.{S} Ја полако за |
лавни!... </p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо |
е да се добро и поштено влада!...{S} Па ти још не знаш све!...{S} Онога дана кад је Лаза пуцао |
p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!...{S} Ти си |
акао, да ме није стид плакати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гле |
барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи дога |
ли, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран за кмета.{S} Он је |
...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини! |
слеме и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима |
>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде |
ену. </p> <p>— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... </p> <p>— Не, живога ми бога!{S} |
врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — загрме глас изнутра. — Дом је — дом.{S} Он |
и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— Па ти рече... </p> <p>— Ја јесам рекао, али није!...{S} Ја |
>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? < |
пи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето |
ван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Маринк |
поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још који п |
еја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, |
Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{S} Д |
погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврзан. |
} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Станко. |
е му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не |
, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— |
пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Он |
дгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— |
млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p>— Те |
за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам. |
човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, к |
— загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. |
беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да |
, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се при |
му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта |
Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треб |
ар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворен |
лука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио о |
е кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изв |
и се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! </p> |
воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>Станк |
p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! |
да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити |
"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватај |
каше сви. </p> <p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} |
нови, ни жене, ни деца.{S} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> < |
бли лице од изненађења... </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече ха |
аже вам бог! — рече Дева. </p> <p>— Бог ти помогао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти |
ом.{S} Крушка назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас |
стаде и он и назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? < |
рича.{S} Иван назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо |
.{S} Он скочи са столице: </p> <p>— Бог ти помогао! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта р |
Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} |
видим да ли их познајеш...{S} Онда, кад ти познајеш те људе, да ти кажем да се сви љуте на те. |
ним грлом!...{S} Иди, брани нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што са |
</p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— |
оћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! < |
ми!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваш |
</p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи и |
ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се старине </p> <milestone unit |
Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завад |
ислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо |
пита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али пр |
ни нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не |
Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и Суреп се прођаволи!... </p> <p>Суре |
ао кремен...{S} Поуздан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не |
има. </p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... |
</p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?.. |
жива била! — грцао је старац... — Откуд ти? </p> <p>— Дошла — рече Јелица и обори главу. </p> < |
>— Рекох: он није крив! </p> <p>— Откуд ти знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија |
ази чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је |
зва бога и поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} |
Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— О |
де их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себи од изненађења. </p> <p |
{S} Овај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама. |
а поздрави с Ногићем. </p> <p>— А откуд ти овде? — рече мало изненађено кад познаде Ногића. </p |
/p> <p>— Јесте, нано. </p> <p>— А откуд ти знаш да је кеса подметнута? </p> <p>— Ја нисам видел |
у!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео вета |
причање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да |
ару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозори |
задиркивати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори |
н махну руком. </p> <p>— Мани се, славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио |
. </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја... |
ткад не имадосмо сербезног боја.{S} Све ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на д |
унија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> |
а сутра да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p |
моја! — јекну сиромах. </p> <p>— А где ти је тај несрећник? — пита кмет мрко.{S} Он пружи руку |
бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим т |
ми испричајте све како је било.{S} Деде ти, Илија! </p> <p>И Заврзан поче причати све до ситниц |
Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде нити му се надај, < |
те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> <p>— Ланула |
} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да пливаш по њима!...” И превуче ножем |
Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с попом!...{S} Како ме са |
епу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може ти се, а ја идем! </p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко |
лексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје ти је Јелица Милошева? </p> <p>— Која Јелица? </p> <p>— |
почеће ревити против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} |
рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Није ти ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича |
</p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што |
о продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душа озебе... </p> <p>Озебла сирочад поче пла |
а отворено, слободно.{S} Као да му веле ти погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} |
<p>— Ја сам, Стојане. </p> <p>— Одакле ти?! </p> <p>— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — уп |
бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} Сам судиш и опрашаш!... </p> <p>Па |
рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са својим гла |
нате и моју децу!...{S} Знаш их најбоље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одр |
еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика |
о, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А... оно нису главни! |
је одговарао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали не |
акија га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти јо |
добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, |
нако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, како он јако? </p> <p>— Не питај!...{S} Нико да га |
Сједи!...{S} Иван седе. </p> <p>— Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише ме |
м, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван Миражџић твој |
ти? </p> <p>— Не знам.{S} Он рече да се ти тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невеш |
p> <p>— Не ваља!{S} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће |
у. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, бо |
тако је он њега гледао мислећи: ломи се ти, ломи, али мој си!... </p> <p>Иван се диже. </p> <p> |
дите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива би |
поздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни м |
>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p> |
вом. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — |
...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} Из једно |
?...{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> < |
и, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је дете одбило, а д |
КОЛИ ТЕСЛИ</p> <p>Деветнаести век плете Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један |
и!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њи |
S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него |
обриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се |
и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма |
јске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу |
њих, примиће те, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, ка |
да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не бр |
видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се воли |
у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!.. |
му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још заносиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти |
ка дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!. |
!{S} Најо!{S} Браћо!...{S} Сви!...{S} И ти, Јелице, и ви децо!...{S} Овамо! </p> <p>И кад сви п |
сне стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти |
јдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — рече Ногић, па с |
пита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И |
алму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао мени? </p> <p>— Теби, буљубашо. </p> <p>— Ј |
м му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као н |
е, промисли!{S} Не би ли боље било да и ти оступиш?... </p> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори |
е порвемо! — рече Лазар. </p> <p>— Ја и ти?! — пита Станко зачуђено, јер се њих двојица никад н |
p> <p>— Идите, спавајте! </p> <p>— Па и ти се мало одмори — рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја ни |
-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много га дираш! — рече Петра прекорно. — Ето |
о. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p> |
— коњ не може маћи. </p> <p>— Зар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га уста |
мехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S} А било би ми жа |
је — рече Станко. — Него, Ногићу, иди и ти мало прилези док печење не буде готово. </p> <p>Ноги |
.{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добро је!.. |
да ми је бог опростио!...{S} Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... </p> <p>А који је |
ека ти је богом просто!...{S} Опрости и ти мени. </p> <p>— Бог нека нам свима опрости... </p> < |
о...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а теби нека је богом просто! — рече Зека љубећ |
крајина!...{S} И нека си благословен и ти Станко, сине мој!...{S} Све грехе твоје примам ја на |
Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам |
<p>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја |
а па приђе и он Станку. </p> <p>— Зар и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... < |
мило тада погледала. </p> <p>— Волеш и ти јагањце? </p> <p>— Волем. </p> <p>— Ја бих се, да ме |
} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p> |
осиш!{S} Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде гд |
та ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се ж |
> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њ |
/p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха- |
} Да си рекао да има рђавих људи, он би ти доказао да нема!...{S} Да си му казао да неко мисли |
? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога побратима? </p> <p>— Ја бих те изве |
њега не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала |
и ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, није он гладан! </p> <p>А док се они |
ном протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!. |
! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба м |
сме на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајн |
то је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алексиној, па се с њим лепо намири... </p> <p>— |
ече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> <p>— Дајте воде да о |
<p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и до |
} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, прив |
велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> |
</p> <p>Крунија занеме. </p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искаја |
! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> |
тоја рече: </p> <p>— Станко, рано, лези ти. </p> <p>— Немој, бајо, молим те!{S} Ти не знаш да м |
а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Крушку наљути овај оштри од |
— Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли |
S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{ |
тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио уб |
у.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Ст |
ј дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!.. |
и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо |
едим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} |
Маринко додаде: </p> <p>— Видећеш да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се вра |
д, али миран и одлучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом сви |
милова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као д |
одајама и зградама... </p> <p>— А је ли ти, матори? — рече Крушка Алекси.{S} Алекса диже главу. |
Крушка је секао оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради |
!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јеси ли ти полудео?!...{S} Полази!... </p> <p>И погледом диже Л |
ећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш |
своме детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p |
итати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је |
/p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?...{S} А?...{S} Лазар не рече ни |
у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам |
душа му се заносила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље |
Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу ње |
да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит наплакао, да ме није стид плакати!. |
> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагат |
слушах онај јаук и писку!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S |
или хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, да је Станко и ноћас био код куће? </ |
, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо |
љуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p> |
овај оштри одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоћ |
најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окршај; више бих волео то не |
Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И поднесе му је.{S} Станко је добро заг |
ре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде |
А волим ведрину!...{S} Станко, волиш ли ти ведрину? </p> <p>— Тако је, Заврзане!{S} Ти имаш пра |
тајанствен; глас који те раздрага, али ти од њега и памет стане, и крв се следи; глас који те |
.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије... још овамо |
ек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној |
S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко о |
p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p> <p>— Слушаћу те као оц |
се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста |
ме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алекси |
ете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од љу |
пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда |
тима?...{S} Спремаш ли вечеру?...{S} Ми ти се, богме, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у з |
стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав сина свога! |
зао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— |
ни и да раде против мене; знам да си ми ти пријатељ.{S} И, веруј, више волим твоју љубав него ш |
S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило.. |
бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала!...{S} Остави ти младости њено, ни |
.. </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и највећи дар!...{S} |
моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Т |
не траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан поуздано... </p> <p>— Склоните мало |
ме терати!...{S} Кажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, |
сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> < |
у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и пошт |
<p>— Ја не мислим.{S} Ја верујем да си ти најбољи и најпоштенији момак на свету... </p> <p>— А |
о!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним терето |
о ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући.{S} Ал |
биљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шт |
.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један |
!...{S} Него, примири се!...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; |
</p> <p>— Али, ти завешче један, куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се ма |
Али... ја не мислим тако!...{S} Овде си ти старешина.{S} Овај је овде под твојим окриљем — нека |
ко је тај? </p> <p>— Онај према коме си ти најчовечнији.{S} Ти гују на срцу гајиш! </p> <p>— По |
су, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред соб |
рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти поп? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити |
ва не одговори ништа. </p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? |
</p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти кмет?{S} Јова не одговори ништа. </p> <p>— Каки си т |
Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш с |
рже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{S} Станко се збуни и про |
рунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад тако дајеш реч?...{S} И зар је преча твоја реч о |
хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не по |
ну?{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. |
вативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!.. |
разговарати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, |
да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам шт |
је лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обе |
се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Ива |
кипе. </p> <p>— Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, |
?...{S} О... проклета детета!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говор |
она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.{S} Руку метну н |
знаш? </p> <p>— Знам! </p> <p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нис |
сам окренуо главу. </p> <p>— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукал |
е његова!{S} Е, мој синко!...{S} Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти |
ни...{S} О, бог с нама!...{S} Ама, јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем! |
ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја |
кну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја имам б |
о ако и смрт може бити лепа?...{S} Реци ти, Станко!... </p> <p>— Имаш право! — рече Станко. </p |
емој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем |
ев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије о |
већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па |
огоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... </p> <p>Ивану клецнуше колена, и он се стр |
а?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и |
шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим |
обом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— Али ја не могу данас преседети овде!...{S |
? </p> <p>Поп се љутну: </p> <p>— Немој ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те гр |
Ја морам журити!... </p> <p>— Па немој ти тако. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени к |
ош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— Послао! |
ићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не з |
озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> <p>— Ја немам с |
грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаш |
добри пријатељи!...{S} Ја ти велим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти паст |
осла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће в |
ори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси заверила, неср |
шна као да је смак света... </p> <p>Док ти се отворише обоја кућна врата; ветар пови пламен на |
тници стајаху бледи и неми. </p> <p>Док ти тек јекнуше свирке и борије, и звуке њине понесе тих |
и? — рече један Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанц |
о!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, соколе, српско млеко које те одранило!...{S} Само д |
ући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче |
тару, сад си алат и ратнику!...{S} Алал ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </ |
ма.{S} И загрли Маринка. </p> <p>— Алал ти вјера, соколе!{S} Ти говориш тако мудро да би могао |
ца по рамену довикујући: </p> <p>— Алал ти вера!... </p> <p>Борцима овладало неко одушевљење за |
рши причу, Заврзан рече; </p> <p>— Алал ти вера!...{S} Види ти се и по рукама, крваве су. </p> |
ити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба ради |
је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако до |
ти!...{S} А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p> |
ме именима не називаше!{S} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам |
, ти си батли! — рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде |
. </p> <p>— Одговарај! </p> <p>— Ја сам ти казао! — рече Алекса и погледа га неким леденим погл |
— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја сам ти се противио. </p> <p>— Знам, знам...{S} Али, онако, |
најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, тако ми б |
> <p>— Не зови ме тако!...{S} Откуд сам ти син? — плану Станко. </p> <p>— Али ја тебе волим!... |
, те заседоше. </p> <p>— Вала, више сам ти жедан него гладан — рече Заврзан. — Него, морам сићи |
— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p |
..{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћ |
тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, бра |
зао сам! — пресече га он. — И много сам ти казао...{S} Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер |
робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полева |
него душман с душманом!...{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надг |
лен у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неколико речи по заклетви.{S} Ти си Срби |
баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станка, као д |
ам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти ниси мога |
кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види |
. </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич рекао да си се преварио...{S} Не будали више, |
ече поп и покупи обрве. </p> <p>— Кажем ти, разговара ти, брате, о свему и свачему као да није |
је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице |
био твој, а од данас свој.{S} Поштујем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Ос |
</p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако |
оже! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузе |
манин!{S} И, ево, живога ми бога, велим ти: ако се кадгод сусретнем с јунаком, и раним га — на |
поштује старијега...{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је |
!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со |
ости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, |
уд журиш? </p> <p>— Никуд.{S} Ја мислим ти имаш каквог посла. </p> <p>— Немам никаквог.{S} Сјед |
Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> |
тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p> |
па рече: </p> <p>— Станко!...{S} Богом ти проста моја глава!...{S} Али... немој се светити!... |
p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од сме |
чину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим пандурима те |
а? </p> <p>— Ко?...{S} Он зар?...{S} Он ти мисли онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на |
Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — уп |
, само један полете право к њему.{S} Он ти га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, ка |
Деви? </p> <p>— Јест, по њему.{S} А он ти је и онако понајзгоднији за те ствари!...{S} Њему је |
нђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — </l> |
! — викну Станко Алексић. </p> <p>— Мањ ти? — повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> |
си ми род!...{S} Ко има опаког сипа као ти, он мени не може бити род!...{S} Поздрави твога сина |
метан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, |
е Станко. — Него, ево, ја нећу бити као ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> |
вога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем ш |
Реци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од км |
д мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти заповједам: да одмах сутра сазовеш село и да му пред |
ену и рече Јелици: </p> <p>— Снахо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> < |
ко?! </p> <p>— Не питај ме даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред то |
к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје око данас види — не |
</p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диж |
а овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како |
на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> < |
S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш |
ену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам ти мало гра с рибом.{ |
у састави руке око врата. </p> <p>— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, к |
и где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци преда њ пуну кесу дуката. </p |
и усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> |
мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отвори |
кад одујми, пружи кмету. </p> <p>— Ово ти ваља!...{S} Добра ракија, не да се доста пити, али ј |
Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Него ти овде седим с децом и разговарам.{S} Јуче комисмо мал |
subSection" /> <p>Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском об |
м ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом |
p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, оде ти глава као дулек! </p> <p>— Не лај! </p> |
сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања М |
кси.{S} Алекса диже главу. </p> <p>— Ко ти је био овдје? </p> <p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! |
чије с вама разговарао. </p> <p>— Па ко ти је казао? </p> <p>— Онај који је оне ноћи, кад је Ла |
бу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и |
/p> <p>— Каки си ти кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се ди |
<head>9. ОЧАЈНА БОРБА </head> <p>— „Ко ти ископа око?” — „Брат”. </p> <p>— „Зато је тако дубок |
олим, не мрзим те.{S} Али ти велим: ако ти сад из овијех стопа не одеш Алексиној кући и не узме |
ога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом |
знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> < |
авет, дође му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш |
то заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па |
страну погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад ов |
ати Зеку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </ |
цу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!... </p> <p>— Али, поп |
мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета ст |
е си? </p> <p>Онај каже. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си |
и!{S} И оприча му све. </p> <p>— А како ти је име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша |
анчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у |
и, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљубашо! — рече Богићевић. </p> <p>Станка ск |
воденичар.{S} Све ми је причао: и како ти нијеси крив, и како су подметнули и закопали ону кес |
је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих о |
ћу, брате!{S} Ја сам те само питао како ти је крштено име, јер мислим да Зеко није крштено.{S} |
S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи поветарац.{S} Савете је давао о |
изведено!... </p> <p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не мог |
у и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете мој |
меш... али сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више ниса |
е подсекоше ноге. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смил |
анко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема |
јуриши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — ст |
убашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми |
одјекује заповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотер |
ам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он с |
> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га |
т беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас позвао |
<p>— Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </ |
маљска правда и ми, грешни људи, велимо ти: „Ко се не освети, тај се не посвети!...” </p> <p>— |
жеш сербез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо |
и... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчије.{S} И ево, ја, грешни слуга |
о се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... |
<p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му отац. — Био је овде и попа!...{ |
це му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Ал |
p> <p>— Нимало. </p> <p>— И... свеједно ти је? </p> <p>— Свеједно!... </p> <p>— Добро, иди сад! |
</p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. |
е!... </p> <p>— Е, ево ме!...{S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p |
клонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! |
} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је |
вана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли ис |
? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих |
ога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му окре |
а диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече |
ко повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити |
арамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И о |
е људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отиша |
су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа попа и |
о?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим |
.{S} Зато сам ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мис |
хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти и наших руку и наших |
” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врат |
танко, а месо му заигра. </p> <p>— Зато ти и јавих.{S} Ако тамо не будеш сутра навече, онда ње |
за...{S} Тек беше одахнуо од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да |
е у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Једна попова реч расквари све!... </p> <p |
док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице.{S} Сви се одмах |
слио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих м |
и јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она с |
к машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи!... </p> <p>Киша отпоче.{S} |
рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога Маринка...{S} Кажи им нек |
ђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p> |
.{S} Нека му свака роди по сина, па ето ти балинчади као гада!...{S} Кад бијем, да бијем какве |
кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук |
говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити с |
се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста ле |
од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад м |
јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене б |
иком ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Св |
Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја |
д немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела него |
<p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандук |
пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч изус |
!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Те |
Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</p> < |
рини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и т |
и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, |
ао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — рече Ив |
самом имену Лазаревом. </p> <p>— Добар ти је Лазо, бог му здравља дао!...{S} Откад памтим, она |
нства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И |
ијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао о |
г тебе?! </p> <p>— Због мене!...{S} Зар ти не знаш?...{S} А он те одавно мрзи... </p> <p>Станку |
Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S |
благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг М |
} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Т |
има селима... </p> <p>— А ти?...{S} Зар ти нећеш с нама? </p> <p>— Ја сам осветник.{S} Заклетва |
} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне |
ве музе.{S} Он јој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облев |
би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, на |
ами!{S} И још он мене пита!...{S} А зар ти не знаш? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Па каки си ти |
> <p>— Вечерајте, децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} |
и двојица него један.{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добр |
азнаш један брод на коме прелазе, а већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба из |
Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на њега?{S} Иван погледа поп |
, после, онај Алекса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми п |
} Не ваља!{S} Држи се ти Ивана.{S} Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати |
њци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Је |
/p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита |
онако као и поп...{S} Њих два као да су ти на једном срцу лежали... неће ти они један без друго |
и знаш да ја морам знати све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где |
не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно |
</p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар обор |
ек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слу |
убио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби натр |
еш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је св |
моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде његову |
.. — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... — ш |
само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и благ |
{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једва о |
и Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад с |
Не могу више.{S} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! |
у грло својом рођеном пљувачком, а нећу ти речи казати!... </p> <p>И он седе наоружан новом сна |
обро!...{S} И слушај мајку...{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш |
и курјаци, како јагње? </p> <p>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди |
/p> <p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А |
ног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— |
хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p |
p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Л |
јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Срби ск |
>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти је тамо.{S} Мало су страховали, јер су мислили да те |
</p> <p>— О, брате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега |
е памтим!...{S} А и кмет!...{S} Не знаш ти, вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} |
е Крушка, а очи му заводнише. — Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не |
и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио |
на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја м |
де!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице ти |
призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да |
и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отворена |
а ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погле |
чи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти д |
ану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, |
тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не можеш без мене!...{S} Ово ти је као кад |
је! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко ј |
, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да м |
жила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p>— Ког? |
па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. </p> <p>— Да ниси жедна? |
анкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> |
мождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— |
ега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, |
{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му п |
није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима. </p> <p> |
>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p> <p>— Дан |
епад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти велиш, буљу |
идети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати х |
.. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде! |
протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је отмем! — реч |
— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} Ти не видаш |
први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> <p>— Истину |
/p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти |
и!... </p> <p>— Не желим ништа, али још ти нисам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </ |
/p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је лепо за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што нећ |
онити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке дец |
ада звала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с план |
аш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео С |
кмет, пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујду |
ти против њега.{S} Ама, није ти ни Иван тиква без корена, има и он својих људи...{S} И тек једн |
е, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да м |
ом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно да једва кап прође.{ |
кије. </p> <p>И заседоше.{S} Принеше им тиквицу тесна грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о то |
амо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко пао.{S |
му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се умије и |
ше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он се врати |
Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{ |
е!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја — |
једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p |
..{S} Она залепрша крилима и пролете му тиком поред лица, тако да је осетио ветар крила њених.. |
еж опет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Де |
стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете горе. </p> <p>— Скачи |
в поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражали, и би заплакао |
И страшно се беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... < |
примицао месту које му је Дева означио, тим га је више обузимала нека дрхтавица!... </p> <p>Нај |
тушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јуришала на његово срце и бор |
Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу собом звали, под тим именом прича |
го као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би |
оста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се гр |
рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима!...{S} Како ли би их сад пригрлио!... </ |
ме главе стало!...{S} Мени је стало за тим да ми ти верујеш!{S} Волим твоју љубав него љубав с |
души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{ |
они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше историје и поклонимо се... </p> <miles |
Тим су га именом међу собом звали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. |
<p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чин |
ене као снаше!...” </p> <p>И предаде се тим мислима.{S} Глава му се занесе... он потону сав, гл |
е. </p> <p>Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу |
ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, н |
ка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико домаћина из о |
историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с друге, да бих им мо |
ром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује. |
о бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше |
ју, али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два бра |
ест! — мислио је. — Ко је још видео и с тим подсмевати се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, |
и. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао д |
ви нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S} |
горе све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећао |
ли су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а ос |
мове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде |
си жубораху причу: да се дигло робље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће и |
стид пред светом.{S} Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане жив |
ји су врло плодни.{S} Од састанка изнад тих острвчића зове се Јовача, а мало дале Засавица.{S} |
ну кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке...{S} Јелица стој |
данас имамо добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења |
но непријатан, више благ но суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао |
беху тада на гласу.{S} Ниједна кућа без тих пића није била.{S} Нико из куће није отишао а да га |
д сваког зла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан с |
догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као бајке... </p> <p>И тако |
бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра, тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа неб |
ну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} На небу ни једног облачка, само звезде трепере |
о црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њихових ногу одјекивао је. </p> <p>— Бож |
ше свирке и борије, и звуке њине понесе тиха Сава и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су |
> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмиц |
ар се лако освести.{S} Он је слушао ове тихе речи...{S} Надао се грмљавини, а оно сасвим мирно. |
во дође ненадано, наједанпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у ње |
..{S} Срце га је болело за тим мирним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стој |
кса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!. |
, весели Алекса! — рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори |
риђе Алекси, такну се његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, до |
хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио |
му паде на очи као детету.{S} Спавао је тихо, мирно и безбрижно као да је богомољу сазидао. </p |
</p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у ша |
грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој м |
ниједна ситница... </p> <p>Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... |
>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обал |
му мозак. </p> <p>— Е, брате! — рече он тихо, као да је самом себи говорио. </p> <p>Јелица прош |
— Крушка би волео; али је он одговарао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до |
буљук...{S} Разговор се међу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чиј |
ама њиховим.{S} Овде-онде зашушти нешто тихо, тајанствено, као да нека невидљива рука барата по |
иљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој ј |
откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар...{S} Ти знаш да ја морам знати |
<p>— Могу још стопу!...{S} Лак сам као тица!... </p> <p>И, без икаква напрезања, одскочи белег |
је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред |
ност према свему...{S} Није га се ништа тицало...{S} И пече га сунчана зрака, и њему свеједно.. |
— рече Ногић. </p> <p>— Ако не говори с тицама — нашали се Заврзан. — Заклео бих се да неће доћ |
лишћем, грање је пуцкарало под ногама, тице су певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се ч |
једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l |
ајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет |
оставити да му непријатељ главу сече и тице месо једу; мора га на плећима својим из боја изнет |
> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само радила, она ј |
.. — поче Заврзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да |
јете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад |
праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} Он да је д |
у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образа и твога седог перчина!...{S} Еј, мој |
е тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је за те прошла!. |
р не знаш, несрећниче матори, да се ово тиче моје главе? — јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стад |
е попречке, па изгледају као неке грдне тичурине са раширеним крилима... </p> <p>Наоружани дуги |
ди се понамешташе један до другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује |
— Иди... иди... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отима |
издани воденој зеленила... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Из |
од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; ал |
ече и саже главу. </p> <p>Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци с |
/p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић први дође к себи.{S} Он при |
о другог...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од |
— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бел |
овећи густ облак.{S} Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како |
е му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је зан |
тила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и сузе.{S} Она је свесрдно плакала за својим ста |
ђ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине |
одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p> |
лави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само се још деца чула.. |
никог него седе на своје место. </p> <p>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавин |
</p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од очију, Јелиц |
нуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до куће |
} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — |
никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премишља |
по кући пева од задовољства... </p> <p>Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који б |
S} Онај мој из коже да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро |
мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p |
га Станко није слушао.{S} Друго је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће о |
ола душе своје... </p> <p>Само је једно тиштало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи о |
руком Зека. </p> <p>— Не бих, да ме не тишти та невоља!...{S} Знаш ли ти да бих се ја сит напл |
етан, невесео.{S} Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... </p> <p>— Немој, ага!{S} Ти га |
!{S} Ибро!...{S} Брзо напоље!{S} Видите тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> |
</p> <p>— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и уз |
би било да припитамо попу? </p> <p>— А, то је баш како ваља!...{S} Иди, иди одмах, Младене.{S} |
е је Лазо? </p> <p>— Богами, драги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мо |
но...{S} Али свест је не беше оставила, то се познаде по првом погледу њеном кад очи отвори. </ |
сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} Ако је весеље, весеље је свиј |
ије ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути |
p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Трид |
има...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад и |
ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње |
на, рве и скаче...{S} Некад је, заиста, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само ти |
је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> |
{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали |
рино, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страш |
е склонити од зла времена. </p> <p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одм |
га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је т |
авови.{S} Јаук и запевка каде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље |
.{S} Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!...{S} Ама овако... нека опрости Г |
ић и показа на Станка. </p> <p>— Дакле, то је Станко!...{S} Ти си син Алексин!!...{S} Алал ти, |
>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они превише |
ена!...{S} Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!. |
на је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног ч |
да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само |
S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео |
а отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, то се главом плаћа!...{S} И како је безочан, па ме још |
ку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који је ишао да потопи... |
сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с поглед |
{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; |
во што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> < |
на очи!{S} Ја му баш рекох: „Остави ти, то је моја брига!...” А оно, ето сад! — јекну очајно Ив |
... </p> <p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи |
ахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; али бог не жури!... </p> <p |
грех и никако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сет |
ко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. </p> <p>И ороз на његовој пу |
своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и истине |
е тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. < |
зала од силних жеља... </p> <p>Међутим, то је Заврзан вршио да би се нашалио. </p> <p>— Видиш, |
ам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију страна оп |
ар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Дос |
мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га је двапут и добро погледао... али |
аче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као гром а оштар као сабља... |
е смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако се може тамо, на небу; али |
е је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац га гледаше, |
овија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, застао пред Ива |
} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе |
{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из зе |
ати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S |
> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севи |
уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. </p> </div> <div type="ch |
?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то |
олако... </p> <p>Он је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души |
. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — |
асавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа ону двојиц |
е народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако |
рума и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> < |
изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да напада, |
S} О, не дао ми мој бог! </p> <p>— А... то мора бити.{S} Иван сену оком. </p> <p>— Никад! — реч |
још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p>И он осети мржњу, силн |
к цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега |
е Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </p> <p>— Озбиљно. </p> <p>— Је ли |
. </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе! |
о није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и таван, и неодређен и сил |
Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети никад изустити, па ето — изусти... </p> < |
и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог |
кад! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи |
градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...{S} Свирач задуван, ознојен, заста |
тне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{ |
у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се с |
што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцим |
..{S} Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. </p> <p>И они су живели...{S} |
и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... < |
то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија |
хвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад станем лагати, и са |
се приближавао. </p> <p>— Не бој се!{S} То је мој друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну |
о то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас ј |
етовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци шта |
сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не |
зао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, попо!... < |
а, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>А |
</p> <p>Срце им зна, душа им зна!...{S} То није био живот него вечне муке...{S} И само мучење у |
и кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И |
редаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу по |
еће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који се не да ни опричати!... </ |
... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Станко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бит |
тиремо, то их све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p |
<p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То мора преда мном пасти на кољена и молити ме!...{S} М |
мимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гром...{S} И, кад загрми и кад у |
! </p> <p>— Млад сам, снажан сам!...{S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема п |
Зека. </p> <p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмах |
ет. </p> <p>— Нисам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговар |
S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљеније изведено!.. |
јеха него раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени.. |
преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!. |
...{S} Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да жи |
мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбаш |
. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела т |
са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах! |
ави свој плуг, па се лати оружја?...{S} То значи: борбу на живот и на смрт, борбу очајну, вечит |
>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То с |
едва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезног боја.{S} С |
е кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа |
е наљутио бог?{S} Кога заборавио?...{S} То није истина.{S} Ја га видим!...{S} Он благосиља моју |
кад му поштени људи леђа окрећу?...{S} То је горе и од саме смрти...{S} Је л̓ тако, браћо? </p |
траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S} Мало-помало распознаваше се све више |
астави — још од мог првог мегдана...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? |
еп, Заврзан, Зека, Јован и Јовица...{S} То су биле сигурне руке и очи.{S} Они бију одједном, ка |
о...{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — |
Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу |
и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети.. |
опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се зове „водање опанака”.{S} И вуче их све дотле док |
, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар присту |
мет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја б |
омком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу |
...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он је растао нагло као квасац, и... |
де и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло |
тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио је по један |
о верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како |
а коњица догонила је до самога рова.{S} То више не беше ни очајнички напад, то беше борба у кој |
о колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао да живе.{S} |
а коња надмашиваше грмљавину пушака.{S} То беше покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у ш |
чио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обраст |
оји се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше д |
Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда |
Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се негда звало „Јорд |
>Милош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, |
го. </p> <p>Нико се не маче с места.{S} То више не беше Станко, то беше млади див, снажан као г |
кућа”. </p> <p>Било је и бољих кућа.{S} То беху куће задружних породица.{S} Одликовале су се св |
} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха |
... </p> <p>И стаде пипати око себе.{S} То беше тесно подрумче да се не можеш ни исправити ни о |
ва... </p> <p>Наједаред побесне све.{S} То више не беху људи него љути рисови...{S} А није ни ш |
лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зе |
...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у в |
робља: све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метн |
у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Л |
и кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А сад...{S} Збогом! </p> <p>Па му о |
ксић и Иван Миражџић били су суседи.{S} То су били прваци међу сељацима.{S} Из младости добри д |
ин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми с |
/head> <p>Тако су им пролазили дани.{S} То беху дани јуначког одмора, где се кадикад заподене и |
</p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку могао видети. </p> <p>У |
умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче |
ћ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вред |
и; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана |
дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима |
насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је |
у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео овим мојим рођеним очима! </p> <p>Па, опет |
ћу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и попу и Јови...{S} Кад сам видео Лазара |
те.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан и |
закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} То не беше село ни општина, то је била једна кућа.{S} А |
: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} То је јунак девојка!...{S} Знаш ли, сине, кад си оно њу |
<p>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: |
атјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим И |
<p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно говораше са со |
се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место беше тако да се, просто-напросто, не да заузет |
није могао раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, де |
. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се при |
рају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и дана |
боли на нож једну главу па се смеју.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јо |
а Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само век рађа.{S} Он је веровао |
> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре |
Не рече јој речи него прође мимо њу.{S} То баше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу прек |
други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... </p> <p>— Знам, |
, не знам које му је већа несрећа ја л̓ то, ја л̓ порађати се!...{S} Ено, онамо се једна порађа |
десна рука пребијена... </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станков |
ам једаред само завирио! — рече Дева. — То је таки јад да и саме гује беже одатле... </p> <p>— |
и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Лепо, Алекса, — рече к |
</p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо |
Крај ватре једна поњавица и мало сена — то је била постеља воденичарева.{S} Крај мучњака стојао |
ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да г |
у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може. </p> <p>Зека виде да се предомишља. < |
коше неки. — Из места онолико скочити — То је слота! </p> <p>— Даље не може нико! — рече Лазар. |
их помлатити, можеш их и мени довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... |
</p> <p>Тај, тако да рекнем, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <mileston |
Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </p> <p>— |
ад му Станко пружи одломљену гранчицу — то је све добро...{S} Ама како ти пушком гађаш? </p> <p |
<p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламе |
} Гледај оружје... сама срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш |
— цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— |
ницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш |
</p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{ |
> <p>— Ја га од истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега ба |
— Ево ти старешинства, побро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан |
укуруз кад га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртло |
!...{S} Није право мислио!... </p> <p>— То се види — рече Иван. </p> <p>— Ал̓ ја се не љутим иа |
образ — њему је свеједно!... </p> <p>— То се види по теби — добаци му Алекса као из рукава. </ |
, заменио сам своју главу!... </p> <p>— То јеси!... — признаде му Суреп. — И те још како замени |
ме позову, ја бирам гору!... </p> <p>— То је паметно...{S} И тако говори виђенијим људма.{S} Б |
овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, промисли па нађи кога др |
т!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је моја брига.{S} А ја ти велим: не брини ти моју бр |
и на диван. — Ево и духана... </p> <p>— То ти мени дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — р |
/p> <p>— Али нашла се кеса... </p> <p>— То вам је рекао онај измет српски, онај Маринко...{S} А |
је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— |
де... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — рече Дева, па се склони у он |
И затутњи, затутњи страшно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се превари |
тро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Кру |
{S} Неће им пасти на памет... </p> <p>— То је на врби свирала! — одсече Милош. — Ја не рачунам |
Сад можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалим |
. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! — рече он. — Та оно... кад неко изгуби обра |
нама је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Он |
ави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа на Станка. </p> <p>— |
олико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и рад |
Кад? </p> <p>— Сутра навече. </p> <p>— То неће бити! — рече Станко, а месо му заигра. </p> <p> |
оду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </d |
водим кући.{S} Алекса скочи. </p> <p>— То нећеш! — рече он, а око му сену. </p> <p>— Ко је вла |
ако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p |
то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> <p>— Не ваља!{S} Н |
ше.{S} Лазар скочи на белегу. </p> <p>— То вреди!...{S} Дед’ сад, Станко!...{S} Станко беше вед |
узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— Набијте је на колац! — заповеди Зека. |
врло лагано запљускује обалу. </p> <p>— То је далга — помисли он. </p> <p>И опет се загледа...{ |
т попу.{S} Поп погледа новац. </p> <p>— То је дукат? — рече. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва ј |
/p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође |
е.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} |
оје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— |
и да Иван Миражџић није крив? </p> <p>— То нећу.{S} Али велим да није крив колико она двојица. |
</p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти зна |
ли попио један гутљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p |
p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и п |
елиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта ј |
д харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p> |
у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... можда су се склонили!...{S} Али, тако ми |
наше људе, па нека се с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он от |
S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока |
де на праг...{S} Баци поглед на кров, а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се о |
а кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико ог |
овић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан |
дметници су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се |
ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је |
и се могла оглушити о молитву његову, а то ли добри бог, отац свију нас!...{S} Лепо верујеш да |
ако не може мирити, он може завађати; а то као да му, за овај мах, беше доста... </p> <p>Он сед |
{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Об |
p>— Јесте. </p> <p>— Јесте, јесте!{S} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп |
неш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то је дете, болан, расло на ваше очи!...{S} Знате га од |
{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помиса |
не, више никад неће бити његова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина |
закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и н |
ишли да су им и имена издевали...{S} А то издевање имена беше тако духовито!...{S} Ако је ко д |
е као да је међу својим друговима.{S} А то су и били махом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, |
варао тихо, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цик |
е!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се |
в — рече Станко смешећи се. </p> <p>— А то му вреди колико и јунаштво...{S} Него, добро би било |
И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да ј |
Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрш |
} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га нај |
вршити какав посао сеоски.{S} Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког |
S} Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, ве |
ле није мислио на сан и одмор, а сад га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и орос |
унар, иза бунара воће...{S} Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, |
ео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то какв |
и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, г |
го, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> |
, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице ј |
</p> <p>— Истина је. </p> <p>— Па кога то? </p> <p>— Палалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А |
..{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и ја бих се заплакао! </p> <p>— |
Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p> |
ита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом |
нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!.. |
ке да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, нава |
ве знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p> <p>— Ти |
је слушао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И до |
ао тако пажљиво разговор Станков као да то говори какав старац од сто година!... </p> <p>— Мука |
ао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао |
од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће напоље. </p> |
нам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... </p> <p>Све живо по |
p> <p>Јелица беше напрегла сву снагу да то искаже.{S} И сад је више ништа не задржа. </p> <p>— |
амишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> < |
грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно к |
шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птица |
и дај, драги ага, Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар |
је да је онај отишао да јави субаши за то...{S} Али ништа...{S} Прође много времена, прође... |
иш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не тре |
кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла време |
д човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... </p> <p |
претим.{S} Али он није лопов!...{S} Ја то не дам никоме рећи! </p> <p>Крунија диже руку на њу, |
гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то знам!{S} Од мене не можеш сакрити!...{S} Али, ево ти |
о у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то савето |
робденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано. — Оно, истин |
опрости!... </p> <p>— Ти знаш да ти ја то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слуш |
је од оца!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али н |
не кажеш за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p |
рчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти |
овори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем |
ети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то... ништа!...{S} Као велим, он се са Лазаром пази, Ив |
сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бог! </p> <p> |
ране!...{S} Стид, бога ми.{S} Не бих ја то смео каза ти, па да ме кољеш!... — А ти смеш!... — И |
..{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то њему могао казати!... </p> <p>Слага Иван, јер се зап |
И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да ј |
Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: |
S} Али не виде никога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: |
зати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потврди главом. </p> <p>— |
ише се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Стојану, проти Николи...{S} |
обро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p |
нко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћу |
е бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно...{S} И кад нема какве потере, |
е мислило само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева н |
е пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то мислио, гледећи како деца расту!... </p> <p>— Ваљда |
је била доста росна, али се ниједно на то није обазирало. </p> <p>— Знаш ли — рече Станко — от |
...{S} Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... </p> <p>Наједанпут, пуче сапињач под |
Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одговори. </p> <p>— Дакле, пристаје |
а зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село.{S} Оно ниј |
него Лазара... </p> <p>Оно, истина, она то не рече никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то са |
то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је Иван говорио, кмет погледа поп |
жестока боја, бого милостиви!...{S} Па то се, међер, јуначки гинуло. </p> <p>— Јуначки! — потв |
о Јелици, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она п |
ризивао, одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> |
че говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бити!...{S} Знаш ли ти ко је твој отац?...{S} Зар ти |
пасти на кољена и молити ме!...{S} Мора то бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је би |
и живот којим те две куће живеше.{S} Та то је још јуче било...{S} Још јуче је та кућа била као |
њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се ис |
<p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{ |
т?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида |
друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </p> <p>— А, |
Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути |
> <p>— Па?!{S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама |
не осврћући се на Вику Алексину. — Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем г |
Ја се не могу с њима борити!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и |
а га напред... к њему!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је |
лао да ми будеш разговор? </p> <p>И кад то рече, старац заплака.{S} А Петру су полевале сузе јо |
p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да му кожу деру... </p> <p |
алаксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али |
ути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S |
p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола буде!...{S} Без његове воље не умем |
амљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он не осећаше ни глади ни жеђи... </p> <p>До |
и старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћут |
Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео |
} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> <p>— А је ли?...{S} Д |
</p> <p>Расположење, добра воља... све то прође... и оста нешто тешко као стена на грудма... < |
г часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и |
} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту ј |
дели да то никако није потребно.{S} Све то беше острвљено, навађено на бој, све је очекивало ма |
ти ако овако потраје!... </p> <p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху |
својима!...{S} Па онда, мало им је све то него, кад га нахраниш и напојиш, још те бије.{S} Вел |
бна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, м |
и од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскака |
са у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови та |
и Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче г |
није ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> < |
. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} Али весеље пресече.{S} |
је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} О |
ет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати ни о чему |
мо, на небу; али овде, на земљи... овде то не може бити!...{S} Ми смо ти створени некако друкчи |
оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{ |
да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући с |
окриваче са себе... </p> <p>— Не помаже то кад срце озебе! — рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!... |
ред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде д |
таде соколити своје људе...{S} И поможе то.{S} Реч поста живља, око светлије а лице ведрије... |
ије нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! |
о си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— Па?... </p> <p>— Ниш |
јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замол |
аш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло и очекати, али... < |
те научим?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде г |
ти о Лазаревој кривици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Ми |
зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је то нешто озбиљно, па, колико му старе ноге допуштаху, п |
друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, дуго је гледа |
ли бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замис |
то, разговарао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да на |
а викали.{S} А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, |
р у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Насмеј се, отари сузу, па з |
корно. </p> <p>— Ех, сита!{S} Као да је то најести се, па бити сит!...{S} Ето, па га гледај, а |
драви га и реци му да сам ја знао да је то његово масло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар чов |
некада поносит...{S} Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али са |
/p> <p>— Ја се не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинити |
/p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је |
арашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом ск |
ај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?...{S} Па, онда, како га све опомену на |
егов Станко!{S} Ама је ли могућно да је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на |
стаде гневан на Лазара... </p> <p>Да је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би |
ричао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окити |
ага!{S} Ти га не познајеш.{S} Пасја је то сорта!{S} Пре би од камена реч измамио него од њега! |
/p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамб |
плавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То.. |
кућу!{S} Почев од кмета и попа, била је то једна душа.{S} Само сам ја одвајао сву да.{S} Моја ј |
ица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота.{S} Што |
аше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S} Гром девојка!{S} Била је то лепота |
па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то, сила!... </p> <p>— Ми смо и силу дочекивали! </p> < |
овори са кнезом Симом. </p> <p>Ивана је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио |
су они из својих лула истресали, па је то после пушио... </p> <p>Радио је само кад је морао, а |
{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гл |
то, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш им ништа |
ет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. |
ово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — реч |
зану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> <p>Збег |
почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разговарао о т |
..{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, вид |
на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја?...{S} |
к на своме месту!...{S} Па још какав је то кућанин!...{S} Ето, ја!{S} Ја не бих пуцао на Алексу |
<p>— Ја нисам крива, нано!...{S} Бог је то оставио...{S} Они су обојица лепо са мном.{S} Били с |
гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак.{S} |
а Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаволе!...{S} Мој |
!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њ |
p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штого |
ојводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев од везира.{S} И да га није сти |
{S} Неће, неће!...{S} Али, опет, где је то било да се девојка противи оцу?... </p> <p>Он скочи |
оје муке и невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под ови |
— Јесте, истина је!...{S} И Јела ми је то рекла.{S} Видела сам по њеним очима да је говорила и |
ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се |
тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца и из онаке |
. </p> <p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?... |
ку: </p> <p>— Ама, славе ти, како ти је то име? </p> <p>— Као и твоје — одговори Зека. </p> <p> |
ма, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио |
} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли |
не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на |
<p>— Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћ |
ао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ким није парбио нити |
ва у души његових парохијана.{S} Био је то старац од својих осамдесет година, здрав и крепак.{S |
ао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина с |
<p>— Знам, знам...{S} Али, онако, ко је то као први почео?... </p> <p>— Оно... како да ти кажем |
вори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, т |
окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи... |
едан пандур не осети... </p> <p>— Ко је то? — напрегну сву снагу Крушка. </p> <p>— Ја, драги аг |
, да рањенике вида... </p> <p>— А ко је то на носилима?... </p> <p>— Заврзан...{S} Он је тешко |
смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање дана |
он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар |
. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> |
ара!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љ |
S} Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита |
} Док само испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!.. |
<p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} |
ао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} Он је пријатељ и теби и твојој кућ |
ли су они нејач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, |
ар сасвим другим путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, |
</p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Госпођине покладе.{S} Небо се облачило и облаци с |
, заповедајући и помажући.{S} Радило је то као једна рука под његовим оштрим надзором... </p> < |
<p>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред |
о га. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> |
то га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамота?{S} Јелица је с њим одрасла и никад им |
краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стоти |
у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван зав |
амога почетка. </p> <p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред |
џић, па да буде одбијен?...{S} Да му је то ко јуче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљ |
ца врчите на њега. </p> <p>— А ко му је то казао? </p> <p>— Не знам; али, вели, врло му жао.{S} |
јдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — рече готово гласно Заврзан. </p> <p>— Тако су |
најзгоднији за те ствари!...{S} Њему је то док другом длан о длан.{S} Онда се опет окрете Станк |
и, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јес |
p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та, ми смо С њиме мла |
.. </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш савете ономе ко те не пита! — р |
тао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{ |
о... — рекоше неки — право је; али није то баш тако ни теретно, кад си већ научио... </p> <p>— |
<p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљи |
{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p> <p>— Мани се, славе |
<p>— Ама видим ја, попо!...{S} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем |
никоме, али Лазар опази.{S} И не да се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, |
о страшно досадно.{S} Он би желео да се то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} С |
<p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> |
ле савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад м |
же и Ивана као и Крушку. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кл |
ван и стаде пред попа. </p> <p>— Сад се то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Ш |
танко, Заврзан, Јован, Јовица... све се то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их з |
после — Станко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита |
бро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... |
а како поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> |
сматрамо као бајке... </p> <p>И тако се то патило и мучило.{S} Један дан је освитао као и други |
ашног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p>— Заврзане!...{S} Заврзан |
турише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је |
ао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је кућа морала живети.{S} А |
се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно у |
хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као грех и никако се није могло допустити, |
.. баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, свану |
! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одлажаше и из црних |
ему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад још и Милоша.{ |
авом, а одмах затим он осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га |
авству: </p> <p>— Па немој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, |
ислим да Зеко није крштено.{S} А ако те то љути, нећу те више никад запитати! </p> <p>Вечера пр |
ади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, о |
е Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли глав |
се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми |
такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гледа |
ло штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта сте м |
м шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако...{S} |
ребаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, н |
<p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче... |
незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p> |
у срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко м |
евало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као |
p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, коли |
</p> <p>Ноћ се спусти на земљу.{S} Беше то тиха, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула пес |
и стаде зверати око себе...{S} Не беше то кућа његова... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче т |
изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у |
е на прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> < |
соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес |
Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече За |
лишће на дрвећу и оно зашушта... а кроз то зелено лишће видео је како звезде бледе.{S} Бела јас |
који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Сви су погледали и о |
орици тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Н |
по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један чове |
ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет п |
Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, т |
} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је. |
копаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је нар |
Лазар и Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Х |
Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори и пођоше. </p> <p> |
ужина све мања.{S} Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} |
уда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно и бујно.{S} Преврните листове светск |
а сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако |
а једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рук |
{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!...{S} О, Господе!... |
твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи п |
коме си дала реч?...{S} Лопову!...{S} И то... </p> <p>Јелица сену оком.{S} Од погледа њеног зад |
...{S} Ко да преживи ову бруку?...{S} И то још под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми ју |
а и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом ватром, смеје се тако слатко — да га |
укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p> |
ока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху н |
..{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам за |
ла бугија, па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе |
</p> <p>и обоје се смешкаху на њ.{S} И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не в |
да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило.{S} Та, само да му се опростити ове п |
... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А.. |
вши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? < |
ио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио би се детињства, младости, |
други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> < |
ину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то све вели поп? </p> <p>— И поп, и кмет, и... сви!... |
ст размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!.. |
бије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се |
. — загрме са свију страна. </p> <p>— И то одмах! — додаде Станко. </p> <p>— Јест, одмах...{S} |
</p> <p>— Севића девојком. </p> <p>— И то знам. </p> <p>— Та девојка мора за нега поћи! </p> < |
И то?... </p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Ч |
{S} Стотину разлога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним |
па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То |
p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, не бих дао!{ |
чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош рече: </p> <p>— Дајте, децо, вечеру!... |
сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! |
Станку, па је премишљала да ли да јој и то каже... </p> <p>„Да јој кажем!...” мислила је. „Да ј |
..{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} Срце му је играло од рад |
се где знате!...{S} Брзо!... </p> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна |
дотле, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И ук |
ли по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није н |
то је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати. |
и Јелица!...{S} То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се |
у сруготину метати на рану... </p> <p>И то поможе. </p> <p>Одрешише свилену мараму са врата Ста |
Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лаз |
је војске преко 50.000 људи. </p> <p>И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је ма |
же. </p> <p>— Како ти је име? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњишт |
и: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и ста |
ђе јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастук |
проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И |
да је клела, да је и руку дигла, она би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити |
ели: „Оно је прави кућаник!...{S} Ти би то пропустио, али он гине за своје!...” Богами, тако во |
а ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и |
ј лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презимену. </ |
оће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му |
но.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после |
<p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко се окуражи.{S} |
ла испод ока, али тако да Лазару - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p |
куда би?{S} Свет је по радовима, сваки то гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој т |
ова Јуришић!...{S} О, Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?... |
барају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није!{S} Нагна их јача сила... </ |
риђе да је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. |
ужину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцрнио побратим?{S} Станку сену око и букнуше о |
ра да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> < |
лопова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: |
азао му да поп и кмет врче на њега, али то је био само разговор...{S} А после, и Крушка је доба |
н протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше грозна јава. </p> <p>— Да се нико није макнуо! |
сто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огроман талас који |
ару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> |
до Београда...{S} Војске има много, али то није ништа!...{S} Наша војска није онако велика, нем |
ико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} То бива наједаред, као гр |
бирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро гађајте!...{S} А сад ми |
, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Сур |
дрешито. </p> <p>— Јесте, певају... али то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, |
рећну”, „крв материну” и тако даље; али то је било врло ретко.{S} Године прођу док се псовка чу |
вечерњи поветарац је помало студио; али то нису осећали посленици послом загрејани... </p> <p>С |
лушкивати...{S} Јесте, гребе!...{S} Али то тако опрезно, полако... </p> <p>Он је слушао тај гла |
оке дубраве јекне понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тав |
пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверч |
азаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p>— Ја га од истине мрзим! </p |
ну на земљу и склопи очи... </p> <p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме |
ажан, опет би се окрепио... </p> <p>Али то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто г |
па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи чита |
незгода, кад те оно задржах, не рече ми то? </p> <p>— Бојао сам се! </p> <p>— Е, баш не ваља!.. |
ати кукавичлуком?{S} Питам: смемо ли ми то?...{S} Не.{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда тр |
ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим |
сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али... </p> <p>Зека махну руком: |
> <p>Зека плану. </p> <p>— Не говори ми то! — рече. — Ја сам те волео и поштовао као оца рођено |
</p> <p>— Ти нећеш ићи! </p> <p>— Ко ми то брани? </p> <p>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се н |
мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја т |
ини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, брате, где се |
вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то... али су отишли покуњене главе... </p> <p>— Кажу, з |
мо Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} П |
ду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из г |
у онако свесрдно нуди?...{S} Не, не, ни то не може!... </p> <p>Па се избезумио и распаметио!... |
. </p> <p>— Па лепо — рече Алекса. — Ни то се не да карати! </p> <p>И стаде дрешити кесу. </p> |
е?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му |
ате!...{S} Ама, не знаш ти како је мени то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У ч |
и се презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — |
на одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остави код |
ћ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— А, после, немојте им све ни |
— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог да те превалимо ове дане преко главе, |
рах...{S} Оштро око Кара-Ђорђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, |
ло... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} До |
рчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави дома |
еше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацим |
састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, |
да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче |
S} Ја тебе никад нисам слагао!...{S} Ти то и сад добро знаш! </p> <p>— Па, лијепо, а гдје су? < |
</p> <p>— Не пресецај ми реч!...{S} Ти то не смеш рећи!...{S} Ти мислиш да је лакше кудикамо о |
о бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p |
, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Како да нас закрви? </p> <p> |
о! — мољаше Јелица. — Не терај ме да ти то кажем! </p> <p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била |
м ти мало гра с рибом.{S} Ја знам да ти то волиш. </p> <p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса |
и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а о |
гледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то не вермам! </p> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштр |
чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p>— Казао ми воденичар.{S} Све ми је при |
..{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— Казала ми тица!...{S} Донео ветар.. |
чање Ногићево... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то |
!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима. |
а не љутим!... </p> <p>— Ама, остави ти то, драги ага!...{S} Није мени мајка језик испредала; у |
протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш кажем праву истину!...{ |
/p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!. |
S} То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станк |
нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш по |
ивши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S |
рану погледаш, сам посленик, и свако ти то има пуне руке посла.{S} Алекса је прилазио сад овамо |
у?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> < |
а срце материно, па је поче погуркивати то напред, то назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, т |
аво кожу дерао.{S} Он не могаше појмити то његово очекивање.{S} Љут као рис, само је по преко п |
н твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} |
кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не |
аповеднички. </p> <p>— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе! |
Ако нећу дознати, и не морам!...{S} Дај то овамо!{S} Па му оте лонац из руку и пође. </p> <p>— |
Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакше.{S} Он |
шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дај |
самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћ |
л̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме |
Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него ли |
ко скочи од радости. </p> <p>— Знао сам то!...{S} Ко?...{S} Ама зар она поћи за Лазара?...{S} Д |
о! — рече опет Заврзан. </p> <p>— Нисам то ни мислио.{S} Мислио сам да се кренемо Парашници... |
рили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У о |
p> <p>— Бог је стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и |
мени казао.{S} Ама ја не знам откуд он то све зна!...{S} Да не греши он душу?...{S} Ја бих рек |
уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше поглед |
ни им се да видеше лице Господње, и као то се лице смешкаше на детенце...{S} И само лице детиње |
азговор на друге ствари.{S} Он је питао то за овог то за оног.{S} Катић је одговарао кратко. </ |
седеше оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чу |
ја волео најљући окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта може |
астовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p |
, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зека. </p> <p>— Е, је |
ра па рече: </p> <p>— Просе?...{S} А ко то? </p> <p>— Иван Миражџић, за Лазара!...{S} И отац те |
а па ништа не видим... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — ви |
ве сам прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још |
аринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститији |
с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су п |
...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!. |
И Маринко изиде на врата. </p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчи |
му његове планове. </p> <p>— Ама, како то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </ |
</p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то наједаред лопов? </p> <p>— Али нашла се кеса... </p> |
— сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто година тај занат |
ем!... </p> <p>— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо. |
заћу Маринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека |
него крвног душманина... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S |
таје ништа друго него да помру, па било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Зас |
, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пружао пушке на |
о би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта |
отме прву, младићку радост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао |
да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанст |
— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно |
S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. </p> |
намо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар |
ш и нема посла! — рече Алекса. — Ми смо то већ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пун |
а о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, љу |
о, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га |
ебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ј |
аву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад в |
едаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} П |
огме, с ђувегијом! — рече Крушка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! |
еда. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p |
убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је |
им инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И |
лица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... </ |
ца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владало |
ћ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома љ |
ку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разговор |
S} Ваљда има жива бога!... </p> <p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, п |
та јурну и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио |
чаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пр |
попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — |
е Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... </p> <p>— Пр |
{S} Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом |
е о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као да гледа Јелицу |
авике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи |
велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, ци |
паде... </p> <p>Поп се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турак |
и се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p>И на првом скупу рече то. </ |
а са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су |
кући одрасла!...{S} Све село зна да су то добри радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на м |
анпут оживеше.{S} Станко сад виде да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарај |
у је Маринко причао, кад је видео да су то све људи простосрдачни, али и поносити, он беше начи |
ма.{S} Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим. |
у? </p> <p>— И њега. </p> <p>— Какви су то људи? </p> <p>— Добри, поштени. </p> <p>— Видиш, и ј |
, богами — рече он — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који т |
ојицу, који такође седоше. </p> <p>Беху то људи млади и здрави.{S} Видиш како им здравље дија и |
ријем гласовима дођеш. </p> <p>— Ја бих то највише желео! — рече Лазар. </p> <p>— Е, срећан пут |
ео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} |
в сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учин |
се детињарије — рече Милош. — Ти мислиш то је буљук, па да се пробијеш кроз њега!{S} Сила је то |
трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари |
> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова одржаше мегдан.{S} Нико |
већ ти јављају за друга два!... </p> <p>То је била борба између неба и земље, борба без одмора |
Ово је неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Сам |
глас загрме: </p> <p>— Стој!... </p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. |
и шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, али те речи зазвонише страшно. </p> <p>О |
. тајац!...{S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницим |
?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p>То баше Станко. </p> <p>Јелицу прођоше жмарци, а Петра, |
p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити |
, запали се месо на телесима... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесн |
Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То загорча живот Крушки. </p> <p>Беше већ ославило прол |
е и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио је Лазара кад је п |
ван...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше му мили снови.{S} Он виде сам |
ити и њега и породицу његову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{ |
, Јелица опет неће бити његова. </p> <p>То га запрепасти и готово поколеба...{S} Зар да се одре |
же се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбун |
зврши заповест свога господара. </p> <p>То је био Маринко.{S} Журио је по жељи Крушкиној, који |
/p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед н |
Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се почеше повлачити натраг откуд |
Заврзан, свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, |
е само тако бити како она каже. </p> <p>То више није била Јелица, оно смерно девојче, него олуј |
рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се.{S} Алекса д |
не осврћући се на вику његову. </p> <p>То је био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба |
грме са свију страна на Алексу. </p> <p>То га освести...{S} Па како беху полетели на њ, он јурн |
Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, али посрте, јер му |
</p> <p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је нам |
подели дружину; нас, Мачване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на о |
н.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац |
се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође за њи |
ао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе стало!...{S} Мени је стало |
м се до миле воље!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђ |
ричао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S |
летву и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благос |
бу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло и добро!...{S} Ако ти |
овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на ру |
х. </p> <p>— Побратиме, — рече Зеки — с тобом морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </ |
идеш!...{S} Молим те... да пођем и ја с тобом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске з |
р што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима...{S} А ја идем Ста |
ш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо |
и главом. </p> <p>— Дијете!...{S} Бог с тобом!...{S} Прекрсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S |
се с њим лепо намири... </p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S |
што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да с |
пита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{S} Он је многу каду ојад |
попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти!...{S} Како бих ја то |
јекну Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад би |
чини? </p> <p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако ле |
Иди, Станко!...{S} Ето, и Алекса може с тобом поћи... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
а Лазар због Севића девојке, која је с тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло |
оје!...{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цу |
} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоће |
таника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S |
добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не на дуго!...{S} Потражићеш ти мене, јер не |
па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом говорио... — рече Ногић. — Носим ти једну поруку |
</p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> <p>— |
ко исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и по |
по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше |
</p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p> |
да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плот |
се приближава... </p> <p>Онда се окрете тобџији: </p> <p>— Пази! — рече. — А ви — рече ратницим |
ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске |
<p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испливаше на |
е умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја |
он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — реч |
па, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. |
еш, зликовче?!...{S} Он се престрави од тог имена... </p> <p>Станко га као спусти на земљу и уз |
пути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га ј |
могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, не |
/p> <p>Станко одмахну главом. </p> <p>— Тога сам се морао одрећи!...{S} Све миле и драге остави |
божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао с |
кве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Ш |
ва је Мачва данас.{S} Па, и поред свега тога, она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} |
нобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према ње |
е под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не м |
му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{S} Свет је |
аху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! |
изгуби, тај је више не поврати.{S} Нема тога блага које би могло купити мира души. </p> <p>Иван |
ођеног места!... </p> <p>Па и сама жена тога доба била је нешто друго.{S} Она није наличила на |
а волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица разговарају, па ме смот |
еши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — |
нате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се |
у Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна |
е Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао |
Е </head> <p>Већ и Ивану прекипе.{S} Од тога вечера он се реши да гони Алексу.{S} Нареди те га |
био први напад Иванов на Алексу.{S} Од тога доба понављао се скоро сваког дана... </p> <p>Међу |
има на њ.{S} Лазара подиђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох |
!...{S} Знаш ли ти, побратиме, да ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чу |
да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо |
сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола |
јатеља. </p> <p>И он наже да побегне од тога пријатеља... </p> <p>Јурио је и јурио.{S} Наједанп |
м, иђитлук — то је карактеристика борбе тога доба!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>С |
дука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо мо |
је он њу напоље истерао, и да је после тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин |
о би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су |
та треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му је |
ктовић и загрли га. </p> <p>— Остави се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p> |
обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мрзе.{S} Је л̓? </p> <p>— Јест |
.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један глас: </p> <p>— А ко |
ЈЕЛИЦА</head> <p>Ми се дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно |
трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!...{S} Ти |
их и залаже...{S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих |
.{S} И наста жагор.{S} Док наједаред из тога жагора изби глас Маринков. </p> <p>— Знате ли, бра |
једанпут изби један прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он с |
м, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред ли |
ва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га г |
и се... </p> <p>Станко не може издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев з |
је главе на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човек |
де које су на њега пале? </p> <p>И, сем тога, још нешто му је душу таштало.{S} Као да је очекив |
та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичара добијали |
ане довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњиштем, вис |
{S} Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.{S} Он би тр |
да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, ноћу, вечито му се слут |
, па да ми је да послујем!...{S} А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружин |
сандук?...{S} Зар си заборавио да је он тога дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и м |
p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је он тога жељан!...{S} Него... нека дође, баш кад мислите да |
но: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} |
лиже образе.{S} И да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алек |
{S} Дина ми, велим ти, врло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба гово |
азар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мал |
је и отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју г |
ве више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тули |
еси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и припали дуван... </p> </div |
p> <p>— Пред самим Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест н |
>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје радости да б |
.{S} Кажу да он има једну лађицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} В |
бујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шана |
крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стајама, за |
земља под ногама гиба...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Доб |
ше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.{S} Јер Маринко је ка |
„да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине по |
окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало до |
е Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје.. |
са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу |
долама преко колена; по долами сребрне токе с позлаћеним пуцима...{S} Пас му обавијаше сарајев |
{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш — пази!...{S} Немо |
маленом мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и |
вим.{S} Он још није могао ни појмити, а толи размишљати о догађају који се десио.{S} Мисао се њ |
<p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамна ноћ пр |
обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он |
бро! </p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, |
— рикну он. — Зар овај нечовек починио толика неваљалства, па му још дати да живи!...{S} Збого |
по што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих исп |
ме ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата з |
у она приђе, њему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати |
Зар он?!...{S} Је ли могућно да сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме |
} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити |
притиснули...{S} А њих неколико против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа |
да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погледа Јакова...{S} И о |
Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?. |
се морадоше повући натраг, јер погубише толике бегове и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турц |
лиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опр |
ему се свеза језик!...{S} Толике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>А |
ишљао је он. — Не, не бије!!...{S} Ето, толики бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два мах |
то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики свет, виде строго попино и кметово лице, виде пр |
} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па |
у том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S |
не мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети н |
, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобар |
<p>— Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? </p> <p>— Нисам паметнија.{S} Али, нано, |
назад...{S} Страшна беше жеља Станкова, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он |
ве јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не нашали се шал |
p> <p>— Откуд је мој?...{S} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бо |
ане једнаке.{S} Колико ко влада снагом, толико и вештином; један другом пазе на сваки покрет... |
има, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су им и имена издевали...{S} А |
себи... </p> <p>Био је ретке среће.{S} Толико је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Н |
} Људи беже од тебе као да си кужан.{S} Толико ми пута беше дошло да кидишем на овај јадни живо |
олико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упам |
рече: </p> <p>— Две стотине. </p> <p>— Толико — тврди Иван. </p> <p>Сви погледи падоше иа Алек |
алуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као опарен са дивана и стаде тум |
је пред Јелицом... </p> <p>Она је била толико изненађена да посрте кад га смотри. </p> <p>— Је |
нећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје |
љаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станк |
е била не може бола бити!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно пову |
спод ока. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи по |
к, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледат |
г пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред ха |
би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, |
лугова...{S} Опустити Парашницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То |
анко се реши да иде кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађ |
p>Лазару се разгали лице.{S} Он се није толико плашио непристанка Јеличина колико срдње и понос |
том гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, ш |
На десет дана по сахрани Станко се беше толико окрепио да већ могаше припасати оружје и отићи д |
разне приче и јунаштва, и разговор беше толико занимљив да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва |
и беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити свога полож |
и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p>И толико понижавање, и опет се отрпи!...{S} Како може да |
ном заклон од кише.{S} На овој су стази толико пута разговарали...{S} Иза оног жбуна викнула га |
. </p> <p>— Па ништа!...{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Зна |
амучио, али се није опет могао намучити толико колико он. </p> <p>— Мој синко, те још какве мук |
таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Ж |
заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прего |
е нимало није бојао Ивана.{S} Он је био толико куражан пред њим као да говори са кнезом Симом. |
да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде |
е их ни попреко погледао...{S} Није био толико срдит колико зачуђен... </p> <p>— Најпосле — реч |
су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на души: бар је мајци казала. </p> <p>Па |
— Теби, јест!...{S} Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћути |
преклињати; молио је да га пусте макар толико да Станка моли за опроштај...{S} Признао је свој |
ева. </p> <p>Поп више за себе, али опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— |
p> <p>Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале. </p> <p>— Лијеп |
ује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса г |
га ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом изгинулом браћом.{S} Заврзан се |
то у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише |
.. много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? — рече Јаков. — Може бити да прегони. </p> <p>— |
— истина је...{S} Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер |
рампов ми не могу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од |
учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дан |
па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да |
/p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је доте |
го је њега тиштало.{S} Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће |
ећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </p> <p>И |
p> <p>Преко стотину породица било је на том једном месту, а све је живело једном душом као да ј |
вала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} Или, још бољ |
ло...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сликом домаћом.... </p> <p>А та слика, жива |
песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после боја мишарског, једну истину, која |
раће их као врапце... </p> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на трав |
Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи т |
морао је имати некога с ким би могао о том говорити да би му души лакнуло. </p> <p>И науми да |
, али се он савлада. </p> <p>— Нећемо о том говорити!...{S} Него...{S} Лазар је мени на срцу!.. |
е, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поносити |
p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше закло |
>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!... |
ad>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим крово |
копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале |
је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... < |
ло, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, |
} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наје |
</p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и њего |
з куће.{S} Она није ништа знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји |
њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју милошту...{S} |
еш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се |
н рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, кр |
.{S} Домаћини се враћају кућама и према томе наређују својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у |
<p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила к |
смеш!...{S} Ти си баш свесрдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко |
си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га не изненади тај напад.{S} Он оп |
инко не могоше ићи.{S} Али се Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — П |
езекнула.{S} Надала се свему пре неголи томе.{S} Али је срце мајчино меко.{S} И кад кара, оно б |
тао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја бл |
е Катић. </p> <p>— Немој, газда Симо, о томе причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шт |
икакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, т |
Јован и Јовица. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас |
а и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p |
грла. </p> <p>Него, да рекнем коју и о томе како су пили наши дедови. </p> <p>Мачва није богат |
.{S} Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пре |
та!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом |
иљно, сигурно, као да је дневи и ноћи о томе мислио.{S} Старине се дивише распореду и паметним |
ам Дрину прећи.{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p |
настави: </p> <p>— Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље би |
то је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред само ми мрче свест!...{S} Нисам ч |
да је осветли...{S} И мислио је: нико о томе не зна!{S} А осећао је да се мора некоме поверити; |
на лицу Иванову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати св |
е пође за руком.{S} Станко се већ надао томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, ос |
адили су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставиш |
игде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Б |
, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p>— |
ти!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће |
а је то његов Станко?...{S} Зар он отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар |
га сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет поглед |
но и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> |
p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те ал |
ече: </p> <p>— Не пуцај!...{S} Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци |
итиљ. </p> <p>— Пали!... </p> <p>Тек је топ издушио, а осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше у |
рампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити с |
p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа на она |
рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне!{S} Али добро да ми гађате!...{S} Грехота |
нише празна места.{S} Тобџија беше опет топ напунио.{S} Кара-Ђорђе приђе и погледа опет нишан. |
— рече. — Пали!... </p> <p>И опет рикну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проло |
и! — заповеди он тобџији. </p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу |
чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га прине |
аја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око п |
ом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај ч |
Иван ти слабо мари за то — рече Маринко топећи се сав од смеја. </p> <p>— Зар не пушиш? </p> <p |
као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </p> <p>Наједанпут изби један прамича |
још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га |
танко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Ст |
враћати живот и свест...{S} И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загрев |
себе и дружину. </p> <p>Молитва је била топла и срдачна.{S} Нико не би рекао да су ови побожни |
ицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти нигде згоднијег кутка з |
рчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, св |
Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у |
лаго. – Али преварио си се. </p> <p>Ове топле и благе речи, после оноликих мука и оноликог стра |
се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топле сузе слеваху се под самим грлом, па одатле, као к |
ијало кроз густо лишће и већ се осећала топлина зрака његових. </p> <p>Наједанпут стадоше.{S} З |
ди, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло илинско сунце пробијаше кроз густо лишће, а његов |
p>Лице му се разгали...{S} Нешто мило и топло разли му се по грудима, срце му залупа брже... </ |
к двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> |
по земљи.{S} Он је горео и без сунчеве топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његови |
лизао све више и више...{S} И он осети топлоту тога пламена... </p> <p>Мало-помало, ватра се п |
о томе како је собом нишанио и палио из топова... </p> <p>Све беше зинуло слушајући Девину прич |
од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </ |
. </p> <p>И дочека их ватра из пушака и топова... </p> <p>И опет паде тама, и опет се проломише |
нади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, |
че Заврзану: </p> <p>— Препни се на ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз |
ски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није |
тапала с њеном душом... </p> <p>Зачу се топот коњски...{S} Он диже главу и погледа...{S} Топот |
/p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} |
распознаваше се све више и више коњски топот...{S} Он је долазио све ближе... </p> <p>На друму |
прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Он |
иже...{S} Већ се могаше добро разазнати топот копита. </p> <p>Кара-Ђорђе искочи на бедем и стад |
Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, |
ј земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... |
Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разгов |
смо заједно одрасли...{S} Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа...{S} Па бар ми каж |
.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: |
дуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави н |
презалогајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала |
нажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињати; молио је да |
S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше нап |
ше знак да га испрати.{S} И она пребаци торбу преко рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћут |
ма. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно |
</head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли преми |
ца Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољ |
</p> <p>Пред кућом, држећи белу, пртену торбу, стојаше Јелица.{S} Кад је смотри, њега мрави под |
је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам мог |
дведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али се ниједно на то није об |
нило небесно осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од уку |
Косова. </p> <p>„Ниче раја ка̓ из земље трава.” </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1896 |
х све више придолази!...{S} То ниче као трава из земље! </p> <p>Јелица задрхта. </p> <p>— Не др |
а тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену трав |
<p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не брини ти! — рече Заврзан |
види се по који прамен суве и спарушене траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; п |
{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!... |
p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде да им је својим грактањем прекинуо как |
тиха.{S} Станко се попружио по зеленој трави, гледа небо, а осећа ластак на души...{S} И сан м |
ало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> |
тири пролетали су тамо-амо па падали по трави, која се на издани воденој зеленила... </p> <p>Ов |
не може!{S} Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се чо |
еко материно - Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напрас |
ћате како крв мирише свуда, та свака је травка њоме заливена?!...{S} Тамо ја идем где се крв пр |
м!... </p> <p>— Много?... </p> <p>— Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Д |
, да видим људе!...{S} Жељан сам их као травка росе!...{S} Станите!... </p> <p>Стари попа се за |
леће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не мо |
гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. |
и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му мисли беху растројене: летел |
ста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу траву. </p> <p>Док затутња земља...{S} То војска иде.{S |
о себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Срби застадоше изненађени... </ |
о ветар овде-онде повија суву спарушену траву по пољани... </p> <p>Али земља потутњује од силе. |
нити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p> |
еће смирити!...{S} Неће дати ни зеленој травци да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бит |
} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даљ |
се развеје као плева на ветру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> < |
јео је и спавао слатко, од грознице ни трага. </p> <p>Заврзан беше здрав.{S} Истина, био је не |
апрема се. </p> <p>На ђубрету се видеше трагови копана.{S} Још беше влажно ђубре на оном месту |
даље!{S} Ево ти велим: пошао сам твојим трагом!{S} И нећу се пред тобом обрукати, ма ме главе с |
м густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убиј |
Суреп, Зека, Ногић, Крајчин... ево их, траже те. </p> <p>Њему заигра срце.{S} Брзо приђе. </p> |
... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умре |
иће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!. |
<p>Маринко развуче лице и маши се паса тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приж |
мо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног до другог. </p> |
ј рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто др |
дари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, па, богами, још и нешто друго!{S} Не сме |
чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мислили су да их нико не гледа, јер Лазар беш |
овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махну руком око себе. </p> <p>Па |
од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” на руке и да га пошље кадиј |
Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </ |
S} Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан стр |
е на души па гори!...{S} А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаник |
уда погледа...{S} Он од бога само смрти тражи. </p> <p>Станка облише сузе. </p> <p>— Јадни мој |
бијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да преноћи с твојом женом, а ти ако погледаш њего |
поп збуњено. — Сваком су отворена... ко тражи савета... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражи |
а. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p>И наста тајац...{S} Минути |
неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа |
е кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, |
се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена.{S} Крај |
том се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </p> <p>— А је ли овд |
танко се освртао тамо-амо.{S} Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима.{S} Виде Ј |
си могао наћи врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S |
сине, ја. </p> <p>– Откуд ти? </p> <p>— Тражим тебе. </p> <p>— Моји те послани?... </p> <p>— Јо |
p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} Ако је и теби криво — иди!... </p |
ече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турц |
опет и стаде кршити прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} |
о, седи свештениче! </p> <p>— Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Ниј |
Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. < |
а ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те тражим.{S} Курјаци су солујили јагње са свију страна. < |
леда га оштро. </p> <p>— Због њега то и тражим. </p> <p>— Онда носи.{S} И гдје га видиш, гдје г |
та... ко... </p> <p>— Ја не дођох да ти тражим ни молитве ни савета, него дођох да саветујем... |
<p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Рад сам с вама дели |
ору диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њ |
... — рече Јова. </p> <p>— Ти си правду тражио!...{S} За оно нека ти је богом просто!...{S} Опр |
ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p |
p> <p>Збег се поче будити.{S} Суреп оде тражити своју баба-Стоју, да рањенике вида... </p> <p>— |
ти све...{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— |
огао! — рече један пискав глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. < |
</p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се б |
тој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, |
браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори М |
отри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? </p> <p>— Тебе! — рече Дева, а осмехну се. </p> |
а! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону |
веди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се ста |
ло!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је ли готово? </p> <p>— Јесте |
ге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и доса |
ане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи л |
се отклоне од дома његова...{S} Дуго је трајала та молитва његова; много је прошло док старац у |
земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јуришали.{S} Два пу |
мет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута.{S} Вода је међутим куљала све |
сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спав |
вати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди |
своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, б |
н... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући на |
жем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се живи нека иде!... </p> |
!...{S} Нама се ваља борити док једнога траје.{S} Ово се дигло да нас сатре!... </p> <p>— Дигло |
направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!.. |
ко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му |
ишта. </p> <p>Сима Катић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Непра |
ече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Ка |
дали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p>Њихн |
ече Дева смешећи се. </p> <p>— И оваких трговаца није нико запамтио. </p> <p>— А каква је то тр |
ине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао приј |
нико запамтио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — |
устио мирни ратарски посао, па се машио трговине.{S} Ишао је од села до села, бајаги трговачким |
<p>— Па... може бити. </p> <p>— Да нису трговци? </p> <p>— А... са њима бих лако!...{S} Него бе |
, обичан ратар војвода, а један марвени трговчић геније!{S} А ма који од њих је два да је видео |
а твој син лежи рањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко и |
</p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тра |
што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе браћи на |
...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради!...{S} И он вели дај да завадим |
<p>— Још се овде има пуно посла!...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... |
скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!. |
..{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га сп |
да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где им је даник? </p> <p>— Па |
може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. </p> <p>— Па, д |
во!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је |
што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се |
</p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} Треба да свршимо неки посао. </p> <p>— Јуче су се спрем |
ите! — рече он и збаци капу с главе.{S} Треба још неког да поздравим!... </p> <p>Па приђе кућње |
!... — рече Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{ |
притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Ту |
оно право велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше |
сто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, браћо, приђимо ближе б |
као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба најпре измучити најнечувенијим мукама, који треба |
н? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин ко |
ба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто |
и је срце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети |
} Него... нека дође, баш кад мислите да треба!...{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба |
човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде |
ао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. </p> <p>— Тако је |
{S} Јер ако је то кукавичлук, како онда треба крстити наше држање данас: кад нам је на влади кр |
ли И гаврани! </p> <p>— Јест.{S} Јунака треба...{S} Грехота би било оставити му тело незакопано |
ровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А |
еп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са |
менили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико минута |
о се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на о |
а бих га мучио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислит |
ашо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог треба притегнути!...{S} Треба га натерати да каже где и |
само кад је морао, а премишљао је и кад треба да спава.{S} Ковао је вазда планова.{S} Жеље му б |
А САЛАШУ </head> <p>Вратио се таман кад треба.{S} Тек су иставили јагањце.{S} Дружина га дочека |
p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и један сатљик!.. |
... — вели Јова. — Право вели попа: сад треба да је сваки код своје куће са својим народом!... |
добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лазара...{S} И онда је Иван М |
из срца — дошло је доба освете.{S} Сад треба светити проливену крв од Косова. </p> <p>„Ниче ра |
> <p>Варница је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се ко |
{S} Ја мислим да је тамо потребнији где треба мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу ба |
е учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад |
сенуше очи...{S} Маринко је дарнуо где треба. </p> <p>И то смотри оштро око његово. </p> <p>– |
..{S} Нијесам ја за ова посла.{S} Овдје треба Мујо из Богатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар |
S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одел |
ко лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђење на о |
орачи праг и назва Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дет |
еба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, |
је.{S} Ал̓ ја сам то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба |
p>— Да пођемо још који?... </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! |
Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом |
онеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Жив |
ни... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мислиш да бих ја, после ове брук |
едој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!...{S} Ено га, расплео косе, зап |
де мало!... </p> <p>— Та, већ, људма не треба ни говорити више, они то знају и сами. </p> <p>— |
p> <p>— Али не помаже... </p> <p>— И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му обра |
.. </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S |
ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми ти дођи!...{S} Ти си мој најлепши и најв |
јех јада, зар ја немам суза и зар ми не треба нико пред ким бих се могао изјадати и заплакати?. |
м и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба мушког друштва и разговора?...{S} Ако је бој — бо |
шта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике гла |
Зар су паре за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављ |
> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако он |
естити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара ови на |
ека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...{S} Нико од њихових не сме при |
оме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буду јунаци!...{S} Овде се не бије јунак с јун |
судови и све?{S} Како онда наше држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> |
то?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати курјаке!...{S} Јован и Јовица пустише јаг |
а, али као Дева не може!...{S} За то се треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, |
ти како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} |
да ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само мало нашалих, као велим: да кренем |
јде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. </p> <p>И |
бих прво попу подвикнуо!...{S} Он први треба да ме позна! — рече Маринко. </p> <p>— Не, не, не |
ре измучити најнечувенијим мукама, који треба да осети свој злочин... </p> <p>Али каквим мукама |
треба му! </p> <p>— Њему не треба, али треба мени!...{S} Ја нећу више живети ако она буде ма ч |
људи. </p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— За |
дале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...{S} И |
до!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p |
воја кућа замрла!...{S} Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!.. |
сад тога разговора... </p> <p>— Али ти треба да знаш све! — рече Иван. </p> <p>— Знам доста.{S |
шо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду.{S} Ја желим да ми так |
а!{S} Моја је гора, мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пуш |
га зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени с |
знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће су |
в посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После се не вреди кајати... |
арила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође тамо! — рече Заврзан. </p> <p>— И полазит |
је пала врло згодно: и где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је |
дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није се ни најмање прева |
Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!. |
аку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} |
<p>— Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> |
{S} Па сад... смрт!{S} Ако!{S} Зар зато треба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овд |
мо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али нама |
p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: |
е просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из собе |
вор: </p> <p>— Ја велим да сваки од нас треба да има бар по десет жена!...{S} Да их половина ро |
ви су наши деца кад веле: „Опростити му треба!...” Коме?...{S} Зар зликовцу?...{S} Па ти му тво |
ућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} |
аја са свију страна. </p> <p>— Ронци ми требају. </p> <p>— Сви смо! — рече Заврзан. </p> <p>— О |
одлазим с мојим људима!...{S} Мени они требају и други пут. </p> <p>Па се диже, погледа своје |
свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их н |
си јуче имао право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече |
во своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај ха |
грло тако тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док п |
о!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И |
ићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам |
ло!... — виче Станко Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Ниј |
овор.{S} Говорило се о вршидби, коју је требало сутра почети. </p> <p>— Богами, децо, пожурите. |
л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То је на први поглед по Станку мо |
ти грдити! </p> <p>— Не грдим, иако би требало да те грдим.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушк |
о њему и кући његовој...{S} И још много требало је да јој каже... </p> <p>Па се крену Севића ку |
ги други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски.{S} Кмет |
бија из жагора. </p> <p>— А овој Србији требамо ми!...{S} Ако не победимо овде, победићемо на д |
да така посла врши?...{S} Ја сам собом требао отићи, а њега оставити код куће!...{S} Е, али ја |
посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он |
тамо...{S} А готово, вала, неће куће ни требати.{S} Наредио сам му где да их склони на случај н |
Зека. </p> <p>— Тамо има све готово.{S} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно бољ |
поклонити! </p> <p>И... ејвала његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетн |
цу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” дошао - морао се поклонити! </p> <p>И... ејва |
веди Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп |
> <p>И то слушаше без поговора...{S} За тренут ока оста празна кућа.{S} Станко се окрете Ивану: |
илице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш како се, као шил |
дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лити и своју рођену крв!...{S} И бог |
едног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи с |
умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касапница...{S} Главе се ваљаху п |
сукљаше грлићи од пушака. </p> <p>Један тренут постоја тако, па се на прагу појави Станко.{S} О |
оре к небу — њему заигра срце....{S} За тренутак ишчилеше гадне и створи се лепа, домаћа слика. |
аха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то научили, па свеједно.. |
p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом п |
леснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му |
е не беше госа своје памети...{S} Сваки тренутак отварао му је по један извор среће...{S} Он ни |
ворише.{S} Алекса је очекивао.{S} Сваки тренутак беше му вечност... </p> <p>Врата се опет отвор |
а се ја дам преварити?...{S} Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} |
Нека Јелица буде његова, нека дође тај тренутак да сме пољубити онај младеж и помиловати оне г |
орђево смотри то.{S} Он је очекивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p |
p>Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра |
иже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али одмах затим жена и дец |
зо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцк |
поред оца. </p> <p>Ја не знам, али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и |
танко... </p> <p>Затворише.{S} Неколико тренутака потраја док тек из куће покуља густ, црн дим. |
ао јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган з |
ече Дева. </p> <p>Оде.{S} И за неколико тренутака врати се.{S} Сваки је носио по две кошнице у |
p>— Збогом пошли! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица |
ови ми старешине... </p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забри |
ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и |
и стаде разгледати.{S} Потраја неколико тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не мич |
као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече |
рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико тренутака, се се прибра и смири... </p> <p>Заклоњен за |
танку клону глава...{S} Поћута неколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњ |
а окрете главу зиду.{S} Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли |
уци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. |
</p> <p>Дева оде.{S} Не прође неколико тренутака а дође Ногић. </p> <p>— Ногићу! — рече Стојан |
је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док |
суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишина...{S} Станко Јуришић прв |
сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренутака врло мало!...{S} Над нама је небо наоблачено, |
лекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> <p>— Мој син није |
се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{S} Разби му се сан.{S} Он стаде размишљати о |
а — настави попа. — Сву ноћ нисам могао тренути. „Море, да ми не огрешисмо душу? — мислио сам.{ |
о опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S} Зато је напустио мирни рат |
еба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка на оваку заповест, он викну, а глас му јекну п |
где треба и како треба.{S} Све до тога тренутка Лазар се колебао; сад је био решен...{S} Давно |
, Заврзане!{S} Ти имаш право!{S} Сваког тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога о |
ад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје |
кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попуниш |
поштоваћеш самога Господа.{S} Ниједног тренутка не смеш заборавити на овај народ и добро његов |
заповест Крушкина није му дала ниједног тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје ду |
ко био завладао, тако их спопао од оног тренутка кад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња |
p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столице: </p> |
о беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахну |
е: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. < |
ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку, |
бог мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у |
S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је била |
е!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p |
ајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким |
огледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{ |
ти и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна забринутост прође као сенка, све се расположил |
е спала с главе, и побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махни |
црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света о |
чи земљи, па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p |
ло.{S} Сан више не беше пријатељ старим трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Нап |
а, мртва тишина паде на њ као стена.{S} Трепавице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати об |
етну на његове очи, као да би рада била трепавице му склопити.{S} И прошапута (то је баш лепо ч |
ју некако сетно, као сироче коме сан на трепавице наваљује.{S} И као да би му много казале те з |
гонио суво лишће... </p> <p>Крушки пале трепавице као да му је неко брег на њих навалио.{S} Он |
вакој кошчици...{S} Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И |
p> <p>Опет погледа нада се, и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гле |
ћ ведра, без месеца...{S} Небо прекриле трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати |
тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полете с оног небесног п |
На небу ни једног облачка, само звезде трепере, а месец се лако подиже и плови по плаветнилу н |
зрака проби се кроз зелено лишће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром по |
стима... </p> <p>Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пут |
ушке су и опет пуцале, звезде су и опет трептале...{S} Нико не даде одговора... </p> <p>Станко |
опет погледа нада се. </p> <p>А звезде трепте мирно, лениво...{S} Он осети нешто тешко на души |
а се прави да га не види, него дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, ко |
овамо; знао сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и |
иније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало ка |
макне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну к |
охвати за обе руке и стаде их стезати и трести. </p> <p>— Откуд ти?! — запита она, долазећи себ |
докопа је за рамена и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као м |
јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Ј |
ека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар вас ни |
онај младеж и помиловати оне груди — па трећи дан нека га кљују орли и гаврани!... </p> <p>И бл |
ни разговора.{S} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га г |
купија, а изнад села Раденковића био је трећи даник Дренова Греда. </p> <p>Сва та места беху об |
— Како се само пожелети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, |
из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и про |
ти. </p> <p>Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ...{S} Пошто се грмљавина проломи, он погледа |
доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не |
— Пали! </p> <p>Тобџија принесе витиљ и трешњевац рикну... </p> <p>Плотун му не даде ни издушит |
арем руку. </p> <p>Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као ок |
колико корака назад; онда се маши паса, трже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном |
е знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти у |
екивао тај тренутак.{S} Скочи на бедем, трже нож па викну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И уп |
колац.{S} Ни мрднула није...{S} Крунија трже руку, па, ван себе, рече: </p> <p>— Одох да ти каж |
устош! — рече Алекса. </p> <p>То Станка трже из његових сањарија.{S} Он баци поглед на кућерину |
по обичају, пође му руци. </p> <p>Попа трже руку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш? |
ци се стадоше враћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> < |
</p> <p>— Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтал |
еговог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође...{S} Стан |
p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним погледом: </p |
н да одговори, а пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потр |
х...{S} Наједаред пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и |
p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то о |
почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ово затворили? — питаше се |
небо проломи, пуче нешто. </p> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! |
— шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће |
</p> <p>То беше изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је |
Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне уко |
рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли лице од изненађења... </p> <p>— Бог |
алогај.{S} Као да му неки докопа срце и трже га, такав бол осети. </p> <p>Он скочи и побеже нап |
д ја на то помишљам!... — рече Станко и трже белокорац. </p> <p>Зека викну дружину и отвори кап |
ши капе и пође руци, али Алекса плану и трже руку. </p> <p>— Натраг, теби да дам ову руку да је |
неке дубоке мисли.{S} Питање Заврзаново трже га мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је |
њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти се ти |
.{S} Па добро, добро!{S} Не мореш се ти трзати, ја сам твој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— |
ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет |
оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од |
одскочим!...{S} И приђе мети, махну два три пут рукама и прескочи белегу. </p> <p>— А!...{S} Пе |
он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад ми испричајте све како |
рече Јелица и обори главу. </p> <p>— Па три месеца псето неће да прекорачи овога прага... </p> |
Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се |
ме!... </p> <p>— О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Руд |
lestone unit="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један |
<head>6. КРУШКА РАДИ </head> <p>Прођоше три месеца.{S} Насташе дани позне јесени.{S} Сури облац |
ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао |
и... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад у |
и, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи нису ни Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} |
Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телеси |
дија све ово...{S} Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео |
: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </q |
Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молит |
па им се и деца пазила.{S} Иван је имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Поде |
о велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беш |
окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p |
потаче преко степеница...{S} Корачи два-три корака и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати |
аву, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, |
А ма који од њих је два да је видео два-три села више од свог рођеног места!... </p> <p>Па и са |
прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута један гутљај. </p> <p> |
ш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разговарамо. |
кива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гла |
а ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четир |
тридес’т и три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних |
макнеш, промолиш ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И |
о за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо |
кметови, па и он се тако исто надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку |
иде. </p> <p>— Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре. |
, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није |
сутра десет и прекосутра десет, било би тридесет!...{S} А за две године исекли бисмо сву Босну! |
.{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. < |
њ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, с |
на ногама. </p> <p>Могло их је бити око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је б |
} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!...{S} Јовица |
тишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са сви |
у! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Ора |
ега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Ј |
...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— Тринаест?! </p> <p>— Јест, тринаест, али ништа то!{S} П |
ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом главом не котурнем!...{S} Тако ми оног н |
ма Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И онда започе борба, страшна, крвава.. |
и.{S} Ама сам сместа нашао извор, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне |
оштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S |
спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па викну: </p> |
> <p>Пустише.{S} Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Ста |
<p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} |
посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задр |
</p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут |
дала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је ли могућно да га очи варају?... < |
долазити себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — р |
... </p> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да г |
Лазар! — викну неколико њих.{S} Станко трљаше очи... </p> <p>Кад је себи дошао и почео мало на |
само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд |
ек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарап |
не; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p> <p>На једној страни запове |
не од силне навале...{S} Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува п |
.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </p> |
е његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица |
а им се неки терет скиде с душе.{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— |
дници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборених глава судници... </p> <mile |
јводе не беху поспале.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви |
им путем. </p> <p>Било је то некако око Тројица.{S} Алекса се враћао с рада кући, па, дошавши б |
здравише их весело.{S} Зека привеза ону тројицу за један танковијаст јасен, а Алексу принеше он |
нили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић |
”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” м |
и пут то не погледа. </p> <p>Оп је ишао тромо и лено...{S} И стиже кући. </p> <p>Радени људи ра |
бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, троструком канџијом, те је ошину. </p> <p>Плану баба ка |
ну ватру, онда за ножеве.{S} Грехота је трошити барут без потребе.{S} Сад сваки на своје место |
Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мој |
е...{S} Међутим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста |
окисли? </p> <p>— Нешто мало, али се да трпети! — одговараху им. </p> <p>Зека засео с његовим г |
дана.{S} Идем да кажем: више се не може трпети...{S} Па кад њима то кажем, онда идем Катићу, Ст |
овде дође!{S} Ја их, вала, више не могу трпети, па да бих знао круну попети!...{S} Док само чуј |
а на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке... < |
ече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи се.{S} Тешко се ратару од плуга растати!{S} Тешко |
и боље нахранити! </p> <p>— И то се све трпи? — рече Зека, а образи му пламте. </p> <p>— Трпи с |
и опет се отрпи!...{S} Како може да се трпи?...{S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу |
Како дође, он седе крај огњишта и поче трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{ |
лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић |
забунили око Станка.{S} Суреп је метао труд на рану, али се крв не може зауставити. </p> <p>— |
p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако по |
кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару |
Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га бе |
ла није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице |
изиде из воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу |
у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило ка |
} Испаде Лазар из његових руку као неки трупац и бречи о ледину, а он оста дупке... </p> <p>Диж |
Лазарево оружје остави код обезглављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну |
њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} |
шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвик |
рете, баци пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... |
хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њим, као с рођеним братом, изљуби... </p> |
да од Маринка не може побећи.{S} Он би трчао за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан чо |
оњском брзином, али кад виде да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам буд |
злете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде нико |
а Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку пружају...{S} Он виде и онај радосни Јеличи |
е седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све ш |
p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} Ми трчимо те припремимо, али То се не да припремити!...{S} |
ти под именом „Голи син Зека Буљубаша”, ту је имао свој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту |
ао колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи вид |
Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Доста је Ива |
вати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — куне се Маринко. </p> <p>— Ама гдје су са |
куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне.{S} Народ су војводе и |
епше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! </p> <p>— Он |
ије... још овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу он |
е он. — А, гле Деве! </p> <p>— Ја, оче, ту сам! — Благослови!... — рече скидајући капу и прилаз |
зар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... < |
ве плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Раном зором све трчи руци њ |
от, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! </p> <p>И те попине речи одбише људ |
онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... |
обра мислити!...{S} Где је његов живот, ту је моја смрт; где је мени добро, ту је њему несрећа! |
далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. — Моје ме око никад не |
<p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. </p> <p>— Да ко не подговара |
еници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке |
кве паше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S |
твоја!{S} Послушај људе старије!...{S} Ту сам ја, ту је Ногић, Суреп, Дева и толики људи!{S} Д |
уго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мо |
ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у |
и глас му поче претити... — Попо!...{S} Ту сам руку пољубио небројено пута, али ако само такнеш |
/p> <p>А било је и људи паметних!...{S} Ту је Алекса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчани |
Та, то и јесу јади, мој попо! .....{S} Ту и нема више сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше уг |
1806. године само је пушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и |
а.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и једно срце.{S} Све то осећа, све пла |
у и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш на самом Мишару, погибе Сулејман, Кулин... </p> |
</p> <p>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Ид |
{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекс |
и крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је бог, стари пријатељ!...” </p> <p>Па окрете журно |
срце.{S} Све то осећа, све плаче...{S} Ту је седи старина ђедо, ту је седа старица нака.{S} Ра |
ича вели да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад сел |
ој стални стан са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, с |
ти како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не брине о постељи, доста је само спустити се на |
есте, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па стаде гледати борбу. |
ко не може зближити људе као невоља.{S} Ту ти тада нема непријатеља...{S} Ту је једна душа и је |
в с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече |
не, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и запевка каде Кули |
ion" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одво |
астави Ногић — воденица је воденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо |
одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале острвчиће, који су врло плод |
а склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али |
ове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту му је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи.. |
помало крчевине пооране и засејане.{S} Ту, па тој крчевини, видела се кућица са потребним стај |
ћи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти је сад и отац, па да разговарамо. </p> <p>Лазар о |
рила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љубав њихових родитеља, и |
азда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Б |
или су један другом највећи крвници.{S} Ту се није мислило само на победу.{S} Ишло се на то да |
</p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао све осветнике.{S} |
кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту начинише места и попу. </p> <p>— Нађите места Деви!. |
самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> <p>Звао |
на који их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му км |
био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је |
ак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја буна |
<p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче о |
притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала |
да ти баш кажем!...{S} Дођосмо да вас — ту показа на Алексу — измиримо и спријатељимо!...{S} Да |
— па дођох да га потражим... </p> <p>— Ту је! — рече поп. </p> <p>— Па... где је? </p> <p>— Ал |
и однесе их далеко, далеко... </p> <p>— Ту су!... </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. |
ље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а г |
смејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а гла |
</p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је дрхтао. — Које добро |
, не бих ли кога свога нашао. </p> <p>— Ту су! — рече Суреп. </p> <p>— Сви? </p> <p>— Сви. </p> |
> <p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Сур |
што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p>— Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p |
рече ништа.{S} Катић настави: </p> <p>— Ту је сплетка коју су сплели Крушка, Маринко и Лазар.{S |
>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p>Он диже главу.{S} Журава се пред њима в |
х да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Гд |
оване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаш |
Ти, Дево, рече да имаш алат? </p> <p>— Ту је! — рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је |
</p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S |
</p> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има |
ве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом уш |
гавран...{S} Док длан о длан, и стража ту. </p> <p>— Сурепе, Станко, Илија, Јоване, Јовица!... |
добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веро |
нко нареди Ногићу да са дружином сачека ту или њега или Деву, па се с Девом крете. </p> <p>— Ку |
старац. — Све се искварило!...{S} Нема ту момка па да га свећом тражиш!...{S} Маро!...{S} Је л |
>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> |
хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече |
} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А Крушка?... < |
сами пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек ту |
крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућ |
у рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{ |
м гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњ |
зиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! — рече он и збаци капу с главе.{ |
исли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...{S} Премишљао је и досећао се, а |
лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдук |
арци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била епископија, и то једна од оних осам што их је з |
био нешто замишљен кад му јавише да је ту Маринко.{S} Он рече да га пусте.{S} По лицу Маринков |
и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био победилац.{S} Причао је сваку причицу из |
ати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам |
зна како је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> |
нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му неш |
д нам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и сло |
ово срце пуно осећања.{S} Па још кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тр |
рети све као пламен... </p> <p>И све је ту, и она опет није његова.{S} А није његова само зато |
мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И нана је била некако кочопернија.{ |
Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се предала као јагње кад га на клањ |
увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже |
па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — |
део борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да поћи добрим путем.{S} Као мачк |
. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, |
пази, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не ле |
аше око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у ш |
њега зија мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није |
јек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као д |
За све је друго лако, само кад он није ту!{S} А сину Ивана Миражџића још је лакше!...{S} Него, |
адости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И |
и прокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само |
Петра. — Па болестан си.{S} Треба да се ту нађе!... </p> <p>— Да види моју смрт...{S} Ваљда је |
, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто- |
ојка!{S} Баш није право!...{S} Морао се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из |
е од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села:{S} Соваљка, Богатића, Клењ |
изгледала.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе |
</p> <p>За неколико тренутака све беше ту.{S} Јаков и Милош седели су забринуто, а Стојан је х |
ече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — рече Иван. |
а.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше све гушћа и гушћа...{S} И з |
ћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће зауз |
о дође, он се скљока крај огњишта.{S} И ту је седео до мрклога мрака, нем и непомичан. </p> <p> |
Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све б |
на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... </p> <p>Свима се допаде та мисао |
а, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост за живота...{S} А, гле, ти за њу и не питаш!. |
е посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </ |
м...{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу и |
е више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носимо од злата |
који се не да ни опричати!... </p> <p>И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда |
у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он би био добричина |
. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек пође са мном. </p> <p>Станко |
је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па су његову кућу сматрали као стар |
си Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути |
ндур појави на вратима. </p> <p>— Је ли ту Мехо? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо у |
че говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ја сам спремна да станем пред |
лога нагонили су је да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисал |
елика равница прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против |
о на натресању, па да се и опрости; али ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи |
кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето... — слеже Милош |
д кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти ниси о |
<p>— Која Јелица? </p> <p>— Та немој ми ту твоје лудорије причати!{S} Јелица Милоша Севића.{S} |
леде као смрт.{S} Они су слутили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи ј |
, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна, забор |
ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — рече Алекса. — Ја ово теби говорим.{S |
дио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је |
лио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— Не знам. </p> <p |
} Данас... </p> <p>Он не смеде довршити ту мисао...{S} Јурну да побегне од ње... </p> <p>И скоч |
ри се.{S} Или, још боље!...{S} Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, |
но поп Милоје. </p> <p>— Ја после нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, |
е дечку, који им још руке љуби, Вог дао ту моћ да отпочне дело ослобођена; и сви, потпуно прожм |
ити се с њим. </p> <p>Станко је већ био ту с Јелицом.{S} Он се топио од милина...{S} Рај прави |
Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... д |
род.{S} Кад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, |
но.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. < |
цима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? </p> <p>— |
о код куће. </p> <p>Јавише му да је већ ту. </p> <p>— Нека дође амо... — рече он пријатним глас |
рушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да с |
ут око кљуна, па не можеш да сватиш сву ту мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако |
па, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобода речи и судови и све?{S} Како онда наше држ |
ј кући, згради, авлији, ма где, само су ту!... </p> <p>— Ти си будала!...{S} Још сам ти отоич р |
еколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено доцниј |
познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су ту њиве и ливаде плодне као Мисир; али негда ту беше гу |
на оном месту где је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева з |
умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брз |
руге други, долазе судници.{S} Не видиш ту младића: све сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у |
аке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S |
{S} Алекса и Петра јели су ради њих.{S} Туга је омотала ову кућу као магла јесења... </p> <p>По |
зати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слушах онај јаук и писк |
за њом да би речи... </p> <p>Њој се сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше |
дан као и други...{S} Готово извећао од туге, више се није ни обраћао људима.{S} Није ишао на с |
траве...{S} Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се |
д јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа криви. </ |
еђу њима водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време пос |
оног жбуна викнула га је једном, кад је туда пролазио, показујући му прво јагње које су дуго, д |
били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече км |
е нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?... |
— викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђ |
зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну п |
осташе наједанпут и поп и кмет као неки туђи људи, људи грабљиви, лакоми, који грабе само за се |
p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прав |
а, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази. </p> <p>Одмах заседоше за совру, која се |
те злаћеним влаћем...{S} Она вам је као туђинка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна |
суров, више тих но напрасит.{S} Није се туђио од људи, баш је ишао међу њих.{S} О свему је води |
!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> < |
де видиш по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај |
тави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, |
едим власима. </p> <p>Кмет Јова затресе тужно главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> < |
ар ме и ти изневери, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га по |
главом. </p> <p>— Ја немам ситно — рече тужно Алекса.{S} Попа му врати кусур. </p> <p>— Нећу да |
ећа.{S} Овде-онде прне по која сеница и тужно зацвркуће...{S} Земља оголела, а овде-онде види с |
рдан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавит |
3_C2.1"> <head>1. ПАУК</head> <p>Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи...{S} |
"subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и др |
и... </p> <p>Станко је јурио тамо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости |
S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, прети |
Остало их десетак, и то без оружја.{S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању |
буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су |
у копите коњске... </p> <p>И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза св |
ити сјајни зраци... </p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје |
борба престаде, јер за све време док се тукоше, он је био свој госа; сад пак мораде одговарати |
гонио опало лишће по авлији, а ватра се тулила на огњишту. </p> <p>— Благо моје!...{S} Где ли с |
а... </p> <p>Мало-помало, ватра се поче тулити, а изнад дрвећа подиже се месец, истина мало окр |
че премишљати...{S} Ватра се скоро поче тулити кад он диже главу и рече више за себе: </p> <p>— |
Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећ |
пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој земљи, |
отражи!{S} Потражи!... </p> <p>Момци су тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p |
њицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осети ластак души...{S} Био |
...{S} Само да сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге. |
тење.{S} Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас |
шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Ив |
пали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу и мишљаше да пр |
и да скочи као опарен са дивана и стаде тумарати по одаји... </p> <p>Гнев прекипео.{S} Он је см |
поље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Т |
ипитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми |
р је као мазија, а ти си заслужио да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је зак |
} Крунија промоли главу и рече некаквим тупим гласом: </p> <p>— Зове те отац... </p> <p>Њу прођ |
оворио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је мало према њима.{S} Па да нас |
ка травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову прип |
<p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— |
упић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из |
мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> |
оред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца |
</p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да |
вљу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на слободу, нека се својој мајци врати |
а чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена п |
ти. — И ево, док ово мало рашчистимо од Турака, и оженићу те!...{S} Рад сам видети и ту радост |
асавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— |
<p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта |
скупљи од главе!... </p> <p>Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара- |
није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи којима је бог рекао |
не помаже не само Крушка него ни буљуци Турака!...{S} Сад знаш све.{S} Воља ти је коме причати |
сукоба, али је вазда био по који буљук Турака, које су ови пресретали и тукли.{S} Своје су мрт |
<p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — |
е одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нема да сами наиђу, онда их они потраже.{S} Кати |
ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарамп |
!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу |
није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла. |
. — вичу сви. </p> <p>— Ми се не бојимо Турака!... — рекоше неки. </p> <p>— Вала, ни ја!...{S} |
лети може!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много ос |
бар можеш бити сербез.{S} Тамо има пуно Турака, можеш их се надворити до миле ласти... </p> <p> |
— Не дам ја, бре, једног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p |
осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Турака!...{S} Да је и сутра десет и прекосутра десет, б |
ене главе... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... ј |
{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не |
ице!...{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће |
ву да.{S} Моја је душа волела само вас, Турке, па су ме због тога сви мрзели.{S} Ако двојица ра |
{S} Своје су мртве, Србе, сарањивали, а Турке су остављали да их једу птице грабљивице. </p> <p |
у Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p |
и са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазо |
ага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке треба казнити за рану Станкову. </p> <p>Озлојеђењ |
ће!... — тврди Милош. </p> <p>— Знам ја Турке!...{S} Не остављају се они лако белаја!... </p> < |
и топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће с |
а и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суреп и Заврзан се забунили око Станка.{ |
а мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? </p> <p>— Неће, зар? — тешкао се један на другом |
т... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они в |
ратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p |
Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиља |
према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицом.{S} Међути |
па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лазаре!{S} Ако те моје ок |
војим главама, а не с нашим!...{S} Мрзе Турке!...{S} Па, лепо, нико их и не воли!...{S} Ко их в |
цу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се |
стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече тихо. </p> <p>За неколико тренутака |
е земља проломи.{S} Један плотун порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станк |
бичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} Крушка не беше такав. </ |
е договоримо.{S} Да ли је боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је св |
х људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Него, пром |
шницу, то је толико исто колико повести Турке на Равње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупи |
ицу.{S} На тој лађици он превози, махом Турке, преко Дрине...{S} Возио је само ноћу.{S} Је ли в |
радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — С |
<p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо мало |
удничанима.{S} Ту, на Равњу, задржаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} |
<p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не |
ни би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, н |
ићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто о |
} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми |
апију, па јурнуше с голим ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло |
е и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм поста касап |
зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” </p> <p>И та мисао пос |
бати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. |
из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин |
е... </p> <p>Али, иако су мислили да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа н |
а!...{S} Он је свему крив.{S} Он и онај Туркешања!...{S} Крушка!... </p> <p>— Е?...{S} А како?. |
н докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му |
>— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова.{S} Ја мислим да овде пише име бегово. </p |
је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја мислим! |
сто благословеног плуга, земљу је орала турска (боље да кажем братска) кумбара...{S} Један буљу |
?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?...{S} Кога бих ја позвао да брани сиротињу?...{ |
а крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска крв!... </p> <p>— Дошло, богами! — рече Заврзан |
ска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле праз |
<p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, |
ледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже п |
у слаби и нејаки?... </p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најез |
другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> |
сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми рук |
ове пословице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој ни |
даде ни издушити... </p> <p>Проломи се турска војска, али само за тренутак...{S} Паде читав ле |
ушака и оборише на место. </p> <p>Прште турска војска...{S} Војводе се натурише за њима у потер |
орто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!. |
. </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио |
оже то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, |
, Крстивоје, пази!...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па |
н је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га, па га тек видиш |
и ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја волео најљући окрш |
намршти обрве. </p> <p>— Да бог да све турске куће овако пропевале! — рече Алекса. — Јеси виде |
е као по некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И је |
</p> <p>Али се опет тукло.{S} Старешине турске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} |
аловита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје б |
рат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лев |
јаук и писка...{S} Станко се проби кроз турске редове, обарајући око себе као што добар косац о |
p>— Е, јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а |
</p> <p>Рикну топ, а синџир ђуле покоси турске редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала к |
ет српски, онај Маринко...{S} А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчи |
шта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницаху са свију страна, као печурке.{S} Г |
Осу грмљавина као из неба.{S} Редови се турски проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а он |
је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржа |
лотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запе |
м, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке.{S} Станко је пр |
и чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре |
ача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седнемо мало — рече Латковић |
Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турски куршуми!...{S} Тринаест рана на њему! </p> <p>— |
добро мислити!{S} Ја бих волео да ме он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... а |
соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се сад проли. |
жевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p |
} И до данас је од моје руке пало много турских глава, али данас — само ако их ђаво надари те у |
рица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, ре |
виђенијим људма.{S} Боље је скинути сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих |
ци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... |
>Мимо воће прође Иван...{S} Па као мимо турско гробље!{S} Да га је видео, то се видело; још га |
е презалогаји и... којекуде... скини то турско руво... </p> <p>— То сам већ и сам мислио! — реч |
апоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... |
е Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих |
а мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, |
у. </p> <p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан р |
че ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — за |
аше зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и дођох да |
ти нана кад те родила...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај па |
> <p>Кара-Ђорђе је имао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је |
иди, одмори се — рече. — Али ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе пр |
га и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд прођем ја с мојим побратимом |
Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ств |
p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повикаш |
његова... </p> <p>И као он пролеће кроз турску ордију, обарајући и повијајући као оштра коса зр |
питаше хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!... |
и у село па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> < |
н мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је необично весело.{S} Радовао |
војој глави... </p> <p>И проломише силу турску, проломише и провалише густе редове, онако исто |
м навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добр |
свију страна да још једном сузбију силу турску. </p> <p>Међу првима је стигао Зека са својим ју |
...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у го |
рише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Ниједну ситницу не пропустише, као оно добар |
лима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали су чест |
о.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Б |
ровао!...{S} Ми нисмо научили да се ви, Турци, на нас смешкате; па кад сам те првом видео како |
, и нечувена, и невиђена.{S} Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... </p> |
ао љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац п |
у, или Илији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као |
и мушкиње, то би било пет јунака!...{S} Турци су, брате, паметни!... </p> <p>— Јадна им памет а |
и, Сурепе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо |
> <p>— Доцкан?! </p> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из п |
ве и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их г |
о. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па за |
. — Побјегао сам да главу склоним...{S} Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи |
" /> <p>Прође дан и спусти се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не |
тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта тре |
своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко |
као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред...{S} Једна... друга... трећа... п |
е почеше таламбаси, свирке и борије.{S} Турци се спремаху за полазак... </p> <p>Небо беше проша |
За ножеве!... </p> <p>И оживе жбуње.{S} Турци изгубили памет па се скаменили на месту.{S} Устан |
</p> <p>И заиста, беше грдан окршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо |
а... </p> <p>То беше страшан окршај.{S} Турци су наваљивали као бесни, али свакад беху одбијени |
ом... </p> <p>Пораз је био очевидан.{S} Турци, кад дођоше себи, више и не мислише на борбу и од |
е, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај лоповлук је турско дело, |
сви изгинути, а помоћи ником нећемо.{S} Турци су јачи од нас.{S} Они имају свега: и пушака, и т |
</p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не б |
И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су |
и, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу, а Кулин |
ко тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ус |
> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l |
</p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} Неки су прешли |
х опоји!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће б |
— Аих! — пљеснуше рукама сви. </p> <p>— Турци се склепташе око старешине, само један полете пра |
пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихова коњица догонила је до самог |
ом ватром, смеје се тако слатко — да га Турци пусте као будалу која ништа не зна... </p> <p>А о |
у! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са свију страна опколили? </p> <p>— Ево како!...{ |
аже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старешине одоше да изврше |
ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто му он није доша |
р Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци |
а, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учи |
ве и војсковође... </p> <p>Видећи да се Турци повлаче, Зека се насмеја, па рече Станку. </p> <p |
одама, и они га одобрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> |
ће ни овако довека остати!...{S} Кад се Турци дигну, растераће их као врапце... </p> <p>Тешкао |
> <p>— Од Бељине. </p> <p>— Крећу ли се Турци? </p> <p>— Мислим да су прешли Дрину. </p> <p>— И |
онда по једну ватру!... </p> <p>Али се Турци нагло приближаваху...{S} Могао си сваком лице саг |
ушке се опет напунише... </p> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног по |
о се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му |
ј воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и три пута их одбише...{S} Гласно се смејао Завр |
е ближе... </p> <p>На друму се појавише Турци.{S} Јовица задрхта... </p> <p>— Ибро! — рече он Ј |
т гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се морадоше повући натраг, јер погубише толике бе |
р ништа о кући бринуо!...{S} Па онда, и Турци су зазирали...{S} Све је било некако друкчије...{ |
е узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко онома |
— Или је морао бити сам бескућник, па и Турци веле: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајду |
роломише турски редови... </p> <p>Сад и Турци припуцаше.{S} Запеваше куршуми своју самртну песм |
>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бити!...{S} |
у и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци како то Заврзан лепо оправља, као да је сто годин |
. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци — вала им под земљу!... </p> <p>Па се окрете од Д |
Салаша. </p> <p>— Ако? </p> <p>— Наши и Турци. </p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника |
како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу |
е мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <milestone unit="subSecti |
и луга, није нам ни бриге... </p> <p>И Турци се приближаваху обали. </p> <p>— Деде, Асо, ти им |
!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, |
— Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турци канда нису прави Турци!...{S} Опалиш на њега, а о |
има што их починише које они које други Турци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, |
и их! — одговори Заврзан. — Вредни неки Турци!...{S} Ево, сами се вежу!... </p> <p>Па се грохот |
баша? </p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу б |
нити, а ви остраг јуришите...{S} Ако ли Турци нагну бежати натраг, збуните их ви, Јоване и Илиј |
пушке прилично загореле... </p> <p>Али Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p> |
м се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Вез |
лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све мисле да нас силом својом заплаше! |
о ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост |
л ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још тол |
гне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и и |
, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до |
диш, боље овако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби |
, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па заплива... </p> </div> |
енутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџија беше опет топ н |
. </p> <p>А глас прохуја. </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Распоред је био већ готов.{S} Први ни |
Са свију страна повикаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S |
/p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... |
бане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче |
ре ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе тамо, око Београда? </p> <p>— |
И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!...{S} Али ми бар оста |
S} Метнуће га на муке...{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И с |
ала „Београдски пашалук”. </p> <p>Ти су Турци прозвани „дахије”. </p> <p>Радили су с планом.{S} |
све је младо, као капља росе.{S} То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...{ |
ја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, п |
? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— Да ти нису Турци долазили? </p> <p>— Нису.{S} Нико живи није сврат |
му руку.{S} Пред њим и око њега лежаху Турци.{S} Он смотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Х |
ца прострла се пред њим, али ту равницу Турци притиснули...{S} А њих неколико против толике сил |
аки себи изабере по једнога!... </p> <p>Турци су све ближе прилазили.{S} Већ се могаху распозна |
ше. </p> <p>— Све претурите!... </p> <p>Турци се разиђоше по одајама и зградама... </p> <p>— А |
ампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све више ближише. </p> <p>— Пали! — заповеди о |
ки на своје место и — тајац!... </p> <p>Турци су бежали безобзирце, а Срби се натурали за њима. |
ину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем! |
вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} Било их је до један б |
ве се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. |
се љути рис за својим другом... </p> <p>Турци се беху сасвим повукли...{S} Војвода Анта, видећи |
.{S} Скочи други — исто тако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имад |
око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим |
есту толико мртвих и рањених... </p> <p>Турци опет одступише. </p> <p>Војводе весело проходише |
а срце му залупа видећи Лазара. </p> <p>Турци су ишли безбрижно.{S} Ником ни на крај памети да |
еше барута; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема |
ће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Он |
победу из које ни гласник неће отићи да Турцима пораз оприча. </p> <p>Наједаред се нешто пролом |
ијатеља и зажизао им пламен мржње према Турцима...{S} Сваку мртву турску главу поздрављао је не |
ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котурну се трипут њом...{S} И |
само нећу дати!{S} Нећу му дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!. |
дечицу — ја немам ништа сем жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до |
ије ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Турцима дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекств |
оваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиља |
цу...{S} Али никад није могао опростити Турцима, нити се ма једнога тренутка помирити с њима.{S |
и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вај |
Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо |
мбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје |
ар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А тешко теби када те он воли!...{S} Него |
а хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p>И опет га обузе као неки стид.{S} Он |
јани дани кад се жељно очекивао сукоб с Турцима?...{S} Истина, сад се сваки дан сукобљавају, па |
етири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> <p>— Не.{S |
а главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, |
ам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и коме се жи |
ш. — Ја не рачунам тако кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с |
— боже опрости — дигао на нас заједно с Турцима!... </p> <p>Та граја пробуди рањенике.{S} Станк |
сукобима, који се сваки дан дешаваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетк |
али се сад проли.{S} Наста забуна међу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, |
чима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружи |
ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црн |
не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умр |
а тражећи лулу. </p> <p>Пошто задимише, Турчин му се приже: </p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они |
/p> <p>И кад се врата за њим затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака |
езуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Маринко ока |
ш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао |
риваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринк |
ру Јовичину.{S} Али, не лези ђаволе!{S} Турчин ти једном смотри девојку, па нареди својим панду |
о: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчин се насмеја. </p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Б |
у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба му нешто да ради |
а — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из проваљане главе куљала је крв и |
ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин га стаде дрмусати. </p> <p>— Одговарај! </p> <p> |
.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — ре |
с Лазом.{S} Маринко намигну на њ...{S} Турчин разумеде и насмеја се. </p> <p>— А... с Лазом, с |
А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му |
ом, Зеком и Јованом беше на прагу...{S} Турчин протре очи.{S} Мислио је да сања, али то беше гр |
римаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи с коња и побеже у |
ћи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног м |
тава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па |
је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је слушао задовољно.{S} Пошто Маринко сврши прич |
о рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин га поче миловати по глави. </p> <p>— Немој плака |
е не беше никог сем његове попадије.{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати |
ехо изиде. </p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па гр |
p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је з |
се назад.{S} Маринко је ишао за њим.{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо пр |
урчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед |
ти напоље... </p> <p>— Дакле, велиш:{S} Турчин и Маринко? </p> <p>— Њих два! </p> <p>— Криви ко |
душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S |
</p> <p>— Онај коме се може. </p> <p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не з |
ашћерам... </p> <p>Станко се насмеја, а Турчин стаде пљувати... </p> <p>Станко сиђе с бедема, п |
} Станко даде ватру...{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Т |
у само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> <p>— И то |
.{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је прост чов |
се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих волео да м |
</p> <p>Ивану оде памет.{S} Он виде да Турчин баш воли његовог Лазара. </p> <p>— Па гледаћемо. |
е и мање, опет би били јачи!...{S} Нека Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде с |
се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити |
њега. </p> <p>— Јесу ли далеко? — пита Турчин. </p> <p>— Нису, ту им је лагало — рече Маринко. |
о како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Н |
да се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој помрчини? |
/p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p |
три Милош. </p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није |
ислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест |
</p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ни |
озио је само ноћу.{S} Је ли видео да је Турчин богат — онда тај није стигао на другу обалу.{S} |
.{S} Њима је право ко био, само нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та |
па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па ник |
душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> < |
овом народу само лаж!...{S} Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!...{S} Веле... </p> |
рова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не можемо један другоме до |
Алекса. — Ја ово теби говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка |
зговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, а Турчин је наш душманин...” Ето, видиш, ово је |
.{S} Сећам се баш једанпут рече: „Он је Турчин, а Турчин не може нама добро мислити!{S} Ја бих |
ог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест!{S} Потражи!{S} Потражи!... </p> < |
/p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> <p>— Ама |
сан или Алија — мени је душманин јер је Турчин!...{S} Зато дођох овамо, мислећи да вам нећу бит |
су оне истините.{S} Веровао је да му је Турчин пријатељ који је много за његову кућу учинио... |
м још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и врат |
рушка?...{S} Крушка, брате, као да није Турчин!{S} Ето, реци и сам! </p> <p>— Готово, вала... — |
и, брате, о свему и свачему као да није Турчин.{S} Ето, са мном је говорио и о теби и о Јови... |
ма ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупи |
Од многих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не б |
сле дужег размишљања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме с |
рији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прво попу подвикну |
опанака”.{S} И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: </p> <p>— Доста! </p> <p> |
ка!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуш |
ван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?... |
оњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} |
се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој т |
ведио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{ |
видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — реч |
сам све казао. </p> <p>— Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам |
<p>— Севап би их било саставити! — рече Турчин, а очи му засијаше неком нежношћу. </p> <p>Ивану |
..{S} Немој се ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Нег |
</p> <p>— И онда идемо вечерас! — рече Турчин. </p> <p>— Знам, али нема девојке! — рече Иван. |
д: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним |
свим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не ваља?! </p> |
<p>— Није нико. </p> <p>— Лажеш! — рече Турчин.{S} Алекса не одговори ни речи. </p> <p>— Је ли, |
лучан. </p> <p>— Је ли ти, море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш ха |
жестити.{S} Остави ти то мени... — рече Турчин благо. </p> <p>— Не треба ми!...{S} Зар ти мисли |
.. </p> <p>— Бојиш ли се Станка? — рече Турчин и погледа га оштро. </p> <p>— Због њега то и тра |
вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{ |
лицу. </p> <p>— Ружно вријеме? — питаше Турчин. </p> <p>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, |
тражи на тавану. </p> <p>Донеше стубе и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак зав |
ан Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Други један јурну на њ са голим ножем.{ |
ојке... </p> <p>— Којешта!... </p> <p>и Турчин слеже раменима... </p> <p>— Био сам се поплашио. |
дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сач |
> <p>— Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... </p> <p>Овако је он опаснији.{S} То је као л |
заповести. </p> <p>— Полази! — заповеди Турчин. </p> <p>И кад бише близу куће Алексине, онда Кр |
вици: </p> <p>— Да је то био други који Турчин — тешко твоме Лазару!...{S} Мислиш марио би он!. |
шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а |
њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И о |
ро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би било да ми овдје преноћимо, па сутра |
они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Кр |
<p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја то з |
ако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он пр |
а паса па јурну на пут... </p> <p>Један Турчин мину мимо њега.{S} Он опали и Турчин паде.{S} Др |
>— Не дај!... викну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје. |
} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао про |
називао. </p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и над |
нуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо |
приповиједа!... </p> <p>Страшан је био Турчин. </p> <p>Маринко се вукао од дрвета до дрвета оп |
ву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p> <p>— Десет. </p> <p>— Десет и |
леда, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам. |
е човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} |
е тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, |
г само век рађа.{S} Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не |
.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као д |
тина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада |
</p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> |
— нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту с |
це, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Маринко је прихвати с |
о! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на врати |
ло сам заволео тога дјечака!... </p> <p>Турчин је знао како треба говорити с родитељем.{S} Није |
о псето, вреди му бити госа!... </p> <p>Турчин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. < |
а...{S} Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко п |
ужиш руку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, др |
{S} Деде, реци да није тако!... </p> <p>Турчин се сруши као громом погођен. </p> <p>Из Девине п |
фендија! </p> <p>— Лаку ноћ!... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје не |
слио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} За |
{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И |
— рече Јова и слеже раменима... </p> <p>Турчин га више не може гледати.{S} Оне мирне речи, оно |
се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и пандури.{S} Трчаше, |
p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин се јетко насмеја. </p> <p>— Бојиш се Станка? — р |
{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. </p> <p>— Мислим нешто — рече п |
аном, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринко |
е, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Најед |
о сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин поста нестрпљив.{S} Он махну руком И пресече га: |
октом протре кремен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко |
добаци му Алекса као из рукава. </p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексин |
у! </p> <p>И свукоше га с коња. </p> <p>Турчин се не може маћи.{S} Они га нападоше ножевима, се |
вана госта, те му врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно о |
брава од његовог громког гласа. </p> <p>Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође. |
е видјети... </p> <p>— Тако је. </p> <p>Турчин се насмеши, па рече: </p> <p>— Оставимо се сад т |
</p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p>Турчин се замисли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али |
</p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин превали очима на њ.{S} Лазара подиђе нека језа о |
у. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису |
</p> <p>— Опет они нису далеко. </p> <p>Турчин само слеже раменима... </p> <p>Све заћута.{S} Св |
Не будали више, доста је било. </p> <p>Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој |
о магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, |
{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па р |
чина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је већ излазио из стрпљења, кад се Маринко врати |
ком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради, јер је знао да Марин |
<p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило погледао Ивана да се овоме не може |
S} Право има, алал му вера!...” </p> <p>Турчин је стојао на прагу и гледао за Иваном све дотле |
и Заврзана. </p> <p>— Потерајте ова два Турчина! — рече он с неком грозничавом радошћу.{S} Очи |
ом стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и његову пратњу да се презалогаје, али Крушка о |
д му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Во |
, ништа...{S} И Маринко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он и |
е... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се |
их заранака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто г |
о од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком очајава. </p> <p>А |
о је посао твој и Маринков!...{S} Ја од Турчина ништа не тражим! </p> <p>— Ни милости? — рече К |
од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слободно нека не в |
у!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим старим очима |
е!...{S} Данас је скупљи један вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке |
танка пуцао, видео Маринка и Лазара код Турчина, који је слушао њихов разговор и знао све што ћ |
ко.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, ш |
хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Слада |
се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} З |
нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, али клону, и, као, изгуби свест...{ |
бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се изврте.{S} Из про |
знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </ |
же видети ништа, он се реши да наговори Турчина да претресе кућу Алексину. </p> <p>Турчин је ве |
ће се са првим беговима...{S} Неће бити Турчина који неће знати име његово.{S} Ниједан проћи не |
се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро |
} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте од њега.{S} А Алексу |
, мирно, све реч по реч.{S} А то наљути Турчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А |
шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на попа |
јем људима!... </p> <p>Маринко је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пушт |
и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пу |
више Маринку, који као пас облеташе око Турчина, преклињући се да их је ту смотрио... </p> <p>К |
им јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не зна |
.. </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, |
рије раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушк |
те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза л |
ста је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме помирити!... </p> < |
тила његова веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска |
еда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му н |
ти је омео све твоје намере?...{S} Ја, Турчине!{S} Ја и онај поп, који је као орао лебдео над |
ју, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути да скочи као |
, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— Овамо, б |
запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — завршавао је Дева своју оптужбу. — Тако је!{ |
} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Је ли, Турчине, где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у груди |
арог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задр |
а одјекну оном пољаном: </p> <p>— Стој, Турчине!... </p> <p>Морао је бити страшан поглед Станко |
о погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Турчине? </p> <p>Али Крушка ни да би речи. </p> <p>— Е, |
{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчине!...{S} Нећеш ми речце измамити!...{S} Та квасић |
тву. </p> <p>Зека их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осве |
ва, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p> |
} Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, пр |
ећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда. |
и још дубља... </p> <p>Онда отури главу Турчинову.{S} Нож обриса о његово руво, па га метну у ц |
вали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их знао каквим ме именима не нази |
ти на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p |
p>После пола сахата кмет Јова беше пред Турчином.{S} Озбиљан, миран, стојао је он као какав све |
ру њихову... </p> <p>Ноге заклецаше под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна |
о ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се маши први Марин |
у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — м |
оправда. </p> <p>„Ја јесам разговарао с Турчином, па и казао му да поп и кмет врче на њега, али |
сли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} О |
тобом стојала...{S} И, како Дева каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на до |
тпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе памет, ја не знам!.. |
му језик не одреши. </p> <p>И он исказа Турчину све, ама све: и како му Јелица одрекла да пође |
раменима, али му је душа била захвална Турчину...{S} И оштро око Крушкино смотри то... </p> <p |
нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти оно, брате, ни срца ни ду |
ину једна мисао кроз главу.{S} Он приђе Турчину. </p> <p>— Молим те! — рече он. </p> <p>Турчин |
. </p> <p>Кад се то сврши, Станко приђе Турчину и изврте га као какву кладу, исто онако као што |
њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти |
мален делић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако |
ану баба као ватра, севну оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас |
лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад |
тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p> |
као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу зава |
} А с ким се и могао разговарати лепо о Турчину ако не с Маринком? </p> <p>Маринко седе. </p> < |
е стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А није му се |
стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </ |
ви.{S} Ти си Србин.{S} Ако будеш служио Турчину, ти си погазио своју заклетву.{S} Сад пази!...{ |
ило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док поп не поче |
а са писком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Ста |
и му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и клизао по оној рескаљаној земљ |
Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турчину заигра срце од радости.{S} Он виде већ живу, ос |
коше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Видећи он |
: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосмо сербезн |
е... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он пр |
так, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посв |
Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и ближе...{S} Већ се могаше |
као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p> <p>— С |
и!...{S} Нисам ружно мислио!... </p> <p>Тутњава је долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво р |
же земљи да ослушне... </p> <p>Земља је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </ |
Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — помисли. </p> <p>Па за |
е кренуло овамо.{S} Слушајте како земља тутњи! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тута |
анас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И заиста, тутњава долазаше све ближе и |
<p>— И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне ниј |
> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога тре |
— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора проп |
Дева. </p> <p>— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан |
ним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина посред темена...{S} Турчин се |
ла је крв и мозак.{S} Она погледа крвав тучак па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псе |
па га баци напоље. </p> <p>— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге |
оком, прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Ту |
ала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод |
</p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} |
. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латкови |
до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже ра |
члија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и сувише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће |
дине.{S} Дан беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p> |
зговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Мил |
ад вам помоћи затреба — ми смо ту; Дева ће нас наћи!...{S} А сад збогом!... </p> <p>И, пољубивш |
отац и мајка!... </p> <p>— Та већ тога ће бити!...{S} Стојан вели: ја морам најпре моју главу |
но.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрд |
зговор који им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад |
љавини, а оно сасвим мирно.{S} Поума да ће преварити Станка, да ће га моћи слагати...{S} Поглед |
Кад му Кулин преби сабљу и кад виде да ће погинути, он притеже коњу дизгине и стукну га неколи |
на своју руку ради.{S} И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од с |
? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није п |
1. јули.{S} По самом јутру видело се да ће дан бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су |
зове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли г |
/p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вратити народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвал |
ка нијесам видјео!...{S} Оно се види да ће бити кућаник и домаћин.{S} Миран, послушан, поштује |
е ми!... </p> <p>— И, воденичар вели да ће ти се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на |
чи.{S} Крушка се окуражи.{S} Помисли да ће их и расплакати, па настави: </p> <p>— А бог је и ме |
мотри то... </p> <p>— То баш сведочи да ће он бити прави домаћин —настави Крушка — прави правца |
те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног Србина!...{S} Идите, д |
ишно нас је...{S} А бог ми је сведок да ће многа турска мајка од нас пропиштати! </p> <p>— И ја |
а није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш.. |
, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да ће нам он добро послужити... </p> <p>Кмет и поп само се |
та — вели један. </p> <p>— Ја мислим да ће тек данас бити окршаја!... </p> <p>— Вала, нека буде |
напали, бранићемо се; али ја мислим да ће они пре преко Дрине него на нас!... </p> <p>Зека пос |
сети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је веселило. |
. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> |
се ни најмање преварио кад се надао да ће тим лепим речима задобити Ивана. </p> <p>— Вала, ага |
да данашњи дан неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> |
рече Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{ |
с неколико другова.{S} Окитио се као да ће он пред олтар.{S} На њему зелена долама преко колена |
О брате!{S} Ко би пре три дана рекао да ће овако захладнити? — рече један Рудничанин. </p> <p>Д |
адао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце |
ких таласа... </p> <p>И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка |
, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана. |
ако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може |
е и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у рук |
ков долазак (јер се њему све слутило да ће Станко доћи, и он је једини веровао да је Станко дош |
редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што |
љубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса главица пасти од ножа турског; д |
клињати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; ка |
није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени ако про |
<p>Ове речи, ови погледи тврдили су да ће само тако бити како она каже. </p> <p>То више није б |
енделија. </p> <p>— Дакле, ти мислиш да ће овуда? </p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси умора |
ко је твој отац?...{S} Зар ти мислиш да ће он слагати?...{S} Он кад једаред рекне — речено је!. |
p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће и Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Цр |
к!...{S} Зашто да се бојим?...{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лаза |
а Крушка. </p> <p>— Да видимо.{S} Ваљда ће бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Кр |
рече Катић. — Али кад се дигне... онда ће земља прокукати од крви, али се ратар неће смирити!. |
— а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Па |
ња у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. </p> <p>Старешине изидоше да нареде |
цима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а сваки од њих известиће ва |
прилично окрепио.{S} Он премишљаше куда ће. </p> <p>— Овде нисам сигуран! — говораше он готово |
. </p> <p>— Знам — рече Зека — али куда ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — уп |
} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао |
ин. — Тешко теби, попе Милоје!{S} Твоја ће се брада мрсити на голијем гранама првог дрвета!...{ |
<p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — р |
осле боја мишарског, једну истину, која ће остати вечита.{S} Тице гавранови довикују Кулиновој |
ла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше опрести и откати, и смиш |
е, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их дочекати на Парашници, али његова сила неће их мо |
се мајчин!...{S} Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мо |
као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу |
ица!...{S} Та лепа девојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склони |
и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере |
S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити! </p> <p>— И то се све |
ећ свршили сами.{S} Него сутра... сутра ће бити пуне руке! </p> <p>— Добро! — рекоше ови. </p> |
снуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и родитељи ово благословити!...{S} Ко се воли, о |
</p> <p>— Ово је по договору.{S} Сутра ће их још двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамб |
ив толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Уски |
једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка |
пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо... м |
е у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p |
</p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја те |
Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у њ |
то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!... |
поде!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће м |
те. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере |
ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p |
!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то нау |
иде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од ку |
/p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! |
још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа н |
але. </p> <p>— Лијепо — рече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, |
оја ће му молитва помоћи! </p> <p>— Бог ће њему помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, по |
танко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те |
Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети пр |
да се јави — згазиће је! </p> <p>— Кад ће то бити? </p> <p>— Кад?...{S} То не зна нико!...{S} |
ош јуче је отишао Дева. </p> <p>— А кад ће стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана |
то такну, она побледе. </p> <p>— Па кад ће то?... </p> <p>— Сутра навече долазе просиоци.{S} Гл |
па опет оде.{S} Ја му свакад познам кад ће отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути |
и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу |
ројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород оч |
јуначки да му и бог позавиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сениц |
, није се могло ништа рећи.{S} Ево, сад ће доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, за |
p> <p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добр |
е ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S |
се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: </p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> |
дгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да вам је Турчин у |
и, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јов |
<p>— Морам.{S} Ако ме виде с тобом, све ће пропасти.{S} Ми се не смемо више овако лепо разговар |
старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јели |
војску: </p> <p>— Опкољени смо!{S} Све ће нас потући као мишеве! </p> <p>На сваком лицу беше и |
идело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и слагати се!...{S} А после... шта ст |
{S} Не брини!...{S} С божјом помоћу све ће добро бити!... </p> <p>— А јеси ли наместила кост? < |
Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> <p>Суседи почеш |
...{S} Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... </p> <p>— Је ли се склонило све? |
{S} Слушај само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> |
вода и стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте |
зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће бити да мало пушке прочистите!... </p> <p>— Право ве |
где се крв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћи |
нко никад не би опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби. |
..{S} Бездушни су Турци...{S} На грозне ће га муке метнути... </p> <p>И створи му се пред очима |
желеће да нема наших глава!...{S} И оне ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p |
Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друшт |
лексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!. |
на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би |
е са свима о једном трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар |
ме причати!... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То реч |
ћ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А после, Лазар ти је |
чи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — рече Станко. </p> < |
таквих.{S} Илија Срдан из Прњавора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} |
о.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Н |
ревртаху мајку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град |
ад, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много причати о јунаштву и пожртвовању ср |
Њему ти иди и дозивај га.{S} Први који ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и |
; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су на њега пале? </p> <p>И, |
а он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да пође за Лазара?...{S} Мора, натераће |
Срећко баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде кој |
јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станко стојаше као колац.{S} П |
его изиде на ону кишу па изгледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. |
коше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> < |
Иди, сине!...{S} Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!...{S} Иди, соколе мој!...{S} Иди, бр |
киша стане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На |
а меса!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће уб |
ачувати! — рече један. </p> <p>— Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме проб |
јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да з |
његова сила неће их моћи задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копам |
<p>— Лакше!... прикрадај се!...{S} Они ће те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га |
че: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећи Дрину, јер их је много — како вели Дева.{S} Ал |
во, брате, њих не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете пр |
ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко терати, нити сме терати!...{S} Кажи твоме таји |
ећао је да већ више он неће мирити нити ће се ко њему обраћати...{S} Али, ако не може мирити, о |
<p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће се наћи! — рече Маринко, и ка |
рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи ће ми: не поноси се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у т |
му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... — рече. </p> <p>И Станку се срце разиграло. |
мао куражи да се осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву сна |
жите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем по |
учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!...{S} Одераћу га жива као јарца!... </p> |
ја погаче!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} |
. тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче |
S} Зар они неће доћи?... </p> <p>— Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... < |
у прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!...{S} Ох |
пребијена — није размрскана...{S} Моћи ће!...{S} Млада снага, па млада и кост, не брини!...{S} |
бити се кроз њих...{S} Јанко Катић поћи ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати си |
знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само прву ватру претурим, онда је лако... |
сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и с |
епе, ти га нећеш промашити!...{S} Турци ће онда јурнути напред.{S} Ја и Јовица дочекаћемо их и |
и!{S} Сви се насмејаше. </p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље би |
ма и носи вас мени на пешкеш!...{S} Очи ће вами искакати од мојега благослова!...{S} Ја вам дон |
вађати!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа п |
до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким |
аиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава.{S} Ту се не |
ђаво опростио, али он никада!...{S} Тај ће се светити на седмом колену!... </p> </div> <div typ |
авље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ |
ању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p> |
осврне; бојао се стићи ће га, освртајем ће издангубити!...{S} Напрегао сву снагу па јури.{S} Ку |
вескаћеш се око своје куће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у |
а: </p> <p>— Ето, то је план...{S} Иван ће повући за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокча |
за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељани |
шта, али морамо бити на опрезу.{S} Иван ће повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати д |
Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са мном.{S} Само полако...{S} Кад дођете пред сами х |
и. </p> <p>— Ако је по зори судити, дан ће бити необично леп! — рече Алекса. </p> <p>И заиста!{ |
ин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, |
р, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није н |
што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о мени зборити...{S} А реци ми како кмет Јо |
му је отац, а отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и хода |
и на дрвету, ако је не може оборити, он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше |
авора први ће почети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као он |
Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да пође за Лазара... </p> <p>Али је вид |
ао је: </p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурн |
ем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи нала |
упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знати где се опи налазе... </p> <p>И, место |
и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а |
: „Иди, вели, нађи ми тога дечка.{S} Он ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{ |
ром креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Б |
ајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ће је силом отети од Алексе...{S} Он ће је натјерати да |
ји ће на њега посумњати биће поп.{S} Он ће повући кмета и још неке, и почеће ревити против њега |
само ако је нањушио какву тајну.{S} Он ће јуришати док је не прокљуви, па да би га ти јуриши и |
е да Луки Лазаревићу даду коњицу.{S} Он ће заузети леву страну бојног попришта и сакрити се с к |
му Турчин каже да свога сина свеже — он ће га везати као душмана, па да му очи искачу... </p> < |
лика непочинства његова... </p> <p>— Он ће за њих испаштати.{S} Зар му може горе бити него кад |
<p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли ће она пристати да п |
сам заповједио да отме дјевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Л |
обратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванка из Сарајева. </p> <p>— Јест |
туру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепити... </p> <p>И Алекса повуче два-три гутља |
да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то |
Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве.. |
ш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће р |
ештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти т |
колено Алексића дуго, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Ка |
/p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Млад |
во, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? </p> <p>— Ко? </p> <p>— Иван...{S} То |
вајда од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p |
— Вала, ни ја!...{S} Нека им бог да ако ће и зубе и рогове — мене неће поплашити!... </p> <p>См |
имало ни кућерка ни становника, сем ако ће се назвати тим именима оно колебарака и оно неколико |
право! — рече Станко. </p> <p>— А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хо |
рчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Алексу Алексића одгурнуо од сви |
S} Зар да се одрекне Јелице?{S} Па како ће проживети оне дане до смрти?... </p> <p>Е, али како |
распоредиће Мачване и Поцерце тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којеку |
ује...{S} Његова памет смишља само како ће коме главу скинути.{S} А ја се острвио, па да ми је |
н је мој!...{S} Како му ја рекнем онако ће кметовати!... </p> <p>Лице му се разгали...{S} Нешто |
и.{S} Он погледа Станка. </p> <p>— Тако ће проћи сваки издајник! — загрме Станко, а очи му сену |
— Може бити да прегони. </p> <p>— Тако ће и бити? — вели Милош. </p> <p>— Сад како му буде!... |
. </p> <p>— Море, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више |
} Требаће само боље покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу |
и Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџиј |
} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Јављам ти да |
омирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Право вели Маринко, он |
је Парашница празна — а, верујте, тамо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и луг |
оз главу: </p> <p>— Тако, тако!{S} Тамо ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мис |
ека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи све наше људе, па нека се с њима договори.” То |
нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и немоћ, па ја мислим да је боље п |
<p>— Јест, он главом! </p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— |
/p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — укл |
! — рече он. </p> <p>— Али ја велим: то ће бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S |
свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... |
.{S} Зека...{S} Јован и Јовица...{S} То ће бити доста... </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја |
и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S |
ерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Иван |
бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет привући нам још којег сељанина... — Добро је!.. |
Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. </p> <p>И сама помисао п |
му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако...{S} Иван ће бити кмет, а то ће опет прив |
аћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је нареди |
о, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} Нап |
ем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— А за |
одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Турчин |
ко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза г |
</p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени то н |
ико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!... </ |
ла пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негов |
је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? |
/p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче |
Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламеном. < |
ин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Алија — |
те данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда не |
у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад знаш св |
а ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ног |
.{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио |
у страну води поп, а другу Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је л |
гом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке |
рекли: да иде, али да се не обзире, јер ће се окаменити!... </p> <p>— Знам. </p> <p>— Онда се н |
Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... |
х склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док |
г иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како тутњи... </p> <p>И з |
реп само климну главом. </p> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али |
м? </p> <p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p> |
а совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то зна |
.{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад |
ичекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм ш |
ад једаред рекне — речено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао И |
етом мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји ку |
, оба добри момци... није знала на коју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{ |
</p> <p>— Јеси могао разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења |
гова...{S} А то не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> |
очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— Кад? </p> <p>— Биће... </p> <p> |
сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчин ће по њо |
, дуго!...{S} Много ће живети!...{S} Ту ће бити људи, каквих људи!...{S} Као да их гледам мојим |
p>— Дева вели до двадесет. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп |
p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} Турчин застаде.{S} П |
ће са својом трупом навише, Ориду, и ту ће причекати силу турску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети |
војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу ће ти запалити и побити све живо.{S} То су наумили и по |
ли дај да завадим ову двојицу; због њих ће се завадити и њихови старији, а због њих опет у селу |
акше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p>Лазар се — као гуја |
ожити... </p> <p>— Какве смо среће, још ће и оснежити!... — рече један Ваљевац. </p> <p>— Вала, |
о и пред светом да се правда!...{S} Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...{S} Он поже |
нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтети!...{S} Зажелеће да нема наших |
Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још ће ми рећи да је њој теже него мени...{S} О, бог с нама |
тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Нећеш, попе! — дрекну |
н, а половину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију |
Не гине тај лако! — рече Станко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како |
</p> <p>— Море, па тај твој Алекса још ће и свадбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта рад |
но робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба му семе затрти онако исто као |
моје око данас види — нећеш више видети ћелавог темена!...{S} Нећу ја тебе више остављати!... < |
амбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и ту показа на Крушкину главу) него да му носи |
. </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пешачки!...{S} Ако милом богу воља буде, ето ме с |
Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клати.{S} И приђе, завали му главу па потеже јатаг |
и пошли тамо!{S} Не брини!...{S} Твога ћемо оца ишчупати! — рече Суреп. </p> <p>Кад стигоше до |
ринков. </p> <p>— Знате ли, браћо, кога ћемо? </p> <p>Све се очи окретоше на њ. </p> <p>— Ја ве |
едосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим |
а нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај боже! — ре |
ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како?! </p> |
рођену крв!...{S} И бог ми је сведок да ћемо је лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да |
вала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно вече пушкарати кад ти оно оца избависмо; ал |
е притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока... |
обијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, Крстивоје, |
нам се, бива, и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам с |
ву, па се с Девом крете. </p> <p>— Куда ћемо? </p> <p>— Поповој кући.{S} Тамо су сви; и отац ти |
Онда нека га припита.{S} И, онда... ала ћемо се провеселити! — рече Крушка, а очи му заводнише. |
амо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то самлети.{S} А наредио сам да дотерају и стоке. |
незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} |
>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројица кренуше се оборен |
их бити још толико колико је пошло, па ћемо их опет за петнаест дана помлатити као једног! — у |
вали, под тим именом причају о њему, па ћемо га и ми тако звати. </p> <p>Да кажем још: и он је |
и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га поглед |
е је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. </p> |
ен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. < |
један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити барута — |
и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си нас п |
гледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се д |
и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најп |
се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мирити |
Само до Бадовинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу |
ће нама, јадницима, сванути?...{S} Кад ћемо ми смети провеселити се на весељу, а да нам не пре |
нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. </p> <p>— Да седне |
ирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... < |
> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се крен |
рече те одрешише торбе. </p> <p>— Овде ћемо становати.{S} Дрини и Сави на погледу.{S} Гледаћем |
м клецнуше и они седоше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу по |
} Он само дошапну Зеки: </p> <p>— После ћемо се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} В |
подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — стаде се питати народ.{S} И наста жагор.{S} Док |
вима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало ручка.{S} Јоване, Јовице!{S} Отидите |
</p> <p>— Не дршћи, не бој се!...{S} Ми ћемо се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља м |
ту!{S} Ако они савладају нас данас — ми ћемо њих сутра... </p> <p>И опет погледа по свима. </p> |
Турчин поведе не Босну него Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љус |
сваког ни по један метак. </p> <p>— Ми ћемо јурнути на њих с ножевима! — рече Зека, а око му п |
е повући људе за Турчином. </p> <p>— Ми ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и ра |
рамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> |
д седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — ре |
аг, збуните их ви, Јоване и Илија, а ми ћемо јуришати.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, хара |
е, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, море!{S} Прођи |
. </p> <p>— Иди! — рече он. — Иди, наћи ћемо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти |
уга — онда ми ич бриге није!{S} А прећи ћемо.{S} Нигде живе душе!...{S} Нико нам се, бива, и не |
кса. </p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге |
Крушка пренуше и скочише. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете! |
И отоич вам рекох, а и сад кажем: тући ћемо се с Турцима док једнога траје.{S} Нагоне није, и |
ђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Катића, нека поведу вас |
ближе. </p> <p>— Немој тако!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити |
есто душу дано за бусију...{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће |
ам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше главе.{S} Поћуташе, поћута |
н — нека се мало одморе.{S} Ко зна како ћемо се сутра одмарати!...{S} Ја сам поставио страже... |
А како ће Станко свршити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас н |
мирити с њим. </p> <p>— Знам, али како ћемо? </p> <p>— Јест, како ћемо? </p> <p>Обојица сагоше |
а казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и бити добри пријатељи!...{S} Ја ти |
решинство?...{S} Ако буде потребе, лако ћемо се договорити; а, после, и твоји људи већ тебе поз |
те превалимо ове дане преко главе, лако ћемо се веселити.{S} Лаку ноћ! </p> <p>И почеше се рази |
и Сурепа.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S |
је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете се Смиљанићу. — Јед |
ћемо гледати да не дамо. </p> <p>— Тако ћемо нешто и радити.{S} Кмет Јова се диже кући да наред |
ча.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, к |
давде ћемо мојој кући — рече он. — Тамо ћемо се склонити... </p> <p>— А зар не би боље било да |
>— Е, то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p |
ма је празник — рече попа. </p> <p>— То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. </p> <p>— Онда |
</p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже раменима. |
<p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаш |
</p> <p>— Онда полази! </p> <p>— А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?...{S} Зар их њећемо |
еп само слеже раменима. </p> <p>— Данас ћемо видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и |
Тако!...{S} Сад је добро!...{S} Вечерас ћемо га однети твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана ум |
исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{S} Повешћу још побратима Зеку и Су |
о једног страшнијег крвника!...{S} Њему ћемо се од данас светити!{S} До данас светисмо себе, а |
</p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </ |
— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Маринка поче оста |
у. </p> <p>— Бог и душа, побратиме, још ћемо их надбити!{S} Станко се прену из својих санова и |
оворна, Алекса се раскрави.{S} Он стаде ћеретати и разговарати са сватовима...{S} Она тренутна |
<p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај тамо посла, немој за ме бринути!...{ |
ти нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} П |
лико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </ |
...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви прен |
Прошевине неће бити, јер ја немам више ћери... </p> <p>Посрћући, Јелица дође до капије, отвори |
т!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему пр |
им?...{S} Али како?...{S} Да је то моја ћерка, ја бих Крушки казао: ја је не дам онде где ти хо |
о, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... |
<p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једно |
трашнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S |
радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...{S} Него, не дајте!...{S} О |
зан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што |
} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед јо |
п погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си ми |
вица се стадоше праштати. </p> <p>— Сад ћете! — рече Зеко. </p> <p>— Ваља нам стићи дружину...{ |
Станко, Илија, Јоване, Јовица!...{S} Ви ћете са мном...{S} А ви...{S} Ногићу, .....{S} Води их |
се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће |
коше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} |
позвао... </p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи! |
колико треба?...{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} |
н сретне — тешко теби!...{S} До његовог ћефа стоји ти живот!...{S} Тај исти Сали-ага се понекад |
>На тај начин Мачва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да |
иге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио |
од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је страшно!...{S} Ту стаје памет, |
па поседаше. </p> <p>— Надао сам се да ћеш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. < |
а...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> <p>— Али... </p> |
>— Којим добром? </p> <p>— Ја мислим да ћеш се и сам сетити!...{S} Али, ако се не сећаш, да ти |
: </p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>П |
реба плакати?{S} Или ваљда ти мислиш да ћеш остати овде на земљи?{S} Нема од тога ништа, моја л |
болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод бити прав њима двојици?...{S} Тешко теби!... |
ешћемо ми теби и Јелицу!...{S} Тек тада ћеш осетити како је топла љубав њезина...{S} Та, ти ниг |
p>— Тако вала, тако вала!...{S} Па онда ћеш ваљда и мене позвати на прошевину? </p> <p>— А... х |
дрављати. </p> <p>— Седи, посинче, куда ћеш? — питао је Алекса. </p> <p>— Ја морам отићи до дру |
<p>Поп Милоје му приђе. </p> <p>— Куда ћеш без нас? — С ким ћемо ми? </p> <p>— Ево Ногића и Ка |
е. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по о |
.. </p> <p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде хо |
ам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?.. |
<p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јес |
ко да се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо ј |
p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шап |
и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су му севале. </p> <p>— Добро — рече М |
ећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме посла |
е опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија после |
— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо га и |
ри...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сену ок |
мо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разго |
мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком отво |
</p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </p> < |
ли зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био ми |
радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му баш ре |
а је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикир |
ачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? < |
пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами, жа |
ека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> < |
{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми воде! < |
је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрал |
, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем |
ав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!... |
пријатељства.{S} Него, ја!...{S} Па кад ћеш разговарати са Севићем? </p> <p>— Колико данас. </p |
а ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме |
ти је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у |
х ноћи провео сједећи!... </p> <p>— Сад ћеш и више.{S} Него, вала, имаће се кад и спавати, дуга |
бро, Јово! - веле старци. </p> <p>— Куд ћеш му боље! - веле сељаци. </p> <p>— Велите ли сви так |
слом? — пита га старојко. </p> <p>— Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} |
! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{ |
и хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!... |
Еј, мој Иване, тешко теби!...{S} Докле ћеш, болан, бити луд?...{S} Зар ти мислиш да ћеш кадгод |
Јадна сиротињо! — рече Станко. — Докле ћеш нас, боже, мучити!...{S} Зовните ми Сурепа. </p> <p |
носа.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> |
> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Онда је несрећ |
.{S} И, овако ћемо!...{S} Ти, Илија, ти ћеш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али т |
лиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> < |
епе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стр |
Не бих ти то саветовао!...{S} Него, ти ћеш поћи за Лазара! </p> <p>— Али, бабо... </p> <p>— Ни |
са леве стране пута.{S} Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!...{S} |
зи!{S} Опрезно само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и |
мам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га послао. </p> <p>Иван кл |
твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћеш бити и бог и побожје!... </p> <p>— Маринко!{S} Брат |
па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младос |
, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.{S} С тобо |
што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, отпаркивати сваку речцу |
уће.{S} С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p> |
ази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p>— Нећу, па да си ми отац |
Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одмах!...{S} Јелица се покори |
стране... онај грм... тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пал |
а Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама... — рече Ногић. — Опремај се. </p> <p>И док |
<p>— Еј, мој Иване!...{S} Ја мишљах ти ћеш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А он |
шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си јуче видјео Стан |
тога ништа, моја лепа бако!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} П |
Из ових стопа крени се тамо!...{S} Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, оку |
бити! </p> <p>— Не могу! </p> <p>— Моћи ћеш, моћи!{S} За љубав свога дјетета отац може!...{S} В |
љубав сина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — |
нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си пуцао на њ?... </p> <p>— Каза |
ше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо п |
ш телад? </p> <p>– Ја. </p> <p>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) |
да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога видети с лулом, јер се тада слабо пушило.{S} Б |
ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа ми не треба, само ми |
о Ивану да дође сутра навече!...{S} Зар ћеш ти срамотити нашу кућу и његову реч?...{S} Немој, ћ |
ј, он је најстарији!... </p> <p>— А зар ћеш опет оставити мајку! — јекну Петра. </p> <p>— Морам |
осла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш се с њима наћи! </p> <p>— Добро! — рече Зека. </p> |
ихови редови. </p> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила |
ељења сем „куће“, као: домаћинова соба, ћилер и тако даље, и тако даље </p> <p>Па иако су те ку |
и. </p> <p>— Ех, није!...{S} Зар сам ја ћорав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан |
уркују око огњишта?{S} Остави се, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам т |
и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продер |
p> <p>— Али, молим те! </p> <p>— Батали ћорава посла! </p> <p>— Али... кад те молим!... </p> <p |
p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ј |
се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </p> <p>— |
ћу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!... </p> <p>Станко је слушао, а душа м |
Сад ми говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p |
кад виде своје зграде и зградице, своје ћошкове и буџаке, своју децу живу око себе — она клону. |
...{S} Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... </p> <p>Алекса обриса |
ј дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да |
му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— |
јим именом — јер, бог и душа, и на њега ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> |
родитеља и мојом детињском љубављу, да ћу, док живим, отимати робље од Турака и пуштати на сло |
пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учи |
вим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, о |
/p> <p>— Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Стар |
се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при |
умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А сва је д |
, твоје милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p |
овјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам |
ш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако |
</p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га измирити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем чове |
ме од себе, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе |
..{S} Немој плакати!...{S} Ти мислиш да ћу те ја клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо про |
именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер |
и штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им натурим Ивана.{S} А Иван је мој!...{S} |
бљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— |
!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их после обићи.{S} Само кад је бог живота и здравља |
онда... </p> <p>— Онда? </p> <p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> |
ју да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све г |
{S} Он се јетко насмеја. </p> <p>— Куда ћу?...{S} Тамо, мајко, тамо!...{S} Идем тамо куд и сви |
} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Како не знаш?! </p> <p>— Отац ме је истер |
ни срца ни душе!...{S} Ја не знам куда ћу!... </p> <p>— Како би било да припитамо попу? </p> < |
рини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им како си ти добар ч |
сам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде |
аку стопу твоју!{S} Ја, твоја мајка, ја ћу се и за те и за њих богу молити! </p> <p>Па га стаде |
рцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лаз |
ети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p |
м отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са |
нпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи с |
!...{S} Али, тако ми свега на свету, ја ћу их наћи!... </p> <p>— Па је ли све испретурано?... < |
ко он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... </p> <p>— Али како онда? |
сам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али кад лажеш |
екса!{S} Богами, ако му ти не судиш, ја ћу му судити!...{S} Дати знаш како ми пркоси само!...{S |
а, немој за ме бринути!...{S} Ето... ја ћу децу мало забављати... </p> <p>И приђе дечици: </p> |
ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био |
и ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре ће му опрост |
</p> <p>— Заврзане!...{S} Ал̓ не!{S} Ја ћу се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} |
Изгубио си побратима — ево га!...{S} Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!...{S} Ко је теби н |
м овде с мојим голим синовима!...{S} Ја ћу од Равња начинити Косово!... </p> <p>Па погледа по с |
је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро, и оборићу га!.. |
стави: </p> <p>— Да се похита!...{S} Ја ћу их с осталом дружином већ причекати на обали!... </p |
иде?...{S} Пхи!...{S} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p |
{S} Али... никоме речи о томе!...{S} Ја ћу сам отићи, а ови ће моји после... </p> <p>— Добро! — |
внемо, да зовнемо!...{S} Стој!...{S} Ја ћу ићи!...{S} И огрте гуњ, па се диже попиној кући...{S |
— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи в |
ајвећа сила, мени ниси ништа!....{S} Ја ћу те срушити... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта |
} Мени си крив ти и твој Лазар...{S} Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Ив |
ог тренутка се могу очи склопити.{S} Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене!{S} Браћо!.. |
богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, н |
Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!...{S} Нека спава |
радите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p |
! — рече Крушка. </p> <p>— Добро.{S} Ја ћу још данас ићи Милошу... </p> <p>— Тако вала, тако ва |
танко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!. |
души... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека т |
. </p> <p>— Доста! — јекну Станко. — Ја ћу им сам дати посла!{S} Поклаћу их као јагањце!... </p |
вапут толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, |
будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те послушати!...{S} Он ми је |
његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити!...{S} Он је мој!... </p> <p>И диже га н |
обро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Ста |
а га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу трпети! </p> <p>— И траже да одаш дружину и јатаке.. |
{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је у |
/p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу му сутра на мегдан изићи! </p> <p>Војвода га загрли. |
p> <p>— А ако је не дадну? </p> <p>— Ја ћу је отети! </p> <p>— А ако не могнеш?{S} Ако они буду |
ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас петорица смо са леве стране пута.{S} Ти |
кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле |
ли, како ме они вабе, Крушко...{S} А ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} |
ала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о вама онако како ми другови и синови ваши п |
чан — додаде Маринко. </p> <p>— Онда ја ћу сам ићи њему. </p> <p>— Тако и треба.{S} Ја се само |
си учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. </p> <p>— |
Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p> <p>И пође |
Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш да вас запита |
молим да се и мени опрости!...{S} И ја ћу с вама!...{S} Мој је посао свршен, и сад ми остаје с |
м жеље да се Турцима светим!...{S} И ја ћу им се светити!...{S} И до данас је од моје руке пало |
шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... — рече Станко. </p> <p>— Немој ти! </p> |
ног нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} |
вај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не погани овако д |
вратити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса неста |
тићу, Стојану, проти Николи...{S} Свима ћу им рећи да нама није вајда од њиховог сашаптавања, н |
S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цур |
иже. </p> <p>— Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он.{S} И таман пође вратама, а Алек |
ко!...{S} Прво ћемо Маринка обесити, па ћу онда ја с Турчином свршити рачун. </p> <p>И он се ма |
ј кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” </p> <p>Али срете попу. </ |
о је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута подвикнем, док |
S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — рекоше обојица. < |
хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да се дотерају казани да се и кува штогод.. |
</p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> |
Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махну ру |
ори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надат |
едну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао |
Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, при |
п, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} Нег |
S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса.{S} |
са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, болан |
идео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} Пос |
Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} Нико |
ретнем с јунаком, и раним га — на плећа ћу га своја натоварити и склонити да га не кљују орли И |
— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, |
исли!...{S} Бога ми!...{S} А сад... сад ћу ја друкчије и другом казати. </p> <p>Крушки је играл |
за моје непробдивене ноћи, а сад — сад ћу ти платити за твоја недела!... </p> <p>Па скиде њего |
м!... — прошапта сиромах. </p> <p>— Сад ћу ти донети ручка мало... </p> <p>— И воде... воде... |
може лијепим ништа”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док д |
полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. </p> </div> <di |
е брини!...{S} Сад ја идем попу.{S} Све ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— |
у и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена |
теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И |
потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Откуд ја знам? </p> <p>— Људи каж |
S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме ћу сад?...{S} Коме бих и могао причати недела турска?.. |
а најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> |
ну изнуреном телу, свећу крсну, на коме ћу тековину и славу оставити — а он ми га роби и убија! |
а знам?... </p> <p>— Нисам знао по коме ћу! </p> <p>— Оно... тако је! ...{S} И била је незгода, |
да ћу бити његова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће |
одаш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук |
више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — рече ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња |
шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја знам, о |
Зар се њима знају путеви?...{S} Куд ли ћу сад?...{S} Да идем кући?...{S} Јест, најбоље да идем |
<p>— Немам! — рече Јелица. — Немам, али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!.. |
, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... < |
ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, |
!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, та |
ече он. — Ево ми коњских стопа!{S} Наћи ћу га — мањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути |
у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу док се трипут његовом г |
ако само такнеш ма једног од њих, осећи ћу ти је!... </p> <p>— Не, синко, — рече попа мирно и б |
кнути кад се ова галама стиша...{S} Ићи ћу кријући.{S} Та, ваљда, неће ни овако довека остати!. |
, гле!... већ зора!...{S} Ја идем, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... |
..{S} Загрцну се. </p> <p>— Добро, доћи ћу! — рече попа суво.{S} И он се окрете од попе, који г |
јевојку... и он ће је отети...{S} Ондај ћу му заповједити да је да за Лазара, и то ће бити тако |
га. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... </p> <p>И склони се за је |
и бабину и материну, као велим: с тобом ћу срећнија бити и проклета него... с оним благословена |
ама све ћу их сатрти, а оном псу својом ћу руком главу с рамена скинути!... </p> <p>И он осећаш |
.. </p> <p>— Не треба!...{S} Овај посао ћу ја сам свршити...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао! |
а бити мало оштрији. </p> <p>— Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. </p> <p>— Ја бих прв |
— рече Младен. </p> <p>— Их!...{S} Како ћу? </p> <p>Круну полише сузе.{S} Она, као и свака мајк |
нуо. </p> <p>— Али, попо, — рече — како ћу сад?{S} Ја сам се осрамотио пред Алексом...{S} Једар |
.{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} Овоме сам заповједио да отме дјевојку... и он |
де што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица |
Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде меса са тела твог |
јом главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушк |
харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судити! — рече па потеже пиштољ. </p> <p>Сину |
...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа једв |
вори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S} Ра |
ростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му сам |
овуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче |
орији... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, |
ша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p>Стан |
али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} Он |
али ћу га имати исто тако као и ти, јер ћу на те гледати!...{S} Имаћу срца!... — Ја сам жена Ст |
S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути!...{S} Јер најсветији пути |
о оца рођеног...{S} Не говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?. |
амо ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докле траје једног |
p>— Припази на људе.{S} Ја идем и одмах ћу се вратити.{S} Ако не бих стигао кад јагањце иставит |
p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Лазар. </p> |
дна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не диј |
S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га је затварао мандал.. |
овамо мало...{S} Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...{S} Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде.{S} Нас |
ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га он промашио, пали ти, |
мен на орозу... </p> <p>Турчин ступи па ћуприју. </p> <p>— Стој! — грмну Станко. </p> <p>И јекн |
м у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— Откуд знаш, питам те! </p> <p>— Не пи |
ва ово костију стеже!... </p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Г |
} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала. </p> <p>— Ја велим нека буде Станко!{S} Он је и |
де и написа писмо Молеру.{S} Војводе су ћутале.{S} Кад би готов, пружи писмо Ногићу. </p> <p>— |
дговори. </p> <p>Заћуташе.{S} И дуго су ћутале.{S} Јелица је осећала колико толико ластака на д |
одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S |
0. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита |
упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми... </p> <p>Пролазећи поред куће Алексин |
S} Има ли још ко да се свети?{S} Сви су ћутали... </p> <p>— Онда, браћо, имамо једног страшније |
ији Срдану... </p> <p>Међутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису |
/p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после дужег разм |
..{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p>— Ја сам б |
ча иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим речи не прозбо |
трепавицама њиховим... </p> <p>Дуго су ћутали...{S} Напољу је ветрић пиркао и гонио опало лишћ |
ога живети, нека иде!... </p> <p>Све је ћутало.{S} Заврзан се окрете И смотри Деву, наслоњена н |
оме се живи нека иде!... </p> <p>Све је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! |
доше! — рече Ногић... </p> <p>Остало је ћутало као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по |
ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не |
ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— |
<p>Па се замислише...{S} После подужег ћутања Турчин опет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто |
а судбина! — рече Крунија после подужег ћутања. </p> <p>— Каква, мајко? </p> <p>— Није ти бог д |
<p>— Мислим нешто — рече после кратког ћутања. — Како би било да се ми сад окренемо Алекси.{S} |
p>И замислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они |
Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Пита |
<p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: </p> <p>— Имам ја пуно поузданих људи |
а би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>Наједанпут отпо |
о... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи она, |
> <p>Молише се богу. </p> <p>Али је бог ћутао...{S} Ни наде им не даде. </p> <p>Окреташе се луд |
арешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти с |
паћу оба ока моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле.. |
о кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја њега волим као да је на мом срцу од |
{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет стаде гристи савест.{S} Кад виде Ма |
и. </p> <p>— Због мене? </p> <p>Иван је ћутао. </p> <p>— Је ли? </p> <p>— Ниси ти томе крив. </ |
</p> <p>— Је ли? — пита кмет.{S} Он је ћутао. </p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао.. |
Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} П |
дети твога Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се |
као, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда се диже. </p> <p>— Ку |
и: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера мислио сам свашта — на |
Ногић. </p> <p>Станко је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло луп |
/p> <p>— Одговарај, море!{S} Он је опет ћутао... </p> <p>— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... |
есече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ сп |
/p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешин |
ко сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде на месту...{S} Ја в |
по убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само си им на лицу видео како бледе, црвен |
но, као гром из ведра неба. </p> <p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које с |
је жалио Турчина. </p> <p>Обојица дуго ћутаху.{S} Турчин је пуштао димове из свога дугог чибук |
ку...{S} Ја те молим!... </p> <p>Турчин ћуташе. </p> <p>— Жива згода да их похватамо, драги ага |
. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарајева. „Ником, вел |
же и погледа око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он |
им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мрке погледе, па се ск |
пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? </p> <p>— Ћуте.{S} Ишао је Иванко ономад до Сарај |
валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па |
е и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једн |
аша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S} Сваки је своје мисли премишљао. </p> <p>— На |
рамена, па пође за њим. </p> <p>Ишли су ћутећи.{S} Кад одмакоше далеко од капије, он стаде.{S} |
ђе Алекса Алексић.{S} Људи га погледаху ћутећи.{S} Све је село знало за јучерашњи догађај.{S} М |
а на грудма... </p> <p>Поп и кмет иђаху ћутећи.{S} Опет видеше Алексу пред кућом, видеше како с |
летеше као сапунски мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју |
и не довечера!... </p> <p>— Море, бабо, ћути!...{S} Нека га!{S} Зар си ми ти свакад повечерала! |
ива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако са |
, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Ж |
им шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као стари грешник од кога не можеш речце |
е пекле као жива жеравица!... </p> <p>— Ћути, синко, ћути! — вели му попа. </p> <p>— Сад могу!. |
честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!... |
..{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко п |
орава посла! </p> <p>— Али... </p> <p>— Ћути! — продера се Станко. — Него, ево, ја нећу бити ка |
шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила се... </p> <p>Станко ск |
човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим прили |
Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он од бога с |
и речи. </p> <p>— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одгов |
ма тишина...{S} И листак стоји, и птица ћути, и све је занемело, само из дубоке дубраве јекне п |
ј запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то |
ти новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> <p>— То се зове нишанити!...{S} Него и ми см |
окретоше на Алексу, а он сагао главу и ћути. </p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена |
орам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момчадија!...{S} Момчадија!...{S} Трице |
ица Милошева!...{S} Лазар сагао главу и ћути. </p> <p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Л |
аста тајац.{S} Старац се окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. < |
о; па и ако дође каткад на састанак, он ћути, или, ако збори, он као да са ветром збори... </p> |
и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: </p> <p>— Бог ми је свједок! |
шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... </p> |
ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p> <p>— Иван те проси за Лазара, и ја им рекох |
и пас тражи какво било склониште, па ту ћути и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумар |
Ћути, Петро! — рече Алекса. </p> <p>— А ћутим доста!...{S} И само ми се срце скаменило!...{S} З |
на речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето.. |
ућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} Он ни |
је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лаза |
/p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — ви |
ко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као свећа, а корак си |
овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави ру |
тарешинству...{S} Затим отпоче молитва, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогн |
рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути |
моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!... |
лако бити нишанџија; али буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к |
крао из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} И зар није Лазар Иванов зато јуче на те |
>— А онај матори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Он |
свим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} |
његов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, ка |
То су одељење звали „кућа”.{S} Зато се, у Мачви, и данас оно одељење где ватра гори зове „кућа” |
и да се негда звало „Јордан“.{S} Ту се, у једној дринској отоци, Старачи, која изнад села тече, |
а уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно там |
исам свршио свој посао...{S} Пођите ви, у име бога, па дижите људе по свима селима... </p> <p>— |
уче казао, он би му, као највећој људи, у очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на свом |
арви помам! </p> <p>— Е, добро!{S} Али, у колу да се нађемо! </p> <p>Лазар већ беше одмакао.{S} |
дуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају потере, сачувати своје главе и бекством се сп |
чи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним који јој је дражији од |
и ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А добри бог, видиш, к |
ране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мучен |
нко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека |
<p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му сама пође и смаче |
ебе: све беше на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. |
како заменио!...{S} Напослетку, брбљај, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све п |
—рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди |
</p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, |
ела је око рањеника... </p> <p>Међутим, у Мачви беше мирно.{S} Турци као да се беху много умори |
јке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нарицала да ник |
штро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Ста |
еба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, |
рци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани рајетин смео дрзнути да |
еше, а они беху поносити. </p> <p>Него, у том поносу било је и таштине.{S} Били су веома поноси |
ћи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из кућ |
, нико их и не воли!...{S} Ко их волио, у кући му били!...{S} Зар ти мислиш да ја облећем око Т |
Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је заиста анђео.{S} Да си му ма |
и ефендија!... </p> <p>И он је искрено, у дубини душе, бацао анатему и на попа, на кмета, и на |
ала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш |
инства није било!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја |
мислио без твога савета!...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} |
</p> <p>— Ја.{S} Рекао је да се ноћас, у глуво доба, нађеш с дружином на Прудовима... </p> <p> |
— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И кад тамо будем, онда се не сме нико так |
ј мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је високо, а зем |
се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу које је свакога дана друкчије... |
а: </p> <p>— Ја мало приседох да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А ма |
да се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господ |
е сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његов |
кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене п |
ре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли под кључем? </p> <p |
уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини! — рече он, а глас му одјекну као грмљ |
ост. </p> <p>Па смаче с рамена зобницу, у којој му беху књиге и крст, скиде капу, метну епитрах |
је добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S |
ију и стаде пред сватове. </p> <p>— Ех, у име бога! — рече старојко. </p> <p>И крете се све... |
рај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима п |
ј се лагано враћаше руменило на лице... у њеним очима виде он велику радост, која је вредила ви |
apter" xml:id="SRP18963_C1.4"> <head>4. У КОЛУ </head> <p>Варница је пала врло згодно: и где тр |
во Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од |
</p> <p>Отворише се задња врата кућна; у кућу ступи Ногић, водећи Јелицу за руку.{S} Приђе Мил |
непрестано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве |
Ноге му почеше трнути, а табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </ |
бојеви!...{S} Па баш, ено и Лазара!{S} У два маха је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред удар |
танку руку: </p> <p>— Е, еј вала ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па г |
има ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!. |
ан ратар, а данас велики војвода!...{S} У тренутку се решавао на све.{S} И, мећући све на коцку |
ки стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!.. |
не дадоше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавд |
о бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши — није, стаситији — није!...{ |
нејач око себе као квочка пилиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и |
?... </p> <p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити |
сли он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па гот |
ра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Један од њих одвоји се и п |
!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим.{S} Пресече га оком |
</p> <p>Он рикну као рањена звер...{S} У његовој души букну њешто...{S} То беше гнев...{S} Он |
танков кад је онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш т |
очне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше лакше почети |
..{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи земља.{S} Са свију страна повикаше: < |
p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, |
ња, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које ос |
S} Тукли су се пушкама као врљикама.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му |
оглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте.. |
клица зла.{S} А она је буре барута.{S} У то буре Лазар је бацио варницу, и барут је букнуо... |
добро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, |
ј равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо |
ој Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа |
г тренутка мира.{S} Ишао је као луд.{S} У дубини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} |
оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног п |
Због мене!... </p> <p>Мати се трже.{S} У тренутку је појмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као |
а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и његове чељади, |
о не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села |
> <p>Младен сагао главу, па ни беле.{S} У дубини душе осећао је да Иван има право. </p> <p>— Па |
пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, право вели... |
о блед, али ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што |
. </p> <p>— Ја сам и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S |
<p>Дренова Греда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше зак |
</p> <p>Лазар поче долазити к себи.{S} У страху он не познаде гласа Маринкова, па не смеде ни |
метнији људи, као поп, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту |
</p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бун |
р... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упи |
иза једног дрвета, он се запрепасти.{S} У кући није било никога...{S} Алекса је седео расплетен |
гдје му стоје паре? </p> <p>– Знам.{S} У старом вајату, у једном сандуку. </p> <p>– Јесу ли по |
!...{S} Ти ћеш ме начинити дјететом.{S} У теби гледам своју младост!...{S} И све ћу за те учини |
вић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима био је вазда тамо где су били |
ка моја!... </p> <p>Алекса је ћутао.{S} У дубини своје душе осећао је и сам те боле... </p> <p> |
Крушку!... </p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а |
и... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, о |
вер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ...{S} Јурио је правце колу |
<p>Међутим, Иван се беше већ решио.{S} У души својој он је наскоро био раскрстио.{S} Он не мог |
p> <p>јабука, а власи седе као руно.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чв |
у, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста |
е по кући.{S} Петра им рече да лежу.{S} У тај пар изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш п |
. </p> <p>— Не пристајте ми на муку.{S} У мени крв кључа од беснила...{S} Ја на очи не видим од |
p>— Него, ту и твој јаран облеће, а?{S} У Лазару поче да ври... </p> <p>— Богами, синко, не дај |
ега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!.. |
. </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учи |
ила људска не дају живети међу људима — у гору, мајко!... </p> <p>— Немој, сине! — рече очајно |
и кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина |
ари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} Он је веровао |
</p> <p>— Где је, одговарај! </p> <p>— У подруму... — простења Крушка. </p> <p>Суреп викну: </ |
тајете? </p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Ис |
p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако пон |
ло у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је...{S} Него да се повуче |
— заграјаше са свију страна. </p> <p>— У капу, ево!... </p> <p>И пружи му капу. </p> <p>Станко |
некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — р |
> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> <p>Они приседоше мало |
куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У кући нема никог.{S} Све сам склонио код пријатељ-Мило |
Крушка. </p> <p>Суреп викну: </p> <p>— У подрум идите па изведите Алексу! </p> <p>Заврзан и Јо |
е одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </ |
.. </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!...{S} И к |
Онда, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашил |
рече Зека. </p> <p>— А куда? </p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку |
прикривени! </p> <p>— А гдје? </p> <p>— У Алексиној кући, згради, авлији, ма где, само су ту!.. |
је вазда био Зека са својим „голаћима” у помоћи...{S} Нема стопе земље мачванске крвљу незалив |
леп дан...{S} Тако све мило око њега, а у његовој души пакао...{S} Он је несрећник, и преко све |
до села, бајаги трговачким пословима, а у самој ствари он је текао пријатеља и зажизао им пламе |
е... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="c |
до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме с |
о.{S} У бистром оку огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су гово |
<p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!. |
му!... </p> <p>И кад то смотри Лазар, а у њему се нешто поремети...{S} Он је дотле волео Станка |
subSection" /> <p>А сунце на смирају, а у авлију Милоша Севића падоше гости.{S} Попа Милоје и Ј |
аде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине дуката, како је неко |
{S} Ситна јесења киша сипила је...{S} А у његове снахе Маре разболе се дете.{S} То му је било н |
тови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...{S |
убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи од сваког другог г |
е „да ниси могао гују за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине |
о глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздуху мир...{S} Ниједан се листак не залелуја на др |
— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је говорила више од |
пролетало око глава њихових. </p> <p>А у Станку је кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хте |
а ради!...{S} Мрзило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, |
и се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око судни |
агињи главу, жено моја!{S} Тако је доба у коме живимо.{S} Не само људи него и жене треба да буд |
беше ни очајнички напад, то беше борба у којој људе нападају.{S} Људи су падали као крушке са |
превести, те их склонити код браће Срба у Срему... </p> <p>Ти скупови стараца, немоћних стараца |
не, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку ник |
да се отеже врло дуго... </p> <p>Једва у неке сети се поп. </p> <p>— Ама, Милошу, ми дођосмо д |
p> <p>И Станко се спусти. </p> <p>Једва у неке ето Деве.{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— |
аћи... </p> <p>Девето јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{ |
инила је те његови савети нађоше одзива у души његових парохијана.{S} Био је то старац од своји |
приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка |
раде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашн |
кмет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у |
могаше.{S} Племенита животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је к |
Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ће вр |
> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено једа |
p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S} Он већ |
. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде |
!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима |
пићу да га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели |
.. </p> <p>Онда приђе оцу па, љубећи га у руку, кроз сузе рече: </p> <p>— Бабо!{S} Поздрави ми |
а тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред очима његовим.. |
Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p |
p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у воћу, код куће.{S} Лазар обори главу, као да је св. А |
<p>— А дао је, ја!...{S} За тебе свега у Суље има!...{S} Ево, нај!... </p> <p>И даде му пуну п |
...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? </p> <p>— Бих! — рече Дева смешећи се. </p> |
и субаша говори.{S} Да не беше још кога у соби?...{S} И он поче зверати око себе... </p> <p>— Н |
ош кад је ту старост, кад је једна нога у гробу, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а |
а он оста дупке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S |
те Ти венац славе.{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, ал |
и.{S} Он се поче досећати и веровати да у његовој ствари има много масла Крушкиног и Маринковог |
тамо на дрвљанику где слаже нарамак да у кућу носи. </p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чуј |
главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је |
S} Све се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да пла |
истера, она изиде из авлије, па као да у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> < |
му неста земље под ногама и као да пада у неки бездан...{S} Онда изгуби свест и сурва се с дива |
лић”, помисли, и даље ништа...{S} Гледа у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли |
а у њега, а не мисли о њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све ви |
/p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га таквог виде. </p> |
орбу... </p> <p>Око се навикну да гледа у таму.{S} И он гледаше борбу страшну, очајну.{S} Турци |
чин раширио зенице па нетренимице гледа у Маринка. </p> <p>А Маринко наставља: </p> <p>— Ето, т |
упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га |
ког покрета. </p> <p>Он се онда загледа у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци х |
заустави. </p> <p>Кмет Јова се загледа у Алексу.{S} Затим погледа по народу, па рече: </p> <p> |
<p>Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </ |
рука Јеличина... </p> <p>Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи |
обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p>Па се окрете, наме |
ам... — рече она. </p> <p>Он се загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасј |
несе му руку. </p> <p>Станко се загледа у оне бистре очи, у тај извор љубави и милоште; рука му |
ама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— Да му ти ниси казао да ми мрзимо на |
инковић!... </p> <p>И поп му се загледа у очи; загледа се тако да је Иван осетио колико је мале |
стаде размишљати о прошлости и загледа у будућност... </p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке |
ши.{S} Он се подними на лакат и загледа у ону белину... </p> <p>Месец се појави и осветли воден |
е скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пал |
и кмет...{S} Турчин застаде.{S} Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> |
</p> <p>Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: </p> <p>— Сад можеш отворити капију... |
а доведу Јелицу. </p> <p>Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... < |
своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} |
p>И диже руку стари свештеник и погледа у оно звездано небо: </p> <p>— Господе! — викну он. — Т |
, а лакши од паперка! </p> <p>И погледа у небо, па се стаде заклињати богу, звездама и плавом н |
еде га као какве авети...{S} Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда |
х сагрешио!... </p> <p>Све живо погледа у Маринка.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Ива |
зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштовањем; Јелица је гледала испод ок |
а.{S} У највећем очајању Станко погледа у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их п |
рећнице! </p> <p>Јелица је опет погледа у очи и рече отворено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... |
е са дивана, приђе Лазару па му погледа у очи и рече благо: </p> <p>— Немој се плашити...{S} Не |
очека и поздрави.{S} Заврзан му погледа у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> |
нисам видео. </p> <p>Турчин му погледа у очи.{S} Али очи старчеве ништа нису казивале. </p> <p |
лама, као планински поточић кад се вода у њега слије; лепо је осећао како се понегде згусне и з |
наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући остати не могу!{S} Наоблачило се небо над јадном |
аиста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како |
аш? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у |
г поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити б |
ло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> |
уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тишини. </p> <p>— Бију се! — рече он. </p> < |
ило... </p> <p>Прође неколико тренутака у ћутању...{S} Обома беше врло тешко.{S} Док ће рећи он |
бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} |
има!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти си баш |
и наслушала...{S} Многога је невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њи |
очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... < |
евојком стоји; знао је колико ко кашика у кући има; знао је која је жена трудна; знао је... све |
твовању којима Те је Твоја српска мајка у детињству запајала.</p> <p>Прими га, Србине, онако ср |
>Миље му се разлевало телом.{S} Девојка у његовом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни на |
ишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” </p> <p>Жене по ћошковима |
Два дива, два рвача, два најбоља момка у селу кушају снагу...{S} Све живо претворило се у око. |
што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?. |
аха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише |
миром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела.{S} Он беше сва |
... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађа |
ођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем једног миндерлука и нешто оруж |
ами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срамота!... </p> |
p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше праштати. </p |
исао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор |
зебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду к |
прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача |
Јелица је са страхом и трепетом гледала у рањеника...{S} Иако би се толико пута гласно зајаукал |
<p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као |
у клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и |
нисам видела, нано, али бих се заклела у сто манастира да је то његово масло!...{S} Јаој, мајк |
а би то отрпела; суза се не би завртела у њеним очима, нити слила низ њено лице.{S} Али овај ме |
тебе сад! </p> <p>— А је ли и она била у кући? </p> <p>— Јадни мој Лазо!...{S} Волео бих ти ка |
их ништа не изненади.{S} Војска је била у приправности, топови напуњени, пушке запете.{S} Очеки |
новце закопао... </p> <p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљан |
</p> <p>— Ти...{S} Али само док је била у твојој кући!...{S} Сад сам властан само ја!...{S} И а |
је пропало.{S} Набујала вода, па налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— К |
>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се нагледа. </p> |
рце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за |
пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је одјекнула и почела приб |
unit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{ |
S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне |
. </p> <p>Места склонитија нису ни ишла у збегове.{S} Ту се водио домаћи живот, не онако као пр |
иница у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} Кажу да је мајка тако тужно нариц |
<p>— А ти, Заврзане, каква тебе невоља у гору натера? </p> <p>— Ја... ја сам пошао онако, друш |
ћу омрзнути!... </p> <p>Густ дим покуља у кућу... </p> <p>Кад то спази Иван, он дрекну као да м |
тео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе...{S} Прескакао је трн |
{S} Он вас воли и волео би да је с вама у лепој љубави...{S} Поп се загледа у Ивана. </p> <p>— |
ице и кучине!...{S} Само пиљи девојкама у зубе!...{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им |
нас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава; али у оно доба |
Зар ни зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у ла |
Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај!... </p> < |
и трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену га с његовог огњ |
че љубљење.{S} Алекса се љубио са свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом че |
ша војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и |
ојска...{S} Војводе се натурише за њима у потеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки |
олико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дру |
ори?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његов |
крив!{S} Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? </p> <p>— А зар ту кесу није могао т |
ко радости колико само бог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше с |
завиди; Делиград ће скоро пасти Турцима у руке; Кара-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што б |
о томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше |
кметов налог. </p> <p>Јова повуче Ивана у своју одају. </p> <p>— Ама... то ти озбиљно велиш? </ |
о отпоче борба, која је трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О |
</p> <p>Међутим, борба се била из дана у дан.{S} Није било већих сукоба, али је вазда био по к |
> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} |
ио у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} Сваки новајлија причаше како се људи |
ини да је договор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислиш |
војим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове старешине никад не раздвајаху. < |
} Он беше свака њена мисао.{S} Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи.{S} О |
и Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} П |
— мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек! |
р добро свршити.{S} И он пољуби Турчина у руку. </p> <p>Турчин направи нежно лице.{S} Загледа с |
старешину ономе народу.{S} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому |
једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скри |
ети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!...{S} Ћути, срамота је!...{S} |
<p>— Знам, попо, али како да остане она у његовој кући... </p> <p>Алекса јекну: </p> <p>— Ама ј |
лаву принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше мирно као у |
нко саже главу...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа |
и, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети |
страшна слика: како Станку очи ваде, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им св |
остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зи |
! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору...{S} Појахао зеленка, за појасом му пиштољ |
е чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то му нико ништа не одг |
S} Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где |
чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима Катић је од |
ре и не копа.{S} Данас ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од |
ио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јан |
е црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде радије |
овршину.{S} Он је назирао играње таласа у вртлозима...{S} И допаде му се све то.{S} Та, то ври |
ма. </p> <p>— Одвуците овог маторог пса у подрум.{S} Алекса беше миран, кад му они приђоше, и с |
>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја ћу њега иза грма!...{S} Нишанићу добро |
боље ти, Иво, стари кардо мој!...{S} Та у твојој су кући одрасла!...{S} Све село зна да су то д |
носи се!... спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му |
мо нека је Турчин... </p> <p>Два сахата у сат гледајући трајаше та страшна борба, и Турци се мо |
љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Шт |
још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара мати дворећ |
ни!...{S} Од бабе па до најмањег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имад |
</p> <p>Маринко пребледе и реч му заста у грлу.{S} И Крушка стајеше пренеражен, али брзо дође к |
и побеже... </p> <p>Али Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о то |
ћ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на нашој ст |
дуката на совру. </p> <p>— Је л̓ доста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> |
е окренуо зиду и ћути...{S} Прође доста у тој тишини.{S} Попа се диже. </p> <p>— Ја идем мало д |
смешка. </p> <p>— Једно ми јагње залута у твоје стадо... — рече Милош — па дођох да га потражим |
Станку то оста у памети.{S} Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а с |
плива...{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста пли |
то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах потрча и... ено сад...{S} Ја до |
t="subSection" /> <p>Прођоше три месеца у Тузи И жалости.{S} Алекси је освртао један дан као и |
е. </p> <p>— Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. </p> <p>— А... ићи ћете!... — насмеја се Заврза |
убини своје душе осећао је да је Јелица у праву.{S} Он је њу испод рођеног крова отерао.{S} Она |
е остављати, и он се сруши са степеница у ону каљугу... </p> <p>— Воде!...{S} Воде! — рикао је. |
ад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком дошла у Јордан, у госте.{S} |
лива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица у руци имађаше преко тридесет сребрних пафти, а кундак |
екад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође |
шта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и р |
на све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по |
унак као ми може бити сваки ко има срца у грудима, али као Дева не може!...{S} За то се треба р |
сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта |
Станко не може распознати лица спавача у сенци...{S} Он седе и погледа ову двојицу, који такођ |
че он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутака врати се наоружан до |
ати.{S} Он је мислио: да је само субаша у праву објавити ту радост Лазару.{S} И рече: </p> <p>— |
м људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. </p> <p>Станку заигра месо. </p> <p>— Ја ћу м |
ву заменити.{S} А прота каже: ја им жив у руке не идем.{S} Ако ме позову, ја бирам гору!... </p |
несрећнице?... </p> <p>Јелици јурну крв у главу.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком ц |
ечен пањ. </p> <p>Алекси само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Ма |
одатле бацаху и гураху једног по једног у вртлоге... </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке |
ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапу |
инка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Кр |
оглед диже Маринка.{S} Он је бленуо сад у једног, сад у другог.{S} Станко га поведе и доведе до |
ји лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па твој син. </p> |
>„Зар онај пас не може бити овде гдегод у заседи?” — помисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма |
<p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као миш.{S} Он прегази он |
сти у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Т |
воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на сво |
уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене!...{S} Нема нама милоште и миловања док |
Кад с пролећа воде набујају, оно је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом пла |
де међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете в |
ки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </p> <p>Ето и ње...{S} Још издалека је |
дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је лежао као узе |
И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако страшно, опет ће ск |
о својим нејаким рукама!... </p> <p>Све у соби кршћаше се светим знамењем...{S} Попино се лице |
весео. </p> <p>Попа остави своје књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} |
м Белотићем... </p> <p>Тога вечера паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div |
нко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним ножем |
астанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору отићи... </p> <p>Па заплива у прошлост...{S} Ни |
<p>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу т |
е као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се лила крв, али се |
Врата се затворише за њим, и он остаде у густој помрчини... </p> <p>Врати се на степенице, па |
Лазар ногом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </ |
е загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају некако сетно, |
ео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаше да се врате |
ће страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шум |
ване, посла за тобом, а половину одведе у њихов крај да дижу људе на оружје. „Поздрави ми — вел |
овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао као дете.{S} Кад бише на пра |
мо примају... </p> <p>И сад како да иде у кућу Алексину?...{S} Он је једаред пљунуо на њу и окр |
часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа скиде зобницу с рамена, извади своје књи |
p>Јелица је била у авлији.{S} Она изиде у авлију, виде је тамо на дрвљанику где слаже нарамак д |
лујем још замало... </p> <p>Петра изиде у кућу и замало све сколи старчеву постељу...{S} Он је |
ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Мл |
<p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа погледом пуним пакости погледаше на |
ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекс |
p>— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} |
ци, о Крушки... о свему...{S} Па то оде у бесконачност...{S} Мисао беше моћнија, и она побеже.. |
} Зовни ми Станка. </p> <p>И старац оде у своју собу... </p> <p>Суседи и Сима дигоше се.{S} Зал |
И ако, са грехова мојих, душа моја буде у паклу мучена, ја мислим да већих мука бити не може!.. |
ао.{S} А сад пуштати Зеку и његове људе у ватру где лако могу главе погубити — то му се не може |
урске голим сабљама нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p |
вери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексиној. </p> <p>— Молим те... </p> <p>— Оступ |
} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити сватове. </p> < |
...{S} Ниједна паметна мисао да му дође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо ок |
наједанпут. — Не дам!...{S} Па му дође у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ћ |
да с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој стојаше на прагу кућњем. </p> < |
ње...{S} Још издалека је смотри и пође у сусрет. </p> <p>— Их, побогу!... — рече нестрпљиво. < |
т. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! |
нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна |
ше никад запитати! </p> <p>Вечера прође у тишини.{S} Нико више речи не рече.{S} Сваки је премиш |
али ништа то!{S} Посла га војвода Ђорђе у Орашачку аду да се вида!{S} И извидаће се... </p> <p> |
ошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јов |
м тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S} Он |
а!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Кр |
Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелица.{S |
. </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени дан. < |
Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати мол |
/p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам с |
Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и Сима |
о, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручковао, |
лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} Сино |
њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза |
ехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </p> < |
о потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он |
но у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Ту |
ворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... </p> |
Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапк |
о у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. </p> |
гње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} Ота |
да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава.{S} |
о се користи њихним доласком, те побеже у кућу... </p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад |
иде на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на ко |
те, јаучући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљен |
Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу!{S} А он оста на месту као окамењен од стида... |
и дерати одело на себи...{S} Затим леже у блато и стаде се ваљати... </p> <p>Осећао је како бла |
те га посадише међу се.{S} Зека се диже у вајат с деверским даровима. </p> <p>Отпоче ручак.{S} |
уванкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с но |
су заранци кад Станко с дружином стиже у Парашницу.{S} Од воде је пиркао свеж поветарац, те им |
ли. </p> <p>— Они лопови и данас долазе у твоју кућу. </p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а у |
узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Стари лисац смотри то, па као пас кад траг |
а, потера одмах даље.{S} Видео је да је у жицу дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је |
он је био господар.{S} Мислио је да је у његовој кући свака његова реч светиња — па је тако и |
рна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!.. |
а му спаде терет с душе.{S} Осети да је у праву вратити истом мером свима који га задужише. </p |
S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу пропао! — рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао |
Не зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазби |
аде Кулинове, то је јаук Босне, која је у тој борби погубила најбоље и највредније синове своје |
ша Севића.{S} Она је ту.{S} Добјегла је у твоју кућу. </p> <p>— Ја је нисам видео. </p> <p>Турч |
јку и другима.{S} Све старије љубила је у руку, а млађе у лице.{S} И онда обоје стадоше дворити |
/p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} |
е, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Јовом за |
епријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у западном и северозападном крају Србије пукла прва пуш |
рзан. — Ваљда је Срећко знао све кад је у гору дошао?...{S} Јок!...{S} Него... невоља га свему |
српски језик!... </p> <p>Кара-Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равни |
ју?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у гору отишао; због ње је толике побио; то зна и бог и |
заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. </p> <p>Једног |
земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. </p> <p |
<p>— Онда, Крстивоје, брате, нека ти је у аманет наша стара мајка и ова нејач!...{S} Ја у кући |
љуби! — рече Станко заносно, држећи је у свом наручју... </p> <milestone unit="subSection" /> |
</p> <p>— Он је још кривљи!{S} Он им је у свему ишао на руку.{S} Он је завађао народ...{S} Он ј |
поглед попов задржа... </p> <p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разгова |
<p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дана, па опет од |
поп. — У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; до |
ги ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш |
чином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба нигде га нема, као да је у земљу |
у још више раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стад |
х неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сан |
одрече?... </p> <p>Живи пламен горео је у души његовој...{S} Срце га је болело за тим мирним и |
>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша неки Ибро.{S} Јовица је имао сест |
побеже... </p> <p>За тренуће ока био је у лугу... </p> <p>Јурио је као махнит, бесан, отрован.{ |
, кмет и други.{S} У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин.{S} Ту је он дизао и обарао |
осподе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пружи руку: </p> <p> |
же воћу дошао, он пожури.{S} Смотрио је у воћу Јелицу где залучује телад. </p> <p>Приђе огради |
вара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што н |
ед. </p> <p>Иван стаде причати: како је у старом вајату, а у једном сандуку, имао две стотине д |
акве себичњаке!...{S} Осећао је како је у праву да и он на своју руку ради.{S} И веровао је да |
естале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан. |
у Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је у авлији. </p> <p>— Зовни га. </p> <p>Замало дође Лазар |
его оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а листови нис |
засуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа |
ива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. </p> <p> |
м!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> |
ци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше |
и Турчин се препе на таван.{S} Пошто је у сваки ћошак завирио, он се врати. </p> <p>— Никог? </ |
че Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не можеш ниједне ове беле власи оцр |
а је гледао.{S} Његово око као да му је у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу... |
осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у коталац потезала од силних жеља... </p> <p>Међутим, т |
уне, он одломи једну гранчицу, метну је у зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све |
Маринко.{S} Међутим, Иван је био оружје у њиховим непоштедим рукама...{S} Он је невољно запао у |
ко суморно, као да никад жива душа није у њима обитавала... </p> <p>Договор беше да се дигне ша |
р сасвим друкчије прошла да Станко није у животу... </p> <p>Сем тога, он је страховао.{S} Дању, |
свима у кући, а Станко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се |
сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком селу поставише „субашу”. </p> <p>И онда је ишл |
о Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми а |
непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... </p> <p>Кад се то начини, |
а уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p>— Ја |
војим пандурима прелазио Дрину да Турке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, |
а, а овај преплеће ногама, као да коске у њима нема. </p> <p>Наједаред се проломи да гора јекну |
ио.{S} Он је већ и заборавио своје муке у овој радости... </p> <p>Зора је синула румена и сјајн |
крова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајатом, ослушкиваше |
} Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их |
ајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, страшне дринске вртлоге...{S} Неко викну: </ |
видео куд је ишао.{S} Очи су му играле у глави; а онај јадни мозак, као да га је неко стињио, |
љно као Лазар.{S} Његове се очи стопиле у лице очево. </p> <p>Иван диже главу.{S} Лазарево се л |
у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето ти сад!...{S} Јед |
а лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га п |
нити Алекса без њега.{S} Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, та |
Бошњака, не копајте ме!...{S} Баците ме у... </p> <p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што |
ка. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p |
едаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која |
рачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он |
домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} |
S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер |
о да би беле. </p> <p>— Ко ће ићи ономе у кућу? </p> <p>— Па ти, бато, — рече Младен. </p> <p>— |
му сузе, он рашири руке и пође да падне у наручја томе благу овога света... </p> <p>Док се, ује |
, спремамо... </p> <p>Милош да пропадне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само |
е књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> |
Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека С |
ожени ако прокопа корито води из Дрине у Саву.{S} Он пристане и почне копати.{S} Али се наједа |
зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад села Банова |
о згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им |
о муња. </p> <p>— Јесте ли повезали оне у кући? — пита Суреп. </p> <p>— Та мани их! — одговори |
е су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На тај начин Мачва је постала попришт |
ој... </p> <p>И он осети неко поштовање у души према тој жени. </p> <p>— Та она се одриче своје |
јој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} Са људима се врло ретко виђао; па и ако дође |
..{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тиш |
ути... </p> <p>Да ли смемо ми то ћутање у таквим приликама назвати кукавичлуком?{S} Питам: смем |
вот него вечне муке...{S} И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. </ |
м човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми чов |
као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред зачу грактање.{S} Он |
од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где |
д ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> <p>— Ех, тако, тако!...{S} Иди, на |
раца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језиком, да се владал |
изиде на пут.{S} Онда стаде, загледа се у очи Јеличине, па рече: </p> <p>– Иди кући. </p> <p>— |
не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта т |
урчин направи нежно лице.{S} Загледа се у Лазара, па рече: </p> <p>— Лазо, Лазо!...{S} Ти ћеш м |
ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{ |
p>— А ко си ти? — рече поп и загледа се у њ. </p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах |
ра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко стаде трљати очи.{S} Та, је л |
ш у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је он сам одбијао и притушкивао.{ |
а. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпу |
кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш л |
ножевима међу Турке...{S} И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> |
рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била најстарија у |
дође свест, али доцкан...{S} Дадоше се у бекство преко лешева својих другова...{S} Устаници их |
утили и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p |
Ево ме, Стојане! </p> <p>— Можеш ли се у се поуздати да однесеш једну књигу Петру Молеру? </p> |
head>3. БОЈ НА МИШАРУ </head> <p>Али се у том добу није дало никоме седети мирно под својим кро |
те главу, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини |
жва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекство.{S} Место оступања југу, Бадовинцима, Турци у |
ирати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо с |
<p>— Лаку ноћ! — рече Турчин и врати се у одају... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кућ |
нуле, а они не имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну |
— срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је замишљен ста |
ас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су с |
ико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, |
епртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> <p>— Мајко!... — рече она и сва задрхта. |
ба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она одједанпут омрзе и Ивана и |
S} И сами разговорни Заврзан повукао се у се па премишља. </p> <p>Наједаред ће запитати Јовица: |
тић био је марвени трговац.{S} Родио се у селу Дворовима у Босни.{S} Неправде и неприлике крену |
ки војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „ша |
>— Јелицу ти просе за Лазара.{S} Ако се у се можеш поуздати — иди, стани на пут! </p> <p>— Кад? |
о мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... </p> <p>Кад |
шају снагу...{S} Све живо претворило се у око... </p> <p>А они се носе...{S} Обе стране једнаке |
сне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене као муња, па ј |
чи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово господство, у њихову силу.{S} Зар се погани ра |
..{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа с |
ио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истините.{S} Веровао |
крвожедни поглед Станков заронио му се у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица кр |
већ о псовци да не говорим.{S} За њу се у то доба није ни знало.{S} Или ако је ко баш био веома |
а нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке |
ео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лаж |
огаху појмити ове тешке муке, играху се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе п |
осветите ме!... </p> <p>И сусретаху се у љутом боју. </p> <p>— Јуначки, Дево! — довикује Заврз |
о гледа да за лепих дана оврше и однесе у амбар свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију |
пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен и занесен... </p> <p |
</p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још мирниј |
пита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се данас зв |
{S} Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву |
.{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, к |
!{S} Зар да ми ви под седу косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми |
..{S} Онда сте видели како ројем полете у очи.{S} Тако исто и Турци.{S} Дарнуло се у њихово гос |
— викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке... </ |
! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к ње |
као смрт.{S} Сутон је оцртавао предмете у даљини.{S} Мало-помало па оста пред очима њиховим сам |
> <p>— Зар вас није навратио да пљунете у лице једном од најчеститијих људи, Алекси Алексићу?{S |
о се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се рас |
p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бановца и кажите му: у недељу, |
ече Зеко — бог ће дати да и мене видите у окршају!.. </p> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече |
ла, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке |
— ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </p> <p>— А нико се не одмеће од бела босиљка — |
е Зека. </p> <p>И изљубише се као да ће у сватове. </p> <p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} |
цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> < |
и та писка.{S} Као да гледаш мале птиће у гнезду како гладни и озебли мајку траже...{S} Старији |
це, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше присебна. |
>— Сад иди крадом кући...{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!... |
дом.{S} Али Маринко му је гледао правце у зеницу. </p> <p>— Кажи... кажи! </p> <p>— То нећеш ни |
ан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и жив |
си. </p> <p>Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...{S} За тренут-два нестаде га |
еку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} Коју више дражиш, она јаче и осваја. </p> <p |
ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачве.{S} Она се протеже од Мишара до Дрине |
ти се.{S} Сваки је носио по две кошнице у рукама... </p> <p>Гласан смех поздрави га. </p> <p>А |
је слика лепе жене, која држаше детенце у рукама...{S} Ох, колико је он жудео за тим створовима |
превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је благословена она њена ру |
јетло оружје. </p> <p>Већ бој бије срце у јунака. </p> <p>и стаде соколити своје људе...{S} И п |
>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га |
а, осмехну се, допрети прстом па замаче у луг... </p> <p>Дан је освитао леп.{S} Исток се румени |
ледао за Иваном све дотле док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу ка |
, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хај |
...{S} Сви гледаше и видеше како замаче у луг, али нико не покуша да га заустави. </p> <p>Кмет |
држаћемо Турке док нам Молер не притече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш. |
назирала његову белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p |
чи, све спава. </p> <p>Само једно момче у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: при |
рнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу |
же да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му главу и котур |
орбу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. < |
</p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> <p>— |
ош синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: </p> <p>— С |
шкиној, који га баш тад жељно очекиваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он |
андури.{S} Трчаше, тумараше, завириваше у сваки тукар — нигде никога!{S} Турчин је псовао, вика |
у селу не беше заспало...{S} Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, за |
авица!...{S} Оба се побратима загледаше у једну девојку!... </p> <p>Била је то Јелица Севића.{S |
п и одгурну га...{S} Нека ватра сјајаше у његовим страшним очима... </p> <p>— Ја ћу њега носити |
ткад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата...{S} Он је видео како с |
у, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Ц |
. </p> <p>Нешто му се дизаше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, неш |
тко је тамо!... </p> <p>Момци истрчаше у помрчину. </p> <p>Али помрчина као тесто.{S} Обилазиш |
/p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, о |
црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— |
— А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кући, заједно са онијем лоповом?... </ |
а рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! — рече Иван. — Рекош |
има колеба... </p> <p>И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — |
p> <p>Диже се запевка.{S} Жене излетеше у авлију да и свету објаве. </p> <p>— Еј, весели Алекса |
и сине! — рече му, а сузе му се свртеше у очима. — Алал нека ти је српско млеко које те задојил |
раг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!...{S} Ја је не дам! </p> <p>Очи су му |
p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
еко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног душманина... </p> |
S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} Најзад рече поп Милоје: </p> <p>— Да |
бави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам |
а и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој ба |
чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати него јурну као бесомучан напоље. </p> <p> |
ко хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах му се поче губити...{S} |
соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла |
ти.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је пасти и од своје рођене сабље него мр |
рече Богићевић. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, |
ни, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— |
/p> <p>— Није добро...{S} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p |
p>— Зло, Станко!{S} Оца ти отоич бацише у тамницу. </p> <p>То дође ненадно.{S} Станко му дође, |
p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени, Турци |
p>Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене к |
, домаћине!{S} Наређуј! </p> <p>И одоше у авлију, где ће им се во дотерати да га закољу. </p> < |
потапша га по плећима. </p> <p>И пођоше у кућу. </p> <p>— Синоћ смо ти се надали! — рече му ота |
>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа Милоје, |
њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудн |
вана? </p> <p>— То имаш право! — рекоше у глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милош |
оставише страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — по |
сало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p |
десет жена! — рече Суреп, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p> |
е прибили око ватре, те се греју и суше у исти мах.{S} Од силне влаге и назеба сви су скоро гов |
>Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.{S} Он јурну, смлави Турчина пред собом, |
т, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </p> <p>Јадни Алекса!...{S} Јадна Пе |
глас одјекну дубравом.{S} Он следи срж у костима и Крушки и Маринку.{S} Колена им клецнуше и о |
убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, |
љи.{S} Десном руком потеже белокорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у т |
а диван, пуштајући густе димове...{S} И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне |
.{S} Зека га не може ни сустићи...{S} И у тренутку стојао је пред Јелицом... </p> <p>Она је бил |
; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на захо |
ивикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада страх...{S} Турци се о |
ац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у пословицу.{S} Друга им села завидеше, а они беху поно |
ујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{S} Тешко |
урке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И |
поведи Зека. </p> <p>Иванко је докопа и у трену глава се Мујагина кезила на Турке. </p> <p>Суре |
о се диже и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепо |
у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ев |
мушка рука. </p> <p>Врата се отворише и у собу бахну Станко. </p> <p>— Бабо!... — рече он, скид |
лиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збеговима подигну овакве кућерке да се бар оно незаро |
њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче т |
твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли ти знаш колико ме |
вама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвојио је о |
и. — Смеј ми се да твој осмејак видим и у највећој осами и у најстрашнијем окршају!...{S} Да ли |
заром”.) Не, мајко!...{S} Ја се волим и у паклу пећи него бити жена ономе одљуду! </p> <p>Круни |
зар је твоја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли сво |
баша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се помолиш |
водених тица сваке сорте, а рибе као и у Сави. </p> <p>Ту поред Саве и Засавице најрадије се б |
радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је некако било и код Алексе |
а путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише |
и он, а већ Зеко беше готов и у ватру и у воду са Станком.{S} Поздравише се са Сурепом, док тек |
слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они тебе неће ни онде где се тиче твога образ |
ја сенка.{S} Он ће за тобом и у ватру и у воду.{S} А Иван му је отац, а отац воли своје дете, о |
</p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не мог |
име!...{S} Ево нам оружја!... </p> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... < |
„Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у његовој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али с |
муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> |
поштовао старије, волео млађе; живео би у миру са суседима; склањао би се да га не дирају; моли |
. </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио |
ден сеђаше крај ватре.{S} Она га пољуби у руку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очев |
ороси сузама... </p> <p>Попа га пољуби у оба образа. </p> <p>— Људи смо, па грешимо.{S} Од пра |
сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуби у руку и изиде из собе. </p> <p>Пред кућом, држећи белу |
зо, добро. </p> <p>Лазар их опет пољуби у руку, па скоро касом оде Крушки... </p> <p>— И тако, |
и даје своју милошту...{S} А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора ост |
нагонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио там |
својим млађима.{S} И кад погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p |
лекси издадоше деветину, окупише се сви у домаћинској соби. </p> <p>— Нано, — рече Станко — нам |
Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији |
..{S} Реците!...{S} Зар вас нијесу јади у гору натјерали?...{S} Зар нијесте то због срчанијех б |
чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да |
знам?...{S} Бог само све зна!...{S} Иди у гору!... </p> <p>Станко саже главу...{S} Камен је мле |
</p> <p>Алекса јој рече: </p> <p>– Иди у кућу! </p> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упут |
</p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му о |
Не вара се Маринко!{S} Његово око види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} П |
кој нахији; рече му како се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из |
>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком с |
</p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у вајат, рано. </p> <p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Кру |
о стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности оста |
дина мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја се смирити нећу |
анас за десет година мој!...{S} Да бежи у свет, да бежи у земљу, па небо — наћи ћу га!...{S} Ја |
кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. </p> <p>— А... твоји су задругари лопови, |
а отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p>— Пец |
има у Србији поставише своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Т |
Лазар се сасвим одбио од куће.{S} Сваки у бога дан је поред Турчина, па ту с Маринком и Крушком |
знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> <p>– Има. </p> <p>– Знаш ли г |
о њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече М |
ши први Маринка, те му одреши руке, али у исти мах од појаса направи омчу, па му је натаче на в |
.{S} Студена Бара каткад и пресуши, али у Засавици свакад има воде, много воде.{S} Њене су дуби |
нам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он о |
у преко три стотине пореских глава; али у оно доба једва да беше педесет кућа.{S} Ама иако је б |
плакао да не беше оног народа...{S} Али у срџби изумреше сузе... </p> <p>— Зар ја лопов? — вика |
а чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао мира него изиде у воће, па из воћа пог |
у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио |
сам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу... </p> <p>Задрхта срце материно, па је поче |
ки посао. </p> <p>— Јуче су се спремали у потеру за вама — рече му брат. </p> <p>— Знамо ми то. |
погледати, јер смо их по неколико имали у нашој историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, |
ас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.{S} Сваки, па и најславнији при |
току из Глоговаца и Совљака, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерић |
овек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... </p> <p>Али јој поглед Крунијин следи ре |
се поразговарају, па су се опет враћали у Парашницу.{S} Једини Суреп се не маче од њих.{S} Он с |
Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> <p>— Па, нека буде, најпосле.{S} |
у, па запевај!...{S} Ми смо се наживели у добру И љубави!...{S} Ја се растајем с тобом, али не |
носила. </p> <p>— Јесу ли ти добри били у кући? </p> <p>— Као рођени!...{S} Боље него рођени!.. |
оде... </p> <p>Као да су главе погубили у кући Ивановој...{S} Нека слутња о некој великој несре |
ead> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са Иваном и Маринком врати у |
p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли ојачани, вити и стасити.{S} Дика ти |
о парњак Ивановом Лазару. </p> <p>Расли у љубави, па се запазили; расли у добру, па одрасли оја |
очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну о |
Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. </p> <p>— Нека, |
</p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој |
>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> <p>— С |
да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> <p>— Мо |
ше мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и ја са |
те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — рече она |
та Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, јест. |
свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руком. </p |
за гушу. </p> <p>— Реци!{S} Смеш ли ми у очи догледати?...{S} Јеси ли девојка?... </p> <p>Јели |
ве и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S |
е причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца |
</p> <p>Ето, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га ј |
јер их је много остало на нашој страни у пољани... </p> <p>Станку сенуше очи радошћу.{S} Заврз |
огњишта, и он пређе Дрину те се настани у селу Глоговцу...{S} Али никад није могао опростити Ту |
ене своје родитеље, па се и сам промени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p> |
су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у д |
<p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се про |
ад немамо срца ни онолико колико су они у пети имали.{S} Скинимо капе пред тим поносом наше ист |
имите. </p> <p>— А каква те невоља гони у гору? </p> <p>— Освета. </p> <p>— Освета, а коме? </p |
и сам мислио! — рече Дева, па се склони у ону тишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. < |
окрете, виде мрке погледе, па се склони у крај... </p> <p>Дан је био облачан.{S} Облаци се поче |
{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихове сузе по т |
је та мржња дошла, али она је ту, кипи у његовим грудима као млеко над ватром... </p> <p>Али н |
но неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} Сад већ не беше ник |
уо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — |
очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p |
} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. </p> <p |
Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p> <p>— |
е и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато |
н осети како му се то оштро гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се с |
локорац, и у који мах оштро сечиво зари у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турск |
да он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Је |
аше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одма |
казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени. |
Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да простре. </p> <p>— А ти, Јово, |
днако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не догори! — рече Катић. — Али к |
ешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! < |
живота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар |
па се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </ |
обро? </p> <p>— Молио те бабо, ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно |
је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И тамо седели с |
> <p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, ра |
та, као да је од једног оца.{S} Нема ти у њима искре оне душе домаћинске, него... како да речем |
<p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плести! — р |
>— Бог те благословио!...{S} Дошао и ти у сватове? </p> <p>— Једаред! — рече Дева и насмеја се. |
а женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога до бога, који једини види мој |
.{S} Од данас они те више неће призвати у своје друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не |
и другим сватовима, ниси могао гледати у њ од силног блеска срме и сребра.{S} Дичан је, па се |
од њена врата. </p> <p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам |
од мене...{S} Да сам могао мирно лежати у свом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то н |
а хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!...{S} Треба мало да седнем... да разгов |
. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, |
> <p>— Зеко!...{S} Још ћеш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколов |
сто тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он остаде у |
раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где су ме ов |
а он не имаде ни воде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p |
пет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си луд! — |
е док не замаче у луг.{S} Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе |
ead>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није зн |
и људи!{S} Доста је Ивану нека се врати у село па нека га прстом показују као турску улизицу... |
кога! — рекоше. </p> <p>Крушка се врати у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити |
нареди Сими да сазове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </ |
ад се Крушка са Иваном и Маринком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана |
.{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној тавници, у глибу, напаћен и намучен!...{S} А доб |
егова, и бићу, нано!{S} Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука |
не дражи и њене лепоте, тај мора живети у њој.{S} Томе она отвара своја недра и даје своју мило |
<p>— Данас се враћа.{S} Вечерас ће бити у Парашници...{S} И поздравио вас све. </p> <p>— Поздра |
ик? </p> <p>— Па? </p> <p>— Онда јавити у град да се спреми војска да их помлатимо. </p> <p>— А |
о и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гледати... </p> <p>— Тако, тако! — реко |
ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за р |
рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је |
Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> < |
окршај; више бих волео то него завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— |
та неколико тренутака, па поче говорити у заносу: </p> <p>— Јеси ли ту, светитељу?...{S} Ево, ј |
анку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разне приче и јунаштва, и разгов |
} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајду |
. </p> <p>— Ко? </p> <p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарев |
ао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћ |
чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Ос |
то тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p |
ао попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху |
>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му с |
но што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапц |
Носи га, снахо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p |
ашићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке, па кога бог воли! </p> <p>— Има и у мене нешто |
p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, поднимио се |
>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изи |
е боље сачекати Турке овде или им изићи у пресрет? </p> <p>— Мени је свеједно — рече Станко. </ |
{S} Јунаштво је велико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као м |
рћу, своје пријатеља и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше |
Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки појединац заслужио је да га ис |
и ђаво не спава!{S} Може то њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница |
прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази |
не смемо слушати.{S} Они ће нас одвући у пропаст!... </p> <p>И Маринко окрете причати о другим |
да као по неком нагону и зева гледајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чини |
нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... </p> <p>— Тако и треба! — |
</p> <p>— Збиља — рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одмет |
Душманин...{S} Душманин кога треба тући у главу као гују...{S} Не!...{S} Душманин кога треба на |
надимао му је груди. </p> <p>Он се баци у мисли. </p> <p>Тако леп дан...{S} Тако све мило око њ |
јараном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко |
</p> <p>Да објасним. </p> <p>Неки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београд |
!{S} Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.{S} Али тамо ће бити само старост и нем |
ајгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њима.{S} |
м тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само |
S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, |
езде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту...{S} Ако |
</p> <p>— Сад смо пропали!...{S} Скачи у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Виш |
д̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јунач |
вуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> <p>И опет га окупише молити. </p> < |
падају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар |
бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно к |
рну да побегне од ње... </p> <p>И скочи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља т |
сном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, прекр |
м, један мора бити мртав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чуднов |
јану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, Авраму, поп Раћи... свима...{S} Ја |
њаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам |
ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш п |
..{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} |
ад ону двојицу до њих.{S} Ко ли је онај у срми?... </p> <p>— Видајић из Бељине!... — вели Дева. |
иш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. </p> <p>Она задрхта. </p> <p>— Н... н... ништа. |
и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говорити очајно: </p> <p>— Али, мора то бит |
многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Н |
перило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и прекрст |
д сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чуку |
</p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — повик |
У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић! |
веде их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку постави бусије, па ста |
е крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спуштало...{S} |
жмиркали... </p> <p>И Јелица осети бол у души.{S} По гласу Станковом слутила је да му није пра |
{S} Нисам запевао од онога дана кад вам у дружину дођох до данас, а данас сам певао свесрдно!.. |
— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну |
ико да су били љути ови пси, падоше нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека |
после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудрала, ја нисам окусила |
не прорадим!...{S} Ја ово и не рачунам у бој!... </p> <p>— Јесте, тако је!...{S} Зека право ве |
ма.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, али ов |
леда у Заврзана. </p> <p>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Ск |
е. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S} Као да видим и бога и анђеле његове!...{S |
да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... |
година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чу |
о беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} |
к ја. </p> <p>— Јеси. </p> <p>— Сад сам у твојим рукама — можеш ме натјерати да признам, али ни |
Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у својој воденици, иако је имао кућу и имање у селу.{S} |
мајсторију!...{S} А ја понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту |
, она се о њега очешу.{S} Ономадне одем у Прњавор, те с нађем с њим, па ми рече: „Е, довде дође |
без мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа |
им — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у добро од Турчина...{S} И кад бих видео овим својим ст |
ек Лазар пројури поред мене са пиштољем у руци.{S} Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу |
нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p |
зад стиже...{S} Смотри Лазара где лицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну |
Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </ |
барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде Крстивој, он |
} Мислио је да се све село дигло за њим у потеру...{S} Није имао куражи да се осврне; бојао се |
ан, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде м |
је!...{S} Гледао си ме како мушки јурим у најгушће редове турске!...{S} И знаш ли ти да бих ја |
} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. </p> |
а да се вијнем у висине и да се спустим у низине да видим моје...” </p> <p>Па као настаде нека |
х могао да ти најстрашније речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према г |
сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни сам знао.{S} А да |
ила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. </p> <p>— Рано моја!...{S} Благо моје!...{S} |
лата јабуку. </p> <p>Суреп махну главом у знак одобравања. </p> <p>— А већ за Станка и да не го |
е Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучући, а он скочи |
су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људи... ово је слота! — рече Латко |
рака месечева, па се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом забол |
би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу за |
{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћутала. </p> <p>— |
ад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек |
оме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у |
<p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштро Турчина, па грмну: </p> <p>— |
вићи!...{S} Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!.. |
ти вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облац |
у.{S} Мајчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују |
<p>Зека отрча невести и посади се с њом у кумове кочије.{S} Станко седе са старојком.{S} Ту нач |
на проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете.{S} Људи су |
осуто звездама, као зелена трава росом у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отиша |
бојног попришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца |
другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простодушности својој причао је и оно што је за казив |
славе ти!... </p> <p>Али се варао Иван у рачуну ако је мислио од Маринка нешто затајати.{S} Та |
ним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дуб |
окте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој с |
тако да је Иван осетио колико је мален у поповим очима. </p> <p>— Зато сам ти и рекао оно неко |
.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p>Три пута јуришаше Турци, и |
н и задрхта — кад нема ноћи а да ти син у кућу не дође! </p> <p>— Мој син долази у своју кућу. |
гих ево вам једне: </p> <p>Бахне Турчин у кућу попа Теше из Бадовинаца.{S} Код куће не беше ник |
ти где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити |
вољно покоравао. </p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту см |
је у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царев |
за бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је |
чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> <p>— |
Богами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Л |
је тутњала...{S} Тај тутањ је одјекивао у души његовој. </p> <p>Али се он прибра. </p> <p>— Дал |
е Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми т |
>Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору.{S} Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио |
ост...{S} Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу.{S} Кад тамо стиже, нађе другове где се опр |
хватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па струже бритвом.. |
се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба р |
п је био толико нестрпљив да није могао у кући седети него изиде на ону кишу па изгледа кад ли |
S} Отац је стајао крај кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... |
<p>А Станко, који би се вазда загледао у излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чи |
ава... </p> <p>Зека стао па се загледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се |
в где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. </p> |
нуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, л |
S} Јелица почне мусти, а он се загледао у њу...{S} У толиким је борбама био, па му сваку беше л |
лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано св |
а, побратиме...{S} Ко се не би загледао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам |
иједно зрно не окрзну.{S} Он се поуздао у брзину свога зеленка и није се преварио: коњ га је пр |
Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни. </p> |
о је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је |
наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви моје!...{S} Н |
јим местима. </p> <p>Завлада тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина ка |
е, много их! </p> <p>— Много!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и ка |
јмила све.{S} Јелица је дрхтала.{S} Као у грозници пробунца: </p> <p>— Сад ме више ништа не пит |
о својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница п |
гране и киша сипи...{S} А помрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога |
и... </p> <p>Наста тајац.{S} Тишина као у гробу.{S} Звезде трепераху као да се отимају да полет |
аће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} |
у воду!... </p> <p>Скочи један, па као у бездан.{S} Више се не појави...{S} Скочи други — исто |
раскварти намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица.. |
своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао |
<p>Али то не беше сан...{S} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што |
ичавом радошћу.{S} Очи су му севале као у мачке... </p> <p>Ни Крушка ни Маринко не могоше ићи.{ |
да седе с њим. </p> <p>Сви су били као у неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњи |
сам да си овде. — Станко се тресао као у грозници. </p> <p>— Сто живота да имају и они и Турци |
вога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће она бити Лаза |
. </p> <p>Заћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... |
своје место.{S} У глави му је врило као у лонцу... </p> <p>Тишина наста, разговор пресече, само |
и се појавише.{S} Ишли су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти с |
<p>И само то; све друго беше мирно као у гробу...{S} Нека тајанственост обавила природу. </p> |
е му се све то.{S} Та, то ври бесно као у души његовој...{S} Ови таласи, кад им други на дођу, |
ја кроз оне старине.{S} Наста жагор као у кошници...{S} Из тога жагора једва се разабра један г |
ло лако! ...{S} Мада никог није затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истин |
, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко стеже срце |
е сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или |
његов барјак.{S} Ево како је он примао у своју дружину: </p> <p>— Одакле си? </p> <p>Онај каже |
Тако смо рекли! </p> <p>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> < |
или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, али је желео победу савршену, победу из које |
мученик! — настави Крушка. — Да сам пао у постељу, нико ми се живи не би нашао!...{S} Сироче од |
ве ни од Засавице!...{S} Ако је ико пао у клопку, то су они!... </p> <p>Па се окрете и погледа |
штедим рукама...{S} Он је невољно запао у клопку, из које се после није могао искобељати... </p |
ао смрт, говорио је преплашено и зверао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Н |
римере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа с |
њу.{S} Као седа старина, он је обрастао у трње и коров; али је још поносит те дере небеса... </ |
куд си ти пристао?... </p> <p>— Пристао у дружину, да би се мало насмејали...{S} Зар нисам?... |
заше и спушташе у грудима; он је осећао у својој души неку светињу, нешто налик на мирис запаље |
излазак и залазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то |
ма хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се чо |
ишарском. </p> <p>Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем.{S} Назваш |
и, брате, овде додијало.{S} Ја бих ишао у Парашницу. </p> <p>— А ја? — рече Станко. — Зар да ос |
попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијал |
— упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро. |
p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p>Презао је на свак |
” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни кр |
и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу трима главама окитити |
ри, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> |
. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митровицу да набави. </p> <p>— Доцкан! — јекну Дева. |
најгневније.{S} Јутрос је Лазар отишао у град да доведе војске, да ти на кућу нападну.{S} Кућу |
— рече Заврзан. </p> <p>— Ја бих отишао у град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не |
било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. |
али на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролеват |
у на нож!... </p> <p>— Зато сам и дошао у гору!...{S} Мени је сад тако право погинути као попит |
дина! — рече Алекса, гледајући га право у очи и смешећи се... </p> <p>Станко не може издржати т |
ји буду терали?{S} Она му погледа право у очи.{S} Станко је видео њен одлучан поглед. </p> <p>— |
Бадовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Сино |
нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упи |
о око гледаше слободно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле |
насмеши брк.{S} Он погледа Крушку право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радос |
е, окрете се Маринку и погледа му право у очи. </p> <p>— Али, ја сам субаши обећао да ћу га изм |
башу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му:{S} Дева ме послао. </p> <p |
чи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али |
. </p> <p>Станко осети неко величанство у души својој.{S} Осећао је неко више надахнуће.{S} Око |
Лазар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мис |
.{S} А Крушка има више вере у мени него у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, ј |
И крушке кад тресеш милостивији си него у боју...{S} То је падало као снопље; сваки пуцањ носио |
појео!... и то више у његовој кући него у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час |
мислио сам.{S} Онда ми опет дође друго у главу... оно како се Алекса пренеразио... све...{S} И |
е дете одбило, а други је за руку довео у своју кућу.{S} То јој је зар и бог одредио судбину... |
ан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз г |
ј срце бије...{S} Али и он беше полетео у своја небеса жудан и жедан, па наишав на таку препрек |
p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати како се после борбе слатко спава. |
заше пред њихове куће.{S} Алекса је био у авлији.{S} Како га смотри, он викну.{S} Али се Сима у |
д дана оног окршаја...{S} Станко је био у Парашници.{S} Дружина му је с дана у дан расла...{S} |
тао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко поштовање |
понешто натуцам у књизи, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може б |
е да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> <p>Месец одскочио с копљ |
и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није се могао начудити откуд ту Крушка и |
се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као да поче мало-помало свитати.{S} Он |
Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не зовну да |
од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али то више није онај Станк |
је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим |
адића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{ |
Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред вече се раздаде по мало вечере, па се с |
ли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, па се све на мени размазило!...{S} Морам молит |
шом (капетаном). </p> <p>Он се настанио у Парашници.{S} Ту је развио барјак слободе и позвао св |
че је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по ко |
ојаше као колац.{S} Поглед му се стопио у Јелицу. </p> <p>Наједанпут јурну као кобац.{S} Зека г |
— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> <p>— Јесам. </p> <p>— Је ли то тебе оцр |
о на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџи |
Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам видео ови |
</p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја немам куд на другу страну! — рече |
да је то због њега, да је неко завирио у његове тајне и да је све конце похватао... </p> <p>Уђ |
устио име Лазарево, Турчин се претворио у саму сласт.{S} Поглед му је сијао неком нежношћу пуно |
Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То имаш пра |
p> <p>— Нису.{S} Нико живи није свратио у моју авлију има месец дана... </p> <p>Јова опет поче |
побратима? </p> <p>— Ја бих те известио у свакој другој прилици, побратиме, ама сад нисам могао |
о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и |
чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наноси |
а његовог?...{S} И зар неће Лазар — ако у животу остане — опет мучки покушати да му живот узме? |
кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса.{S} Радост, жалост, зло, доб |
{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{S} Зар да се као жена пустим да ми |
ти с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, м |
...{S} Па и саме старешине гледе некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p |
— стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао мрднути да о |
/p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Је |
и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били за њега људи |
олико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара д |
вић, неколико у Баново Поље, а неколико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде |
ата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које од кућана.{S} К |
а страну... </p> <p>Кад се врати Станко у дружину, око му је сјало. </p> <p>— Ногићу! — рече он |
>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше...{S} Трава је била доста росна, али |
..{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а д |
ваху с Турцима.{S} То је трајало дубоко у ноћ, па се напослетку разиђоше да спавају... </p> <p> |
фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је обријан; ретко ћеш кога |
брецну се Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — ре |
је љубио све...{S} Срце му се разиграло у грудима...{S} Па још и Јелица ту! </p> <p>— Станите! |
и се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а |
иш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. < |
тим, душа већ беше оставила трошно тело у коме је почивала... </p> <p>И онда наста запевка... < |
било то од оштре сабље И куршума, било у валима Саве или Засавице... </p> <p>Копање је нагло н |
га суша запече!... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> |
ру што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода, па налила |
азала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећ |
се ту неки враг излећи!... </p> <p>Било у колу, било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јели |
СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништ |
тило је свој мирни кров, па се склонило у дубраву, у гору...{S} А и куд би могло!{S} Небо је ви |
орених глава... </p> <p>Станку је врило у грудима.{S} Та он ће опет видети Јелицу!...{S} Да ли |
срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гус |
се замисли.{S} Њему то никако није ишло у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али |
о сам наредио те је неколико њих отишло у Раденковић, неколико у Баново Поље, а неколико у Заса |
ишта? </p> <p>— Ето тако.{S} Излежавамо у дугу дану.{S} Нигде Турчина од заклетве!...{S} Катић |
е држање треба назвати кад се погледамо у доба реакције?... </p> <p>Не осуђујмо, дакле, кад нем |
спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завоји на кашилуцима, св |
врло ретко, а ретко се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мач |
. </p> <p>— Мирно, соколови!...{S} Само у месо гађајте!...{S} Нека свако зрно олова донесе смрт |
века истурио је дивове какви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, |
ге мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље |
е... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не |
} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо с |
дницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapt |
Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодна за хај |
онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... </p> <p>О |
анко. </p> <p>— Ја мислим да им изиђемо у пресрет — рече поп Милоје. — Згодније је на друму зау |
<p>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а С |
и се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може |
е да си жив и здрав, а богами, били смо у страху! </p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљил |
Наједаред припуцаше пушке, не близу, но у даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? |
{S} Сва тројица гледаху некако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети д |
ић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. </p> <p>— Али... — поче Катић. </p> <p> |
Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа. — Зар се ми не одрекосмо оне куће? </p> <p>— Ни |
бијен.{S} Све беше неодређено и збуњено у мислима његовим.{S} Он још није могао ни појмити, а т |
јдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па рече: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шт |
Нећу! — рече она и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој |
! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао да повед |
бдели су над постељом детињом.{S} А оно у ватри, бунца и не разбира се.{S} Три дана и три ноћи |
њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div |
> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бригу бацила.{S} По његовом одласку они оборише главе |
p> <p>А тај смех одјекну некако страшно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим ја |
и сажеже... </p> <p>Оста нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — ос |
ам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осра |
а човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то |
</p> <p>— Зар ме не познајеш?{S} Скоро у исти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти о |
>Крушка приђе Маринку, погледа му оштро у очи, па рече: </p> <p>— Ти си будала! </p> <p>Онда се |
ако поигравају. </p> <p>— Коме ли се то у госте спремамо? </p> <p>— Старим пријатељима. </p> <p |
сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Дуго је лутао.{S} Нити је осећ |
вено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... </p> |
етан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где толике главе играју... </p> <p>Погле |
етета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пусти т |
знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринкови |
љ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и ра |
речи проговорити...{S} Стегло га нешто у грлу... </p> <p>— Ето, браћо! — запева Маринко. — За |
је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст.{S} Он пову |
где ми је отац? </p> <p>Зашкрипа нешто у грудима Крушкиним.{S} Он заусти да рекне, али не може |
аше хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S |
..{S} Тешко ми је...{S} Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети!... </p> <p>И опет обоје |
ужан сан!... </p> <p>Јелицу ледну нешто у срце.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бо |
послује нешто Јелица, а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Але |
јприје раскравити... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Кру |
од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора.{S} Кад му Заврзан п |
Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што |
у Милош понуди девојку, он би му пљунуо у очи... </p> <p>И он јурну Турчину.{S} Посртао је и кл |
шко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} Не помаже ти, вала, па баш да п |
кнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> <p>Врата се отвор |
ако страшни!{S} Страх је пустолина, јер у пустолини осећаш како су и твоје груди празне... </p> |
и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор у кући, као у кованлуку, и знам да је то све крв крви м |
очети!...{S} Ако ико, он ће први од нас у гору.{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пу |
је! — рекоше остали. </p> <p>— Од данас у другу недељу...{S} Нека њих попа Милоје лепо привенча |
е сила сколила...{S} Ја морам још данас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог |
да ћу ти и ја, са пријатељима, вечерас у госте.{S} Ја сам слушао од људи да си ти добар, ваљан |
/p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p>— Ни |
лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! |
...{S} Опалиш на њега, а он одмах нокат у ледину, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити |
ба између неба и земље... </p> <p>Сахат у сат гледајући трајала је та борба.{S} Коњаници су јур |
ишта”, мислио је он. „Сад ћу и ја памет у главу, па ћу оштрије с њима...{S} Док два-три пута по |
ста плива... </p> <p>Он се загледа опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лаг |
аву раздрузгају...{S} И онда ћу те опет у пламен бацити!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Цр |
адити и њихови старији, а због њих опет у селу сељани...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуд |
ори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Слатка је рука материна; благи су у |
. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} О |
.{S} Сасвим равнодушно је завлачио прст у рупе које му је куршум на његовој капи начинио...{S} |
.{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш нишанџија!...” </p> <p>И та |
али не може доскочити.{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се |
их они потраже.{S} Катић је бар двапут у недељи са својим пандурима прелазио Дрину да Турке у |
— остави је... </p> <p>Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици...{S} Осећала је како |
већих мука бити не може!...{S} Дан-ноћ у страху...{S} Кад само помислим на моје код куће, који |
та лепше не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла |
он.{S} И погледав око себе, виде главу у Станковим рукама. </p> <p>— Понеси, понеси!...{S} Пож |
еше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S} Ватра се скоро поче ту |
ти!... </p> <p>Онда седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су |
соври, па се сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год пог |
/p> <p>Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. </p> <p>Крунија се забезекнула.{S} Надала се |
кса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао у |
Доћи ће, не брини!{S} Ја мислим да иду у стопу за нама!... </p> <p>— Јавио сам и Луки, и Јаков |
сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и п |
ди да женскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац |
авио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.{S} Ту, |
тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> < |
емој плакати!... — рече он, видећи сузу у њеним очима. — Немој!...{S} Ево људи нека ти кажу: им |
Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мен |
ода, нареди кметовима да нејач склањају у збегове.{S} И опет оживе Дренова Греда. </p> <p>А опу |
– све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змију |
десет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно вел |
што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачвана, да бих, с једне стране, побио оно шт |
и дружина? </p> <p>Алекса пусти кашику у лонац и погледа га страшним погледом.{S} Али Маринко |
ићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавор |
ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му |
ћ му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први љ |
диже па, држећи главу на грудима а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо! |
, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: </p> <p>— Не куни ме, м |
руку.{S} Осећао је рај држећи њену руку у својој. </p> <p>То опазише и Алекса и Петра и осмехну |
ни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говорити о Лазаревој кривици: </p> |
</p> <p>Он приђе болеснику, погледа му у очи, помилова га по глави, на га одреши. </p> <p>Онда |
да ће га моћи слагати...{S} Погледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> |
му приђе сасвим.{S} Стаде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар о |
речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те воља. </p> <p>Па, нешто то, н |
угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи пламен воштанице обасја посвећено лице, |
ог грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> |
гићу. </p> <p>— Ево, носи!{S} Предај му у руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. < |
дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће девојка у твој дом и за твога сина!” |
С тобом ће остати Станко.{S} Ти ћеш му у свему бити на руци, у свему, разумеш? </p> <p>— Разум |
ити.{S} Замало па се врати и позва Симу у качару.{S} Изљубише се братски, па поседаше. </p> <p> |
у, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану у Прњавору.{S} Свуда ће вам се дати јела и пића, а свак |
м сместа разаслао људе те јавио Стојану у Ноћај, проти у Белотић, поп-Теши у Бадовинце, Јанку, |
о овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!...{S} Ја вам то рекох!...{S} А, гле!... већ |
д Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!...{S} Деде, реци да није тако!... </p> < |
nit="subSection" /> <p>Милош дозва жену у собу, па јој рече да је обећао Јелицу за Лазара. </p> |
е јесени...{S} Он је осећао пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме |
Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запали |
лић свога тела.{S} И загледа се Турчину у лице. </p> <p>А то лице беше тако благо, тако мило да |
а дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој |
о проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и прен |
оше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Так |
што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као нека мала несвестица помрче му свест за |
} Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> < |
додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} Међутим, душа већ беше оставила т |
ице. </p> <p>Станко приђе дрвету, пљуну у длане и поче се пузати брзо и вешто као мачка.{S} Кад |
р свој труд и зној... </p> <p>Док бахну у авлију Иван Миражџић.{S} Био је блед као крпа.{S} Как |
је он дизао и обарао по своме нахођењу У кући му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде зна |
мо ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушк |
гом!... </p> <p>И, пољубивши оца и попу у руку, замаче у луг с дружином. </p> </div> <div type= |
ији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! </p> < |
.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, ето. < |
обро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. |
о се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се овај народ мора склонити ма п |
топлоте.{S} Јед и мука подложише ватру у грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било ле |
аш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђав |
у је они вечерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не мо |
.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко.{S} |
ру беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себ |
а, лијепо, а гдје су? </p> <p>— Били су у кући! </p> <p>— Па гдје су? </p> <p>— То не знам... м |
арода и берићета.{S} Од вајкада били су у позајменици.{S} Летину су сабирали један другом зајед |
хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривени!... </p> <p>Али како не може видети н |
како су подметнули и закопали ону кесу у твоје ђубре...{S} А то су све, по жељи субашиној, учи |
— Ама гдје су сад?... </p> <p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> |
а. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајд |
они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.{S} Пре ће се с њим сашаптава |
едајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати.{S} Оно нам је дало јунака каквих може |
људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у |
!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за један ћошак твога дома!. |
а му ороси лице...{S} И капи се слеваху у грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као |
и копаху земунице.{S} Жене им помагаху у том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и преврта |
ветује...{S} Какве ли се желе не рађаху у његовој души!...{S} Једва је опазио Ивана кад је овај |
/p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиља |
опа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— Ти неће |
Синови, Станоје и Петар, нешто баратаху у авлији.{S} Дечица, која не могаху појмити ове тешке м |
вали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а |
Киша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспат |
еш топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас |
>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. < |
јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Ива |
хо, ево ти сад два оца!{S} Љуби обојицу у руку... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
p> <p>Да Лазар није подстакао злу клицу у души Станковој, она би остала у њему мирна као јагње, |
тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S |
чи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му пламен лиже образе.{S} И да |
То па — то... </p> <p>И то му диже душу у небо...{S} И као да га опи, занесе се...{S} Он је сво |
</p> <p>— Добрим свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совр |
а изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио |
ако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине из |
о ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где ћу их наћи? </p> <p>— Отку |
ека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. </p> <p>Јелица је лебдела око њих.{S} |
а душманина и кад ћеш метнути белокорац у корице!...{S} Ово ме, побратиме, сећа на оно срећно в |
е му. </p> <p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће зе |
к Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид |
<p>На северозападној страни Мачве, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара |
бити!{S} Али како?... </p> <p>Јест, баш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хо |
. </p> <p>— Ево, вала, скинуо га је баш у петељци!...{S} Заврзан загледа, па пружи Станку руку: |
њце. </p> <p>Петрове покладе падоше баш у недељу 27. маја, те, 1806. године.{S} Дан беше леп, т |
... </p> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л |
; али барута нестаде. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!.. |
дуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, изгледаше |
г храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухват |
<p>— Добро, војводо. </p> <p>— Да идеш у Сремску Митровицу. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Нама тр |
остор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног бреж |
час пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи пушку... </p> <p>Н |
а!{S} Зар си ти девојка?{S} Зар ми смеш у очи погледати?...{S} Говори!...{S} Говори!... </p> <p |
д је био решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, |
S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио |
стопа диже се поповој кући, јер је још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп ј |
достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се протеже од Ви |
S} За девера се Станко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?.. |
ћао. </p> <p>— Помоз̓ бог, Иво! </p> <p>У овом тренутку Иван се зарадова.{S} Он скочи са столиц |
— је ли право да га слажем?!... </p> <p>У том изидоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... |
рна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...{S} |
Смени стражу, па да се леже!... </p> <p>у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну пр |
и још жив? </p> <p>— Жив је!... </p> <p>У тај мах стиже Суреп са баба-Стојом. </p> <p>— Овамо, |
И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у |
гаљиваше врела тела ратничка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> < |
гало, па игра, игра у прсима... </p> <p>У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио |
.{S} Свако срце живље закуца... </p> <p>У тај пар сунце разагна облаке и сјајни зраци његови об |
кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто проломи.{S} Страшан неки глас |
Отидите те нађите које јагње... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </ |
Дајте, наквасите какве крпе... </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничк |
оведим. </p> <p>И кренуше се... </p> <p>У Крушкиној одаји горео је жижак.{S} Крушка је био врло |
атора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима з |
уке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у овој немој тишини, сама с оним кој |
а Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где |
тина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зл |
племенитим и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из м |
{S} Он леже да би их избегао... </p> <p>У том мучном ћутању проведе два пуна сахата. </p> <p>На |
— Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храм |
погледом, па јурну као звер... </p> <p>У тренутку се вратио.{S} У руци је носио запет пиштољ.. |
ди ни да казујем... знаш већ... </p> <p>У Станка сенуше очи.{S} Њему дођоше неке страшне мисли |
ањен!...{S} Ја се само тргох... </p> <p>У тај мах зачу се бахат, као да неко иде.{S} Јелица ско |
пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њих. </p> <p>И нас |
оголела дрва смешкају на њега. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био |
ају, изишао до свога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на поса |
ставити, никад је не заборавља. </p> <p>У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је |
ква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>П |
. </p> <p>Па се окрете од Деве. </p> <p>У тај пар искрснуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки у |
То је, дакле? </p> <p>— То је. </p> <p>У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. </p> |
але с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кар |
се добро бију. </p> <p>— Сиђи. </p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Стан |
скочи на бедем и стаде гледати. </p> <p>У тај пар појави се војска.{S} Свирке, таламбаси и хала |
поглед по Станку могао видети. </p> <p>У први мах, кад је виде, Станко пребледе...{S} Затим му |
, ето сад! — јекну очајно Иван. </p> <p>У Маринку се јави звер.{S} Срце му залупа од радости шт |
S} Ја нисам ништа ружно мислио. </p> <p>У тај пар бахну кнез Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући |
ече он...{S} Баш сам се осамио. </p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, |
! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том стигоше кући Ивановој.{S} Иван позва Турчина и ње |
— одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дел |
м свакад!{S} И позва их у кућу. </p> <p>У соби домаћиновој беше постављена совра, али на соври |
S} Мора се!... </p> <p>А зашто? </p> <p>у селу је живео субаша. </p> <p>Па ко је тај субаша? </ |
сити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом.{S} Да ли да каже или не?...{S} |
S} Отпоче надметање. </p> <p>Али набрзо убарабарише.{S} Један другом не могоше одскочити...{S} |
са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} |
рчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа убезекнут, а Маринко и Иван пребледеше као смрт. </p> < |
бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полете к њему, а Иван се диже на н |
и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p>— Опремај |
ема какве потере, ја заседе, ја се лепо убетежим. </p> <p>И Маринко и Крушка ћутаху...{S} Само |
е жена?...{S} Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче у |
а у земљу пропаде.{S} Јадна снаша Круна уби се!... </p> <p>Лазару дође па не може да дахне.{S} |
к! </p> <p>— Не иди!...{S} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао син |
дотаћи!{S} Сад знаш све!...{S} Куни ме, убиј ме, друкчије бити не може!... </p> <p>Ове речи, ов |
га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — рече Лазар. </p> <p>У том с |
.{S} И гдје га видиш, гдје га сретнеш — убиј!...{S} Јеси разумио: убиј пса! </p> <p>— Добро — р |
<p>— Ни речи више!{S} Одлази! </p> <p>— Убиј ме!... </p> <p>— Ти ћеш поћи за Лазара... </p> <p> |
има...{S} Она му је говорила: </p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!.. |
мет стане, и крв се следи; глас који те убија, али и крепи — према расположењу душе твоје... </ |
ну и славу оставити — а он ми га роби и убија!...{S} Па зар да не скинем зулум са света?... </p |
х остави?...{S} Зар да их под седу косу убија?...{S} Зар да им под старост загорча дане?...{S} |
ако!{S} Пре сам гледао како Турци бију, убијају и отимају — сад опет гледају и Срби и Турци как |
{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека се убијају пси ђаурски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли |
S} Тај исти Сали-ага се понекад веселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би |
лона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Прек |
мрклога мрака бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више прид |
емо или да душом дахнемо; дигосмо се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; |
г да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај мрски народ!...{S} Немој да про |
лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освртао тамо-амо |
Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{S} Ту, баш н |
о и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да можемо бити љу |
p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим се ја смрти?...{S} Јок!... |
{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опростити! </p> <p |
ав!{S} Он се реши у гору, али најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа о |
лаго овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!...” </p> |
<p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам |
на беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка |
еселио убијајући људе.{S} Јединца у оца убије само зато да би се насмејао!...{S} Али дође и њем |
в...{S} И пре ће му опростити бог да ме убије наједаред, него кад би ме убијао дајући ме у онај |
на свету не би га могло задржати да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} |
прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то због мене! |
еника, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна је крв твоја! |
се трже.{S} Заиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће |
, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p> |
</p> <p>— Кажи ти баби нека ме слободно убије!{S} Ја ћу на небу искајати грех његов...{S} И пре |
ши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш онда? </p> <p>— У гору! |
, ето, постао издајник. </p> <p>— Да га убијем?... — премишљаше Дева. — Али, не!...{S} То ми Ст |
арави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S |
д хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не знам у детињству, али откако сам омудра |
се окрете од попе, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} |
ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. |
шаја нема ведра дана... ја сам онда као убијен!...{S} Не говори ми то, војводо! </p> <p>— Али.. |
еђа и изида. </p> <p>Маринко је био као убијен.{S} Та није могућно да се он преварио, кад је ле |
њу — па ником ништа!...{S} Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?{S} Он тражи да прено |
рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две стотине година |
Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Је |
таде викати: </p> <p>— Мучите ме!...{S} Убијте ме!...{S} Сеците ми парче по парче меса са тела |
ров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче. </p> <p>А он |
ци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и науме |
онда??...{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} |
и те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу |
поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све м |
ања...{S} Велите да се Турчин и Маринко убију? </p> <p>— Велимо!... — загрме са свију страна. < |
Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... вечерас је он мој! </p> |
ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помисао!{S} Опрости! </p> <p>— |
а ми је измислити казну која би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци |
<p>— Не смемо му много давати, то би га убило! — рече Суреп и пусти још неколико капи на његове |
тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у г |
он више не би видео белога дана!...{S} Убио бих га као ништа!...{S} Онда сам га промашио, али |
И то смотри оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? < |
</p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару |
...{S} Али се опре тој мисли. </p> <p>— Убио сам га!...{S} Убио!...{S} Добро сам гађао!...{S} К |
/p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— За све је друго лако, |
Као бога те молим, реци ми, јеси ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га |
дно!... </p> <p>— Причај нам како си га убио! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} |
} Најзад рече: </p> <p>— Сад, нијеси га убио, нијеси!...{S} Али како ћеш свијету рећи зашто си |
а разрогачено Крушку. </p> <p>— Ниси га убио! </p> <p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари |
ушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! </p> <p>— Ја. </p> <p>— Гдје? </p> <p>— Пред сам |
е од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се жестити.{S} Остави ти то мени. |
/p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару сенуше очи...{S} Маринко је дар |
у!{S} И да си ми јуче кућу запалио, оца убио — данас бих ти све опростио! </p> <p>И пољубише се |
} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио!... </p> <p>На то |
нуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку |
S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим д |
убаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Станка, па га субаша тражи да му натури „лисице” н |
м то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз д |
орваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. </p> <p>— И он је пуцао на њега због |
<p>— Станко има право!...{S} Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...{S |
м скинуо терет с душе. </p> <p>— Баш си убио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је |
м га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. |
ђе му на памет. </p> <p>— А ако ти ниси убио Станка!...{S} Ако он буде жив, куд мислиш онда?... |
че: </p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не веру |
не жмиркају више... </p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!. |
/p> <p>— Па ја бих убио себе кад не бих убио Лазара!...{S} Па оног Ивана!...{S} Ја не знам, али |
} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...{S} Све би дрхтал |
уће? </p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p |
зио, а овамо сваки је имао бар по једно убиство на својој души... </p> <p>— Заврзане, Заврзане! |
оје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, о Јелици, о Крушки... о свему...{S} |
а!...{S} Да си му казао да неко мисли о убиству, он би те гледао зачуђено, с неверицом; питао б |
жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пошто је главе на вама!...{S} Ја мора |
томе се више није ни водило рачуна.{S} Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на |
се смрче пред очима!...{S} Морао сам га убити!... </p> <p>– Али ти га ниси убио! — рече субаша. |
..{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превалило кад се Лазар про |
ном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га убити! — рече Станко. </p> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S |
ли га убио? </p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p |
опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очи |
е, драги ага!...{S} Ти знаш да ћу се ја убити кад твоју милост изгубим!...{S} Ја тебе никад нис |
{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду овај |
на љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И створи |
...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништа... </p> <p>Попу се о |
о право.{S} Оног пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p |
.{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву сам... </p> <p>— Па |
њати богу, звездама и плавом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу |
танка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, |
ам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега или себе!...{S} Нисам могао отрпети |
, више за себе: </p> <p>— Ја њега морам убити! </p> <p>— Мораш. </p> <p>— Или он мене!... </p> |
..{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето, сам |
жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећ |
!...{S} Једва једанпут!...{S} Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити ње |
ађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учин |
сам волела него сад, јер би ми сад било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан! |
аиста, тако је.{S} Ако он убије Лазара, убиће и њега.{S} И онда, Јелица опет неће бити његова. |
орено: </p> <p>— Нећу! </p> <p>— Али... убиће те! </p> <p>— Нек̓ убије!...{S} Ти мислиш бојим с |
p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!...{S} Убиће те! </p> <p>— Мене?{S} Јок! </p> <p>— Не иди!...{ |
.. бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Јест он!...{S} Бежи |
хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онда??...{S} Знаш ли: ко убије, |
p> <p>— Убиј Лазара!... </p> <p>— Јест, убићу га... као муву!...{S} Да пирнем, нестаће га!...{S |
руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> |
</p> <p>— Нисам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгр |
в... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми с |
н навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И |
аву...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити |
кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потребно.{S} Све то беше |
та и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и насмеши се. </p> <p>— Тако, срећо моја! — |
а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше исток |
о је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... </p> <p>И, минувш |
ају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Тако су текли себи пријатеље |
.. </p> <p>У тренутку су били наквашени убруси на главама рањеничким.{S} И они поспаше. </p> <p |
рији и гости, а Мара им приђе с водом и убрусом, те стаде поливати. </p> <p>— Ако је по зори су |
„честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска мало вина и донеше му. </p> <p>— Може |
табани бујати; у глави је грмело, а оба ува пиште као две пиштаљке. </p> <p>Он опет клону на зе |
Вежи га!... </p> <p>Станку писнуше оба ува...{S} Око му се запали пламеном...{S} Он погледа пр |
повика момчадија.{S} Лазару писнуше оба ува. </p> <p>— Да видимо! — викнуше девојке. </p> <p>Ст |
диже из своје заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико д |
<p>— Све. </p> <p>— И више нема турског ува у Мачви? </p> <p>— Нема.{S} Још ми Стојан рече да ћ |
и другове, и отићи у вечност поштован и уважен... </p> <p>Поп Милоје беше поп на своме месту.{S |
о. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар сасвим изгубио свест.{S |
де оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га у собу.{S} Јелица га спусти у кревет и претр |
себе, јер нешто зашушта, и виде Маринка увезана као кад дете повију... </p> <p>И, као, Станко п |
ко јој приђе руци. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p |
шише свилену мараму са врата Станкова и увезаше рану. </p> <p>— Тако!...{S} Сад је добро!...{S} |
..{S} Је ли боље? — пита Станкова мајка увек кад Стоја рану одавије. </p> <p>— Боље је — вели С |
{S} Сунце је пријатно грејало.{S} Жуто, увело лишће падаше као паперак са дрвећа.{S} Овде-онде |
раваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p |
е!...{S} Јесте, пао је!... </p> <p>И он увераваше себе да је пао... </p> <p>Али на уверавању и |
цом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да тога дана неће много касати.{S} А и куда би?{ |
/p> <p>И осети ластак души...{S} Био је уверен да ће га та путања извести на пут.{S} И то га је |
? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али буди уверен да он зна сваку речцу која се проговори у Црној |
.{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!... </p> <p>И опет напреже миса |
сао све више опијаше.{S} Био је потпуно уверен да му пушчано зрно не може додијати. </p> <p>„Еј |
<p>— За грм, друже!... </p> <p>Била је уверена да је то Станкова звезда... </p> <p>И још дуго, |
вори тадањих бораца, тај ће стећи једно уверење: да се у то доба говорило неким особитим језико |
виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се загледа |
а није знао.{S} Он покуша да још једном увери Турчина да је истина видео те људе у кући Алексин |
е и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад ј |
тру и помисли: ту смо...{S} Још се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хл |
!... </p> <p>— Нисам!...{S} А да се баш увериш још ћу стопу скочити! </p> <p>— Батали! — рече Л |
да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то је вечерас — тамо ће наћи |
лавило пролеће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из ок |
турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} На |
емој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много |
S} Много ће воде Дрином протећи док они увиде!...{S} Остави ти то мени!{S} Јер, ево, да ти баш |
и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да |
S} Али нам је Господ дао савест, па кад увидимо грех свој, ми се покајемо...{S} Огрешисмо душу |
Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А |
аво војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешета |
а заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава. „Сад нам је право |
хота, оног обамирања... па му пође капа увис... </p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао |
аквим погледом Ивана да овоме пође коса увис. </p> <p>Маринко се насмеја. </p> <p>— То је отац! |
ену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем |
истине, те се смртном створу диже коса увис... </p> <p>Станко је тражио воденицу.{S} И нађе је |
и, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бог те дао ратару, сад си алат и ратник |
анко се само уви, али му лева рука диже увис главу Мујагину...{S} Наједаред му испаде нож из ру |
па те тражи!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто за |
рке причекује. </p> <p>Станко баци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!. |
поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привреб |
сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на тај глас кожа јежила и ко |
ако да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа ск |
прожма језа...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо |
а и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </p> <p>Он се за |
о, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по |
о дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешче један, |
и станем за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Цр |
је уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не |
долазила све ближе и ближе...{S} Оштро уво ратничко већ је распознавало топот копита коњских.. |
рца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле |
земља потутњује од силе...{S} Прислониш уво к земљи и лепо разазнајеш топот коњски. </p> <p>Људ |
њима и доћи у памет.{S} Али, кад турске уводе виде да је Парашница празна — а, верујте, тамо ће |
и? </p> <p>— Видео сам. </p> <p>— Да се увратимо!... </p> <p>— Немој, бабо...{S} Немој макар да |
ође му Маринко.{S} Пошао од куће, па се увратио.{S} Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад |
. </p> <p>У радости мало те не заборави увратити се попи.{S} Био већ и прошао његову кућу.{S} О |
; Станко је овлаш примао и лако праштао увреде, а Лазар једва могаше отрпети и свога родитеља. |
риђе Срећковој руци. </p> <p>— Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би м |
али се не могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Ниј |
ка му се могло прочитати да му је понос увређен. </p> <p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Х |
му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свак |
вамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у кућу.{S} Лазар се стаде бранити и отимати. </p> |
.{S} Сад сам лијепо, без по муке, турио угарак у обје куће...{S} Док се сад заваде, неће им се |
ца — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем страну једном, и он добија...{S} Јед |
! — зашапутао је он. — Ја сам подстакао угарке... биће врућа меса!...{S} Једва једанпут!...{S} |
преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За грм, друже!... |
овите Дрине!...{S} Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога кол |
и да очувамо наш подмладак, те да се не угаси име Србиново!{S} Јуначки, браћо, да очувамо образ |
ну у очима, али само за тренутак, па се угаси...{S} Запалише свећу и тутнуше му у руку, и бледи |
умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... </p> <p>Бог да га п |
Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војвод |
смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се...{S} И као Лазар га смотри, потеже |
е сумње... </p> <p>— Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. </p> <p>— Видео га мој Лазар...{S} |
људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су послу предњачили.{S} Не би кмет Ј |
гледа кад ли ће кмет. </p> <p>И, кад га угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита |
аједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да кућа гори.{S} Он |
бише...{S} Гласно се смејао Заврзан кад угледа да се повијају њихови редови. </p> <p>— Зеко!... |
и ломи таваница над њим... </p> <p>И он угледа небо облачно, тамно...{S} И као паде плаха киша |
ремишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види како се мирно вије дим из баџе |
се диже право над дом у којем је света угледао. </p> <p>И срце га болом заболе.{S} Виде, понур |
оја поче пробијати кроз грање...{S} Кад угледаше јасан пламен, Крушка се продера: </p> <p>— Ник |
и ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба преда мном!. |
им се јабуке као месечина; међу њих се угнездио белокорац, ручица му од слонове кости, а међ у |
а, у којој је старац призивао све божје угоднике да помогну дому и народу његовом: здрављем и б |
се спремају да јурну...{S} Ја сам једва уграбио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта зна |
о одмахну главом, па рече: </p> <p>— Не угреја кад зима са срца долази!...{S} Да идем лећи... < |
аве на вама!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни |
у: </p> <p>— Вала, и теби је одзвонило, угурсузе матори! — говорио је кроз зубе. — Колико ноћас |
их послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му |
— рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!...{S} Да су то јунаци, ја бих по |
су имали само једно правило, а то је да угуше свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви |
д што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p |
ти... </p> <p>Али Станко стеже срце.{S} Угуши те мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је б |
Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </p> <p>— Опро |
огу је драго!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово |
јој да из гласа запева...{S} И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. |
рв пролева и барут мирише, мене ће овде угушити дим у кући!...{S} Ја мислим нека домаћин буде К |
ако бих ја волео да имам кога женити ја удавати!...{S} Самац сам ти у свијету.{S} Никог свога д |
за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} |
ј отоци, Старачи, која изнад села тече, удавила девојка, јединица у мајке, која беше с мајком д |
био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука |
се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и притајеним гласом рече: </p |
{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се нешто њему прохтет |
сокола!...{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— |
еш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Просе ти је двоји просиоци.{S} Једнога ти је |
неки Ибро.{S} Јовица је имао сестру на удају, а Јован, опет, био момак за женидбу, па као комш |
ни речи о Турској војсци. </p> <p>Он се удаљи. </p> <p>Војводе прича Девина беше прилично у бри |
ва. „Ником, вели, и не пада на памет да удара на нас.” А после, и зима иде... </p> <p>— Зато ти |
, јер није гледао куд иде ни где главом удара. </p> <p>Али снага га поче издавати.{S} Дах му је |
скаљаној земљи.{S} Није знао где главом удара... </p> <p>И стиже тамо баш тад кад Крушка издава |
не!{S} Опет ништа.{S} Он стаде песницом ударати у врата. </p> <p>— Домаћине! </p> <p>— Па ти си |
а је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војвод |
тну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуш |
ише и зла времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се |
ити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на другог, онда, богами, неће ништа ваљати. |
и Турци као да се предомишљаху да ли да ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разгова |
.{S} А Турцима може доћи ћеф да баш сад ударе!... </p> <p>— Они су заварчени!{S} Неће им пасти |
али данас — само ако их ђаво надари те ударе — данас ћу направити русвај да ће се причати докл |
Турци пре да немамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, |
мбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабучицу па, како ју је зрно разнело, |
учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима...{S} Он се окрете.{S} За њим је стаја |
нгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ногом у лажачицу...{S} Турчин се изврте, јаучу |
а.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} Пандур промоли главу. </p> <p>— И |
аде газити и табати по оном блату...{S} Удари руком по влажном зиду...{S} Кад осети влажну руку |
е Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турска...{S} Страшна је коњица њихова.{S} |
ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Босне, тражи вечеру, тражи постељу, |
лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Уст |
олеру!{S} Рекао сам му с које стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три сто |
. </p> <p>Станко се премишљао: да ли да удари или да још почека?...{S} Он није сумњао у победу, |
јео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о длан и пандур се јави на вратима. </p> <p> |
<p>Отворише влажно подрумче.{S} Изнутра удари задах мема и влаге.{S} Њега гурнуше, и он се спот |
ији од очију, Јелица осети како јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. < |
ред, као гром...{S} И, кад загрми и кад удари, он руши све у корен!...{S} Али, иако је то тако |
p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је турска — ја ћу је че |
, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвлад |
!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур промоли главу на врата. < |
рже арбију и полете, дојури до Кулина и удари га оном арбијом по носу тако да овога свега крв о |
Добро је!...{S} Добро је!... </p> <p>И удари дланом о длан. </p> <p>Пандур промоли главу. </p> |
— рече он бесно. </p> <p>И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да г |
<p>— Али, он је... пао! </p> <p>Турчин удари у длан.{S} Један се пандур појави на вратима. </p |
ако!...{S} Изиди, одмори се!{S} Маринко удари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разго |
мански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а п |
а пролетњег сунца; разбише се.{S} Нешто удари на Засавицу, нешто на Саву, а остало наже натраг, |
нека је са срећом! </p> <p>Маринко опет удари „темена” и изиде из одаје. </p> <p>Врљао је вас д |
{S} Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад. </p> <p>— Остав’ се, Лазаре, не можеш! — п |
ресе се и пође да корачи...{S} Глава му удари у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у |
.{S} Али сад не брини!{S} Ја, ја! (и ту удари гласом) ја ћу се разговарати с људма, казаћу им к |
говор да се са свију страна у један мах удари... </p> <p>И војводе се опет замислише. </p> <p>Н |
unit="subSection" /> <p>Страшна је сила ударила па Лозницу.{S} Весели подрински војвода, Богиће |
ма.{S} Срце би јој силно залупало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се с |
</p> <p>— у Лозницу. </p> <p>— Сила је ударила.{S} Ко само пушку може носити, он треба да пође |
а...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!...{S} И већ ожалише га.{S} Кад јест!...{S} Тај |
ине година је прошло како су моји стари ударили темељ оној кући коју сте ви проклели!...{S} И з |
> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Турци ударили од Бадовинаца, прешли на Прудовима, па зајмили |
то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима отишла потера... </p> </ |
де, па су ишли без бриге.{S} Али кад су ударили на ватру, они се повукоше да се размисле. </p> |
изврте. </p> <p>Он му приђе.{S} Зрно је ударило под леву сису.{S} Он му стаде ногом на прса и м |
је пуцао на ме, па ништа!...{S} Једаред ударио у капу, а други пут у нож!...{S} А Лазар је баш |
ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — загра |
...{S} Добро сам гађао!...{S} Куршум је ударио у главу!...{S} Он је посрнуо и пао.{S} То сам ви |
ш, после једног тренутка не знаш где си ударио; тако исто Турци попунише празна места.{S} Тобџи |
анас у Лозницу.{S} На Лозницу је Турчин ударио...{S} Ако бог да те Турке побијемо и вратим се з |
Коме је од вас дјед теменом у ову земљу ударио?...{S} Дед̓, реците!...{S} Никоме!...{S} Стари в |
ксиној кући.{S} Као да је гром међу њих ударио.{S} Занемише, па нико да би речи...{S} Турчин пр |
<p>— Онда...{S} Ево вас осморица!...{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на он |
— На!{S} Ево вам свима по један.{S} Сад ударите овуда на воду, па се кријте по води док се шајк |
оре, није о томе на колико ће ко Турака ударити, него велим да нас је бог дао више!... — виче З |
варају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. |
<p>— Не.{S} Сад се прибирају.{S} Сад ће ударити силовито, али то ништа није!...{S} Само добро г |
креће Кулин сву силу на тебе.{S} Он ће ударити овуда друмом, јер му је намера продрети до Беог |
они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђаво не спава!{S} Може то њи |
а ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} Алал им мајци ако се одрже!... </p |
турио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је |
ожај беше грозан.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена в |
ого — како вели Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дак |
еш стати тамо.{S} На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти...{S} Ти, Јоване, до Илије. |
инова, могао бих без бриге и на Стамбол ударити!...{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учини |
било убити се, кад те видим љутита, као ударити длан о длан!...{S} И досад је твоја рука падала |
у, па беж̓ у град!...{S} Да ми је овако ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас |
дило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке прилично за |
ојан има право кад вели да они не смеју ударити друмовима, него ће ударити поред воде.{S} Али ђ |
очи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — појав |
нашег за десет Турака!...{S} Ево ја ћу ударити на двадесет њих!... </p> <p>— Тако је!...{S} Ив |
је неко над главом, заповеда ти кад ћеш ударити на душманина и кад ћеш метнути белокорац у кори |
ца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јуришом с бока на Турке и пробити се кроз њих.. |
рити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дрине и Саве...{S} Зека ће их доч |
} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Удариће сила на силу!...{S} Мој Суља ми већ више не мож |
тав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш где си ударио; та |
које осећа... </p> <p>Направише капију, ударише оштро коље да би зауставили коњицу турску.{S} Н |
окамењени, али одмах затим жена и деца ударише у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... < |
азо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па изидоше из одаје. </p> <p>– Лаку н |
е, а не осећа бола...{S} Оне „зле” сузе ударише му па очи... и тада је био кадар свашта учинити |
рила је слободно стално; ни сузе јој не ударише, ни глас јој не задрхта.{S} Из очију јој се мог |
кутка за себе наћи нећеш!... </p> <p>И ударише му сузе, он рашири руке и пође да падне у наруч |
<p>— Благослови ме, мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на с |
Место оступања југу, Бадовинцима, Турци ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне д |
поче дрхтати од жестина...{S} И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро |
чим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било! |
огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Г |
рцу беше као да поче копнити... </p> <p>Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — К |
рбез вечерати од њих!{S} Овде смо ти на ударцу као на гујиној рупи.{S} А удари какав голо из Бо |
азрело...{S} Сад му је гида као девојци удати се.{S} И кад је то време дошло, онда је и онај бе |
му залупа од бола. </p> <p>— Баш смо ти уде среће! — рече.{S} Она ништа не одговори...{S} Али о |
ко, Дево?... </p> <p>Дева је седео мало удељен од ватре и премишљао неке дубоке мисли.{S} Питањ |
стари пријатељ!...{S} Он то све најбоље удеси!... </p> <p>Па се окрете дружини и рече заповедај |
на кашилуцима, све се прегледа, све се удеси... </p> <p>Турци се појавише.{S} Ишли су безбрижн |
ана.{S} Суреп са оно неколико људи беше удесио све ствари у збегу, те је имало неког реда.{S} С |
рокопа и сестре.{S} И дан дањи стоје ту удолине, које изгледају као водено корито, али само дон |
душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећао грдан бол под |
се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја |
храниш и напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље н |
Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!... |
рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека сваки себи изабере по једнога!... |
го ми дробиш!... </p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суре |
а.{S} А Крушка би се, ништа не мислећи, удубио у ту музику, па ко зна докле би остао да га не з |
. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div type="chapte |
ико речи не рече.{S} Помркоше старине и удубише се у мисли.{S} Заиста, кућа Алексића је била на |
и прошао његову кућу.{S} Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу.{S} Попа је седео са кмет |
и сам тражиш ђавола. </p> <p>Дође кући, уђе у собу, па се стаде освртати тамо и амо, као луд.{S |
света!... </p> <p>И, минувши мимо децу, уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жен |
а и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мока |
е... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже р |
<p>— Ето ме, нано, ето. </p> <p>Крунија уђе у вајат и стаде се освртати.{S} Замало дође и Јелиц |
ј кревета и гледао у авлију.{S} Кад она уђе, он се осврте. </p> <p>— А... дошла си? — рече гото |
јаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се пој |
ра... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов свадбени да |
p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа уђе у собу и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати |
.. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом с |
{S} Све оборило главе... </p> <p>Алекса уђе у кућу.{S} Поред огњишта сеђаше неколико суседа и С |
, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>Пошто је мало пио ракије и доручков |
е се лагано спуштало...{S} Он се диже и уђе у кућу...{S} Петра и снахе стојаху код огњишта.{S} |
њак, њиву, пашњак, и ништа више.{S} Или уђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, |
S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у одају, истина нешто блед, али миран и одлучан. </ |
сећао потребу да се од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S |
трашно у души Крушкиној. </p> <p>Станко уђе у собу са голим јатаганом у рукама.{S} Погледа оштр |
Кажи Маринку нека дође. </p> <p>Маринко уђе, говорећи још с врата: </p> <p>— Ја мало приседох д |
е отворише лагано.{S} Неко врло опрезно уђе у собу, тако опрезно да ниједан пандур не осети... |
<p>— Јесте. </p> <p>— Нек дође.{S} Мехо уђе у одају. </p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног |
тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одају...{S} Не потраја дуго, а ето ти и Крушке. < |
И сузе му ударише... </p> <p>У тај пар уђе попа. </p> <p>— Добро јутро! </p> <p>— Зло, мој поп |
во трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута: </p> |
!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. </p> <p>— А...{S} Ево, нека |
че он пријатним гласом... </p> <p>Милош уђе сав блед као крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се |
о јагње кад га на клање воде... </p> <p>Уђе у очеву собу.{S} Осети мирис босиока за гредама.{S} |
е и да је све конце похватао... </p> <p>Уђе у одају да се свуче.{S} Нареди да му се донесе кава |
си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си |
ућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши капе и |
бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пу |
} Зар си се мало пута овде играо?...{S} Уђи, уђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” За |
та кућа била као и његова... </p> <p>— Уђи, уђи! — говорио је старац.{S} Он се нехотице маши к |
Кад бише на прагу, он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се ма |
корачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Б |
еће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p>— Помаже бог! </p> |
/p> <p>И обиђоше, па на врата из авлије уђоше у кућу. </p> <p>Тамо заиста беху сви.{S} И попа М |
аје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
ојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан рече: </p> <p>— Неста нам барут |
ter" xml:id="SRP18963_C3.16"> <head>16. УЖАС </head> <p>Киша не престајаше.{S} Велике баре беху |
а.{S} На сваком се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја до |
!... </p> <p>Коса му се диже увис...{S} Ужасан страх овлада њиме... </p> <p>Нешто зашушта иза њ |
за њим док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеж |
има воде, много воде.{S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на пов |
дан другом преда се.{S} Скокови су били ужасни, али скачу један другом у стопу... </p> <p>— Људ |
вом наручју постајаше све мирнија; онај ужасни наступ плача попусти и пољупци се стадоше враћат |
невољника у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу пра |
животиња беше сва у пени, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачли |
ати нагло, бесно. </p> <p>Он осети жеђ, ужасну жеђ...{S} Памет га поче остављати, и он се сруши |
у срце продирало.{S} Он је видео борбу, ужасну борбу...{S} Стојао је ту, као ђаво да му не да п |
бар по једну попијете... </p> <p>Али се ужасну од оних бледих лица.{S} Нека зла слутња обузе је |
трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} Сутра ће нам и род |
ћи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мајке!... </p> <p>Она је музла...{S} Мл |
е око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} То су били |
у!... — рече и нехотице. </p> <p>Све се ужурба.{S} Наста запевка.{S} Болеснику нешто сену у очи |
шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погле |
као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прилажаху руци |
има већ сазвао домаћине.{S} Дошли људи, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на т |
ога кованлука. </p> <p>У кући живот.{S} Ужурбали се млађи, спремају се на посао на који их је о |
да, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они завађају... </p> <p>И |
аза једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је бити нешто преко трид |
добија...{S} Један пада, други скаче... уз једног пријатељи, уз другог пријатељи, па се и они з |
ђе у село.{S} Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће...{S} И |
да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше |
ди. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутака у највећој тиши |
и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и загледала се у баџу... </p> <p>Маринко ста |
д рана детињства слушао сам како о њима уз гусле певају — одговори Станко слободно и одрешито. |
њој. </p> <p>Воденица је била припијена уз обалу, као ластино гнездо.{S} Станко пређе моштаницу |
га. </p> <p>А он докопа кошницу и стаде уз сами бедем. </p> <p>— Пуштајте Турке ближе! — рече т |
х коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-т |
} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као стрела и |
ринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити...{S} Ал |
освану киша.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Не |
ужи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де ов |
ам ја зато звао!...{S} То је било онако уз реч.{S} Ја сам вас звао да разговарамо о прошевини.{ |
— Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговарати него с по |
било да из кола иду, Станко, и Лазар су уз Јелицу.{S} Она их гледа обојицу.{S} Оба из добрих до |
ве да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обеди |
еста, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принесе, у земљаној кадион |
ако с правдом заједно и овај народ беше уза Станка.{S} Он виде како му сви весело трче и руку п |
ан Миражџић твој!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мири |
д неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко |
</p> <p>Тако и сад.{S} Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...{S} Син му разг |
танко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. < |
и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p> |
с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спири пухор са жара и спусти зрно...{S} Подиже |
ла се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p>Зека стао па |
овјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! </p> <p>— Ја нећу кр |
ни, бокови јој се ужасно надимаху...{S} Узалуд је крвавила оштра бакрачлија те бокове — коњ не |
и почеше нагло и у нереду одступати.{S} Узалуд их голим сабљама нагонише у бој — волело је паст |
{S} Обили су ноге и Лазар и Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, ј |
ако се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га толико наљути |
жити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!...{S} Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сл |
је сагао главу и ћутао.{S} Био је веома узбуђен.{S} Срце му је нагло лупало, као да би и оно хт |
се сруши с дивана. </p> <p>Његова дрека узбуни све у кући.{S} Дотрчаше као без душе, а он је ле |
ио!...{S} Његова рођена крв треба да се узбуни против њега!...{S} Да ми је измислити казну која |
чи стопу више. </p> <p>— Аих! — зачу се узвик. </p> <p>Све живо погледа у Станка с неким поштов |
а петнаест дана помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, |
е кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш ч |
е од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p |
и беше у неку руку као старешина збега, узвикиваше: </p> <p>— Тако, децо, тако!...{S} Алал вам |
сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мр |
ку. </p> <p>— Дала реч Станку! — очајно узвикну Крунија. — И она даје реч!...{S} А ко си ти кад |
га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!...{S} Сад играј!...” </p> <p>И у њег |
шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га погледа дугим, |
ајчин, Заврзан, Ногић, Јован и Јовица — узвикују као да вино пију и косе као смрт...{S} Наједар |
шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> <p>— Тако, Клемпо!...{S} Алал ти вера, |
г до њега. </p> <p>И опет пуцањ, и опет узвици радости. </p> <p>Јован и Јовица засели као код к |
жњом...{S} Овда-онда прекидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, |
ети посао! </p> <p>Станко осећаше нешто узвишено у души својој.{S} Осети се и снажан и дорастао |
седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, па поче премишљати...{S |
p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи одговора, иђаше даље од једног д |
шину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... </p> |
сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило.{S} Н |
е загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... </p> <p>— Доћи ће дан кад ће се и мени врати |
ши желе њене.{S} Она само махну руком и уздахну: </p> <p>— Девојка сам... не ваља се!...{S} Па |
вору божјем!... </p> <p>Па саже главу и уздахну... </p> <p>Ивану се готово сажали...{S} Помисли |
даде одговора... </p> <p>Станко дубоко уздахну, па уђе у вајат... </p> <p>Ето, то је био његов |
еданпут, али ње не беше тамо...{S} Само уздахну па саже главу... </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Н |
је бог друкчије рекао!... — рече Милош, уздахнувши. </p> <p>— Ми смо криви! — рече поп Милоје. |
и од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као да ми р |
мо, већ беше отишла.{S} И он, с дубоким уздахом крете напред.{S} Сећао се првих дана своје љуба |
у куда он оде...{S} Па се онда с тешким уздахом врати натраг и пође у вајатић.{S} Мајка јој сто |
е био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. </p> <p>Заврзан је ју |
ење, Зека изведе запревежену Јелицу.{S} Уздигла превез те се могло видети како јој оно једро ли |
уше, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. </p> <p>— Пустош! — рече Алекса. </p> <p>То Ст |
нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још једанпут велим: ко |
едао у небо.{S} Месец, прилично окрњен, уздизао се лагано све више и више.{S} Станко га је глед |
и!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар мени не треба муш |
ој страни деца пиште, на другој немоћни уздишу... </p> <p>Јелица мало–мало па отркне да види Пе |
ужити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{ |
каја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још му је грмело у глави, још су му ц |
.” </p> <p>И заусти да каже, па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ва |
Станков глас, али се свакад за времена уздржала да не ода бола душе своје... </p> <p>Само је ј |
је стојао на месту као закован...{S} И уздрхта као прут... </p> <p>То га освести...{S} Одоше м |
о ће те бар Станко лакше наћи!...{S} Он уздрхта од те мисли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу |
поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </p> <p>И појави |
се диже...{S} Приђе зеленку, па му наби узду, коју је сам коњ са главе скинуо, пошто га се газд |
скреса... </p> <p>Станко посрте и пусти узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натр |
говориш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајд |
p> <p>Старац се придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} |
{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p>— Иди!. |
и и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па стаде Алексу водом кропити...{S} Наслони му |
повију... </p> <p>И, као, Станко приђе, узе Маринка, диже га и обеси о једну грану... „Сад види |
нај сунавратке с коња...{S} Он се саже, узе његов нож, али му се одједаред навуче мрак на очи.. |
у гомилицама. </p> <p>И Станко се диже, узе Јелицу за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор |
ом! </p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S |
донесе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провири |
га то сасвим прође.{S} Он приђе Алекси, узе му руку и ороси је сузама: </p> <p>— Бабо!...{S} Ја |
итеља. </p> <p>Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов д |
</p> <p>И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела |
</p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћину. </p> <p>— Ј |
е скинуо, пошто га се газда није сетио, узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Те |
се с постеље. </p> <p>Попа скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим |
се у соби... </p> <p>Он приђе огњишту, узе трупац и седе па своје место.{S} У глави му је врил |
ца.{S} Станко их припусти још ближе.{S} Узе једног на око и опали...{S} Ватра осу... </p> <p>Ту |
ажи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, |
да те тупим кољем!...” </p> <p>Онда га узе за главу па је закоцаћи натраг...{S} Нож сину над њ |
мајко!...{S} Петри ударише сузе.{S} Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе |
теле!... </p> <p>Он пусти теле.{S} Она узе музлицу и понесе у кућу, а он иђаше поред ње опијен |
е и сачека док му она приђе.{S} Тада је узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S |
цати, Станку се даде на жао...{S} Он је узе за руку и привуче к себи, а она му паде на раме и с |
никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта |
?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи. </p> <p>Зека му још једном пр |
} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... </p> <p>Па поче дрхт |
е л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То је. </p> <p>— |
и баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{S} Лазар је ишао |
<p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и узе дреновачу. </p> <p>— Стојо! — рече попадији. — Ако |
ше наћи! </p> <p>— Доста! — рече Зека и узе сврдлове те их раздели оној осморици. — На!{S} Ево |
ад. </p> <p>— О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не |
</p> <p>Станко га као спусти на земљу и узе се распасивати.{S} Он погледа иза себе, јер нешто з |
ан и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као |
широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је крај њега пободен стојао... </p> <p>— |
ручамо! — рече Станко. </p> <p>Заврзан узе тикву и поли му... </p> <p>Ручак је свима слатко па |
сла му тело, грло му се сушило...{S} Он узе тикву, просу воду из ње па се диже извору да се уми |
несе, у земљаној кадионици, жара.{S} Он узе с полице зрно тамњана, прилепи свећицу уза зид, спи |
д браде и кануше на дрхтаву руку.{S} Он узе главу Станкову, привуче је к себи и пољуби неколико |
/p> <p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> < |
буди ти овде, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. |
јавим!...{S} Пожури!... </p> <p>Станко узе пушку и викну: </p> <p>— Полази! </p> <p>И док длан |
> <p>— Нека дође овамо. </p> <p>Маринко узе Лазара за руку и уведе га у одају. </p> <p>Лазар са |
/p> <p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>С |
преда њ пуну кесу дуката. </p> <p>Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу З |
p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> <p>Кмет узе кесицу од Симе, преброја новце па рече: </p> <p>— Д |
о и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — |
посла онако, без муке.{S} А ону двојицу узе, опет, ти сам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми |
лити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврзане!...{S} Деде, побратиме!.. |
дом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са Сурепом, Зеком и Јованом беше |
н не одговори Зеки ништа, јер му се реч узе... </p> <p>— Куда ли ће? — пита Зека. </p> <p>Станк |
963_C2.22"> <head>22. ОКРШАЈ </head> <p>Узе Станка за руку, па га одведе сасвим на страну. </p> |
Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за |
то једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много прошло а он с |
...{S} Него... да седнемо... </p> <p>И, узевши је за руку, одведе је дубоко у воће, те седоше.. |
коју је на се навукао!...{S} Реч му се узела.{S} Није му жао било седе главе, та он се и онако |
главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па стискава... </p> <p>— Бабо!...{S} Нан |
/p> <p>Све беше спремно.{S} Ратници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџ |
га дочека онако на коњу, извуче ногу из узенгија, кад му се Турчин сасвим примаче, удари га ног |
ећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хв |
чкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: |
Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа мирна и срде |
није лопов!...{S} Није!{S} Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку |
р не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му опростио.{S} Сетио |
р ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?!...{S} Је ли |
>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! </p> <p>Онда се |
мо се!...{S} Кад те је мој бабо на врат узео, онда ти данас нећу ништа. </p> <p>Лазар се окрете |
ма сто живота, он би му их свих стотину узео. </p> <p>Он запе пушку.{S} Ноктом протре кремен на |
отрчаше као без душе, а он је лежао као узет, ниједним удом није могао маћи...{S} Само је осећа |
је лакше кудикамо отићи Алексиној кући, узети Јелицу за руку, па је довести и дати Лазару.{S} Ј |
аповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека ватра |
Власт субашина беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме |
е...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да Станко ћут |
па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези ђавол |
Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је већ твој, а тада ће |
деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!... </p> <p>И био је |
Наћи ћеш их на окупу.{S} Јави им се.{S} Узеће те на око, окушати колико вредиш, па ако си за њи |
ш ми нешто ваљати, па те још и за кмета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили х |
и остали, и, оставши до половине наги, узеше сврдлове...{S} Заврзан га диже увис: </p> <p>— Бо |
х падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао |
и дела божја!{S} Он даје живот, он га и узима... </p> <p>Али други глас загрме: </p> <p>— Ја са |
ама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовник |
дахне.{S} Он је осећао како му се живот узима...{S} Он виде да ако му Јелица сад измакне, више |
ко му зна!...{S} Свете књиге веле: „Не узимај туђега живота, јер ниси кадар једне беле власи у |
узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ...{S} О |
е купити влагу са зида...{S} Кап по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p> |
мртвим Турцима и почеше их превртати те узимати новац и оружје.{S} Заврзан никако не ћути: </p> |
о ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S} Ама, синко, то је наука небесна.{S} Тако |
је све у води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шан |
знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да их причекамо!... < |
црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и ша |
Суреп узе новац, па оде без обзира оном узином право к селу Засавици. </p> <p>— Зеко!{S} Сазови |
е мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја |
ти сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </p> <p>Војводе задовољне |
, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији...{S} То се |
} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се узјазби...{S} Ногић, Јован, Јовица, Иванко и... сви пре |
лашену војску...{S} И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... </p> < |
емљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио...{S} Он виде како нека невидљива рука брља и |
поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чи |
х видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је плачући љубио руке |
гу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихн |
<p>А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији. |
} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне н |
p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, а они стрмог |
А она мора бити твоја, већ ако јој бог узме живот!... </p> <p>— Али, бабо?... </p> <p>— То је |
S} Јер Маринко је као тврдоуст коњ: кад узме на зуб — не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш у |
таситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше сузе у очима.{S} Ста |
Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Станковим очима тај грех беше већи |
е Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Турци баш ћуте? < |
у лијепо казати њему; па кад га Маринко узме на око, неће га моћи слагати!... </p> <p>— Не зна, |
стане — опет мучки покушати да му живот узме?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мисли |
адост; па не само то, него најпре да му узме живот; који, да би постигао своје намере, хтеде ос |
, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око...{S} Он се вуче од дрвета до дрвета, д |
чи окретоше на њ. </p> <p>— Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућ |
рије, па им нећете наћи равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језик |
вијех стопа не одеш Алексиној кући и не узмеш дјевојку — онда гледај куда ћеш! </p> <p>Очи су м |
брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једн |
.{S} Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!...{S} А сјутра кажи да си |
е пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p |
. </p> <p>— Марице, — рече Ногић жени — узми поњаву па нам простри у качари.{S} Жена оде да про |
помоћи! — рече озбиљно попа. </p> <p>— Узми, попо, нек ти је алал!{S} Поп одмахну главом. </p> |
...{S} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дрено |
оста је кад вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Ко |
клињати. </p> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— |
е не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима.{S} Заврзан се |
о. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче узмицати. </p> <p>— Овамо, да дијелимо мајдан!... — реч |
у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... </p> <p>Два момка а |
ити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Нема већег гријеха него раставити мило и драго |
гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узе |
езбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна бун |
и горео је жижак.{S} Крушка је био врло узнемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови... |
у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> |
нин узима, меће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, |
еће у зобницу па је носи од узовника до узовника!... </p> <p>Позван је крштени кум, а старојком |
жалост, и она је општа.{S} Били су сви узовници.{S} Није се питало је ли богат или сиромах, не |
ућом, која се све више пунила одабраним узовницима. </p> <p>Станко беше отишао да се опреми.{S} |
поп на своме месту.{S} Он је имао једну узречицу којом се дичио: </p> <p>— Ко је мом „Требнику” |
м, говорио је преко срца и љутио се без узрока.{S} Више у њему није гледао јарана него крвног д |
стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; није се могао стањити на једном мест |
адио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им р |
ко ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p> |
аштво...{S} Него, добро би било да мало ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека |
а грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао.{S} Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па ш |
ме благу овога света... </p> <p>Док се, уједанпут, крај ове лепе слике појави и риђе лице Лазар |
чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> <p>— Та дај га овамо!... — рече Заврзан |
он турски поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!. |
ече Ногић. — Кад неког волеш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најљућег душмана!... </ |
године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуче...{S} Та још |
ече Иван. — Казаће кад је мајку за сису ујео!...{S} Ја ти јамчим! </p> <p>Крушка удари длан о д |
</p> <p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам |
илош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то беше лес од људи, то је ишло као огр |
око светлије а лице ведрије... </p> <p>Указаше се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу |
, јер беше лењ.{S} Мрзило га потрчати и укаљати се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S |
а...{S} Док два-три пута подвикнем, док укинем једну непослушну главу, видјећемо онда!...{S} Сл |
..{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје |
во у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. </p> <p>— Деде, Заврз |
раје једног Србина!...{S} Идите, дакле, уклоните се!...{S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из |
е се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви |
> <p>Али се Турци повукоше назад, те се уклонише испред ватреног поздрава... </p> <milestone un |
изненада.{S} Станко се трже и стаде као укопан. </p> <p>— Ко си ти? — питао је глас громовито.{ |
p>Алекса саже главу и оста на месту као укопан!... </p> <p>Затим приђе к соври, па се сурва на |
н порази Турке као гром.{S} Стадоше као укопани... </p> <p>Станко се прибра.{S} Као да му неко |
Ватра осу... </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курј |
p> <p>— Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко. — Не дам ја, бре, једног нашег за |
о дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети |
поветарац.{S} Савете је давао озбиљно, укоре благо...{S} А свакад је говорио истину... </p> <p |
..{S} Слатка је рука материна; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити ш |
иа Алексу. </p> <p>А он је стајао блед, укочен као колац. </p> <p>Као да му стотину врелих курш |
да око себе.{S} Она мрка лица ћуте, оне укочене очи гледе га као какве авети...{S} Он погледа у |
а му ништа не рече.{S} Гледао је за њим укоченим погледом.{S} И кад је Иван замакао, он је још |
Сузе су капале, па и престале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} |
, руке му се узеше...{S} Гледао је само укочено, а ничим није могао мрднути... </p> <p>Наједаре |
самртну!...” </p> <p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Че |
на. </p> <p>Иван се диже на ноге, па се укочи. </p> <p>Један тренутак сви беху окамењени, али о |
једанпут старац занеме.{S} Поглед му се укочи и заста на самим вратима... </p> <p>Сви се окрето |
његове речи. </p> <p>Лазар се окрете и укочи. </p> <p>Станко му приђе сасвим.{S} Стаде и погле |
нуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног |
— Стој!{S} Право стој! </p> <p>Лазар се укочио као колац. </p> <p>— Сад, кад тамо одеш, поздрав |
е од немоћи...{S} Очи јој се изљубише и укочише, руке клонуше, а за њима и тело паде на постељу |
е... </p> <p>И прође дан као да га неко украде...{S} И спусти се тамна ноћ, још тамнија и страш |
северном страном, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим |
{S} Кућа му крај друма, па као оно дрво украј пута: која год кола прођу, она се о њега очешу.{S |
> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми |
!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па како то најед |
{S} Твој Станко није крив.{S} Ако си ти украо — то је и он! — рече и озбиљно погледа Алексу. </ |
била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово украо? </p> <p>— Украо?...{S} А од кога, наопако?... </ |
е: не зна!...{S} Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?...{S} |
е Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече Ногић |
мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И то само сене ка |
у пролеће. </p> <p>Станко се одвојио од укућана и отишао у воће да тамо сачека Јелицу. </p> <p> |
су куће као једна.{S} Ништа од њихових укућана није скривено. </p> <p>– Ех, ето видиш! — рече |
.{S} Зажелео сам се свога крова, својих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој пра |
им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре. </p> <p>„А бога |
и пун зловоље, те је праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p> |
а поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...{S} Затим отпоче молит |
} Ако буде какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Гр |
... </p> <p>Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.{S} Снахе задиркују веселу Јелицу, а |
ноћ! </p> <p>И почеше се разилазити.{S} Укућани их испраћаху.{S} Све оборило главе... </p> <p>А |
остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами осташе.{S} Жене су спремале по кући.{S} Пе |
на коме вазда ватра гори.{S} Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па т |
рема као да је најмирније доба!...{S} И укућани се радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чуту |
ој праг, раздрагала је Станка.{S} А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... |
/p> <p>Ногић закуца на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочека |
од кише склони — он уђе у кућу. </p> <p>Укућани стојаху неми око огњишта.{S} Он не погледа нико |
ти.{S} На, гледај! </p> <p>Па се окрете укућанима. </p> <p>— Купите децу, па напоље!{S} Склонит |
у хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Овај пут поздрави се и с Јелицом... </p> |
зана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је носи од узовника д |
S} Све, почев од Алексе па до најмлађег укућанина, потрча да кума поздрави... </p> <p>Мало зати |
Ето га нека каже кад му се ко до данас улагивао?...{S} То је посао твој и Маринков!...{S} Ја о |
ја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, и ми не мо |
ро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакосно. </p> <p>— Коме?... |
</p> <p>— Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p> |
у врата отвара. </p> <p>Турчин натмурен улази у кућу и гледа надувено и бесно око себе. </p> <p |
демо! — рече му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше она |
, баш у самом кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича ве |
/p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озби |
али он не може више маћи...{S} А оне се улеваху најпре полако, кап по кап, а после бујицом...{S |
не може.{S} Боли...{S} И једно и друго улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупат |
ри коленом Крушку међу плећке.{S} Плећа улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S |
е и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Тако, жива била! |
лужила место прозорића, па се оно пруће улепи блатом, да не би ветар продувао.{S} Озго се покри |
вављене, одело поцепано а међу прстима, улепљеним блатом, седи праменови косе његове... </p> <p |
но!... — викну Станко обливен сузама, и улете у кућу, па им стаде љубити дрхтаве смежуране руке |
е наћи! — рече Маринко, и као бесомучан улете у кућу. </p> <p>Сви се убезекнуше.{S} Лазар полет |
неки обујми Ивана.{S} И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше го |
Иван.{S} Поп ће Ивану рећи да је турска улизица, а Иван попу да је лоповски јатак. </p> <p>Турч |
/p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И |
ук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </p> <p>— Ти!...{S} И кажем ти, оступи од мене |
је турско дело, дело субашино и његовог улизице Маринка... </p> <p>— Јесте, попо! — рече Круна. |
да га... </p> <p>— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би |
прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турчином, и... бог би их зн |
ажџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, |
о па нека га прстом показују као турску улизицу... </p> <p>На Станку заигра месо. </p> <p>— Рец |
не можеш побећи!... </p> <p>И звезде му улише страх... </p> <p>И опет нема тишина...{S} И листа |
. уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма колико да су били љути |
јдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече |
зговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни галаме; |
ви, па слушаше како коњ грицка, и то га уљушка. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаш |
Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велик |
ач и родитеље.{S} Тешко је то кад ти на ум падне да су твоји без крова и залогаја, да не знаш н |
{S} Ја мислим да им скоро неће пасти на ум да Дрину прелазе!...{S} То је био страшан лом, који |
су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p>— Ја бих се волио разумријет |
ве друго беше одбацио.{S} Не паде му на ум ни кућа, ни стара мати, ни Јелица!...{S} То па — то. |
S} И... и још... никад не бих сметнуо с ума да ми се ваља светити!...{S} Ово се мјесто зове Пар |
рцу лежи!...{S} Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!... </p> <p>— Па, види се, Иво, б |
аметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не |
и твојој баба-Стоји.{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече З |
рскана! — рече Зека. </p> <p>— И то она уме!...{S} Извидаће њене траве сваку бољетицу!...{S} Не |
о, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао двојнице, па му се ража |
Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо |
Маринкове речи.{S} Знао је попа колико уме да мрзи.{S} Он виде очима провалију која их дели... |
ислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...{S} Али сад, кад га види онако пресави |
рам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ам |
мео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори којешта, да го |
е некако у земљу.{S} Нико, сем Зеке, не умеде рећи речи. </p> <p>А Зека плану: </p> <p>— Идите! |
.{S} Иди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Ал |
је то? — питала је Петра.{S} Јелица не умеде ништа рећи...{S} У тај пар и људи стигоше.{S} Јед |
о јој крв удари у главу... </p> <p>И не умеде ништа одговорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Ш |
>Алекса оста као станац камен.{S} Он не умеде више пи говорити, ни мислити.{S} То је био гром ш |
ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи...{S} Ногић, као домаћин, скрете разго |
онако збунио Мујагу...{S} У први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? |
ике мисли, толики осећаји... а он их не умеде казати!... </p> <p>Али је осећао да јој мора нешт |
Ја сам жена Станка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару! |
исови.{S} Збуњени, преплашени, Турци не умедоше ни руком маћи... </p> <p>Један борац причао ми |
чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волети, сад га задахну неким новим жаром, да |
ј великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до коже, сав |
...{S} Није мени мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се |
јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрча |
о је Заврзан одушевљено. </p> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{ |
нуше.{S} Наста тајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека тво |
ога! </p> <p>— Ама, зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сић |
не може! </p> <p>— Зашто? </p> <p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга |
огу вола буде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... < |
уде!...{S} Без његове воље не умем, али умем убити!... </p> <p>— Онда те примам!... </p> <p>Ето |
он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p>Сад |
> <p>— И ја умем гађати!...{S} И сви ми умемо гађати, али онако...{S} Говори, Сурепе!{S} Та, пр |
амо што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му |
а Милош говори истину.{S} И он, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи |
Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад |
ребан.{S} Који би од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш пр |
покрити.{S} А Војко ће то сигурно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — ре |
о баци на њ толику бригу; а да ли ће он умети одговорити, да ли ће моћи испунити наде које су н |
тити моје живовање!...{S} Ох!... ала ћу умети живети!...{S} А то ће бити кад онога пса нестане. |
анка Алексића!{S} Ако не умеднем убити, умећу погинути!...{S} Збогом, господару!{S} Срећно поша |
рно боље умети! — рече Суреп. </p> <p>— Умећу, не брини!... — рече Војко. </p> <p>— Онда, узми |
А ронац? </p> <p>— Као риба! </p> <p>— Умеш ли погинути? </p> <p>— Кад год то драгом богу вола |
знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађати? </p> <p>— Сигурно као дланом. </ |
Јаој, мајко моја!{S} Ти ни замислити не умеш колико онај њега мрзи!... </p> <p>— Знам, ћери, ал |
ни нејаке, кад ти је бог дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку ш |
ени гусле! — рече Станко. </p> <p>— Зар умеш? </p> <p>— Понешто. </p> <p>Дадоше му гусле.{S} Он |
учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини |
сипаху паклену мржњу...{S} Момчадија се умеша. </p> <p>— Нећемо тако! — повикаше са свију стран |
екући му руке и ноге. </p> <p>Станко се умешао међу Турке па руши... </p> <p>За тренут ока друм |
мој синко!...{S} Ђаво је ту своје нокте умешао!...{S} То је мајсторски смишљено, а још смишљени |
ш да не знаш!{S} Сем Лазара још је неко умешао своје нокте. </p> <p>Станко погледа пренеражен у |
и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p |
анко сиђе с бедема, потражи воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало но |
вета отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у к |
аринку да га он испита...{S} Нико то не умије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а бо |
з сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с |
росу воду из ње па се диже извору да се умије и напије... </p> <p>И, дошав на извор, уми се и н |
а друга браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти |
стом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То |
као по граху!...{S} Кад се сврши битка, умијеш се као после вршаја, скинеш ђубре са себе, па сп |
— Је ли, бре?{S} Алекса ћути. </p> <p>— Умијеш ли ти говорити?{S} Никаква одговора...{S} Турчин |
!{S} Па кад то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Круш |
се да су размажени!...{S} Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео...{S} Вел |
Лазар бујан као пролетна травка; Станко умиљат као мало јагње — Лазар већ напраситији; Станко ј |
ало дође Лазар.{S} Он га погледа лепим, умиљатим погледом, па рече: </p> <p>— Лазо, синко!{S} О |
то не могу, могу му се мало умилити; а умиљато јагње и две мајке сиса!...{S} А Крушка?...{S} К |
чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обичају, изи |
е!...{S} Али ено Пера, јединац Живанин, умире!... — одговара неко. </p> <p>— Вала, не знам које |
ово није јад?...{S} Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака. </p> <p>— Море, и наживела се |
се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити!... </p> <p> |
> <p>Тешкао се том мишљу, и она га мало умири.{S} Он се спусти на траву и размишљаше, али му ми |
Збогом!{S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... |
метно око Девино смотри то, па да би га умирио, рече: </p> <p>— Не брини!{S} Добро је. </p> <p> |
S} Иван одуста од намере, само да би га умирио. </p> <p>— Добро! — рече он. — Али сутра ћу се р |
а па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није мог |
авку нико не задржа — тако ни рају нико умирити не може.{S} Јер се дигла или да изгине или да д |
Станку, а Станко опет њему.{S} Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретош |
душом, диже се и седе... </p> <p>Али је умор био веома велики.{S} Руке, којима се опирао о земљ |
за руку па пође најлак...{S} Осећао је умор и клонулост...{S} И никако не може да се освести, |
зговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор беше толико јак да он није могао више ни појмити с |
p>Јелица је спавала тврдо после дневног умора.{S} Наједаред Петра диже главу и стаде је будити. |
и уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није м |
, одмори се... </p> <p>— Ја нисам никад уморан. </p> <p>— Онда си гладан...{S} Иди се презалога |
спокојство своје.{S} Не знам како да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај |
</p> <p>— Тако су рекли. </p> <p>— Јеси уморан? </p> <p>— Нисам. </p> <p>— А гладан? </p> <p>— |
целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. < |
одмори! — рече Суреп. </p> <p>— Баш сам уморан!...{S} Право велиш...{S} Видећемо се, само да ма |
рече му баба Стоја. </p> <p>— Ја нисам уморан.{S} Ја ћу седети код њих...{S} А ви... тајац!... |
едајући у звезде... </p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу |
пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше мало ветровито, вр |
ио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се тако исто... </p> <p>Мртав уморан и ознојен |
ше мирно.{S} Турци као да се беху много уморили, као да им више не беше до мегдана и бојне слав |
он прилазећи Ивану — каквом смрћу да те уморим...{S} И не бих смислио без твога савета!...{S} В |
душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени уморили се |
огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.{S} То су одељење звали „кућа”.{S |
ека их, нек спавају мало — рече Катић — уморни су. </p> <p>— Одох да му јавим — рече Јова — мож |
мањ ако су муве или мрави...{S} Ако сте уморни — одморите се...{S} Сутра... други дан, друга и |
Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> <p>Станко погледа њихна вед |
пустише на росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од |
>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су воденице вукли!... |
горки залогај, да му бди над сањивим и уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мај |
{S} Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. </p> <p>Станко скине капу, |
ву...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему...{S} Глава му се занесе. </p> |
...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... </p> <p>— Док Станко живи, она неће бити Лазар |
.. </p> <p>Сву је ноћ обамирао, али сад умре!...{S} Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљ |
о се и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у ј |
снашла каква грдна несрећа, као кад му умре син, и тако даље.. </p> <p>Прилазе мирно и озбиљно |
Лазар заусти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда х |
{S} Ћути, срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома |
у, колико си добар!{S} Зар ми досуди да умрем под својим кровом!... </p> <p>Па заћута и заклопи |
е посао свршен, и сад ми остаје само да умрем јуначки с јунацима — ако ме примате?... </p> <p>З |
ест година, поживети слатко и добро, па умрети без свете тајне! </p> <p>— Онда је добро те поне |
<p>Она се запламти у лицу.{S} Волела је умрети него изговорити име Лазарево.{S} Од онога дана к |
еп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Добро, војводо. </ |
је милоште!...{S} Мени се слути да ћу и умрети жељан тебе... </p> <p>Њу полише сузе... </p> <p> |
аш дружину и јатаке... </p> <p>— Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је |
> <p>— Богами, јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те м |
и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче!...{S} Так |
обом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце негована и надгледана!...{S} |
>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није умрла?!... — привикаше сви пренеражени. </p> <p>— Горе! |
Латковић. </p> <p>Заврзан је лежао сав умрљан крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопи |
сне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинс |
главу, не довршивши реченице. </p> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, |
> <p>— Умро је — рече Станко. </p> <p>— Умро?! </p> <p>— Јест, бог да га прости!...{S} А и боље |
но главом. </p> <p>— Боље би било да је умро! </p> <p>— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Ч |
у да ми је да се светим!...{S} Он не би умро како се умире!...{S} Сав страх мора најпре осетити |
Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се ја |
— рече Јова. </p> <p>— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} |
де. </p> <p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седа |
снахе где стоје више њихових по стеља, умузгане од суза...{S} Виде и погружено лице Сурепово, |
. </p> <p>— Немој, тако ти... </p> <p>— Умукни!{S} Зар си мислио да сам се смилостивио?...{S} З |
де из старог Ивановог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га љ |
е. </p> <p>Наједаред неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> < |
бундеве, блебећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и ј |
<p>– Пет. </p> <p>– Доста... </p> <p>И умукну.{S} Више не знаде ништа рећи.{S} А и њој није би |
..{S} А сумњаш ли на кога? </p> <p>Иван умукну.{S} Саже главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је |
то га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Пог |
о некој вишој заповести, и пушке турске умукнуше.{S} Сила застаде и окрете се...{S} И јекну кро |
еж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати своју пушку. </p> <p>Заврзан |
ог.{S} Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. </p> <p>Сто |
н човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расположење субашино, опет не хте речце ка |
о на њега да је непрестано зверао неким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се наје |
ј печат на њега ставила; очи му гледаху унезверено. </p> <p>Све се окамени кад га виде таког.{S |
p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачуди кад виде и кмета тако |
Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у лице.{S} Јова мирно сачека његов поглед, а још |
и? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> <p>— Јер да имаш образа, ти би се да |
ћ од силна праха и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме? |
, који га и не задржа, убијен, сломљен, уништен. </p> <p>— Ама зар попа?...{S} Зар онај добри п |
само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!... </p> <p> |
итиснута војском...{S} Дигла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку |
само на победу.{S} Ишло се на то да се уништи, да се сатре, да се развеје као плева на ветру, |
ене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи |
олова донесе смрт ономе који се заклео уништити име наше!... </p> <p>Док је он то говорио, ови |
о дете!... </p> <p>Затури му дизгине за ункаш, па прилеже земљи да ослушне... </p> <p>Земља је |
S} Срећно ти весеље!...{S} Бог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог д |
ила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </ |
коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави |
вратима, али га снажна рука Зекина баци унутра као какву торбицу...{S} Он стаде молити, преклињ |
рата се отворише. </p> <p>Станко корачи унутра. </p> <p>Насред воденице горела је ватра.{S} Кра |
о тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће. </p> <p>Станко диже главу нада се, па |
бро очуваних остатака од тих кућа.{S} У унутрашњости њиховој било је још одељења сем „куће“, ка |
Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њи |
} Он је љубио све: и синове, и снаје, и унучад...{S} Станковог Милоја метнуо на крило, али стар |
златне јабуке.{S} Иженили их, дочекали унучад, па се напевали и насмејали!...{S} Па сад... смр |
боле се дете.{S} То му је било најмлађе унуче, кућни разговор. </p> <p>Лебдели су над постељом |
поче грцати: </p> <p>— Оче!... једно ми унуче болесно...{S} Па... па сам дошао да те зовем да ч |
бити! </p> <p>— Немој тако говорити! — уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или неће |
ати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега |
есет сребрних пафти, а кундак јој срмом уоквирен. </p> <p>Стаде онако диван и поносит, па викну |
азваше и сам Јордан тим именом. </p> <p>Уосталом, то име готово и доликује.{S} Село је са свију |
</p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова пос |
ајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На к |
ну Станко Зеки. — Јуриш тамо! </p> <p>И упаде у најгушће редове.{S} Отуда се врати с пребијеним |
м и јуначким жаром... </p> <p>У тај пар упаде међу њих Дева, сав мокар као да је из мочила.{S} |
икну: </p> <p>— За ножеве!... </p> <p>И упадоше у Турке као љути рисови.{S} Збуњени, преплашени |
о пустош њену у својој души.{S} Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... </p> <p>Али ника |
љајте синију. </p> <p>И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: </p> <p>— Господе!...{S |
икну Крстивој. </p> <p>Јелица му додаде упаљену воштаницу, а он је метну у руке материне...{S} |
тешко теби када те он воли!...{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пр |
ене!... </p> <p>— Како буде!...{S} Јер, упамти!{S} Ако не убијеш ти њега, он ће тебе насигурно! |
екса јекну: </p> <p>— Ама ја не дам њу, упамти ти!...{S} Она је мени све!{S} Од њеног бога и ја |
— Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих могао да ти најстрашније ре |
јеш Крушки и Маринку Маринковићу!...{S} Упамти!... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш?! </p> <p>— К |
жењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} |
пали док му не викнеш: стој!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... с |
ла!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> <p>У овој тихој ноћи, у |
/p> <p>– Ех, ето видиш! — рече Крушка и упиљи у Лазара... </p> <p>Лазар се поче досећати. </p> |
чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> <p>Милош сасвим наивно одговори: </p> < |
највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана. </p> <p>— Па, вала готово сви!{S} Ето, и |
А ако те буду натерали? — рече Станко и упиљи у њу. </p> <p>— Мене не може нико натерати! — реч |
— упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> <p>— А... не варај, синак!...{S} Ти, |
није свима! — избрбља Иван.{S} Маринко упиљи у њ. </p> <p>— А коме то није?{S} Иван махну руко |
</p> <p>Заседоше око огњишта.{S} Петра упиљила у његово мушко лице, није могла да га се наглед |
није добар? — стаде преклињати Ивана, а упиљио тако у њ да му ниједан мишић на лицу није могао |
све трчи руци њиховој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— |
ју у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан.{S} Оно велико господско око гледаше слободно и |
ана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. |
.. </p> <p>Једнога дана, кад Зека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— |
адовољно.{S} Пошто Маринко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја до |
три оштро око његово. </p> <p>– Убио? - упита Лазар. </p> <p>— Убио! </p> <p>– А суд? </p> <p>— |
о? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... </p> <p>— Мен |
руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита оштро.{S} Станко спусти пиштољ, јер га очев погле |
децо. </p> <p>— А зар ти нећеш, бабо! — упита га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу! |
А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како по |
о се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дође да се заплаче. |
/p> <p>— Па кад мислиш свадбовати?... — упита Милош. </p> <p>— Ја мислим да не отежемо.{S} Није |
<p>— А зар им нећеш ништа казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је |
дазва. </p> <p>— Да није заробљен?... — упита Иванко. </p> <p>— Онда ћу их гонити до њихове ћаб |
о... </p> <p>— Како није потребно?... — упита Катић. </p> <p>— Поп Милоје и кмет Јова боље позн |
рироду. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдн |
де га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко сву |
p> <p>— Онај је овде био крив, је л̓? — упита Станко и показа на Алексу. </p> <p>— Бог ће питат |
би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> |
ко пропатио. </p> <p>— А где је Дева? — упита Станко Ногића. </p> <p>— Бог би га знао! — рече Н |
а Бога. </p> <p>— Коме треба молитва? — упита он. </p> <p>— Ево, у соби... дете... </p> <p>Попа |
... </p> <p>— Јесте поручили по њега? — упита Јова. </p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А ш |
ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? — упита он бунован. </p> <p>— Мујаге!...{S} Слушај како п |
кући побијени? </p> <p>— Ко, зар ја? — упита Лазар и насмеја се.{S} Маринко упиљи у њега. </p> |
Ноћас ће сигурно бити каквог окршаја? — упита он. — Ти то знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека неш |
ти бусије. </p> <p>— Имате ли оружја? — упита Станко. </p> <p>— Имамо и сувише. </p> <p>— Онда, |
уде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравај |
p>— Да ниси жедна? — Да ти није зима? — упита Јелица и стаде скидати са себе покривач да је пок |
... </p> <p>— То је било у вртлозима? — упита Зека. </p> <p>— У вртлозима. </p> <p>— Добро је.. |
д наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрош |
.. </p> <p>— Је л̓ то глава Мујагина? — упита Зека, и узе главу из Станкових руку. </p> <p>— То |
А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена н |
рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S |
иде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? — упита Зека. </p> <p>Али није требало ни питати.{S} То ј |
вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито |
и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То нема на сваког ни по један метак. </p |
же главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згодан, ево |
друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој кући.{ |
Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите с њим. |
че: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p> <p>— |
е — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па по |
повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </p> <p>— Иду — |
да Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наре |
кчије...{S} А сад... </p> <p>— А сад? — упита она. </p> <p>— Зар не видиш да наваљују из дана у |
отерао. </p> <p>— Па гдје је она сад? — упита Крушка.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чуј |
Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. |
>— Бију се! — рече он. </p> <p>— Где? — упита Станко. </p> <p>— Око Али-агиног Салаша. </p> <p> |
пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита Милош. </p> <p>— Све је то главе погубило, почев |
рече Јован. </p> <p>— А Лазар побеже? — упита Станко. </p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не ут |
тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију се...{S} Т |
и...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} |
д се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> <p>— Драги |
зан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У тај мах С |
н му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману рукама. </ |
готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> <p>— Ништа... |
прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зеку, који им се |
са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— |
одрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се примаче огњи |
иком пониче. </p> <p>— Не знаш ко је? — упита поп опет. </p> <p>— Та, то и јесу јади, мој попо! |
зар ја да сједим као бабетина овдје? — упита Зека. </p> <p>— Нећеш, нећеш.{S} И ти ћеш с нама. |
јајући теле. </p> <p>— Да држим теле? — упита Станко колико само да почне разговор. </p> <p>— М |
иа диван. </p> <p>— Како је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на |
</p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не знам — рече он — али тако м |
...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p>— Ништа, побратиме...{S} Ко се не |
ад. </p> <p>— Па зар тако, побратиме? — упита Станко, пребацујући. — Зар би ти отишао без твога |
це... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па... добро... </p> <p>— Ј |
љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта |
ћемо судити. </p> <p>— Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зов |
е... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Само до Бадовинаца.{S} А од |
ита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се рукује... </p> <p>— Ниш |
мени у лицу... </p> <p>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Позна |
лексом. </p> <p>— Јеси ли жив, брате? — упита га он. </p> <p>— Жив сам...{S} Воде!... </p> <p>С |
бише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што |
ли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — упита он. </p> <p>— Ту смо — рече Станко, а глас му је |
, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> <p>— Рече д |
е. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — упита поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је |
а пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p |
пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, поглед још оштрији.. |
ве је ћутало. </p> <p>— Остајете сви? — упита. </p> <p>— Сви! </p> <p>Зекин глас поста наједанп |
им... </p> <p>— Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. </p> <p>— Лазар! — викну неколико њих. |
уке и поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? < |
д ови стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> |
ви дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. </p> <p>— Рекосмо! — повикаше. </p> <p>— Онда ид |
> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упита Вожд. </p> <p>— Јесмо — рекоше војводе. </p> <p>— |
. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безобразно унесе у лице. </p> < |
росну траву. </p> <p>— Јесте уморни? — упита Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и |
/p> <p>— А, гле Лазе?...{S} Откуд ти? — упита га он зачуђено. </p> <p>— Дођох до тебе... </p> < |
ај стаде преда њ. </p> <p>— Откуд ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Је |
њарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смислио да ми сами |
> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} |
а. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њега нећемо.{S} Њега ћемо клат |
ђоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да сам те ја послао... < |
у?...{S} Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. </p> <p>— Таман! — рече Заврзан. — Још са |
хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{ |
е у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову у собу |
<p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! |
неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина стиди мене?... </p> < |
е се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја би |
Бог добро дао! </p> <p>— А побратим? — упита Станко. </p> <p>— И он ће скоро.{S} Очекује Иванк |
ом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? </p> <p>— Ко?...{S} Вој |
пу. </p> <p>— Је ли оно прави гавран? — упита стрепећи, јер грактање гавранова не слути ништа д |
н. </p> <p>— Ама, зар Станко Алексин? — упита кмет. </p> <p>— Он главом! — рече Иван. — Онај мо |
>— Рекосмо ли да је Крстивој домаћин? — упита Станко. </p> <p>— Рекосмо! — одговорише ови. </p> |
р изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Х |
и... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Море, ма̓ни ме!{S} Ја бих во |
еш ме звати. </p> <p>— А зар си знао? — упита Ногић. </p> <p>— Јавио ми је Срећко.{S} Него, ала |
ку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? — упита Ногић Деву. </p> <p>— Ех, како!...{S} Ја морам зн |
амбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко. </p> <p>— Он је отишао у сокоску нахију д |
ку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка |
рете Подинама. </p> <p>— Је ли, Дево? — упита он. — А има ли колико Турака? </p> <p>— Богами, д |
евојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> <p>Она се зарумене |
има се појави Зека. </p> <p>— Готово? — упита. </p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Т |
и тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си народ. </p> <p>— Јок |
оди Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га изрешетали турск |
брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мени ниси!... |
арио.{S} Сад је убијен. </p> <p>— Ко? — упита Крушка. </p> <p>— Станко. </p> <p>— Ти га убио?! |
орише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би беле. </p> <p>— Ко ћ |
те!... </p> <p>— Па зар једнако тако? — упита Зека, а крв му јури у главу. </p> <p>— Док не дог |
>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! |
ђ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућут |
м било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Заврзан. — Обесила |
. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је доведем. </p> <p>— А ако је |
кова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков се диже на н |
Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви питају погледима, |
што, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју |
аздражења: </p> <p>— Велиш ли, побро? — упита га. </p> <p>— Откад ја на то помишљам!... — рече |
нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му се исповеди |
је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> |
а је руком опипа. </p> <p>— Је ли то? — упита кмет промукло. </p> <p>— Јесте — рече Иван. </p> |
<p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> <p>— Бавићемо се неколико дана.{S} |
викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја мислим... |
p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. </p> <p> |
а се сви љуте на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчин |
вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдним теретом једног стуб |
мо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за мном!... </p> |
ема. </p> <p>— А је ли овдје био поп? — упита Крушка Алексу. </p> <p>— Није. </p> <p>— А гдје т |
ринко седе. </p> <p>— А где је Лазар? — упита он. </p> <p>— Отишао је до субаше, звао га. </p> |
уђе у кућу. </p> <p>— А где је Лазар? — упита своју жену Крсманију. </p> <p>— Не знам, тамо је |
</p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — упита Станко. </p> <p>— Дева рече око поноћи. </p> <p>— |
. </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— Ти си младић.{S} Твоје је |
зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван градећи се да не зна. </p> <p>— Ех, да ли зн |
било боја сутрадан по нашем одласку? — упита Суреп. </p> <p>— Те још каквог боја! — рече он. < |
огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} |
скачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита Зека наивно, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога |
ви. </p> <p>— Јеси ли поручио Молеру? — упита Смиљанић. </p> <p>— Још јуче је отишао Дева. </p> |
ом бахну пред кућу. </p> <p>— Где су? — упита Катић. </p> <p>— У качари — одговорише жене. </p> |
о Маринко: </p> <p>— Зар момци плачу? — упита он заједљиво.{S} Лазар одмахну главом. </p> <p>— |
у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? — упита Ногић. </p> <p>— Уловисмо! — рече Заврзан. — И ма |
/p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> <p>Турчин брзо дође себи и поче |
и приђе Станку. </p> <p>— Јеси рвач? — упита га, а из ока му се могло прочитати да му је понос |
во... </p> <p>— Ама откуд ти то знаш? — упита поп, пришавши му сасвим близу. — Да то није прича |
— Из града. </p> <p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна |
<p>Онда се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Турчин. </p> <p>— Кући. </p> <p>— Зар по овој пом |
<p>Иван се диже. </p> <p>— Куда ћеш? — упита Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по |
погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — |
/p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она. </p> <p>Он с |
око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу ради |
о боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отворених очију. </ |
зик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> |
опо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> |
<p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, и то сад одм |
ренеражен у њега. </p> <p>— А ко још? — упита. </p> <p>— Е, мој синко!...{S} Ђаво је ту своје н |
зе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом.{S} Таман да одговори, а |
<p>Јелица отвори очи, па онако буновна упита: </p> <p>— Вичеш ти, мајко? </p> <p>— Ја, кућо. < |
/p> <p>— Реда је — рече он — да дружину упитам: прима ли те?{S} Али, ево, нећу питати!{S} У име |
— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам си |
<p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског таб |
ио. </p> <p>— А каква је то трговина? — упиташе са свију страна. </p> <p>— Пази! — викну Зека. |
е му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се поч |
.. </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само прошапута: </p> <p>— Маринк |
</p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да уч |
а мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе Јован и Јовица. </p> <p>— Много нас је! </p> <p |
рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p>После крат |
еси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! |
> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Наст |
а слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потребан.{S} |
си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало ракије, не |
и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} |
р немам права на њ?... </p> <p>Суреп се уплете: </p> <p>— Станко има право!...{S} Ја бих се уби |
и се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја не мисли |
<p>Маринко диже главу и исправи се тек упола; приђе миндерлуку и спусти на и само један мален |
рећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица упорно. </p> <p>А у очима се огледала сталност, која је |
зближавање попово и кметово са Алексом, упорност Јеличина, ова привиђења Маринкова, све то нека |
ше своје људе, који у њихово име почеше управљати нахијама (окрузима).{S} Те окружне старешине |
отац томе младоме диву на кога сви очи управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече к |
ко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је ноћ |
.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он га, управо, није ни могао задржавати, јер је био изгубио св |
</p> <p>Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су к |
јој кораци биваху мањи.{S} Осећала је, управо слутила је да јој је ту крај...{S} И она се пред |
ction" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} Она је од |
м затворише, Турчин се спусти на диван, управо сурва се...{S} Свака му се длачица на телу најеж |
а?! — упиташе зачуђено. </p> <p>— Јест, управо из турског табора.{S} Напливао сам на Засавицу и |
уди су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него презирали.{S} Све с |
ко и Лазар? </p> <p>— Још кривљи!...{S} Управо, то је њихово масло...{S} Је ли доста сад? </p> |
<p>— Јесам. </p> <p>— Па?... </p> <p>— Управо нисам сањала њега него Сурепа.{S} Дође ми, насло |
на... </p> <p>Станко то не опази.{S} Он управо и није могао ништа опазити.{S} Његове су очи бил |
а избависмо; али нам се не даде!{S} Оно управо и нису били Турци него неке бабе!...{S} Ја им ре |
<p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње.{S} Пушка пушци није д |
</p> <p>— Који лопови? — пита Алекса, а упро поглед у њега па му не да тренути. </p> <p>— Па тв |
за твога Станка.{S} Кад сам ја то кога упропастио?... </p> <p>Алекса је ћутао. </p> <p>— Ја ње |
игне јагње за пециво. </p> <p>Притегоше упрте, па се одвојише.{S} Густи луг их брзо сакри од њи |
ки”.{S} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи прек |
целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p>Станка као да неко гураше напред.{S} О |
на ногама. </p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је |
скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао више наћи! </p> |
снуше пред њим Јован и Јовица.{S} Сваки упртио по јагње. </p> <p>— Пуштајте јагањце! — рече зап |
{S} Дође јој па би да сможди Јелицу.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. < |
> <p>Мати скочи.{S} Докопа је за руку и упршти погледом у њу. </p> <p>— Откуд знаш?{S} Она је ћ |
рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си с |
не дај му да те избије из седла!...{S} Упустити онаку прилику — грехота је! </p> <p>Лазару већ |
ћи се на разна запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p> |
ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, упути мене да вршим правду твоју!... </p> <p>и опет пог |
беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко.{S} Овај стаде пред |
људској — срећан. </p> <p>Једнога дана упути се у село, које му не беше далеко.{S} Ишао је зам |
е би ли нашао какву путањицу да се њоме упути.{S} И после малог тумарања нађе је. </p> <p>И осе |
аша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зел |
се опи налазе... </p> <p>И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини.{S} Пут му је познат, п |
попо! </p> <p>И окрете се назад, па се упути Подинама... </p> <p>Ишао је нагло.{S} Зној му се |
ле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{ |
ањ да побегне на небо!... </p> <p>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лаза |
</p> <p>У кући не беше никога.{S} Он се упути у собу. </p> <p>Попа је седео на столичици, подни |
тражио воденицу.{S} И нађе је.{S} Он се упути право к њој. </p> <p>Воденица је била припијена у |
>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама његовим пуцаху суве гранчице |
одскачу један другом. </p> <p>Лазар се упути Станку. </p> <p>— Стани-де, Лазо! — рече Станко Ј |
S} Препливао сам Дрину. </p> <p>— Ко те упути к мени? </p> <p>— Неки воденичар. </p> <p>— Знаш |
тебе!... </p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху посп |
бом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p> <p>— Сад иде |
— викну Зека. </p> <p>Погледаше...{S} А упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> < |
.” </p> <p>Па окрете журно дну села.{S} Упутио се поповој кући. </p> <p>„Прво да њему јавим, па |
</p> <p>— Сад идем Деви...{S} Он ће ме упутити...{S} Он ће ме поучити...{S} Он ће сигурно знат |
> <p>Она послуша и оде. </p> <p>Људи се упутише ару.{S} Маринко се истаче напред, па рече: </p> |
</p> <p>— Не брини! — рече Станко.{S} И упутише се Севића кући.{S} Станко је летео, а не ишао.{ |
Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И упутише се кући Ивановој.{S} Обојица су ћутали као неми |
мет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна будућнос |
} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учи |
не поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!... |
, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај |
пова, питајући: </p> <p>— Ама, ко ли то уради? </p> <p>Маринко Маринковић истаче се па рече: </ |
сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мал |
о му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјајна б |
ерају!...{S} Него, ја мислим да би боље урадили да мало одспавамо. </p> <p>Жене их изуше и опра |
алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече |
<p>— Ја велим да бисмо паметније овако урадили! — рече старац. </p> <p>— Да идемо!...{S} Да ид |
— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не радим за паре.{S} Твоју љубав |
— рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са р |
лу предњачили.{S} Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с љ |
же се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, и мушко и женско, |
..{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!. |
ега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на самом де |
!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играл |
тајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али |
Млад си ти још, мој синко!...{S} То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти |
ама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо с |
и... неће ти они један без другог ништа урадити!...{S} Али, не брини!...{S} Док им ја само каже |
<p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} До мрака се ова |
види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и подигао мало више да боље в |
нко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим ч |
свлачећи руво са себе. </p> <p>То исто урадише и остали, и, оставши до половине наги, узеше св |
кнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се лијепо ставити у страну, па ћу гле |
оз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио богу, па, по свом давнашњем обич |
и намеру његову.{S} То оста као у камен урезано...{S} Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је |
аву па се замислио...{S} Маринкове речи урезиваше му се у срце.{S} Он је осећао да су оне истин |
толико пута гласно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не |
по који жут листак како лелуја тужан и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта. |
о гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би год то слушао, он |
х речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не може ни попа да се нагледа, јер |
лекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си нек |
у је онај исти сатански осмех играо око усана. </p> <p>— Је л̓ добро? — питао га је. </p> <p>— |
то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисм |
проламала надмашаваше тепање са њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао с |
ва се пред њима вила као гуја; скоро да усахне од велике суше и врућине.{S} Преко саме ње прела |
имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је белог смока; о моткама, над огњ |
ела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом...{S} |
х мука и оноликог страха, падоше као на усијано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде |
раву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И то се свршавало тако брзо да |
да је страшно!...{S} Ту стаје памет, ту усишу сузе...{S} Ту се и сама срж у костима леди!... </ |
огледа и виде међу Турцима Лазара...{S} Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} А |
е, ти си девер; тако смо рекли!...{S} И ускипе му бујна млађана крв... </p> <p>— Није девер! — |
ј, у праву си! </p> <p>Наједаред се све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војв |
се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пушке.{S} Војводе наместише |
ну топ, и опет загрме плотун, и опет се ускомешаше и проломише турски редови... </p> <p>Сад и Т |
И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље долазише под његов бар |
ше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошни |
ас!...{S} Лепо верујеш да му се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чис |
посадише да седне и донеше ракије да га услуже.{S} Жене припитују за здравље жена, а Иван устур |
ића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже госта онако како се само пожелети може. </p> <p> |
{S} Нико из куће није отишао а да га не услуже једним или другим пићем. </p> <p>Јабуковача се п |
у.{S} Он приђе ближе и смотри како доња усна модри и пада... </p> <p>— Дајте свећу!... — рече и |
а неки сатански осмејак играо му је на уснама. </p> <p>— Ту си, стари лијаћу, у својој јазбини |
усти да нешто рекне, али му реч умре на уснама. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овам |
хо, мало ра... </p> <p>Реч му изумре на уснама од погледа поповог. </p> <p>— Нећу! — рече поп. |
p>Али јој поглед Крунијин следи речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети |
ва, толико страшна да јој следи јаук на уснама. </p> <p>Он дође себи и виде њено лице.{S} Виде |
Маринко, а сатански осмех заигра му на уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки |
по кап узимао је на руку, па је с руке уснама узимао. </p> <p>Али то му још више раздражи жеђ. |
влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их. </p> <p>И он стаде купити влагу са |
у клецају колена... лице бледи и модри, усне поплавиле... </p> <p>— Их — рече — ала је то гадно |
Овамо, да дијелимо мајдан!... — рече, а усне му заигравају. </p> <p>Станко пружи пушку на њ. </ |
</p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане |
шо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружина како поигравају. </p> < |
поздравља”. </p> <p>Крушка се уједе за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Доб |
пусти још неколико капи на његове суве усне... </p> <p>Онда се окрете Заврзану: </p> <p>— Поне |
, ја ти кажем! </p> <p>Станку су играле усне. </p> <p>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, шт |
по ћошковима накиселиле лица, отпустиле усне, па скоро да плачу...{S} Младен је био отишао. </p |
шкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне. </p> <p>— Кад ме тако гледаш, ја сам у небу!...{S |
и...{S} Наслони му затим врг на опечене усне и пусти неколико капи... </p> <p>Као миље неко раз |
S} Суреп само диже леву обрву и развуче усне... </p> <p>— Заврзан — Заврзан — рече он. </p> <p> |
раво говори!... </p> <p>Маринко развуче усне.{S} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш ба |
шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи у дугу дану... </p> |
p>Обе ћутаху.{S} Крунија се загледала у усне Јеличине, које су играле од љутине...{S} Она као д |
Али он виде како јој поигравају румене уснице. </p> <p>— Не да нам бог!...{S} Знаш ли, Јелице, |
Наста тајац и тишина.{S} А, замало, све усну дубоким сном... </p> <p>Зора тек почела рудити, пр |
тврд сан на очи, као застор неки, те му усну и тело и душа... </p> <p>Дуго је тако лежао...{S} |
намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и по |
о чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у небесна све |
, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, потражи! |
S} Видјећемо да ли више вриједим ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун |
, она би остала у њему мирна као јагње, успавана, па би ту закржљала и сасвим изумрла...{S} Он |
аве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе један |
удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div type="chapter" xml |
ка стаза, сваки жбунић беше му по једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бес |
в њихових родитеља, и оне слатке и миле успомене.{S} И страшно се беше решити на тај корак, тим |
/p> <p>И ближећи се атару свога села, и успомене му беху бујније.{S} Свака стаза, сваки жбунић |
{S} Сваки би јој поглед пао на по какву успомену...{S} Живело се то и радило... </p> <p>Али је |
оро гласно. — Па и онај кмет!{S} Оно се успролетало уз попа, па сад теже ти је са њим разговара |
свакога ко је против њих.{S} Најмање се успротиви - оде глава!...{S} Међутим, сви су сматрали з |
ено је!...{S} Сву ће те исећи ако му се успротивиш!...{S} А он је рекао Ивану да дође сутра нав |
ајем!...{S} Али, ако те је нена родила, успужи се уз овај грм! </p> <p>Стабло је било право као |
узати брзо и вешто као мачка.{S} Кад се успуза до круне, он одломи једну гранчицу, метну је у з |
ову тополу, те види. </p> <p>Заврзан се успуза као мачка уз дебло.{S} Потраја неколико тренутак |
био кад бих коме другом дао!... </p> <p>Успуза се уз дрво, па се спусти ближе оном граном.{S} Ц |
костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око |
сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!...{S} А кад је посрнуо, онда је и пао!...{ |
ди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!.. |
p>Голаћи јурише за њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Сам |
шта одрећи. </p> <p>— Онда ми одобри да усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> |
отворише подрум, видеше Алексу где лежи усред оне каље.{S} Руке му окрвављене, одело поцепано а |
{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох да знаш |
м, остављен и од бога и од људи.{S} Сам усред природе пуне живота: код неба — без неба, код бог |
коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочила нога човечја. |
ао да нису од меса и костију... </p> <p>Усред најљућег боја, усред највећег окршаја Зека поглед |
S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем бе |
. </p> <p>Па се окрете, намести руке на уста и залаја као пас. </p> <p>Лавеж се одазва. </p> <p |
оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!...{S} Зар си ти?!” — рече он. — А она кл |
о.{S} У само вече затражи воде те испра уста, која му беху, од силног дувана, огорчала... </p> |
одрже!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свим |
леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста која су веселила дружину... </p> <p>— Погибе Заврз |
едном прибраношћу.{S} Свака реченица из уста њихових била је пуна духа.{S} Нека ми опрости исто |
пут, очи му искочише, а језик испаде из уста.{S} Станко погледа Крушку. </p> <p>— Јеси видео, Т |
јчиним млеком посисала, и он јој запуши уста... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар н |
се.{S} Да му је откуд да падне с неба у уста.{S} Па је избегавао послове и мувао се око суднице |
нека узме по један лист оног локвања у уста, нека се обрне на леђа — вода ће га сама пренети. |
. па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— Јесам!... </p> |
вора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година |
цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, а не суза!... </p> <p>Она убриса очи и |
, зеленко?... — рече тужно Лазар, па га устави и одјаха... </p> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лаз |
де да не може трчати за зеленком, он се устави. </p> <p>— Баш сам будала! — рече он. — Ево ми к |
ом месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја |
танко. </p> <p>Зека поседе још мало, па устаде и стаде се поздрављати. </p> <p>— Седи, посинче, |
То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p>— Војко! </p> <p>Војко се занео |
поручити Деви да тамо дође. </p> <p>Па устаде.{S} Станку се немаде куд него се диже и он, а ве |
скупили на какав договор. </p> <p>Попа устаде иза совре и зовну Станка. </p> <p>— Ноћас ће сиг |
! </p> <p>— Ни милости? — рече Крушка и устаде. </p> <p>— Милост је у бога!...{S} Ти ми не може |
тних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и ст |
p> <p>И, пошто једоше, он се прекрсти и устаде, па, узевши тикву, оде на обалу.{S} Није много п |
е ћу му ја лепо испричати — рече Иван и устаде. </p> <p>— Слободно му реци да се ја на њега не |
ви, она неће бити Лазарева! — рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра п |
е на те. </p> <p>— Зашто? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата |
утине...{S} Она као да дође к себи, јер устаде, узе Јелицу за руку, па, грцајући, рече: </p> <p |
таде, па отрча на бунар да се умије.{S} Устадоше и старији и гости, а Мара им приђе с водом и у |
/p> <p>Колико ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, |
че на врат. </p> <p>— Тако...{S} А сад, устај!... </p> <p>Онај страшан поглед диже Маринка.{S} |
> <p>Он се трже и прекрсти... </p> <p>— Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. </p> <p>— Кога? |
ину.{S} Он се трже и погледа. </p> <p>— Устај! — виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш кол |
д пуче пиштољ.{S} Он се трже. </p> <p>— Устај! — викао је Ногић.{S} Он скочи и погледа нада се. |
же, али Суреп га задржа... </p> <p>— Не устај!...{S} Не можеш ништа помоћи!...{S} Напољу киша, |
кући.{S} Било му је толико добро да је устајао и излазио.{S} Рана је замлађивала под мелемима, |
Заврзан скочи и опали пиштољ. </p> <p>— Устајте, сватови, на ноге лагане! — викну из петних жил |
нимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на груди које се једва д |
рано лежу, да би раније сутра на посао устали. </p> <p>Отац његов, који ништа не знађаше о дог |
се отац и кућани много намучити.{S} Све устало на њих као на бијелу врану.{S} Све се склања од |
apter" xml:id="SRP18963_C3.1"> <head>1. УСТАНАК </head> <p>Дошла је коса до бруса.{S} Кипело, к |
шао, није могао промаћи. </p> <p>Кад је устанак букнуо, Зека Селаковић, познати под именом „Гол |
ш многи, многи данас договорише да дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — н |
{S} Јер, онда, како би назвали овај наш устанак?{S} Ми се дигосмо: или да изгинемо или да душом |
жмарци, а Петра, како беше покушала да устане, само клону, јер јој се подсекоше ноге. </p> <p> |
ти чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му Крушка. </p> <p>Он се диже лагано, ал |
његова рамена, па тихо рече: </p> <p>— Устани. </p> <p>Алекса се диже, докопа руку свештеников |
вету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. </p> <p>Да је осула грдњу на Јели |
вете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо! |
</p> <p>— Охо!...{S} Дакле, накупило се устаника. </p> <p>— Богами се добро бију. </p> <p>— Сиђ |
кство преко лешева својих другова...{S} Устаници их убијаху из пушака... </p> <p>Станко се освр |
кство...{S} Јурнуше на све стране...{S} Устаници их убијаху и празним пушкама, као врљикама...{ |
ноћ.{S} Поље је мирисало барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сн |
S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драго |
били памет па се скаменили на месту.{S} Устаници их скидаху са коња, па их клаше као јагањце... |
ине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ниједан Турч |
сте, 1806. године, нађоше се Мачвани са устаницима.{S} Ту су се борили као лавови.{S} Јаук и за |
њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупић |
озападном крају Србије пукла прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није би |
се водио домаћи живот, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњ |
ме пређашњем животу.{S} И славни песник устанка нашег, Вишњић, рекао је том приликом, после бој |
не карактерише нашу љуту борбу у првом устанку од ове пословице народне. </p> <p>Могла је турс |
<p>Ногић му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се |
</p> <p>Заседоше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{ |
гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могнеш... </p> <p>Станко притрча |
ју да на коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана |
p>— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ива |
стина, ја нисам никад гладовао, али кад устреба, ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамба |
а дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу у Бано |
ово кажем.{S} А сад, збогом!{S} Ако вам устребам, потражите ме код моје куће; а ако ме тамо не |
ћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са свима, |
трану. </p> <p>— Оступи!... — рече он и устукну га погледом неколико корачаји. — Стој!{S} Право |
а кућа него овамо...{S} Сиромах Сима се устумара.{S} Видело се на њему да лаже... </p> <p>— Нај |
{S} Ако они буду јачи?{S} Милош се опет устумара...{S} Наједаред поче викати. </p> <p>— Ја ћу ј |
одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скрасиш!... </p> <p>— П |
и, то су поп и кмет, а?...{S} А Иван се устумарао с погледом. </p> <p>— Је л̓? </p> <p>— Та... |
даше борбу страшну, очајну.{S} Турци су уступали, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што |
да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсиј |
Жене припитују за здравље жена, а Иван устурио тунос, па тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, |
е толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.{S} Осећао је како му плам |
вући!...{S} Једно двапут ме баш жестоко усука: стојао сам као кукуруз кад га суша запече!... </ |
ја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се св |
ве више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога врата.{S} Дах |
ка и, место тврда пода, стадоше му ноге утањати у блато...{S} Врата се затворише за њим, и он о |
у греду, раме у зид, а ноге опет почеше утањати у блато... </p> <p>Он се трже... </p> <p>— Где |
р га докопа свом снагом.{S} Руке његове утањаху у старе, али још снажне мишице очеве. </p> <p>— |
чини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} Ово је кавгаџија, а оно је делија.{S} Уда |
амо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо да ли ћеш наћи... </p> <p>— Не знам. </p> <p>— О |
ла кост? </p> <p>— Јесам... јесам.{S} И утегла сам!...{S} Ништа не брини!... </p> <p>Опет се ра |
рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци |
</p> <p>— Сигурно. </p> <p>— Баш да не утече! — рече он, а усне му поигравају. — Побратиме!{S} |
то... </p> <p>Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> |
тише и дигоше, али је тај сан тако јако утицао на њега да је непрестано зверао неким унезверени |
} Још једном прснуше мозгови, па се све утиша... </p> <p>И Турци провалише Равње... </p> <miles |
Ваздухом завладала тишина...{S} Све се утишало, само си могао видети како ветар овде-онде пови |
ече тихо. </p> <p>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше... |
p> <p>— Никог? </p> <p>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те ја |
а улегоше, а прса одскочише...{S} Појас утону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p |
ок неђеља, мејдан понеђељник, </l> <l>А уторник да кукају мајке: </l> <l>Али моја ал̓ твоја, Ал |
е с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих заранака, доведоше Кара- |
о шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мен |
ај мрски народ!...{S} Немој да прокунем утробу која ме је носила!... </p> <p>Говорила је слобод |
богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена поља |
.. </p> <p>Крушка викну пандуре.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он |
{S} Мој лијепи брате и друже, Заврзане, утуви то па се не подсмјевај нити моме имену пи презиме |
е крио да га ко не би видјео...{S} Јеси утувио? </p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш |
гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{S} Њ |
је књиге у зобницу. </p> <p>— Јова може ући? — упита Алекса.{S} Место одговора, попа позва Јову |
ећу прескаче!...{S} Не, он не може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} |
S} Нека спавају!... </p> <p>То рече, па ућута.{S} Поглед му је почивао на рањеницима... </p> <p |
дгони болештину од њега... </p> <p>Попа ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скид |
ше у вриску и запевку. </p> <p>И све се ућута... </p> <p>— Мислио сам — рече он прилазећи Ивану |
вонише страшно. </p> <p>Он саже главу и ућута. </p> <p>Наста тајац.{S} Нико не умеде ништа рећи |
хо!... </p> <p>Па се спусти у постељу и ућута, дишући кратко и испракидано. </p> <p>Међутим, по |
> <p>— Веруј, попо, није истана!{S} Поп ућута, пређе једанпут преко собе, па, више за себе, реч |
земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. </p> <p>Само |
. </p> <p>Наста глуво доба...{S} Све се ућутало, само попак певуши своју веселу песмицу...{S} П |
ан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! — рече Зек |
а нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </p> <p>Тако је ишло једно за другим осам јутар |
птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија ви |
} Где двојица говоре па трећи дође, они ућуте... </p> <p>Иван кмет, а људи га гледе горе него о |
па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, изметом, Турч |
диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S |
и, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </p> <p>Али Станко ст |
адрхта сав, од главе до пете. </p> <p>— Ух, само да то није! — јекну. </p> <p>Па јурну из куће |
ече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ј |
јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} Метнуће га на муке...{S} |
Али кад лажеш — пази!...{S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стар |
Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за врат, па му притеже главу земљи.{S} Десном |
<p>Зеку то гану до дна душе, он приђе, ухвати Станка за руку, па рече: </p> <p>— Брате!{S} И м |
Можеш! — рече она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне муст |
шко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце какво... </p> <p>Он |
ах.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ухвати га страх усред луга где, можда, није никад крочи |
е.{S} Али Лазар скочи из постеље, па га ухвати за рамена. </p> <p>— Не иди!... — Н... не иди!.. |
жи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> |
његовом „Требнику”!... </p> <p>Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје |
и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...{S} Он осети како га та рук |
{S} Он осети као да му нека ледена рука ухвати срце...{S} Језа га прожма свега од главе до пете |
Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Ум |
он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! — зачу се глас. </ |
ке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шт |
танко напери пиштољ на њ, али га Алекса ухвати за руку. </p> <p>— Зар на своме прагу?! — упита |
едом укочи Лазара на месту. </p> <p>Све ухвати страх од оног грозног погледа Крушкиног.{S} Очи |
ењу душе твоје... </p> <p>И од ове горе ухвати га страх.{S} Од горе у коју је побегао!...{S} Ух |
{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p |
своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвала, јуначе! — рече и п |
да побегне...{S} Али га Маринко стиже и ухвати за врат. </p> <p>— Пре би од муње побегао него о |
Крунија се диже са кревеца, приђе јој и ухвати је за руку, па, не гледећи јој у очи, поче говор |
иког!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока, ту су били! — |
p> <p>Она је ћутала.{S} Он пружи руку и ухвати је за њену руку.{S} Гледаше, па се окрете смејат |
>— Имењаче!...{S} Имењаче!... — викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. |
кара, оно благосиља.{S} Приђе кревету и ухвати Јелицу за руку: </p> <p>— Устани, рано! — рече. |
..{S} Али, иди!...{S} Иди!... </p> <p>И ухвати Станка за рамена, па га поче гурати напоље... </ |
сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га изведе напред. </p> <p>Иван |
, а сви прснуше у смеј. </p> <p>Заврзан ухвати Станка за раме. </p> <p>— Слушај!...{S} Слушај с |
га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече м |
обамре.{S} Крушка осети као да га неко ухвати за врат. </p> <p>— Станко?!... </p> <p>— Јесте, |
еси жив? </p> <p>— Жив сам — рече он и, ухвативши га за руку, диже се полако.{S} Али се љуљао.{ |
едаред да си ме пожелела!... </p> <p>И, ухвативши је за руке, упиљи у њене очи и лице... </p> < |
ити Лазарева док ми живимо! — рече Зека ухвативши га за руку. </p> <p>— А како си ти то сазнао? |
је и нему то све изгледало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора! |
јеси луда!{S} Па ја нећу умрети!...{S} Ухватила ме мало зима, а она у плач, те ми плаши децу!. |
Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} Њеној души годила је тишина и су |
мо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да |
ни јатагана, он докопао неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носит |
Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мисл |
олан?{S} Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самога Ивана? </p> <p>— То |
снове.{S} Од онога дана таку је страву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па д |
... </p> <p>— Сад ће наместити заседе и ухватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} |
у косу пљујете у очи? </p> <p>— Ми ћемо ухватити лопова! </p> <p>— Ми смо га ухватили — рече Ма |
p> <p>— А теби наређујем да Лазара жива ухватиш, па да му ја судим!...{S} Убити га не смете пош |
удећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S |
вори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко без по муке обори. |
де гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао кривца, па се прави да га не |
од наших људи могао и умео овако вешто уходити Турке?... </p> <p>— То имаш право! </p> <p>— Не |
ме, на моју, љубав, а заборављаш толике уцвељене мајке и сеје, заборављаш љубе у род опремљене! |
p> <p>— И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико |
е редове... </p> <p>Осу ватра.{S} Пушка учестала као јаглица.{S} Диже се облак од дима.{S} Зату |
а је дете, а он га призива к себи па га учи и саветује да се добро и поштено влада!...{S} Па ти |
ави ми мајку!...{S} Радите како вас бог учи, али ја свога крова нећу видети док не испуним свој |
S} Немој да те ухвате! </p> <p>— Ама не учи ти мене!{S} То је мој стари запат!...{S} Ја кад ста |
е и да га пошље кадији?... </p> <p>И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде... |
оћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Посла |
м.{S} На очи му се навуче некакав мрак; учини му се да му неста земље под ногама и као да пада |
рекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини му се да се свет сруши. </p> <p>А то беше совуљаг |
ј мени... </p> <p>Турчин се замисли.{S} Учини му се паметан савет Маринков. </p> <p>— Лијепо! — |
</head> <p>Њему нешто лакну на души.{S} Учини му се то срећна мисао.{S} Оцепио је Ивана, сад јо |
ше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се да га она иста ледена рука ухвати за главу. |
ано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па гр |
крупне кишне капи, росише им одело.{S} Учини им се да видеше лице Господње, и као то се лице с |
те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев |
о јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му клече |
прежалио. </p> <p>— А знаш ли ко то све учини? </p> <p>— Знам, Лазар. </p> <p>— И ко још? </p> |
.{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— Полудјећу, тако ми дина! |
Или ће он убити Станка или — ако то не учини — Станко ће убити њега!{S} То знам утврдо!...{S} |
ог може све знати!... </p> <p>Крушки се учини да то говори поп Милоје.{S} Он суну као олуј: </p |
и!? — упита преплашено један. — Мени се учини да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну |
ве гледаху га нетренимице...{S} Попи се учини да се коче и устаклаисавају.{S} Баци поглед на гр |
и да су Турке добро ишчибукали, опет се учини све да их ништа не изненади.{S} Војска је била у |
p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија.{S} Беше заборавио да је крај њег |
ако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се ти |
ни молити за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи |
би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се учини да неко плива...{S} Он погледа и не виде ништа у |
и опет виде трепераве звезде; али му се учини да га сад јасније гледају, да не жмиркају више... |
о хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши и ломи таваница над њим... </p> <p>И о |
<p>Онда дође малодушност.{S} Пут му се учини врло дугачак.{S} Осећао је да га крста боле од ду |
то беше варка. </p> <p>Други пут му се учини да нешто гребе у зиду према њему...{S} Гребе као |
<p>Лазар осети ластак на души; њему се учини да је Јелица већ његова... </p> <p>— И онда идемо |
{S} Крушки изиде сан на очи.{S} Њему се учини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити |
{S} Знаћеш кад дођеш. </p> <p>И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који |
> <p>Коњ га погледа тужно.{S} Лазару се учини да виде сузу у очима његовим, па га помилова по ч |
је!...{S} Махни оштрим ножем твојим, те учини вољу божју!... </p> <p>Па се придиже на руке, кој |
у главу да призове Милоша Севића.{S} И учини му се да ће то моћи...{S} Удари длан о длан.{S} П |
и очи да ништа не би видео... </p> <p>И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека |
p> <p>За време молитве и Алекси и Петри учини се да се Господ на њих смилостивио.{S} Њихове топ |
ци и она одскочи неколико пута...{S} Он учини то исто још двапут, па онда Лазарево оружје остав |
</p> <p>– Ја, ето. </p> <p>— И то ти он учини? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је тај |
оје стране да удари на Турке.{S} Ако то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су проп |
итва његова; много је прошло док старац учини последњи поклон, метнувши крст на се.{S} Онда се |
е и јурио.{S} Наједанпут стаде. </p> <p>Учини му се да угледа ватру, али ватру велику, као да к |
каква намештаја.{S} Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња ра |
загледа у њу.{S} Никад му се није лепша учинила него сад, обасјана јутарњим зрацима сунчевим... |
ражи и твојој памети!... </p> <p>Реч је учинила своје.{S} Маринко је знао где треба дирнути. </ |
авитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута не |
и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се |
е...{S} А то су све, по жељи субашиној, учинили твој побратим и неки Маринко... </p> <p>— Јест. |
.{S} Зар нијесте то због срчанијех бола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </ |
све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то ти је! </p> <p>Док је И |
да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је дивове какви |
ст, одмах...{S} Теби су највише пакости учинили, теби их дајем!...{S} Узми двојицу-тројицу, па |
нио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да се братски изгрлимо и опростимо!...{S} Сила |
д си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...{S} И нека је б |
.{S} Неки га стид обујмио.{S} Сад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о п |
а што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је хтео и да |
ук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да већ дела.{S} И руши, и обара, и све му се жи |
Међутим, време је пролазило.{S} Њему се учинило да је прошло доста дана и ноћи, али се његова в |
толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо!{S} Људи! — викао ј |
— рече он. </p> <p>— И како да му то не учиним!...{S} Ја подигао мало крова над главом — он ми |
Јеси, кад ја велим! </p> <p>— Мањ да ти учиним љубав, па да пођем по твојим речима.{S} Али ја н |
<p>— И јуришаћемо!...{S} Али најпре да учинимо све.{S} Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— |
> <p>— Склоните мало побратима, а ми да учинимо један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш |
ако га смотри, он викну.{S} Али се Сима учинио глув. </p> <p>— Симо!...{S} Кнеже!...{S} Сима са |
и — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} Преко његових усана никад не би прешла тајна |
јем онога пса, попа!...{S} Он је то све учинио!...{S} Али, нека га!...{S} Доћи ће ми на руку!.. |
иран... било му је тако право као да је учинио какво добро дело... </p> <p>Јелица!...{S} Та леп |
тком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто пр |
ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад г |
о. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те ја видео. </p> <p>— Знам — |
Јелицом, да поверује да ону крађу није учинио Станко, него да је Лазар тамо собом новце закопа |
о и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!... </ |
да дотерају и стоке. </p> <p>— Добро си учинио! </p> <p>— Баш сад дижем неколико великих вуруна |
божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је прав |
{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p>— Та ја ћу ових месојеђа — |
опет је то мало према греху који си ти учинио! </p> <p>Иван завеза.{S} Он је видео пред собом |
..{S} А... најпослије, зар си ти једном учинио њешто преко своје воље?... </p> <p>Иван обори гл |
..{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћу га у |
p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теби, а ти мен |
о је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо учинили, да |
сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости и ти мени, а |
дим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — рече он...{S} Баш сам се осамио. </p> |
?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!.. |
ам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> <p>Иван само слеже раменима |
требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најц |
{S} Да му је Лазар не знам какву пакост учинио, да му је узео све до голе кости — и то би му оп |
еш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S} Гледај!...{S} Видиш како пламен пробија к |
нема право?...{S} Зар Крушка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад |
н пријатељ који је много за његову кућу учинио... </p> <p>Па опет, опет!...{S} Ови људи с којим |
S} Сад тек беше му јасно колики је грех учинио; сад је тек потпуно осетио колико је велика мржњ |
кад не би прешла тајна!...{S} А ми тако учинисмо с њим!... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
{S} Где је таква мајка која би то могла учинити!...{S} Јело!...{S} Рано!... </p> <p>И стаде се |
боре главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> < |
опом.{S} И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један |
сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора учинити!...{S} Ко сме жив Турчину на очи?...{S} Нема ти |
и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је кад вам кажем |
му па очи... и тада је био кадар свашта учинити... </p> <p>Неко га, са страга, удари по плећима |
је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити. </p> <p>— Ако ја погинем од руке балије Бошњак |
се ни снагом ни вештином не може ништа учинити, па прибеже лукавству, подби ногу Станку и овај |
.{S} Не рекох ли вам да нам Турци ништа учинити не могу!...{S} Може их бити још толико колико ј |
отац воли своје дете, он ће за њега све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено пр |
ја сам веровао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си ве |
дам своју младост!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше |
хватити га...{S} Јест, јест...{S} То ће учинити...{S} А кад га ухвате, онда је све прошло.{S} М |
му бог не даде!...{S} Данас то већ неће учинити!...{S} Поздрави га и кажи му да је од данас за |
И веровао је да ће он својим радом више учинити за годину него они од свога постанка.{S} Већ се |
ишта, а ако бог да, ти му нећеш дати ни учинити! </p> <p>— Па реци једном! </p> <p>— Кад га Сре |
Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш |
се препети!...{S} Морам то својом руком учинити.{S} Бог би ме убио кад бих коме другом дао!... |
права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не доби никаква одго |
само како брбља!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је |
Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се |
оставити!...{S} Али нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да с |
тече у помоћ с Подринцима.{S} Тада ћемо учинити један јуриш.{S} Молер ће ударити с бока...{S} А |
то ти је већ нешто паметно.{S} То ћемо учинити сад, одмах! </p> <p>Па устаде и викну: </p> <p> |
а доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века и |
да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити кад сваки од њих има бар по пет жена!...{S} Нек |
ина свога!... </p> <p>— Ама како ћеш то учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу |
пет рече: </p> <p>— Ја сам наумио нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе мој |
Она је једина веровала да он није кадар учинити тако гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак ј |
ред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде у |
о учинити? </p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако ис |
и... </p> <p>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти ј |
главом трипут котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и |
и? </p> <p>— Али ко би могао такав грех учинити? </p> <p>— Ја знам, нано. </p> <p>— Ко? </p> <p |
не задржа га. </p> <p>— Али ти ми мораш учинити ово: ти мораш претрести кућу Алексину!{S} Турчи |
— Па гледаћемо... </p> <p>— А, то мораш учинити!...{S} Кад се дјеца воле, нека се и узму.{S} Не |
раставити мило и драго!...{S} То мораш учинити...{S} И кад нијеси учинио ове јесени... </p> <p |
Да се сав сломиш, ти му ништа не можеш учинити...” И једно време одујми од Алексе. </p> <p>Пит |
а.{S} А ако се по срцу поведеш, пре ћеш учинити зло но добро... </p> <p>Дева се умеша: </p> <p> |
е, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити госа!... |
и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још |
{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?. |
</p> <p>— Кад ти кажем да ћу учинити — учинићу!{S} Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што |
зло и добро!...{S} Ако ти кадгод на жао учиних — опрости, и теби нека је богом просто и хвала т |
тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, знаш, да ти се ја на грбачу попнем! |
реба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу |
вести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> |
о је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид |
а и Лазара, и сву кућу...{S} Они јој се учинише као људи осим света...{S} Готово и она, заједно |
, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окренуо зи |
/p> <p>— Боже помози! — рече он.{S} Сви учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — |
у цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један јуриш.{S} Још једном прснуше мозгови, |
</p> <p>— Брате!{S} И мени је неправда учињена!{S} Мени су Турци кућу затрли, и тешко ми је!.. |
разабра један глас: </p> <p>— А коме је учињена крађа? </p> <p>— Ево! — рече кмет. — Иване, опр |
ило!...{S} Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... </p> <p>Нешто проструја кроз оне стар |
/p> <p>— Јесте, браћо!...{S} Опет Ивану учињена покрађа.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Ш |
о ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На |
то је мучан живот...{S} Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то ни |
оправља, као да је сто година тај занат учио!... </p> <p>— Разговоре наш!{S} Сто си ми пута бри |
} Он говораше тако убедљиво да се свима учиш да друкчије бити не може.{S} И све их некако откра |
Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Крушка |
а га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, па поче лупати којешта: </p> <p>— Та... надам |
>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто за |
>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што т |
вадити! </p> <p>Јелица, видећи како се ушепртљила, приђе ближе и, загледа јој се у очи... </p> |
еше оштро, поглед још оштрији...{S} Они ушепртљише </p> <p>— Па, ето... дођосмо... </p> <p>— Ви |
она. </p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загл |
свето!...{S} Пиштољ за појас, па пут за уши!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш |
<p>У Латковића су биле велике и клопаве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћ |
м мртвих, а од јаука женскога и богу ће уши заглунути!...{S} Тешко турској и мајци и сеји куд п |
од дима.{S} Затутњи, забруја, запишташе уши, заиграше рибићи, запали се месо на телесима... </p |
осу ватра пушчана.{S} И опет заглунуше уши, и опет се навуче мрак на очи, и опет борба очајна, |
асмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему име Клемпо? </p> |
.{S} Ко проучава оно доба, коме дођу до ушију разговори тадањих бораца, тај ће стећи једно увер |
орац, ручица му од слонове кости, а међ ушима му се прелива зелени смарагд...{S} Дуга „танчица |
.. </p> <p>Крунија није веровала својим ушима.{S} Није могућно да јој је кћи казала: нећу.{S} Т |
престано стојаше поносит лик Станков; у ушима су му зујале још оне громовите речи: „За ножеве!. |
ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. </p> <p>— Је ли, море?{S} Лазар не одговара. </p |
беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. |
</p> <p>Станко је ћутао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па |
ањић. </p> <p>Данас је то село велико и ушорено.{S} Има у њему преко три стотине пореских глава |
же се месец, истина мало окрњен — после уштапа — али опет велики и сјајан. </p> <p>Први пут, те |
рдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ воду до Бадовинаца.{S} Сима |
а.{S} Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни ј |
во.{S} Јер доста пута пресуши и извор и ушће њено, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чуднов |
овинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побра |
аници њихни зваху се разно.{S} На самом ушћу Дрине у Саву даник бе звао Парашница...{S} Изнад с |
шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници |
о за њима.{S} Ноћ се спустила.{S} Ја се ушуњам у авлију, па под пенџер...{S} Говорили су много, |
ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш |
де, па у очне дупље сипају зејтин, мећу фитиље и пале да им светли кад вечерају... </p> <p>Снаг |
е журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз дебла дрвећа могла вид |
шао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце му је лупало б |
поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лазар сага |
азар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!...{S} Лаз |
S} Преврнуо сам неки дан њих десет, па: ха!... — рече Заврзан и закачи ноктом за зуб... </p> <p |
уру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упит |
окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, бра |
ће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{ |
и задржати, они ће продирати даље...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини |
д истине мрзим! </p> <p>— То знам...{S} Ха!{S} А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? </p> |
Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако |
— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, ли |
есам.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S |
S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се |
огли тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете! |
а сам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} А |
p>— Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p |
унара којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научи |
ву, јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек д |
ена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S} То, то!...{S} Ја ћу натјерати оног |
рече Лазар и поче крити очи. </p> <p>— Ха!... ха!... ха!...{S} Знам!...{S} Јелица Милошева!... |
.{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!...{S} Држ̓ оног тамо!...{S} Збогом бр |
бедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Ка |
? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита И |
усио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, |
им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} |
у! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако не |
еће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијеп |
м.{S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} О |
Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!.. |
и тако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!... |
ам плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ |
Ништа.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— |
ра којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила |
јер разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да с |
исмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као з |
/p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — зацену се Маринко. </p> <p>— А коју? — упита Иван |
о па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, мн |
</p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Па лепо!...{S} Ако нећу |
, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!. |
S} Мало те нисам пуцао! </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Много би се вајдио!...{S} Отка |
ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S |
ако учинити са мном?... </p> <p>— Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!...{S} |
плакао као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја |
шта.{S} Девојка неће... </p> <p>— Ха-ха-ха!{S} Па ако неће нека је силом нагнају. </p> <p>— Њу |
којешта! — рече Крушка. </p> <p>— Ха-ха-ха! — насмеја се Дева. — Јест, ваша ме сила научила да |
р разумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се ж |
о права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запе |
а да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. </p> <p>— Па и ти, брате, много |
рате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка. — Лијепо, лијепо!...{ |
бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејала се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Х |
као као мало дете... </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Крушка — јест, плакао је.{S} Ал̓ ја сам |
азумеде поглед очев. </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени |
рава здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? </p> <p>— Као запета |
не... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право ми |
усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право |
за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није пр |
еде за усне... али се насмеја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није |
ва, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <div type= |
пије, пева, бије и погине!... </p> <p>— Хај!{S} Хај!... — разлегало се дубравом. </p> </div> <d |
главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... </p> <p> |
ли нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде.{S} С |
е, ако ли ниси — показаће ти пут!...{S} Хајд̓ сад!... </p> <p>— Али, молим те, кажи ми... — поч |
ада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... </p> <p>Док су они разг |
одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није речи у теби!... < |
заседе.{S} Почеша се иза ува. </p> <p>— Хајд, и ја ћу за тобом — рече — колико да ниси сам. </p |
тек насмеши и сиђе с дрвета. </p> <p>— Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и |
ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} |
ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, хајд!...{S} Видећемо и то!... </p> <p>Лазар изиде |
лопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Ха |
колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и н |
, ех, ех... добро... добро!...{S} Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече |
на прагу кућњем. </p> <p>— Јело, рано, хајде вечерај! </p> <p>— Не могу, нано, глава ме боли.. |
ођох до тебе... </p> <p>— Добро, добро, хајде тамо у одају, сад ћу ја. </p> <p>Лазар уђе у одај |
да... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити сербез.{S} Тамо и |
ну обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? |
ија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише „темена”, па из |
обратиме!{S} Сурепе!{S} Заврзане!...{S} Хајде са мном!... </p> <p>— А зар ми нећемо? — упиташе |
ма право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро зн |
ра ћу се рачунати с оним маторим!...{S} Хајде лези... </p> <p>Лазар се спусти на постељу, али н |
<p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајде, роде!... </p> <p>Обојица ударише |
већ кад можете, онда... да се иде...{S} Хајде, Машо кућо, хајде полако...{S} Сад бар можеш бити |
— Овамо ти!{S} Дај то грање овамо...{S} Хајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти у |
аврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Жураву.{S} Хајде!{S} И кренуше се. </p> </div> <div type="chapter" |
е.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дете, диже се Станко на ног |
и ракију — да се посао гледа! </p> <p>— Хајде! — рече Суреп. </p> <p>— Деде, домаћине!{S} Наређ |
вој добро...{S} Видјећемо је! </p> <p>— Хајде! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} |
нам у клопку и не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место |
И Заврзана однеше у колебу... </p> <p>— Хајде, Станко, и ти се одмори! — рече Суреп. </p> <p>— |
у оним колутима лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вриј |
а, те га ухвати испод пазува. </p> <p>— Хајде, бабо, лези! </p> <p>— То сам већ мислио...{S} Не |
p>Страшна ова слика укочи га. </p> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли |
и пази! </p> <p>— Добро, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа |
црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Дева. </p> <p>— Е... ђаво их однео! </p> |
>— Можемо! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилиц |
кну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког Клемпу? — упита |
дети да ли Маринко има право. </p> <p>— Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!.. |
љад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе, — рече Заврзан пошто попи ракију — да се |
лаву, па се окрете друговима: </p> <p>— Хајде да судимо Ивану!... </p> </div> <div type="chapte |
неколико пута.{S} Суреп рече: </p> <p>— Хајде да се гледа посао!... </p> <p>— Па... вечерас се |
кајишу висила, па вели Деви: </p> <p>— Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио ч |
.. </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само лагано...{S} Ако се дочепам |
ог праведницима у рају даје!...{S} Сад, хајдемо у кућу!...{S} И уђоше сви. </p> </div> <div typ |
оденица.{S} Ту бахне и незван.{S} Него, хајдемо мојој кући, па ћемо поручити Деви да тамо дође. |
.{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p> <p>Али поглед на ту проклету кућу |
ој!... </p> <p>— Добро, кад велиш...{S} Хајдемо онда кући. </p> <p>— Јест, хајдемо кући!... </p |
Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад ти велиш...{S} И дигоше се ст |
осле дужег ћутања. </p> <p>— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се д |
— Можемо.{S} Хајдемо заједно. </p> <p>— Хајдемо... </p> <p>Попа се диже, огрте свој „ресаник” и |
о ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушки. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
, поћуташе, док тек рече поп: </p> <p>— Хајдемо њему! </p> <p>— Коме? </p> <p>— Алекси. </p> <p |
/p> <p>— Па куд мислимо сада? </p> <p>— Хајдемо у Парашницу — рече Станко. — Парашница је згодн |
е, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p>И сви се кренуше кући његово |
Хајде, кмете!...{S} Хајде, попо!...{S} Хајдете браћо!...{S} Сви ме добро знате!...{S} С вама с |
Ускипе све у њему, и он рече дружини: „Хајдете!...{S} Ако нећете ви, ја идем сам!”...{S} И јур |
! — рече Станко журно. </p> <p>— Добро, хајдмо.{S} Али пази! </p> <p>— Не брини! — рече Станко. |
може бити доцкан! </p> <p>— Сад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p |
ст!...{S} И све ћу за те учинити!...{S} Хајдмо твојој кући... </p> <p>И кренуше се.{S} Кишне ка |
јуначки да изгинемо или победимо!...{S} Хајдмо!... </p> <p>Срца су лупала, очи засијале.{S} Све |
ти велим: не брини ти моју бригу!...{S} Хајдмо из овијех стопа Ивану.{S} Ти знаш да он мене слу |
та он попа. </p> <p>— Још не знам...{S} Хајдмо судници, па ћемо се разговарати.{S} И сва тројиц |
> <p>Онда се окрете осталима: </p> <p>— Хајдмо дома! </p> <p>Па окрете леђа и изида. </p> <p>Ма |
м погледа по народу, па рече: </p> <p>— Хајдмо одавде!...{S} Ова је кућа проклета!...{S} Па без |
кмет. — Он је то видео и прича.{S} А Ми хајдмо твојој кући.{S} Тамо ћемо видети да ли Маринко и |
Алексиног несрећника!...{S} Сам лопов, хајдук!...{S} Све је то једна сорта, као да је од једно |
но пустати аваза од себе!... </p> <p>— Хајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао |
</p> <p>Месечина обасја лице његово, а хајдук се загледа у њ. </p> <p>— Добро — рече. </p> <p> |
рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам како о њ |
p> <p>— Он није лопов! </p> <p>— Али је хајдук! </p> <p>— Морао је!...{S} Није се дао везати за |
? </p> <p>— Станка. </p> <p>— Али он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— |
.. ништа... </p> <p>— А ти рече: ако је хајдук... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S |
Али то више није онај Станко.{S} То је хајдук, горско зверче, који ће ти пушком гркљан извадит |
очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шт |
мајко!...{S} А кући треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осе |
еничка су врата сваком отворена! — рече хајдук, па стаде мирно мерити попа од главе до пете. </ |
замислио. </p> <p>— Помози бог! — рече хајдук отварајући врата.{S} Поп се трже, румен му обли |
/p> <p>— Ја дођох до тебе, попо, — рече хајдук благим гласом. </p> <p>— А ко си ти? — рече поп |
— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турска улизица! </p> <p>— Ко је улизица? </ |
допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга р |
S} То ми неће бити тешко. </p> <p>— Али хајдук више нема породице.{S} Његова су браћа овде.{S} |
мрчина као у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испо |
и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хајдук? </p> <p>Господар си докле ти пушка носи!...{S} |
само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао на ноге и трчао да се с њи |
ли он је хајдук! </p> <p>— Зар је један хајдук ожењен? </p> <p>— Знам, али... </p> <p>— Упамти, |
помолише богу. </p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, нап |
је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, опет му ово дође ненадано, н |
то не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> |
} Станко!{S} Па, велиш, рад си да будеш хајдук? </p> <p>— То ми је жеља! — рече Станко. </p> <p |
рећан по њега и кућу његову... </p> <p>„Хајдук је, брате — премишљао је он. — Може те напасти г |
детињасто.{S} С једним је био начисто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њ |
Али ја не тражим савета од... </p> <p>— Хајдука, је л̓?...{S} Није то ништа.{S} И ти дајеш саве |
— рече Станко. — Парашница је згодна за хајдука као колевка за детенце.{S} А после тога, ту нам |
ажи твоме таји: да си ти девојка Станка хајдука, и да онај који те се такне, никог свога више з |
! </p> <p>И за неколико тренутака неста хајдука у гори. </p> <p>Јован и Јовица се стадоше прашт |
Јесте, Станко са дружином.{S} Пуна кућа хајдука!...{S} Тамо је и поп, и кмет...{S} Поп благосиљ |
ш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајдука!...{S} Ти си луд!... </p> <p>— Али, драги... </ |
кмета, и попа, и Станка, и оног другог хајдука, коме имена није знао.{S} Он покуша да још једн |
и попа, и кмета, и Станка и још једног хајдука!...{S} То је лаж!...{S} Они су у кући прикривен |
p>— Далеко су! — рече. — Али ко може од хајдука побећи?...{S} Зар се њима знају путеви?...{S} К |
ко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разгледа око |
</p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... </p> <p>— Ја ћу тр |
чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S |
унија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се ниси за |
ово самопоуздање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не |
му се лавеж.{S} Онда неколико оружаних хајдука изиде им у сусрет. </p> <p>— А... уловисте их? |
ита га Станко после поздрава. </p> <p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљ |
. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдуке — рече Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— |
ухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, да их види, да проговори реч с њима, а опет ни |
тада он је био срећан. </p> <p>Волео је хајдуке, те синове горске, те одметнике, који дутом шар |
је и поп, и кмет...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Мар |
им те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га Станко после поздрава. </p> <p>— Х |
Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Дева прича, тебе су обедили ни крив |
, али која вајда кад је Станко отишао у хајдуке? </p> <p>Јелица на то ништа не одговори. </p> < |
и на осмејку оста...{S} Иако је дошао у хајдуке, иако је знао да као хајдук мора крв пролевати, |
к је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} Кад исприча како је убио порежџију, што ј |
..{S} Нису ти лоше казали!...{S} Тражиш хајдуке...{S} Знаш ли где је Суви грм? </p> <p>— Знам. |
уци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање запечатио бар по једним убиством... </p> </ |
м трошку!...{S} Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети!{S} И зар није лепо бити хај |
ио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!...{S} Много пута не доједе; а шта |
и сам верена!{S} Заверила сам се Станку хајдуку! </p> <p>Крунија посрте. </p> <p>Јелица беше на |
види у најгушћој тами... </p> <p>И сад, хајдуци у селу.{S} Поп, кмет и сви виђенији људи су с њ |
и је на свом месту...{S} Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... </p> <p>— Али где |
бељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћо! — рече Срећко после |
астадоше изненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око |
то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти не |
ади.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} Под носом, а ти нећеш само да пруж |
ушку, прогледа ороз и кашилук па крете; хајдуци за њим... </p> <p>Сунце се појави велико, сјајн |
али... </p> <p>— Упамти, Мило, ово!{S} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору оти |
сваки на своје место и... тајац!...{S} Хајдуци се понамешташе. </p> <p>— Пазите!...{S} Кад вик |
зирце, а Срби се натурали за њима...{S} Хајдуци су већ могли видети она застрашена лица.{S} Ста |
ку као да неко скиде терет с душе...{S} Хајдуци већ беху на ногама. </p> <p>— Пази!{S} Опрезно |
елела.{S} Исток се почео руменити...{S} Хајдуци се спустише на росну траву. </p> <p>— Јесте умо |
едан хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом...{S} Овда-онда пр |
ше...{S} Јаук је проламао дубраву...{S} Хајдуци су газили по локвама усирене крви... </p> <p>И |
... </p> <p>У млађега поговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по стареш |
земљу. </p> <p>Заповест би извршена.{S} Хајдуци полегаше један до другога.{S} Зеко се спусти по |
Заврзану. </p> <p>Заврзан загракта.{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Н |
/p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p> <p>— Ево, вала, скинуо г |
међ курјаке!... </p> <p>И Дева оде.{S} Хајдуци осташе оборених глава... </p> <p>Станку је врил |
p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... </ |
.{S} Јован и Јовица пустише јагањце.{S} Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. </p> <p |
мој!...{S} Ја те то молим тебе ради.{S} Хајдуци у селу, хајдуци у пољу, хајдуци свуда!...{S} По |
. </p> <p>Турци стадоше као укопани.{S} Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!...{S} Н |
беше леп, топал; ветрић је ћарлијао.{S} Хајдуци се забавили око пецива... </p> <p>Наједаред бан |
<p>Дева је говорио речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Т |
Сутрашњи дан освануо је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто |
на једна клада беше недалеко од њих.{S} Хајдуци јој притрчаше и, док длан о длан, она већ беше |
<p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуци. </p> <p>— Где?... — рече Крушка преплашено. </ |
, па рече: </p> <p>— Могу и „из места!” Хајдуци одмахнуше главама.{S} Станко приђе пању.{S} Мах |
има, па оде. </p> <p>Зора је свитала, а хајдуци се удубише у дубоке мисли... </p> </div> <div t |
каже. </p> <p>Месец одскочио с копља, а хајдуци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: |
..{S} Звезде су на небу, рибе у води, а хајдуци у гори...{S} Ти знаш, сваки је на свом месту... |
мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуци нису у воденици...{S} Звезде су на небу, рибе у |
<p>Жене их изуше и опраше им ноге, онда хајдуци одоше на легало. </p> <p>Наста тајац и тишина.{ |
шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем с |
Јесте, јесте!...{S} Гледај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано ос |
а доби... </p> <p>— Жестоко! — повикаше хајдуци, који то све гледаху нетремице. </p> <p>Станко |
љда, да се опет здружимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљс |
p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест. </p> <p>Заврзан се почеша иза |
нцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече |
<p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше хајдуци прилазити и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, |
ред Саве и Засавице најрадије се бавише хајдуци.{S} Близу им је обала да би могли, у случају по |
ете ли? </p> <p>— Пристајемо! — грмнуше хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од |
Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш у саму јабуч |
/p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом р |
алосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у мисли.{S} Њему као |
ти не може...{S} Жене спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој |
ј!...{S} Измешајмо се с њима! </p> <p>И хајдуци се измешташе с устаницима. </p> <p>— Стојане! — |
харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Завр |
би рекао да су ови побожни људи горски хајдуци; нико не би рекао да је сваки своје хајдуковање |
ом ушћу Дрине у Саву, вазда су поседали хајдуци и устаници.{S} Ту им беше жива згода, јер им ни |
</p> <p>— Али ја знам да су овдје били хајдуци... </p> <p>— Ето па тражи! — рече Алекса и махн |
сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли ти, болан не био, д |
о је бунар који су по свој прилици сами хајдуци ископали. </p> <p>Њих двојица се распасаше те п |
окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} |
својом пратњом, њега опет морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га пр |
баша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓ |
у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа!...{S} Обили су ноге и Лазар и Маринк |
_C2.20"> <head>20. ОСВЕТНИЦИ </head> <p>Хајдуци су немо ћутали кад ови стигоше. </p> <p>— Сврши |
3_C2.5"> <head>5. СИМА КАТИЋ </head> <p>Хајдуци се смејаху потери...{S} Прикривени иза једног ж |
p> <p>— Е, лепо ће се провести! </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Баш бих волео да данас |
ци, Иване!...{S} Реци, Маринко! </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Иван и Маринко исто тако. </p> <p |
: нека нам се скину с врата!... </p> <p>Хајдуци се насмејаше. </p> <p>— Добро би било да ми пом |
али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајдуци скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбаш |
А и пусто срце тражи освете!... </p> <p>Хајдуци се одвојише од устаника и приђоше Станку. </p> |
твоме дому, Иване Миражџићу!... </p> <p>Хајдуци се здравише са Заврзаном, Јованом и Јовицом.{S} |
рзо сакри од њихових другова... </p> <p>Хајдуци уздахнуше дубоко и оборише главе. </p> <p>— Као |
о, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Станко не.{S} Он се загледао у неб |
творило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукнуше и сваки прихвати сво |
.. већ беше на другој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, |
се дизала и будила све живо... </p> <p>Хајдуци су журно одмицали.{S} Од неколико пушака начини |
зубе, па се спусти на земљу... </p> <p>Хајдуци се све више и више дивише окретности и вештини |
На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и почеше их превртати |
у пламен, који обуима и зидове. </p> <p>Хајдуци се одмакоше...{S} Не прође неколико тренутака, |
ирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћутећи.{S} И сами разговорни Заврзан по |
танко диже главу и прекрсти се. </p> <p>Хајдуци Јован и Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе |
чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били већ на ногама. </p> <p>Могло их је бити |
</p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци стадоше. </p> <p>— Ви ту очекујте, а Станко нек |
р, нисам трипут руком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предад |
оно ти би име? </p> <p>— Зеко. </p> <p>Хајдуци се згледаше. </p> <p>— Како му је то име! — реч |
. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> <p>Хајдуци стадоше.{S} Он им рече те одрешише торбе. </p> |
рече Суреп, па опет саже главу. </p> <p>Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: </p> <p>— Море, п |
едног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци су ћутали.{S} Ни с њим, нити један с другим реч |
и на страшном месту постојати!” </p> <p>Хајдуци су слушали овај разговор између Станка и харамб |
ми пошљу којег јаничара, да потерам за хајдуцима!... </p> <p>— Бог те живео! </p> <p>— Ако их |
танко је био и личит — све се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамб |
љубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете се хајдуцима. — Збогом ко остаје!{S} Праштајте!... </p> <p |
свршим рачуне!... </p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. |
дјети!... </p> <p>Видело се да се допао хајдуцима.{S} Привикаше са свију страна: </p> <p>— Да г |
урном оку...{S} Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и ди |
баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му гледаше отворено у очи, па реч |
отеше нож... </p> <p>— Зликовче!...{S} Хајдуче!...{S} Алекса није могао речи проговорити...{S} |
Јовица!...{S} Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!...{S} Удри, удри, Иванко!...{S} Само нека се п |
е паре покрао и онде закопао. </p> <p>— Хајдучка сорто! </p> <p>— Боље бити и хајдук него турск |
ко!...{S} Наш си! </p> <p>Она мрка лица хајдучка наједанпут оживеше.{S} Станко сад виде да су т |
ан он утаначио, таман се разиграше срца хајдучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж. |
гору, знао је воду, знао бродове, знао хајдучке данике и зимовнике; једном речи, знао је све. |
поље...{S} Дим је омотао пољану, али су хајдучке очи и кроз његову густину могле видети оне сен |
Он суну као олуј: </p> <p>— Ти си јатак хајдучки!...{S} Јова као да се томе надао.{S} Ништа га |
причај како је на Дреновој Греди даник хајдучки. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Јоване!...{S} Јови |
то могло преломити преко колена, онако хајдучки...{S} Стога је постао нестрпљив.{S} Није се мо |
S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он говорио напрасито |
...{S} Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко!... </p> <p>Крушка ухвати Маринка за прси и пр |
..{S} Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...{S} Све, ама све ћу их сатрти, а оном псу с |
како да речем... све је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако леп |
не сабље него мрети од страшног погледа хајдучког...{S} Бежало се то главом без обзира. </p> <p |
ш нешто.{S} Станко, ти још не знаш реда хајдучкога.{S} Дакле, кад већ видиш Турчина, узео си га |
о!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме |
. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{S} Седите, да бар по једну п |
p> <p>Па се окрете хајдуцима: </p> <p>— Хајте, браћо! — И пође пред њима. </p> </div> <div type |
ојави се војска.{S} Свирке, таламбаси и халакање проламаху небо над Мишаром. </p> <p>Први редов |
нутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у |
p>Па метну јело преда њ. </p> <p>Алекса халапљиво докопа лонац.{S} Пријатан мирис рибљи заголиц |
омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се |
н, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унут |
усила јагњетине... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Он беше празан.{S} Нигде живе душе, ниједног по |
ељ сину његовом... </p> <p>Стигоше пред хан.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су |
предаде судбини... </p> <p>Дођоше пред хан...{S} Маринко пропусти Лазара напред.{S} Лазара беш |
о. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан, кад га скидоше са седла и запојише мало ракијом, т |
</p> <p>Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} |
о крпа.{S} Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то мир |
м, изнад самог села.{S} Украј пута беше хан.{S} Ту је становао субаша са својим пандурима. </p> |
Само полако...{S} Кад дођете пред сами хан, ви станите.{S} Нека нико ништа не почиње док ја не |
сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио с |
ао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.{S} Али ни сав сумор дана не беше налик на сумор ду |
{S} Једва је опазио Ивана кад је овај у хан ушао. </p> <p>По поздраву заседоше око ватре.{S} Кр |
унутра. </p> <p>Таман он укорачи, а иза хана се појави Дева, осмехну се, допрети прстом па зама |
у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: |
е... </p> <p>У тај мах Станко истрча из хана. </p> <p>— Где је, где је? </p> <p>— Ево га! — реч |
егавао послове и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испрат |
ки мехурићи... </p> <p>Ћутећи дођоше до хана.{S} Турчин повуче Маринка у своју одају, која, сем |
ли помрчина као тесто.{S} Обилазише око хана — нигде никог. </p> <p>— Даље!{S} Даље! — викао је |
ју, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети руком, па се о |
идоше на пут.{S} Лазар виде да су близу хана... </p> <p>Напреже сву снагу и јурну да побегне... |
се лагано пришуњам, па за њим.{S} Пред ханом га сачека Лазар, који јуче не беше код куће него |
еће.{S} Пријатно беше седети увече пред ханом.{S} Небо се осуло звездама...{S} Из околних бара |
њега притвори у ово твоје подрумче под ханом, па га онда предај мени... </p> <p>Турчин се зами |
} Алексу бацише у тамницу, у подрум под ханом... </p> <p>— Кад? </p> <p>— Сад...{S} Ја идем оту |
<p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се опремили.{S} Крушка опаса оружје, п |
неком полусну.{S} Пандури су спавали у хану крај огњишта.{S} Напољу је пиркао ветрић и гонио с |
и усамљен... </p> <p>Крушка је седео у хану крај огњишта.{S} Он се грдно замислио.{S} Кроз гла |
и онако злослут!{S} Остани, па се врати хануми — ми идемо! — рече му један. </p> <p>И почеше ул |
ричати све до ситница.{S} Кад би готов, харамбаша рече: </p> <p>— Право ми је!{S} Све је добро |
ли, лов је још лепши.{S} Је ли, Сурепе, харамбаша ће се више обрадовати оној тикви ћелавој (и т |
ти и љубити се.{S} Кад се сви изљубише, харамбаша свечаним гласом узвикну: </p> <p>— Станко!... |
е с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. </p> <p>— Станко! — рече |
а ти!{S} У свему си бољи од мене!...{S} Харамбаша му приђе, па га потапша по плећима.{S} Очи су |
душа жели... </p> <p>— А... јок!...{S} Харамбаша рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамб |
p>Ноћ се спуштала лагано као смрт...{S} Харамбаша викну дружини да се богу помоли. </p> <p>Прес |
гледа око себе и виде своје другове.{S} Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. </p> <p>— Ејвал |
заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хл |
баша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати. |
. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамбаша показа један висок пањ недалеко од себе. </p> |
арамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и дружина поздравише их весело.{S} Зека приве |
двадесет овде осванути — рече Ногић. — Харамбаша је поделио дружину: половину одведе он, а пол |
а дижу устанак у овоме крају. </p> <p>— Харамбаша ме дозва — настави Ногић — и подели дружину; |
. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — рече он поуздано.{S} Харамб |
то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> <p>— Ти рече да ти је име. |
егнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша и др |
<p>— Па каква му је то тамница? — пита харамбаша. </p> <p>— Ја сам једаред само завирио! — реч |
Заврзан. </p> <p>— Јесте готови? — пита харамбаша. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— Онда полази! </p> |
поздрави се. </p> <p>— Откуд ти? — пита харамбаша. </p> <p>Дева само ману прстом.{S} Харамбаша |
ш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. </p> <p>— Турчин!...{S} Другог имена не знам |
рзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S |
ју страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено лице. </p> <p>— Зло. |
стигоше. </p> <p>— Свршисте ли? — упита харамбаша. </p> <p>— Свршисмо — рече Станко. </p> <p>— |
ва нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њему, него он сам дође те јави, а |
. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас придружисмо.{S} Ево ти |
доше ова лица.{S} Још више му се допаде харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино уле |
рече:{S} Станко је добар, нека он буде харамбаша! </p> <p>— Тако је — рече Суреп. </p> <p>— Он |
оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он никад не |
<p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је харамбаша? — упита он. </p> <p>Станко изиде на друм. </ |
ест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека пође Суреп...{S} Илија...{S} Ста |
он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једар |
ишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком до |
ао да је заклан. </p> <p>— Ваља! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— |
а их приведе. </p> <p>— Турчине! — рече харамбаша. — Ти си овде пред судом осветника...{S} Ми з |
> <p>— Добро, соколе, примам те! — рече харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, по |
</p> <p>— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш! |
видети колико нам Станко вреди! — рече харамбаша и погледа Станка. </p> <p>Станко се грозничав |
е ћутао. </p> <p>— Немој ћутати! — рече харамбаша. — Ти си постављен за старешину ономе народу. |
...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом! — рече харамбаша. — Овде ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуг |
срма! </p> <p>— То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први ме |
са свију страна. </p> <p>— Зеко! — рече харамбаша. — Одреши их и приведи овамо... </p> <p>У мла |
. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Тур |
и. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — рече харамбаша. </p> <p>И пољубише се. </p> <p>Затим почеше |
</p> <p>— Е, Станко, дете моје, — рече харамбаша — главне ти кривце предадосмо... </p> <p>— А. |
— Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. </p> <p>Посадише Алексу на кладу...{S} И он, |
</p> <p>— Турци ће њих склонити — рече харамбаша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хва |
а гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече харамбаша. </p> <p>— Тако је, ја!...{S} И кад би ми ко |
</p> <p>— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију...{S} И, |
кше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није зна |
ци су седели и ћутали. </p> <p>Док рече харамбаша: </p> <p>— Ногићу!{S} Смени стражу, па да се |
рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ак |
>— Они су сви на Подинама...{S} Ту је и харамбаша.{S} Дошли су пре неколико дана.{S} Идем да ка |
ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хајдуци приђоше.{S} Турчин беше ударен баш |
Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди харамбаша. </p> <p>Хајдуци притрчаше мртвим Турцима и п |
че харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... < |
p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S} Било му ј |
сличито!...{S} Баш би вредело да будем харамбаша!...{S} Ох, ала бих се светио!...{S} Прво бих |
су принеше оној клади на којој је седео харамбаша. </p> <p>Срећко се наже над Алексом. </p> <p> |
осветимо Станка?...{S} Та он нам је био харамбаша... </p> <p>А Суреп само уздигао обрве, па кос |
бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то некако сличито!...{S} Баш би |
и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша вратио с дружином на Дренову Греду, дочека га |
змислим, а једанпут радим! — рече мирно харамбаша. — Ја знам зашто остављам живот Ивану... </p> |
ојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друк |
> <p>— Онда ниси наш друг! — рече оштро харамбаша. </p> <p>— И нисам.{S} И зато ћу му сад судит |
>— Добро. </p> <p>— Спремај се! — викну харамбаша.{S} И док длан о длан, све је било готово. </ |
Дево? </p> <p>— Ја, Јоване.{S} Је ли ту харамбаша? </p> <p>— Ту је... </p> <p>Дева се упути к њ |
1.13"> <head>13. ПРВИ МЕГДАН </head> <p>Харамбаша даде Станку своју торбу.{S} Ишли су ћутећи.{S |
ћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћута мало, па рече: </p> <p>— Добро, остани |
после није могао искобељати... </p> <p>Харамбаша се замисли, хајдуци су ћутали. </p> <p>— Браћ |
. </p> <p>Лавеж се опет зачу... </p> <p>Харамбаша спусти оружје и насмеши се. </p> <p>— Сигурно |
ти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад |
у даник — рече Јовица Нинковић. </p> <p>Харамбаша је седео и премишљао.{S} Наједанпут се диже. |
име? </p> <p>— Станко Алексић. </p> <p>Харамбаша поћута мало.{S} Затим промумла кроз зубе, виш |
а, и оде најлак, правећи гужву. </p> <p>Харамбаша погледа по дружини.{S} Сви га погледаше радоз |
. </p> <p>Дева се упути к њему. </p> <p>Харамбаша и дружина засели по зеленој трави, Дева виде |
одно и отворено право у зеницу. </p> <p>Харамбаша му приђе. </p> <p>— Одакле си? — запита га. < |
лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p>— Ту смо! </p> <p> |
у се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака и из околних села |
тајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што ј |
е с њима договори.” То ти је поздрав од харамбаше. </p> <p>— А куд је он отишао? — упита Станко |
рече Ногић. — Носим ти једну поруку од харамбаше. </p> <p>— Какву? </p> <p>— То ти могу насамо |
у слушали овај разговор између Станка и харамбаше.{S} И, истину да рекнем, она слобода и одреши |
око тридесет.{S} Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед. </p> <p>Станку се допадо |
приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, тако је. </p> < |
е се иза грма... </p> <p>— Водите овога харамбаши! — рече стражар.{S} Они приђоше и стадоше Ста |
о, отворено.{S} На први поглед допао се харамбаши. </p> <p>— Добро, добро...{S} А како оно ти б |
реду и старешинству.{S} Станко принесе харамбаши жара на једном иверу, а овај из свог јанџика |
хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прек |
>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чу |
ја ћу гладовати боље него ико! </p> <p>Харамбаши се допаде ово самопоуздање. </p> <p>— Али хај |
... друга... трећа... пукоше... зачу се харамбашин глас: </p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорам |
харамбаша. </p> <p>Стас, лице, понашање харамбашино улевало му је као неко поштовање.{S} Беше т |
p> <p>Скочи, у тренутку је упртио торбу харамбашину па приђе Сурепу. </p> <p>— Је ли оно прави |
ћари од нас не пропиште?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне сти |
ки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} Ако ниси знао да се и п |
упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, харамбашо. </p> <p>— Које? </p> <p>— Суреп, Зека, Ногић |
ролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{S} Само за |
/p> <p>И хајдуци одоше. </p> <p>— А ми, харамбашо? — запита Заврзан. </p> <p>— Ми ћемо на Журав |
S} Ти ми одговараш! </p> <p>— Не брини, харамбашо!... </p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к |
ј!...{S} Јеси упамтио? </p> <p>— Јесам, харамбашо. </p> <p>— Сад... сваки на своје место и... т |
ала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p |
три. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па причај како |
и, у свему, разумеш? </p> <p>— Разумем, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p |
, па му још дати да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвал |
в или јав!{S} Збогом! </p> <p>— Збогом, харамбашо! </p> <p>— Збогом! </p> <p>И хајдуци одоше. < |
гић врло весело. </p> <p>— Добро дошао, харамбашо! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, |
бујан!... </p> <p>— Богу сам се заклео, харамбашо.{S} И пољубише се. </p> <p>— Браћо! — окрете |
у очи, па рече: </p> <p>— Ти си весео, харамбашо? </p> <p>— Бог ме развесели!...{S} Данас сам |
свију страна: </p> <p>— Да га примимо, харамбашо! </p> <p>— Нек бар Станко има пара да нас не |
ти.{S} Јесте разумели? </p> <p>— Јесмо, харамбашо! </p> <p>— Још нешто.{S} Станко, ти још не зн |
па јурните па друм!... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>Наста мртва тишина.{S} Станко је слу |
скочише око Станка... </p> <p>— Добро, харамбашо!{S} До данас сам био твој, а од данас свој.{S |
учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— На Станка ми пази!{S} Он је жесток |
ем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбашо! </p> <p>— Ногићу!...{S} Ти ћеш остати овде и |
не!...{S} Јовица!... </p> <p>— Ево нас, харамбашо! </p> <p>— Идите у Баново Поље.{S} Нађите Бан |
се презалогајим. </p> <p>— А куда ћеш, харамбашо? </p> <p>— Послом. </p> <p>— Да пођемо још ко |
Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него |
д Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{ |
да и саме гује беже одатле... </p> <p>— Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p> |
p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— |
.{S} То је била глава Ибрина. </p> <p>— Харамбашо! — рече Јовица. — Од данас славим данашњи дан |
м, харамбашо.{S} Зека корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене о |
мотри Заврзана над Сали-агом. </p> <p>— Харамбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо |
и... </p> <p>— Да се кренемо. </p> <p>— Харамбашо! — рече Заврзан Станку. — Видиш колишно нас ј |
дружина Станкова, али га више не зваше харамбашом него буљубашом (капетаном). </p> <p>Он се на |
..{S} И дружина му се диви и бира га за харамбашу! </p> <p>— Станко харамбаша!...{S} Ала је то |
глас.{S} Кога тражиш? </p> <p>— Срећка харамбашу — одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што |
ам.{S} Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу.{S} Пођи овијем путем па ћеш право у његову д |
Алексу на кладу...{S} И он, наслоњен на харамбашу, погледа она три несрећника... </p> <p>— Сад |
о судити до он.{S} Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: </p> <p>— Ја ти то |
и учинише то исто. </p> <p>— Оваквог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Ју |
рече он и устаде. — До данас сам слушао харамбашу, али га сутра послушати нећу, тако ми живога |
се тога, Клемпо!...{S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ет |
и донео те гласе.{S} У поноћи проћи ће харачлија, па га ваља пресрести!...{S} Биће ћара и суви |
Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. </p> <p>— И Тур |
ветом руком написано, а листови нису од хартије него од коже.{S} А у тим књигама има молитава о |
им погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате...{S} Елем, видим ја то |
> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. </p> <p>— Пази!... — запове |
упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... </p> <p>— Не треба!...{S} Ја и Мујага ћемо пеша |
{S} Страшна је коњица њихова.{S} Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, |
кну неко. </p> <p>Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.{S} За њим се на |
се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће се њих ради позавађати!...{S} Пра |
Ватра са огњишта осветљавала је хан.{S} Хаџија и пандури субашини спаваху око ватре.{S} Маринко |
S} Збогом!...{S} Ти си ми душу умирила, хвала ти!...{S} Сад ми више ништа не смета... могу и за |
Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала богу, лепо!...{S} Изродили смо пород, све као зла |
..{S} Је ли доста сад? </p> <p>— Доста, хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом!... </p> <p>И |
{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шт |
богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— |
народ из збегова кућама... </p> <p>— О, хвала ти, боже!...{S} А је л̓ се вратио мој побратим? < |
брећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби на лијепој љубави, хвала ти као брату рођено |
вих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он кад да — да!...{S} Његова је ру |
> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Б |
са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!...{S} А сад — Турци, тешко вама!... </p> <p>И |
бринем за те!... </p> <p>— Видим, и... хвала ти! </p> <p>— Али ти ме мораш слушати, или... </p |
је облева. </p> <p>— Не корем, него... хвала ти!{S} Јелица не одговори ништа.{S} Замајала се о |
сата. — Ја сам вас позвао да вам кажем: хвала на почасти!{S} Ја више не могу бити кмет.{S} Кућа |
плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, Господе, на твоме дару!... </p> <p>— А сад?.. |
<p>— Слушам како паметно заповедаш!{S} Хвала ти!... </p> <p>Прође неколико дана.{S} Суреп са о |
да живи!...{S} Збогом, харамбашо!,..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и с |
ио Лазара! </p> <p>— Убио сам га!...{S} Хвала нека је Господу на његову дару!...{S} Нисам запев |
Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај мах затутњи зем |
аци капу увис. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете |
и скиде капу. </p> <p>— Господе!...{S} Хвала ти на овом лепом дару!...{S} Али, Господе, дај ми |
, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И он скиде капу и прекрст |
..{S} Хвала ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим так |
не капу: </p> <p>– Бабо!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, син |
сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благос |
вио вас све. </p> <p>— Поздравио?...{S} Хвала му! </p> <p>— И одмах, сутра, ето га на Дренову Г |
сунашце, да нас овесели и обасја...{S} Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвал |
Па те позвах да још коју прозборимо.{S} Хвала и теби и Јови!... </p> <p>— Јова беше код мене ка |
</p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмори се.{S} |
че небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> |
што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него... још мој план није готов! </p> <p>— |
вог посла!... </p> <p>— Биће! </p> <p>— Хвала милом богу!...{S} Ја сам мислио да ћемо се оно ве |
хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! </p> <p>— Да те обрадујем, харамбашо! </ |
... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заори се око њега.{S} У тај ма |
зар. </p> <p>— Е, срећан пут! </p> <p>— Хвала!...{S} Дај боже!... </p> <p>Коњ заигра под њим.{S |
га родио, али ми је на срцу! </p> <p>— Хвала ти!...{S} Збогом! </p> <p>— Збогом пошао!... </p> |
м нема више места за тебе!... </p> <p>— Хвала, бабо! — рече она и пође му руци. </p> <p>— Натра |
ог дао те и унука дочекао!... </p> <p>— Хвала!...{S} И ти, да бог да, те и своје весеље скоро о |
. нека ти је богом просто!... </p> <p>— Хвала, војводо! </p> <p>— Хвала!...{S} Хвала!... — заор |
</p> <p>— Није...{S} Дише... </p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека |
аке страже да не би бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гла |
је, брате, некако хајдучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару. |
дочека као божјег посланика. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Та још нам је бог пријатељ!...{S} А С |
о је здравље? — упита Крушка. </p> <p>— Хвала богу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала б |
а, седите! — викао је Алекса. </p> <p>— Хвала!...{S} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што |
</p> <p>И Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{ |
?... </p> <p>— Жив сам, сине. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S |
приђе весело, осмехујући се. </p> <p>— Хвала богу, те и ти дође!...{S} Ја већ дигао руке!...{S |
му узе зборану руку и пољуби. </p> <p>— Хвала ти, попо! — рече он. </p> <p>— И како да му то не |
ости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </ |
и! </p> <p>Војвода га загрли. </p> <p>— Хвала ти, јуначе!...{S} Јесте Мујага страшан, али страш |
</p> <p>— Рекао је да ће ићи. </p> <p>— Хвала и теби и њему!...{S} Али није потребно... </p> <p |
Око јој се запалило пламеном. </p> <p>— Хвала ти, Јелице!...{S} Али ја ти велим: нити ће те ко |
Ни грдио? </p> <p>— Ни грдио. </p> <p>— Хвала му!...{S} Да то није учинио, бог зна да ли бих те |
— Све добро? </p> <p>— Добро. </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>Станко погледа оне колебе: као да с |
аринко му пољуби скут и руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројен |
но приђе попиној руци и рече: </p> <p>— Хвала нека је богу па теби!... </p> <p>И оде с људима к |
преда њ. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— Хвала богу! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! |
ви. </p> <p>— Јесу ли здрави? </p> <p>— Хвала богу!{S} Дева седе, рекавши: </p> <p>— Онда ћу их |
гу... </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Хвала богу! </p> <p>— Ако, ако!...{S} Здравље, најприје |
а да се навеземо. </p> <p>— А где ти је хвала, ђедо!... — привикаше неколико њих. </p> <p>— Ја |
опрости, и теби нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И п |
толико добро учинио да не смеш рећи ни хвала?...{S} О, ва им̓ оца!...{S} Ја, брате, не бих так |
се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари двапут толика сила колика је |
у! — А ви? </p> <p>— Све је добро, богу хвала! </p> <p>Он се стаде здравити с укућанима.{S} Ова |
p>— Е, баш се радујем!...{S} Знаш, богу хвала, ми се пазимо од детињства.{S} Одавно сам на то м |
та поп. </p> <p>— Није...{S} Знаш, богу хвала, он је у Парашници.{S} Дође, буде по неколико дан |
теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње вријеме не оре и не копа.{S} Да |
е, баба, ћорава посла!...{S} Кажи: богу хвала!...{S} Могао сам ти ја као псето скончати у оној |
..{S} Дао те бог видети! </p> <p>— Богу хвала! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је там |
о! </p> <p>— Боље нашао! </p> <p>— Богу хвала, сви сте живи и здрави! </p> <p>— Хвала је богу! |
p> <p>— Како су на дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{ |
, која нам очи к небу подиже!...</p> <p>Хвала вам, и... праштајте!...</p> <p>А ја ћу причати о |
а коња узјаше... </p> <p>С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су |
м ја или Усо из Богатића, те га једнако хвале!... </p> <p>И, пун задовољства, извали се на дива |
апредује!... </p> <p>И занесе се старац хвалећи Јелицу...{S} Он причаше о њој најлепше. </p> <p |
а! — рече харамбаша. </p> <p>— Мушки! — хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече |
ином разговарао, па је — као кад некога хвалимо — мало и претерао.{S} Дизао је Турчина у девето |
.{S} Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: </p> <p>— Алал јој млеко материно.{S} Т |
/p> <p>— Не богми се!...{S} Кад ти кога хвалиш, он вреди! — рече Станко. </p> <p>Позваше их те |
и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... </p> <p>Лазар се диже, њега је било стид овог |
едао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дође међ хајдуке, |
е и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву... </p> <p>Пред зору поче киша, она |
глас и поп и кмет. </p> <p>— Па ено вам хвата и Милоша Севића.{S} Он собом проси Милошеву кћер |
ој ти се Станко нешто прикрада... нешто хвата дрва на се и осврће се да га... </p> <p>— Лажеш!. |
те други смотрити! — викао је Маринко, хватајући га за рукав од кошуље. — Ено, види, како се р |
</p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако |
ембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цв |
кући, дубоко замишљен.{S} Нека га језа хватала од попиних речи... </p> </div> <div type="chapt |
А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестаде... |
уке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> <p>Турчин пос |
м, али зашто?{S} Јесте ли дошли мене да хватате? </p> <p>— Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо д |
а у небо.{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана п |
е да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— |
и, али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, п |
али је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо |
је и суд према њој!... </p> <p>— Хе-хе-хе!... — смејао се Иван. </p> <p>— Право велиш, попо, — |
жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха-ха-ха |
ти кога да нас надгледа и понуди?...{S} Хеј, браћо моја!...{S} Ја сам можда луд, али овде, у ду |
оба од 1804. па до 1813, ја зовем добом херојским...{S} Гледајући на њега, можемо с поносом све |
>— Одакле си? — запита га. </p> <p>— Из Херцеговине — рече, а глас му је грмео као грмљавина. < |
ити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, којима су натурене две |
хмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и другима |
а се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-хехе-хе!...{S} Је ли, бабо, да је луд?... </p> <p>— Ха- |
: </p> <p>— Ово је така замка: да их је хиљада, гласник отићи неће!... </p> <p>Алекса је плакао |
ко то учини, може их бити и три стотине хиљада — опет су пропали!...{S} Биће телесима загађена |
овори, рече: </p> <p>— Много!...{S} Сто хиљада... много! </p> <p>— Ко зна да л̓ је баш толико? |
листа!...{S} Сами веле да их има на сто хиљада. </p> <p>Војводе затреперише. </p> <p>— Јеси мог |
а, док се не појави јарко сунашце...{S} Хиљадама његових зрака проби се кроз зелено лишће, па ј |
муке којима би мучио те гнусне људе.{S} Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави...{S} И |
густо лишће пробијаху сунчеви зраци.{S} Хиљадама бубица милело је по земљи и пролетало око глав |
Ја ти овај тренутак не бих поклонио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда |
> <p>Као да му стотину врелих куршума и хиљаду оштрих ножева прође кроз његово несрећно родитељ |
кса је плакао од радости...{S} Он је по хиљаду пута благосиљао сина рад којега је толико пропат |
пребледе као смрт... </p> <p>Станко се хипну и прескочи нож... </p> <p>Гракнуше са свију стран |
у... </p> <p>Маринко је журним корацима хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једн |
— викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескаче!...{S} Не, он не може лако |
ојко заповеди да се опремају... </p> <p>Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздав |
јка родила да нас нешто послушаш.{S} Од хитрине твојих ногу много стоји! </p> <p>— Ево ме, Стој |
чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у кућу...{S} За неколико тренутак |
у млађега поговора нема.{S} Ногић скочи хитро, махну прстом на неколико њих, па тихо и нечујно |
Алекса погледа у снаху Мару, а она, као хитронога срна, одскакута... </p> <p>— Право ми реци — |
чах!... </p> <p>И, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с |
— рече Станко, седајући у један сеновит хлад — ја још не знам зашто се ви одметнусте у гору. </ |
једну крушку, а пиштоље и нож спустио у хлад. </p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и с |
е као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би п |
да кућа гори.{S} Он застаде, дршћући, а хладан зној поцури низ слепе очи и лице... </p> <p>Ватр |
попуштала...{S} Осећао је како га пирка хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаш |
е.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Небом се почеше ваљати сиви облаци.. |
И не треба... — рече Крушка, градећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, остав |
рибић на њему није заиграо.{S} Он беше хладан као да покива камен у својој воденици... </p> <p |
Али ружно време дојади.{S} Ситна киша и хладан ветар не престајаху...{S} Ваздух тежак и пун вла |
p> <p>У свакој другој прилици он би био хладан према Маринку, али данас он је морао ма с ким ра |
тале.{S} Суво, укочено око гледало је у хладан пухор на огњишту...{S} А напољу је свитао дан.. |
ваљати... </p> <p>Осећао је како блато хлади његово врело тело...{S} Онда осети како му нешто |
; капу забацио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али |
таде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу... </p> <p>Али нека нелагодност прит |
Од воде је пиркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече С |
грло његово...{S} И те капи појише га, хладише, и као би му доста, али он не може више маћи... |
нешто привезало за земљу и нека грдна, хладна ручурда обви му се око врата, као змија, и стаде |
ло а он се врати носећи воде. </p> <p>— Хладна је као лед ледени.{S} Ама сам сместа нашао извор |
извор, уми се и напи, па га разгали она хладна вода... </p> <p>Седе на ову зелену издан на обал |
аринковог...{S} Као да је осећао њихове хладне лешеве под својим прстима...{S} И он окрете глав |
рну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијурине...{S} А тамо?{S} Лазар се смешка на Је |
ком заграбио. </p> <p>Хајдуци се напише хладне воде, па се налактише и предадоше сваки својим м |
</p> <p>Како се спуштаху ноћи прилично хладне, то су старци водили бригу о нејачи. </p> <p>Они |
Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога |
нешто лупа у коталцу; осећао је како му хладне руке и ноге... и зиму око срца... и... већ више |
тога не може бити ништа.{S} Људи осташе хладни према њему.{S} Било је нешто у оном пријатном ли |
оје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни као смрт...{S} Али се не смеде маћи... </p> <p>К |
Алексу је ледио овај суви говор и онај хладни поглед...{S} Али он напреже сву снегу... </p> <p |
га та рука све више и више стеже: како хладни прсти утањају све више и више у облину његовога |
е осуло звездама; а оне звезде гледе га хладно и подругљиво као очи уходине, који је пронашао к |
се неће наносити главе...{S} Осећао је хладно, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од св |
— Опогани ми тучак псето турско! — рече хладно, па оде гледати друге послове... </p> <p>Толико |
пов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као да бога назива: </p> <p>— Пали! </p> <p>Тобџ |
се настави разговор.{S} Али се говорило хладно.{S} Маринко беше блед као смрт, говорио је препл |
ропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно прожма му сву снагу... </p> <p>А Лазар?...{S} Ни |
ело тело...{S} Онда осети како му нешто хладно мили по кожи...{S} Затим му се учини да се руши |
тра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. |
е.{S} Ови утрчаше и стадоше га поливати хладном водом. </p> <p>Он поче долазити себи.{S} Диже с |
>— Не вала. </p> <p>И осети најпре неку хладноћу од оног густог луга...{S} Затим га спопаде стр |
је копано.{S} Бејаху ту дебели орахови хладови, те не може допрети сунчева зрака да осуши. </p |
због пушке и барута, па готово боља ова хладовина!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора |
смрдиш ваздан на Мухамеда!...{S} Овако хладовина, па млатиш као по граху!...{S} Кад се сврши б |
</p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се ч |
видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, стаде и он и назва бога |
ини: </p> <p>— Браћо!{S} Праштајте со и хлеб!...{S} Ако има међу вама који љути осветник, нека |
ем ти реч, јер поштујем твоју со и твој хлеб... </p> <p>Остави пиштољ за пас, па се окрете друж |
.{S} Вечера не беше богзна каква: сира, хлеба и по неко парче сланине.{S} Али су је они вечерал |
едан лонац, једну дрвену кашику И комад хлеба. </p> <p>— Ево ти ручка! — рече он. — Скувао сам |
уо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече?...{S} Зар он?! |
не капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. |
рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у његовој кући него у с |
харамбаша. </p> <p>Па пошто и он окуси хлеба и соли, почеше му прилазити хајдуци и љубити се. |
ишму да потражи гутљај ракије и залогај хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља рад |
дижем неколико великих вуруна за пециво хлеба. </p> <p>— Добро је. </p> <p>— Па ћу наредити да |
S} Данас да прелазим Саву, да паднем на хлебац каквом сиротану, нећу!...{S} И после, ја нисам с |
дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.{S} Х |
огајимо. </p> <p>Јовица извади из торбе хлебац и нешто смока, те заседоше. </p> <p>— Вала, више |
ади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку.{S} Десном руком од |
добро ми дошао!...{S} Јовица!...{S} Дај хлебац и со! </p> <p>Јовица Нинковић поскочи лако, дохв |
Он је — сељак.{S} Орао је и копао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов до |
>— Твоја заклетва...{S} Заклео си се на хлебу и соли да ћеш слушати заповести старијега. </p> < |
ти на очинској пажњи!...{S} Хвала ти на хлебу и соли!...{S} Али... ја не мислим тако!...{S} Овд |
јдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да хајдуц |
<p>— Хајдуке? </p> <p>— Јест. </p> <p>— Хм!... хм!... — мрмљао је Дева. — Па ти, синко, знаш да |
кидали су причу узвицима. </p> <p>— Охо-хо! </p> <p>А кад сврши причу, Заврзан рече; </p> <p>— |
...{S} То је простор од дванаест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш вид |
S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Б |
уши тај ноћни мир корак стражарев, који хода као по неком нагону и зева гледајући у звезде... < |
>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрч |
главу и пониче ником... </p> <p>Кмет је ходао преко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо н |
ш изиде из одаје </p> <p>Крушка је дуго ходао, премишљајући: </p> <p>— Овај ме се боји.{S} Он ћ |
авом небу да ће убити Лазара... </p> <p>Ходао је немирно по воћу; капу забацио на затиљак, те м |
је знао да не ваља!... </p> <p>Па стаде ходати тамо-амо...{S} Ветрић му је хладио врелу главу.. |
ротиви оцу?... </p> <p>Он скочи и стаде ходати по качари.{S} Био је врло узрујан и немиран; ниј |
ице му отежаше; али дечко скочи и стаде ходати обалом да би сан разбио. </p> <p>Наједаред му се |
p> <p>Обојица заћуташе.{S} Турчин стаде ходати преко собе.{S} Подавио браду, па грицка, види се |
Маринко.{S} Он не рече ништа него стаде ходати по кући.{S} Маринко се реши да му још коју добац |
ма месец дана... </p> <p>Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се о |
све учинити... </p> <p>Турчин се диже и ходаше замишљено преко одаје.{S} Наједанпут стаде и окр |
неку страшну слутњу у душу. </p> <p>Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког |
то бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред свију. </p> <p>— Станко! — в |
д би могло!{S} Небо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очув |
</p> <p>Петра уђе у собу. </p> <p>— Е, ходи ти овамо!...{S} С тобом сам свога века делио и зло |
мбашо!...{S} Харамбашо!...{S} Молим те, ходи овамо да видиш само...{S} О, људи божји, ако ово н |
иш!...{S} Натраг!{S} Одлази!...{S} Или, ходи овамо. </p> <p>И докопа га за руку да га увуче у к |
цу, али то су угурсузи...{S} Сурепе!{S} Ходи овамо! </p> <p>Суреп му приђе и он му стаде лагано |
. </p> <p>— Тако је. </p> <p>— Дево!{S} Ходи овамо! — рече харамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> |
вољно. — Ни ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица пр |
е. </p> <p>— Жива сам, рано моја!...{S} Ходи овамо да те види мајка!... </p> <p>Станко јој приђ |
ина; благи су укори старога бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Дове |
о је!...{S} Дај ону сирочад овде!...{S} Ходи и ти, бако!...{S} Јесте готови ви тамо?...{S} Добр |
се мајка. — Па млад је, стиди се!...{S} Ходи, вечерај, рано! </p> <p>— Море, мани вечеру!...{S} |
е је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И старац тетурајући |
нека је богом просто и хвала ти!...{S} Ходи сад да се пољубимо!... </p> <p>И пољубише се. </p> |
и!...{S} Тебе је сами бог послао!...{S} Ходи!...{S} Ходи, прво моје добројутро! </p> <p>И стара |
аројко. </p> <p>— Ево!...{S} Ево!...{S} Ходи овамо!... — викнуше са свију страна. </p> <p>Дева |
ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!...{S} Па ти си ми први створ који ми праг прекора |
је мамила к себи, као да му говори:{S} Ходи к нама!{S} Сладак је живот у дому твоме!...{S} Сла |
! — вели Сима, а крије очи... </p> <p>— Ходи, сврати мало! </p> <p>— Богами, немам кад... </p> |
носито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољубимо!...{S} Алал да ти је оно с |
рма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — рече заповедајући.{S} Станко |
<p>— Јесам — одговори Станко. </p> <p>— Ходи!... </p> <p>Ухватише се и понеше, али га Станко бе |
дан храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зовну га харамбаша.{S} Он приђе. </p> |
донесу.{S} Суреп рече Јовици: </p> <p>— Ходи и пази на ове!... </p> <p>А он приђе, узе врг, па |
. </p> <p>— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо!{S} И узе га за руку па га поведе у авлију.{ |
о ти могу насамо казати. </p> <p>— Онда ходи. </p> <p>И одвојише се од дружине. </p> <p>Ногић м |
у паклу.{S} По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога кр |
знао да се и пушком може заклати, а ти ходи!...{S} Дођите да видите! </p> <p>И харамбаша и хај |
свакојако грешан, јер по грешној земљи ходим.{S} Ја се молим Господу да ми опрости!... </p> <p |
Милош седели су забринуто, а Стојан је ходио тамо-амо. </p> <p>Кад ови уђоше и стадоше, Стојан |
ти... </p> <p>И приђе дечици: </p> <p>— Ходите баји!... </p> <p>Дан је пролазио у раду.{S} Пред |
наест сахата хода.{S} Можеш у дугу дану ходити по Мачви, а нећеш видети једног брежуљка; све је |
м.{S} Зар онај ваш медоња, онај Крушка, хоће да вас закрви, а ти то и не знаш?... </p> <p>— Как |
рва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... </p> <p>— Ама, кога то? </p> <p>— Зар |
а како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му вера!. |
на човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— |
ми Дева. — Тамо је!...{S} Одмара коња; хоће да му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу д |
ха-ха-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А зн |
>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени!...{S} Још ће се н |
заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Турчин!...{S} Хоће да нам ћери удаје и синове жени |
рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од |
шити?...{S} И како ћемо сви свршити?{S} Хоће ли око нас бити кога да нас надгледа и понуди?...{ |
</p> <p>— Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...{S} Нема, синко крвави, т |
ориће Станко! </p> <p>— Неће! </p> <p>— Хоће! </p> <p>— Неће!...{S} Пашће „покошке” (оба заједн |
... </p> <p>Момчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!... |
ише!... — рече смешкајући се. </p> <p>— Хоће ли и Катић тамо бити? </p> <p>— Не знам.{S} Он реч |
ужимо!... — повикаше хајдуци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири не |
на воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пи |
послао по барут. </p> <p>— Послао!{S} А хоће ли наћи барута колико треба?...{S} А Турцима може |
Јелица се покори и пођоше. </p> <p>— А хоће ли ме примити? — упита она. </p> <p>— Само кажи да |
еми војска да их помлатимо. </p> <p>— А хоће ли казати? </p> <p>— Само ти њега притвори у ово т |
па затурио разговор. </p> <p>— Вала, да хоће ударити за ове хладовине — вредило би. </p> <p>— Б |
, Стојан диже очи нада се: </p> <p>— Да хоће само бог дати да за времена стигне књига Молеру!{S |
а, он је већ ђаволи.{S} Он се сад, и да хоће, не може отрести Турчина!{S} Зато се сад склањајте |
а им је било!... </p> <p>— Ја мислим да хоће!... — рече Јаков. </p> <p>— Неће, неће!... — тврди |
нешто силно поче му дрсати срце, као да хоће да га ишчупа!... </p> <p>Он докопа капу, која му б |
ати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турцима!” </p> <p |
</p> <p>— Биће кише. </p> <p>— Камо да хоће! </p> <p>— Вала, право велиш, да се само разладим |
> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда г |
даш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па, као и Маринко, |
он. </p> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— |
еце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само а |
<p>— А ко њу пита?{S} Питају ли мртваца хоће ли у гробље?{S} Ми морамо настати да се они узму! |
могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— Мехо!...{S} Асо!...{S} Ибро! |
је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав сломиш, ти |
ам ниједно заклати!...{S} Све крију кад хоће да кољу, а ја после плачем да се убијем...{S} Не з |
аја ради, јер је знао да Маринко свакад хоће дувана. </p> <p>Маринко развуче лице и маши се пас |
ића оцепио од браће и пријатеља.{S} Сад хоће и Милоша Севића...{S} Ја мислим да би један метак |
/p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће |
премишљао је он. — Може те напасти где хоће и кад хоће.{S} Он нема бога ни душе.{S} Да се сав |
је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина |
верицом; питао би те: зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметну |
ени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море |
е ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ |
више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лазарева, мањ да умре!... < |
аш у томе је била сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сва |
инка, не да се сваком познати!...{S} Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте, тај мора живети у |
а чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нека иде!...{S} Ја тражим послушност!{S} |
погледа своје људе и рече: </p> <p>— Ко хоће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а њег |
! — рече неколицина. </p> <p>— Хајде ко хоће! </p> <p>И почеше се разилазити у гомилицама. </p> |
а постељу, прошапута: </p> <p>— Да само хоће бог дати да ова киша стане!...{S} Није ми због нас |
моје срце!...{S} Све бих дао да ме само хоће ови свијет разумјети!...{S} Ја, болан, ни маленом |
да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Добро, Лазо, добро. </p> <p> |
добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} С |
човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговара!{S} Па кад бих му ја казао: како је т |
ече, онда ње ради не иди више.{S} Лазар хоће, Иван хоће, Турчин хоће!...{S} И она мора бити Лаз |
Говори! — рече Турчин. </p> <p>— Лазар хоће да се жени. </p> <p>— Знам. </p> <p>— Севића девој |
.. опростио би му!... </p> <p>Али Лазар хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га уби |
и рђаву дјевојку?...{S} Јелицу Милошеву хоће он. </p> <p>Иван се осмехну.{S} Он је давно знао д |
а сва несрећа!...{S} Он хоће, и душа му хоће — ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му к |
ва разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је требало да вам ово к |
шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би опет остао |
еж поветарац. </p> <p>— Ево ноћи!...{S} Хоћемо ли кућама? — викну један. </p> <p>— Можемо! — ре |
<p>— Ја говорим браћи и јунацима...{S} Хоћемо ли да изгинемо? </p> <p>— До једног! — повикаше. |
их склони на случај навале... </p> <p>— Хоћемо ли поред Дрине? — упита Ногић Зеку. </p> <p>— Са |
ратко време поста страшило... </p> <p>— Хоћемо ли, људи? </p> <p>— Хајде, бива. </p> <p>— Само |
сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? — упита Заврзан. </p> <p>— Не...{ |
ељан људи и њихова разговора. </p> <p>— Хоћемо, Ногићу, хоћемо! </p> <p>— Мислио сам да је треб |
— рече он, па сиђе с дрвета. </p> <p>— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. </p> <p>— Њег |
инко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> <p>— Ама ја бих волео кад би |
но и пружи руку те показа. </p> <p>— Па хоћемо ли ићи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта |
} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу!{S} Зар да ми ви под седу |
и приђоше Станку. </p> <p>— Ми с тобом хоћемо!... — повикаше они. </p> <p>— Добро! ...{S} Кати |
Ја сам дошла...{S} Ја немам куд!...{S} Хоћете ли ме примити? </p> <p>— Још питаш?...{S} Ходи!. |
р се тако од рамена одсеца казна?...{S} Хоћете да ме убијете?...{S} Ево!...{S} На!...{S} Две ст |
је куће са својим народом!... </p> <p>— Хоћете ли сутра доћи? </p> <p>— Махни то!...{S} Ако бог |
> <p>— Нећу!...{S} Нећу!{S} Узмите кога хоћете! </p> <p>— Ми тебе хоћемо! </p> <p>— Али ја нећу |
или — рече Маринко Маринковић.{S} Ваљда хоћете да вам га прстом показујем?...{S} Ја... </p> <p> |
паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не маче |
во вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи |
се ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам стар |
м мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. </p> <p>— Али ти лажеш, ск |
S} Ја на очи не видим од муке...{S} Ако хоћете, пожурите; ако ли нећете, ја идем сам!... </p> < |
а!...{S} Лако је вама!...{S} Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако!{S} Да бог |
ви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћете с њим — ја нећу!...{S} Ја никад не верујем у доб |
— уозбиљи се Крушка. — Реци наједанпут: хоћеш ли или нећеш?...{S} Ево, ја ћу питати Севића за д |
Алексин... </p> <p>— Срамота, попе!{S} Хоћеш да рекнеш да је Алексин Станко лопов!...{S} А то |
, тако, тако!...{S} Иди, нађи га!...{S} Хоћеш мало духана?... </p> <p>— Па... ако је бог дао... |
Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јо |
ад!...{S} Хајдмо из овијех стопа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? |
а нам не преседне?...{S} Господе!...{S} Хоћеш ли нам кадгод дати и такав дан?! </p> <p>Пушке су |
} Ко је теби натрунио, и мени је!...{S} Хоћеш да се збратимимо?... </p> <p>Па га гледаше оком п |
чинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванкесу!...{S} Тако!. |
о ракије! </p> <p>— Ево, донела сам.{S} Хоћеш ти мало? </p> <p>— Како не бих, бог с тобом!...{S |
/p> <p>Не мораш...{S} Ја знам и сам.{S} Хоћеш да ти кажем?...{S} Је ли, то су поп и кмет, а?... |
че: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p>— Хоћеш прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - ве |
Не види се прст пред оком!... </p> <p>— Хоћеш духана? </p> <p>Турчин је питао више обичаја ради |
p> <p>— Пусти ме!{S} Нећу!... </p> <p>— Хоћеш, ја!... </p> <p>И таман га до прага довуче, а из |
у је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... </p> <p>Он нешто промрмља кроз зуб |
ра је пуцкарала на огњишту... </p> <p>— Хоћеш ићи Ивану? — упита га кмет после дужег ћутања. </ |
, море?{S} Лазар не одговара. </p> <p>— Хоћеш ли да видиш ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} П |
р изиде Станко из очеве собе. </p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— |
и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? — упита га Јова. </p> |
м, прегледа кашилук, па пође. </p> <p>— Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ј |
Воде!...{S} Воде! — рикао је. </p> <p>— Хоћеш казати? — пита споља Маринко. </p> <p>— Нећу! </p |
} Њему сену нешто кроз главу. </p> <p>— Хоћеш баш да ти кажем праву истину?{S} Твој Станко није |
Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њег |
</p> <p>— О, брате! — рече радосно. — А хоћеш веровати: ја сам веровао да ће Станко свашта пре |
поштенији момак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те |
ако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} Нај! |
цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Ал |
А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бити го |
мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три речи!.. |
, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, смисли |
потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> <p> |
а, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Много!.. |
шка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p> <p |
о!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје братств |
..{S} Остави сутра... прекосутра... кад хоћеш...{S} Само данас немој!... </p> <p>— Добро, кад в |
а закрвавиле. </p> <p>— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </ |
иди!...{S} Сутра, прекосутра...{S} Кад хоћеш иди, само данас не!...{S} И он се обеси оцу о вра |
>— Јастреба сам у лету гађао!...{S} Где хоћеш да бијеш?... </p> <p>— Скини ми онај суварак! — р |
руку и наших глава!...{S} Води нас где хоћеш, само да се осветимо, да осветимо и њу!... — рече |
<p>— Смем погледати у очи и теби и коме хоћеш, јер сам девојка!{S} Али сам верена!{S} Заверила |
је Дева своју оптужбу. — Тако је!{S} И хоћеш ли да знаш ко ти је омео све твоје намере?...{S} |
кну као да му кожу деру... </p> <p>— Ти хоћеш да ме запалиш?! </p> <p>— То сам већ учинио!...{S |
p> <p>— Јесам, не бери бриге!{S} Кад ти хоћеш, ја ћу се и заклети, а толи лагати! </p> <p>— Али |
, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! </p> |
Крушки казао: ја је не дам онде где ти хоћеш!{S} То бих рекао ја, а ти... </p> <p>— Молим те, |
о ујамо? — рече Зека. </p> <p>— Како ти хоћеш...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде |
Разјаглите ватру и седите.{S} А ти, ако хоћеш, можеш и спавати — рече он Станку. </p> <p>Онда н |
рече Војко. </p> <p>— Онда, узми колико хоћеш дружине, па иди.{S} Војко одабра једну десетину, |
>— Мој бабо има пара!...{S} Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... </p> <p>Маринко је глед |
знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Него.. |
и сад кмет.{S} Као слуга божјег олтара, хоћу да те опоменем да је страшна заклетва којом си се |
о ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. </p> <p>По |
нао где треба дирнути. </p> <p>— Добро, хоћу! </p> <p>— Али сад! — После може бити доцкан! </p> |
вати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет...{S} |
наха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте синију. |
>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми Лазар |
итати! </p> <p>— Ама док до бога дођеш, хоћу да те питам ја... — јекну Станко и поче дрхтати. — |
не позвати на прошевину? </p> <p>— А... хоћу, хоћу! </p> <p>— А ту ће сигурно бити и поп и кмет |
памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела |
.{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљубим и намилујем још замало... </p> <p |
ро!...{S} Зовни децу... све зови!...{S} Хоћу да се поздравим с њима!...{S} Хоћу да их се наљуби |
села, па ћу онда и ја бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} К |
Него...{S} Лазар је мени на срцу!...{S} Хоћу да га видим срећна и весела, па ћу онда и ја бити |
.. надам се... добрим прошевинама...{S} Хоћу рећи девојкама... онај... кад се жене девојке... < |
: рекосмо погинути један за другога.{S} Хоћу и ја да му будем на руци!... </p> <p>Харамбаша поћ |
ти? — упита га. </p> <p>— Од Турака.{S} Хоћу војводама.{S} Јеси ме опазио? </p> <p>— Јесам.{S} |
прије пошљи мени Лазара да га питам.{S} Хоћу да знам хоће ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја |
а га снаха Мара. </p> <p>— ...{S} А?{S} Хоћу, хоћу!...{S} Да се помолимо богу, па постављајте с |
куће, нека дијете није само. </p> <p>– Хоћу, ефендија, како не бих!...{S} Хајде, Лазо!{S} Хајд |
p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? </p> <p>– Одбићу г |
<p>— То нећеш никад дознати! </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— Нећеш, велим! </p> <p>— Ха-ха-ха!... — |
братац, ти ми га мораш наћи! </p> <p>— Хоћу, наћи ћу га!{S} Како не бих!{S} Кад ти хоћеш, наћи |
Молим те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече |
! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу! — рече Станко сигурним гласом и приђе мети. </p> |
! — повикаше са свију страна. </p> <p>— Хоћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до дан |
прилећи мало? - пита га попа. </p> <p>— Хоћу - вели он. </p> <p>Попа га поведе до своје постеље |
ништа ни пио ни јео од јутра. </p> <p>— Хоћу, Иво, хоћу!...{S} Баш сам гладан.{S} И уђе у кућу. |
/p> <p>— Овда, пошљи ми Лазу. </p> <p>— Хоћу, хоћу, како не бих! </p> <p>И сутрадан Иван опреми |
ме не може на ино, него рече: </p> <p>— Хоћу!... </p> <p>И кренуше се сви хану.{S} Брзо су се о |
и си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> <p>— Хоћу! — смешкала се она.{S} А он јој пољуби румене усне |
топа!...{S} Хоћеш И ти, Лазо? </p> <p>— Хоћу! </p> <p>— А ти, Иво? </p> <p>Турчин је тако мило |
/p> <p>— Хоћеш прилећи, рано? </p> <p>— Хоћу, мајко... </p> <p>— Иди... иди... </p> <p>Наста та |
<p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем!...{S} Молим те, учини ми то до |
обро, добро!{S} Немој ми причати!{S} Ја хоћу да знам како сад ствар стоји.{S} Твој план!{S} Тво |
<p>— Немој!... немој, Миражџићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, |
свуда оног мученика, оца мога!...{S} Ја хоћу да се он убије! </p> <p>— Лакше, младићу!{S} Бујна |
обити! </p> <p>— Ја нећу крви!...{S} Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!...{S} |
иди да му ја нијесам душманин!...{S} Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... </p> <p |
— Не, не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ће |
<p>— Онда добро!{S} Али ви знате да ја хоћу да се осветим!...{S} Ја се морам осветити!...{S} Ј |
те се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p>— Па, |
њега оставити код куће!...{S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи р |
аре? </p> <p>— Знаћеш. </p> <p>— Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. </p> < |
лити исто овако свесрдно!...{S} Зато ја хоћу да сви будемо весели!...{S} Јер је веселих тренута |
е је!...{S} Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!...{S} Умем ја и путшком гађати и нож |
још се јадно спремам!{S} Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад про |
драги ага, други пут! </p> <p>— Ама сад хоћу! </p> <p>— Немој!{S} Боле Други пут! </p> <p>— Ама |
тражим ништа, само твоје братство!{S} И хоћу да ме Турци знају и призивају!... </p> <p>— Све шт |
p> <p>— Лијепо, лијепо!...{S} Тако ја и хоћу! — рече Крушка и удари у длане. </p> <p>Пандур про |
одбиће се сасвим. </p> <p>— Па то ја и хоћу! — рече Турчин. </p> <p>— То не ваља! </p> <p>— Не |
можеш отворити капију... </p> <p>— То и хоћу!...{S} Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — |
, па које се малочас пео, суварак. —Али хоћу да га бијеш у саму петељку! </p> <p>Станко пружи п |
Станко и поче дрхтати. — Ја сад с тобом хоћу да говорим!...{S} Упамти, Иване!{S} И кад бих мога |
мојој кући ко сме рећи нећу, кад ја то хоћу?...{S} Јеси ли ти то?...{S} Не бих ти то саветовао |
ћа, снахе, дечица...{S} Па Јелица... та храбра, лепа девојка!...{S} Срце му је играло од радост |
<p>Војводе прођоше кроз своје војске да храбре.{S} Али су убрзо видели да то никако није потреб |
ти толико карити! — рече Турчин, бајаги храбрећи га. — Знао сам ја то!...{S} Него, хвала теби н |
укла, али је њен одјек више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; с |
оговора нема.{S} Хајдуци се окупише око храмбаше све по реду и по старешинству. </p> <p>Зека их |
утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње ме!...{S} Осећао сам њихов |
цо моја!{S} Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љу |
са Сурепом. </p> <p>— Има ли овај народ хране? </p> <p>— Има нешто мало.{S} Зато сам наредио те |
аки, па и онај најмањи кућерак, имао је хране довољно за сву породицу и усев; сем тога, имао је |
ву реч?...{S} Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те одранила!...{S} Па, дете моје, така |
а голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} Ни сенка |
свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Готово, прав |
.{S} Сад већ не беше никога без крова и хране... </p> <p>Али ружно време дојади.{S} Ситна киша |
Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, неко другог каквог смока, неко хаљ |
лико у Засавицу, па да из амбара донесу хране овамо.{S} Овде близу има две воденице, па ћемо то |
милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да храни!...{S} А ко то измисли? </p> <p>— Дева — рече Зек |
або!{S} Нано!...{S} Хвала вам на нези и храни!... </p> <p>— А куда ћеш, сине?{S} Он се јетко на |
Нит̓ се надај нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит |
вито, врати се из воћа, где је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — |
сам ја толике године гују на свом срцу хранио?...{S} Ујела ме је!...{S} И боли!... </p> <p>Јуч |
... — пресече га Алекса. — А ја сам јој хранитељ и бранитељ!...{S} Она је под мојим кровом Стан |
у и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?...{S} Та, ја сам те гајио као дете!... </p> |
шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...{S} |
збеговима.{S} Устаници су се бринули за храну, а остало како је драгом богу воља. </p> <p>Места |
оред воде, те су од воденичара добијали храну и другу потребу. </p> <p>Кад се Срећко харамбаша |
о не бахне с вечера на врата и не грмне храпавом гласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем |
о њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ни |
, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао |
оше. </p> <p>— Овде ћемо...{S} Ево овај храст.{S} Ту ћемо нашег потурицу подићи... </p> <p>Мари |
једна успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је |
н дружини. </p> <p>Па се препе на један храст, са кога је видео борбу...{S} Разгледао је прилич |
ав уморан и ознојен спусти се под један храст...{S} Није могао више мрднути...{S} Једна сунчана |
у даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и посматрао све то. </p> <p>— Ходи-де овамо! — зо |
одмиче... </p> <p>Одједаред иза једног храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беш |
и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати коња за узду. </p> <p>— Стој! |
другог.{S} Станко га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— |
пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао |
га поведе и доведе до храста.{S} Круна храстова беше доста ниска... </p> <p>— Заврзане!...{S} |
прилика замаче, и изгуби се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упит |
а је вода...{S} Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једност |
ет сруши. </p> <p>А то беше совуљага на храсту више њега!...{S} Она залепрша крилима и пролете |
дати да оде Турцима...{S} Јер ако пође, Христа ми, ја ћу га убити!... </p> <p>Подне беше превал |
опо!... — па наже. </p> <p>— На спасење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздр |
ушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... |
<p>— Звао сам те, попо, да бих умро као хришћанин!...{S} Грехота би било поживети седамдесет ше |
и сто турских глава него да падне једна хришћанска!...{S} Њих је и онако много, много, нека се |
погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хришћанска крв.{S} Дошло доба да их спира погана турска |
осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хајдуци с |
испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ва; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загледао у небо.{S} Месец, пр |
још свестан, још силан и бесан...{S} Не хте викати ни молити за милост...{S} Једаред му се учин |
се бајаги закашља.{S} Али га Алекса не хте пустити тако налијо.{S} Оп је непрестанце викао: </ |
ова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез |
се.{S} Залуд их задржаваху, ниједан не хте остати. </p> <p>Било је глуво доба кад укућани сами |
пред знао расположење субашино, опет не хте речце казати.{S} Он је мислио: да је само субаша у |
вот; који, да би постигао своје намере, хтеде осрамотити и њега и породицу његову... </p> <p>То |
} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађивати оном милином која га беше обуј |
осрте, јер му се смрче пред очима...{S} Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... </p> <p>— Ка |
прагу и погледа страшним погледом...{S} Хтеде дрекнути, али му се реч узе... </p> <p>Станко са |
иста ледена рука ухвати за главу...{S} Хтеде викнути, али не може.{S} Умре сваки дамар у њему. |
рине и заклони их од погледа његова.{S} Хтеде се дићи али га нешто привезало за земљу и нека гр |
/p> <p>Станко се грозничаво насмеја.{S} Хтеде нешто рећи, али на осмејку оста...{S} Иако је дош |
<p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си м |
чи... </p> <p>Срце је повуче за њим.{S} Хтеде да га викне, да се здружи с њим; с њим да броди м |
чини да је баш ово дрво у сну видео.{S} Хтеде замолити да га уклоне одавде, али му се реч узе. |
гледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готова посла!{S} Али се уздржа |
пркосно. </p> <p>Милош се забезекну.{S} Хтеде јој притрчати и удавити је, али се прибра и прита |
с њим.{S} Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!... </p> <p>— Него, не знам коју ли је луду |
страшна љубомора...{S} Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... </p> <p>И |
в! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде узети, али притрча Суреп и одгурну га...{S} Нека |
Опрости и благослови... </p> <p>Алекса хтеде нешто рећи, али се загрцну.{S} Две сјајне сузе са |
к сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њега, о |
!...{S} Мене је толико замиловала да ме хтеде неколико пута на дно повући!...{S} Једно двапут м |
Иван окупи кмета да остане, али овај не хтеде за живу главу после попа остати, него се и он поз |
апша Лазара по плећима. </p> <p>Иван се хтеде заплакати од радости, видећи како Крушка мази њег |
семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> <p>— Онда, бр |
А кад је неста с очију, он се покаја и хтеде је викнути. </p> <p>Али се уздржа... </p> <p>Још |
е знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмеху |
у одају, вукући Маринка за собом.{S} Он хтеде наставити започети разговор, хтеде се још наслађи |
о му прса посташе тесна. </p> <p>Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: |
у се стаде навлачити магла.{S} И он као хтеде оком продрети кроз ту маглу, али она постајаше св |
и да су међ сватовима. </p> <p>Старојко хтеде забашурити све то.{S} Он поче причати приче.{S} А |
аш ли каки је био пред судницом кад оно хтеде заклати Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, чо |
То беше прави дан славе.{S} Сваки ти то хтеде да се приближи и пољуби са Станком.{S} И Станко с |
вожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца... </ |
— он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде њега убити само зато да не узме Јелицу.{S} А у Ст |
не пушиш? </p> <p>— Не палим.{S} Лазар хтеде отићи. </p> <p>— Нека, Лазо, немој ићи.{S} Ту ти |
о томе колачу.{S} Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он |
адио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и до |
p> <p>Јелица прошапута: </p> <p>— И баш хтеде да те убије?{S} Он слеже раменима. </p> <p>— И то |
хоће Јелицу.{S} И то мучки!...{S} И још хтеде да га убије!... </p> <p>А... то му не може опрост |
p>— Ја ћу је отети!...{S} Ако ли она не хтедне ићи, ја ћу је убити!{S} Ја сам је родио, у праву |
{S} Сви ћете погорети као мишеви.{S} Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!...{S} Па с |
ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То |
д сам властан само ја!...{S} И ако само хтеднеш силом је одвући — онда нећеш ни твоје главе изн |
а вала данас бирати старешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> |
о: </p> <p>— Вала, Станко... опрости... хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши |
да лаже... </p> <p>— Најпре... овај... хтедох до Љубинка... </p> <p>— Добро, добро! — рече Але |
{S} Па кад сам видео да она тебе воли — хтедох полудети!...{S} А онај Маринко — као да га ђаво |
опом!...{S} Како ме само погледа кад га хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоћ |
, браћо! — запева Маринко. — За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погине |
</p> <p>— Слота, богами! </p> <p>— И ја хтедох скакати, али... боље да се не брукам! — рече Лат |
литву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S} Није |
осле, и зима иде... </p> <p>— Зато ти и хтедох рећи!{S} Како би било да се овај народ врати сво |
еда. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да |
но што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити тим славним борцима-мученицима, а с др |
гу... </p> <p>Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити.{S} Дигоше се с поњавама и јаст |
о говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разредише се по шанцу.. |
моје место!...{S} Зар ниси видела како хтедоше да ме свежу!...{S} А ја се жив не дам свезати!. |
е које га гушише... </p> <p>Она и да је хтела сузе зауставити, није могла.{S} Оне су лиле поток |
евијати над њом. </p> <p>Јелица и да је хтела није могла ништа рећи од силног јецања. </p> <p>А |
еда оним њеним великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео |
/p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Станко скоч |
тиш...{S} А немаш права!{S} Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... </p> <p>Поћута, па кад не |
трепераве звезде па жмиркају, као да би хтеле успавати све живо... </p> <p>Људи се понамешташе |
имали су своје бродове и навозе: где су хтеле, могле су прелазити из Босне у Србију. </p> <p>На |
ко кад бијем бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} М |
разабрати на коју ће страну? </p> <p>— Хтели су преко Бадовинаца и Клења на Богатић па право у |
п стали и раширили руке као да би неког хтели загрлити. </p> <p>— Па да видиш, и нас је било до |
бој с Турцима!...{S} Него, хтели ви, не хтели — ја одлазим с мојим људима!...{S} Мени они треба |
, брате, код њега...{S} Баш да смо га и хтели бранити, не би га одбранили. </p> <p>Попа се зами |
у ватрене муње и потутњаваше, као да би хтели уништити све до једнога... </p> <p>Глас за гласом |
видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...” </p> <p>И то га |
не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио |
ањ на површини њеној; али кад су једном хтели извући један струк локвања из корена, запрепастил |
град! — рече Станко. </p> <p>— И ми смо хтели, али не даде харамбаша...{S} Зато ти се данас при |
ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, |
>Први наши меци памет им пореметише.{S} Хтело је прснути куд које.{S} Паше су муку имале док су |
на јалово прође... </p> <p>А није му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него с |
рце му је нагло лупало, као да би и оно хтело напоље из груди...{S} Мисао за мишљу пролетала му |
тва, па се и запазили.{S} Јован, дакле, хтео узети Спасенију, сестру Јовичину.{S} Али, не лези |
у разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p |
за из очију!...{S} Умео се увући свуда; хтео је да зна све, волео је да му је свака стварца у Ц |
т!...{S} Кајао сам се, али доцкан...{S} Хтео сам те потражити, али нисам смео!...{S} После... ђ |
<p>Па се окрете и јурну као вихор...{S} Хтео је сакрити сузе које га гушише... </p> <p>Она и да |
је знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако с |
<p>Заклоњен за дебло, он премишљаше.{S} Хтео би да Лазар осети сву страхоту смрти и сву тежину |
...{S} И он осети како га вода гуши.{S} Хтео би да се отме, али не може...{S} И он поче да се н |
<p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> <p>— Зашто? </p> < |
код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазн |
рце му је бурно лупало.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? |
змиримо и спријатељимо!...{S} Да је бог хтео, и да ми бисмо мало паметнији — ово би се и лепше |
игосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онд |
љство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И једно и друго |
чи ноктом за зуб... </p> <p>— Ти би све хтео ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражи |
ло да много важи у очима његовим, па је хтео и да надаље у важности остане. </p> <p>А они, ето |
о, оштро гвожђе под грлом својим, па је хтео од свега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, |
Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га |
{S} Искалио је срце, осветио се, сад је хтео мало славе... </p> <p>И окрете Подинама. </p> <p>— |
А Крушка, видећи да је дотерао докле је хтео, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно |
ва крађа његово масло!...{S} Јуче ме је хтео убити, али му бог не даде!...{S} Данас то већ неће |
је осећао да има греха на души, али је хтео да то сам пред собом оправда. </p> <p>„Ја јесам ра |
н није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да ниједна љуљка од њега не остане!. |
вега тога побећи... </p> <p>Јест, он је хтео, али коњић не могаше.{S} Племенита животиња беше с |
кипело.{S} Он је смишљао муке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страх |
ва је постала поприште ћефова.{S} Ко је хтео, тај се могао натресати.{S} Па да је бар остало на |
бирали један другом заједнички.{S} Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса |
<p>Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. </p> <milestone unit="subSecti |
оји би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказао да његов |
азару...{S} Она беше велика.{S} Он није хтео само да убије Лазара, он је хтео да га уништи, да |
некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. </p> <p>Пошто се то сматрало као |
<p>Суреп само одмахну главом, као да би хтео рећи:{S} Хајд̓, хајд̓!...{S} Брбљај, нек̓ није реч |
о улегало се дубоко у срце, па и кад би хтео које ишчупати, би ли могао а да срце не повреди?.. |
скућника! — рече Ногић. </p> <p>— Ти би хтео да сатреш турско семе!...{S} Где ћеш то учинити ка |
ње као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалу |
} И... ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... |
S} Па клече преда њ. </p> <p>— Ја нисам хтео!...{S} То је било наједанпут!...{S} Ни сам не знам |
олако поступајте с њима...{S} Ако би ко хтео преко воде прећи, нека узме по један лист оног лок |
се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... </p> <p>— Ја се овак |
</p> <p>— Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? </p> <p>Маринко махну руком. </p> |
уснама. </p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем |
оштено име...{S} Твој је јад гори: теби хтједоше узети и име и главу... </p> <p>Па, видећи да С |
...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу видјети, је ли?...{S} Па добро, добро!{S} Не м |
p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би хтјео њу в |
нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>М |
ка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли она хтјети поћи за Лазара? </p> <p>— А ко њу пита?{S} Питај |
ка у своја недра примила.{S} Тај ужасни хук, то је јаук њихов...{S} Они га дижу богу правде и и |
рављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да ће се |
и и озебли мајку траже...{S} Старији су хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа леп |
јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, |
ан на обали, па се занесе...{S} Вода је хуком жуборила испод ногу његових, а тај му је жубор го |
p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу принесеш ближе, као |
та... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда |
<p>Нико се не одзива...{S} Само таласи хуче... </p> <p>— Домаћине!{S} Опет ништа.{S} Он стаде |
уражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестаде га у ва |
Босне и Србије. </p> <p>Дрина је бесна, хучна и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске |
и.{S} Одмери једну стопу, извади нож из цагрија, положи му тилуће на земљу, а оштрицу окрете го |
и харамбаши.{S} Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече јед |
Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... </p> <p>Па диже главу и скиде капу. </p> <p> |
о се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> <p>Ништа скупље и ништа |
гла се сила да уништи слободу; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове с |
ки Турци у Београду одметну се од свога цара, убију пашу београдскога, заузму београдски град и |
м Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта |
ви Суреп. </p> <p>— Море, главе турског цара! — викну Заврзан. </p> <p>— На посао! — заповеди х |
ти...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са свију с |
l:id="SRP18963_C1.12"> <head>12. ГОРСКИ ЦАРЕВИ </head> <p>Станко се упути лугом.{S} Под ногама |
спремише вечеру и хајдуци вечераше као цареви, иако вечераше на Дреновој Греди. </p> <p>— Мари |
ловице народне. </p> <p>Могла је турска царевина кренути сву Азију на Србију, али јој није могл |
јест домишљан!...{S} То му вреди турске царевине!... </p> <p>Дева само одмахну главом, а Зека н |
} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— То је овај! — рече Ногић и показа н |
ри, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар није? |
ан сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, н |
ригрлити...{S} Није лако, браћо моја, с царем царева ратовати!...{S} Наш је душман опколио са с |
— хвали Заврзан. </p> <p>— Рука ти ваља Цариграда! — рече ћутливи Суреп. </p> <p>— Море, главе |
побратиме, сећа на оно срећно време кад царовасмо по луговима нашим!... </p> <p>— Да се договор |
Маринку се та одаја учинила сјајна као царска...{S} Нека дубока унутарња радост прожма му цело |
!...{S} Не би ти он сад окусио па да су царске ђаконије!...{S} Ха-ха-ха-ха! — смејао се старац. |
вазда планова.{S} Жеље му беху веће од царских...{S} Имао је оштро око да све запази, имао је |
довинаца.{S} А од Бадовинаца ћемо преко Царског поља и Новог Села на касабу (Лешницу) — заповед |
ој Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу!...{S} Зар н |
о миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речц |
е Србији оваких синова, дотле — тешко и цару у Стамбулу...{S} Ја не бринем!...{S} Победићемо! < |
че Милош — паметуј како да останемо!{S} Царуј ти! </p> <p>— Ја сам послао по барут. </p> <p>— П |
че. </p> <p>— Ако. </p> <p>— Молитва је цванцик. </p> <p>— Али ја ти дајем дукат...{S} Твоја ће |
ћена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један укућанин узима, меће у зобницу па је |
како му је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> |
светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> |
у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу и орошен сузом наших |
{S} Допусти и мени да у њу плетем један цветак са наших поља цветак прост, али пошкропљен крвљу |
убављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону својим миомиром... </p> <p>Што |
дене листом, </p> <p>А земљица травом и цвијетом </p> <p>И кад стигне јагње за пециво. </p> <p> |
} И они имају своје мајке, које за њима цвиле!...{S} Иди, сине, иди!... </p> <p>Станко је пољуб |
ењена.{S} Он се примаче огњишту и стаде цвокотати. </p> <p>— Зима! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p |
{S} Да је био насамо, пустио би зубе да цвокоћу до миле воље, али овако... стегао вилице и нату |
... </p> <p>Ова тишина, ова тајанствена цврка баци га у сањарије.{S} Изукршташе се слике пред о |
</p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као застор неки, те |
иковати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегала дубрава... </p> <p |
узукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нес |
— прави хватајући муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; а |
е и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не беше п |
душан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петл |
а крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... |
чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућ |
S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка над њим „А... то је петлић”, по |
Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто куцка |
Наста мртва тишина.{S} Станко је слушао цврчка поред себе...{S} Бели лептири пролетали су тамо- |
о се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... < |
Станко.{S} Учини му се да види и гараву цев управљену правце па груди његове... </p> <p>Сву је |
{S} Па кад тамо, нигде никог... </p> <p>Цела зима прође у томе витлању.{S} Боже!...{S} Како ли |
Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су своје бродове и навозе: где су хтел |
ока; о моткама, над огњиштем, висиле су целе сланине...{S} Народ је био вредан и раден - није ч |
скиде капу, узе епитрахиљ, прекрсти се, целива и метну на се; затим отвори књигу и поче читати. |
p> <p>И приђе руци Станковој.{S} Кад га целива у руку, она му придржа торбу да упрти... </p> <p |
риђе кућњем прагу, клече, прекрсти се и целива га. </p> <p>— О, гнездо моје!...{S} О, радости м |
поднесе крст, рече му да се прекрсти и целива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онд |
елива. </p> <p>И болесник се прекрсти и целива, па онда рече: </p> <p>— Ал’ сам уморан! </p> <p |
и поскидаше капе.{S} Иван се прекрсти и целива крст.{S} Затим поче за попом говорити ове речи: |
пријатно, он застаде, а кад му Маринко целива скут и руку, он стаде. </p> <p>— Куд си пошао? — |
ућута, пружи крст детету, па кад га оно целива, он скиде епитрахиљ и метну капу на главу. </p> |
бог помогао!{S} Амин. </p> <p>Онда опет целива крст. </p> <p>— Иване! — рече поп. — — Ти си сад |
астаде и погледа га, а овај приђе те му целива скут и руку, па, држећи руке на прсима, поже гла |
војих укућана!...{S} Отишао бих само да целивам онај свој праг!... </p> <p>— Иди, Станко!...{S} |
мисли. </p> <p>И нешто га ледено прожма целим телом... „Њему је лако!...{S} Он је иза грма.{S} |
о што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... </p> <p>Глас му је дрхтао... </p> <p>Св |
увис.{S} Пред њим оживе јучерашњи дан с целим догађајем...{S} Он не одговори ништа. </p> <p>— Ј |
ила на мајке и сеје ранијих времена.{S} Цело покољење као да је с неба спуштено.{S} Ако би хтео |
} Нека дубока унутарња радост прожма му цело тело кад Крушка рече: </p> <p>— Сједи овдје, крај |
.{S} Ето, држим ову верну руку, која се целог века на ме и ја на њу наслањао...{S} Слушам жубор |
</p> <p>И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... </p> <p>— Посрнуо је... посрнуо је.. |
беше обузело миље, па му се разлило по целој снази...{S} За њега је Јелица била сва срећа зема |
што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!...{S} Ја сам свршио своја посла...{S} Коме |
само слушам старијега! — рече Маринко, целујући му скут. </p> <p>— Ако... ако!...{S} Изиди, од |
посрнуо кад је Лазар на њега пуцао.{S} Цео догађај изиде му пред очи; срце му заигра од жудње |
ко је добро? </p> <p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мрта |
чати те сузе.{S} Јер ме суза прати кроз цео век!...{S} Ја сам жељан насмејаних уста и милоште, |
, посадивши се у један хлад, исприча им цео догађај...{S} Хајдуци су слушали с највећом пажњом. |
човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач гд |
и оборио ме!...{S} Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица глед |
> <p>И у тренутку сваки држаше по једну цепаницу у рукама... </p> <p>И сложно учинише још један |
тако ми живога бога!... </p> <p>Сав је цептео као у грозници. </p> <p>— Пробратиме!{S} Неће он |
ње!...{S} Лакше... лакше!...{S} За онај цер онде!...{S} Баш ће тиком мимо тебе проћи... </p> <p |
од Мишара до Дрине, и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве...{S} То је простор о |
с Лазом, са ђувегијом... ако, ако... — церекао се Маринко. </p> <p>— Јест, богме, с ђувегијом! |
ако!...{S} Маринко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвал |
— јекну Лазар. </p> <p>Маринко се стаде церити: </p> <p>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} |
у ватру.{S} Гледао је како се на једној церовој жишци хвата пухор. </p> <p>Ето, желео је да дођ |
p> <p>— Ако вам до зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових |
} Кад се тај Србин замоли, најпакоснија Циганка не би се могла оглушити о молитву његову, а то |
море, — рече Турчин. — Ти баш наочиглед цијелом свијету јатакујеш хајдуцима? </p> <p>Он му глед |
поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме клети!...{S} Ја сам твоје дете.. |
p>— Онда ћу их гонити до њихове ћабе! — цикао је Зека. </p> <p>— Ево га! — рече Латковић. </p> |
ало ружно.{S} И ухвативши се за перчин, цикну: </p> <p>— Будало матора!{S} Оседео си, а ништа н |
аховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мило и дра |
е земља окретала.{S} Већ му прекипе.{S} Цикну и баци Сурепу ове речи: </p> <p>— Ти седи... може |
p>— Сад, ништа. </p> <p>— Како ништа! — цикну Лазар. — Отећемо је! </p> <p>— То нећемо моћи. </ |
укнути. </p> <p>— Иванова, а не наша! — цикну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! |
ог вајата. </p> <p>— Умукни, Турчине! — цикну Алекса и полете на њ, али га људи задржаше. </p> |
<p>— Говори!{S} Говори, проклећу те! — цикну мати и тури руку у недра.{S} Јелица склопи руке: |
Маринко притеже. </p> <p>— Душмански! — цикну Станко. </p> <p>Маринко удари коленом Крушку међу |
апоље. </p> <p>— Да се нијеси макнуо! — цикну Турчин као гуја и погледом укочи Лазара на месту. |
ватри — нигде никог!... </p> <p>— Их! — цикну Турчин и ухвати се за главу. </p> <p>— Оба ми ока |
p> <p>— Не познајем. </p> <p>— Лажеш! — цикну кмет. </p> <p>Станко се трже и погледа око себе.{ |
рчина до беснила. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној |
<p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа!... </p> <p>— |
имо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — Нећеш, ваљда, ре |
и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука |
</p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао је у град.{S} Од тог доба н |
. </p> <p>Смотри мајка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, |
паде на десно колено... </p> <p>Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на ме |
Мухамеда ти турског!... </p> <p>Турчин цикну и скочи...{S} У тај пар створи се Станко пред њим |
што страховито прожма му снагу...{S} Он цикну, цикну као гуја под каменом...{S} И све своје мил |
ђи!...{S} Ево ти и стрина-Петре, твоје „цине.” Зар си заборавио како си је звао?... </p> <p>Лаз |
Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче |
ем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар-Јанком, Цинцар-Марком, Јанком Катићем из Рогаче и још многима.. |
ах се распретава ватра, те му се спрема цицвара.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{ |
и бесно око себе. </p> <p>— Пеци, баба, цицвару! </p> <p>— Сад, ага, сад! </p> <p>И одмах се ра |
е трти руке: </p> <p>— Деде, бабо, пеци цицвару! — рече.{S} Она беше нешто љута, па га само пог |
га само погледа попреко. </p> <p>— Пеци цицвару, бре! — дрекну он и замахну бињеџијском, тростр |
— Лажеш!...{S} Лажеш, улизицо турска! — цичи Алекса. </p> <p>— .... ко не би смотрио — настави |
</p> <p>— Не лажем! </p> <p>— Лажеш! — цичи Турчин као гуја. — Био си ти, био је поп!...{S} Ја |
шко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра изиде из куће.{S} Она није ни |
савијена где сузе лије, где се вије као црв пред ногама његовим... сад му све оде...{S} Он је м |
ти!... </p> <p>Дим биваше све гушћи.{S} Црвен пламен проби кроз дрвени кров и отпоче праска и п |
ећи се хладан, иако му образе обузимаше црвен... — Него, оставимо се тога... ја знам, они ме мр |
p>— Морам знати! </p> <p>Јелица је била црвена као рак.{S} Онај вајатић јој се окретао око глав |
а прст.{S} Он повуче... </p> <p>Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану... </p> <p>С |
S} Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... </p> <p>Заврзан осети нешто тешко на |
велики гуњ „ресаник”.{S} На главама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у к |
је кроз зубе. — Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров...{S} Сви ћете погорети као м |
де? </p> <p>— Не боли...{S} Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... </p> <p>— |
<p>Још му је грмело у глави, још су му црвени колутови летели пред очима, а на души му некакав |
...{S} Вечерас, у воћу, ти рече послати црвеног петла кући оца мога.{S} Е, па ево — ја сам га т |
јчина глава стојала је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> < |
онај народ... попу...кмета где држи ону црвену кесицу... </p> <p>Па онда изби изнад тих слика к |
ад им станеш очи у очи, они се вију као црви!...{S} Мислио сам да је бар Лазар друкчији!...{S} |
он. — Ти, који си дао живота и најмањем црву, благослови дело наше!...{S} Ми не насрћемо, ми се |
, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ |
ком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што г |
ри ваши, као и ја, побјегоше, да им бар цријева не крче ако зулум морају подносити!... </p> <p> |
е коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брат |
Петровића, </l> <l>Код бијеле Јабланаше цркве, </l> <l>Код студене воде Мукијеле, </l> <l>Да вр |
ЧАН ДОГАЂАЈ </head> <p>Таман изидоше из цркве и стадоше мало колико да попу сачекају, а бахну Д |
а наже. </p> <p>Попа се појави на прагу црквеном.{S} Људи се дигоше на ноге. </p> <p>— Седите, |
ћао људима.{S} Није ишао на састанке ни цркви; склањао се и од малог детета. </p> <p>Већ се зај |
с највећом поштом, готово онако како у цркви прихвата свету навору. </p> <p>— Е, мој Машо, мој |
лавама се црвене алеви фесови, као да у цркву иду...{S} Ретко у кога да видиш браду: сваки је о |
ка потраја док тек из куће покуља густ, црн дим...{S} Он постајаше све бељи и бељи, док се не п |
ку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, ни видио? — |
виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља, простења: </p> <p>— Велите? </p> |
а лепу слику... </p> <p>— Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он. — Иде вријема и носи вас |
p> <p>— Ако то буде истина, тешко теби, Црна Баро!... — јекну Турчин. — Тешко теби, попе Милоје |
њој табати и мирити!...{S} Тешко теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринко |
apter" xml:id="SRP18963_C1.1"> <head>1. ЦРНА БАРА </head> <p>Нема веће равнице у Србији од Мачв |
о се тући до истраге наше ја њихове!{S} Црна земља мора пропиштати под теретом мртвих, а од јау |
} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... </p> <p>У памети је гл |
их људи...{S} И тек једног дана видиш а Црна Бара се поцепала, једну страну води поп, а другу И |
наш ни где су ни како су... </p> <p>Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Се |
век вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да так |
.{S} Него, упамти ово, Иване!...{S} Сва Црна Бара, сви ви, моји пријатељи, љубите се колико хоћ |
н. </p> <p>— Мој син није лопов.{S} Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде зак |
каже, Турчину је пошло за руком.{S} Сва Црна Бара пљује на дом Алексин...{S} Ја сам говорио про |
х лептирова — све оде, све прогута нека црна слутња... </p> <p>Зека и Станко ретко кад и бејаху |
ању.{S} Боже!...{S} Како ли се изменила Црна Бара! </p> <p>Нема оног веселог збора ни разговора |
на и стаде је дрсати и трести.{S} Једна црна мисао прожеже јој мозак.{S} Као махнита, спопаде Ј |
estone unit="subSection" /> <p>Пропишта црна земља под грдним теретом...{S} Турски буљуци ницах |
амена Лазару, неће Станку; а већ сва је Црна Бара знала да је Станко најбољи нишанџија. </p> <p |
!...{S} А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — же |
је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... </p> <p>И паде, паде као кап. </p> < |
>Лазар се мењао у лицу.{S} Горела му је црна земља под ногама... </p> <p>— Хоћеш ли, јаране?... |
твојим речима.{S} Али ја нисам јатак, и Црна Бара нема хајдучких јатака!... </p> <p>Да је он го |
а детенце.{S} А после тога, ту нам је и Црна Бара и Рача...{S} Свакад ћемо моћи видети сваки ту |
м кључу где се Дрина у Саву улева, лежи Црна Бара.{S} То је старо село.{S} Прича вели да се нег |
о не сме бити!...{S} Њему ће живот бити црна развалина ако му она измакне... </p> <p>Грозница г |
рекох испадоше оба ока.{S} Јаки је као црна земља!...{S} Него, данас нам не пође за руком.{S} |
ко, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p>— Добар јест, |
ко је било мало, бар је ваљало! </p> <p>Црна Бара имала је свога кмета и свога попу. </p> <p>Км |
е сурва на њу и зарони главу у руке.{S} Црне мисли раздираше му душу.{S} Кад год погледа, на ње |
сет година ја сам, по вашој вољи, глава Црне Баре.{S} За тридесет година мога кметовања оваквог |
дена Бара.{S} Та се растока одмах изнад Црне Баре зове Рибњача.{S} Ту се разлева и прави мале о |
— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!... </p> <p>И док се још мла |
оју ће страну!...{S} Па, опет, Станкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сј |
Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли...{S} Сета нека завлада овом узином, којој с |
а проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> |
паде. </p> <p>— Одакле си? </p> <p>— Из Црне Баре. </p> <p>— Кога тражиш овде? </p> <p>— Хајдук |
ци ми твој план!... </p> <p>— Е, ево ти Црне Баре!{S} Знам је као своју кућу!{S} Почев од кмета |
чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} Већ се и ноћ спусти... </p> <p>Он диже |
о?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?...{S} Доста сам старешовао, више не морам?.. |
ац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитар |
сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само |
!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> <p>Она му ј |
окчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће твоје...{S} Онда суди како знаш!{S} Ти ћ |
а седе и зарони главу у руке... </p> <p>Црне мисли овладаше њиме.{S} Њега су изненадно позвали |
Али не потрајаше дуго ти ведри дани.{S} Црни облаци гомилаху се по српском обзорју, а из њих се |
че!...{S} Тако и ја!...{S} Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шт |
споде?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Није много прошло, а попа дођ |
} Једна по једна породица одлажаше и из црних баџа поче се опет димити... </p> <p>И Станко се р |
p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала |
па потеже пиштољ. </p> <p>Сину Срећково црно око, па му заустави руку. </p> <p>— Кад Срећко неш |
мрзели, кад им није натрунио ни колико црно испод нокта. </p> <p>Ноћ је била тиха.{S} Бахат њи |
ало је ли богат или сиромах, него је ли Црнобарац.{S} Та слога њихна већ беше прешла и у послов |
о тад знао нити данас зна.{S} Али је од Црнобараца добио надимак којим је обележена једна његов |
а, то морало лепо бити, јер се омладина црнобарска само тим и таквим играма играла...{S} А млад |
ом!...{S} Ја нећу ићи кућама.{S} Лугове црнобарске знам као својих пет прста...{S} Молим те!... |
каше — моја кућа поста страшило и псима црнобарским!...{S} Нико од онда није прекорачио овога п |
плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца под Крушкине скуте.{S} То ти не дам!...{S} А |
...{S} Ако је ко добио надимак од неког Црнобарца, то је тако пристајао уза њ као да се с њим р |
бацао анатему и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин м |
то чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” </p> <p>— Н |
..{S} Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце...{S} Па ако ми баш не пође за руком, смета м |
а каже:{S} Крушка је плео да би завадио Црнобарце, Маринко да би се додворио Крушки, а Лазар зб |
рна Бара завађена.{S} Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. </p> <p>— А гдје је Ла |
сто: хајдука не могу похватати.{S} Јер, Црнобарци сад више њих и не сматрају друкчије него као |
/p> <p>Он беше мало необичан Турчин.{S} Црнобарци су познавали Турке као бесне и надувене.{S} К |
он ће је гледати и пљуцкати.{S} Зато га Црнобарци прозваше „Крушка”.{S} Тим су га именом међу с |
су с њима.{S} Он је већ гледао како се Црнобарци купе око куће Алексине и мире се с њим... </p |
и, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заиста лепо проживели да им понеко не бахн |
вија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнули!... </p> <p>Па какви родитељи она |
ка није њему учинио више добра него сви Црнобарци скупа?...{S} И сад, он да окрене главу од њег |
обар, поштен...” И онако... њему су сви Црнобарци красни људи...{S} Једино врчи на Алексу, њега |
!...{S} Право вели Маринко, ондај ће ми Црнобарци доћи да их мирим!...{S} Неће им ништа помоћи |
лим, док ти само видиш какви су људи ти Црнобарци — неће ти пасти на ум да нас оставиш. </p> <p |
баруштина, здрављем се не могу покудити Црнобарци. </p> <p>Неки историци тврде да је ту била еп |
му држи страх... </p> <p>Него, еј вала Црнобарцима! </p> <p>То се све одржа.{S} Попа и Јова од |
ечи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима. </p> <p>Али, као да од свега тога не може |
е првих дана своје љубави; сети се оног црног растанка кад, са обести Лазареве, мораде у гору о |
И њих два могли би много добра учинити Црној Бари...{S} Овако, ако њих два ударе један на друг |
онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној Бари био жељан људи и лијепе ријечи...{S} Све ме |
о си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. </p> <p>— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p> |
.. спусти мало дурбиљ...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стот |
то надао.{S} Тридесет година кметује он Црној Бари.{S} Знао је сваку кућу као своју, знао је св |
нцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што ј |
како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, |
, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијеп |
, Ивана дограбио, па сад жари и пали по Црној Бари, а вас двојица седите скрштених руку... </p> |
ја ћу се ондај до миле ласти ребрити по Црној Бари!...{S} Видјећемо да ли више вриједим ја или |
/p> <p>Кмет Јова Јуришић одавно је кмет Црној Бари.{S} Стари се његови ту давно настанише, па с |
рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Црној Бари.{S} Тамо је лако бити нишанџија; али буди ти |
стаде говорити: </p> <p>Крађа!...{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{ |
мет кад не знаш ко ти дањује и ноћива у Црној Бари? </p> <p>И Турчин се диже па му се унесе у л |
ста, кућа Алексића је била најстарија у Црној Бари. </p> <p>А он дође кући као ветар.{S} Како д |
? </p> <p>— Био сам најбољи нишанџија у Црној Бари! —рече Станко поносито. </p> <p>— Знам, у Цр |
поповања није било ниједног вукодлака у Црној Бари. </p> <p>Али, брате, он се и умео молити бог |
у главу...{S} И досад је било Турака у Црној Бари, али се нису мешали у сеоска посла... </p> < |
ти твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него један.{S} А |
то хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?... |
Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева. — Док ти пречистиш рачуне са |
и?{S} Алекса Алексић растао је с њима у Црној Бари.{S} Па кад они могу поверовати да је његова |
све, волео је да му је свака стварца у Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по им |
Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агу |
ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били свима углед.{S} У сваком су |
м Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одс |
он зна сваку речцу која се проговори у Црној Бари. </p> <p>— Дева! — викну поп. </p> <p>— Јест |
раном”. </p> <p>Били су најбољи момци у Црној Бари. </p> <p>Ко обори Лазара, неће Станка; ко на |
Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Јуришић!.. |
у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, ми агујемо.{S} Даш богу божје, цару царево, |
е то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим ст |
СРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похватају хајдуци, па ништа! |
човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили.{S} Паметни људи, па то т |
дела.{S} Ти си постављен за старешину у Црној Бари? </p> <p>Крушка је ћутао. </p> <p>— Немој ћу |
коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети рђаву |
и онај поп, који је као орао лебдео над Црном Баром и није дао људма да падну у твоје замке!... |
ци по њихним селима.{S} Сравни све то с Црном Баром, па диже Крушку у небо.{S} Онда поче говори |
запевке.{S} У запевци назвала је отоку „Црном Баром“, а окôна села назваше и сам Јордан тим име |
ти је било погледати!... </p> <p>Станко црномањаст, Лазар риђ; Станко благ као млеко материно - |
а као бакрена тепсија и... ономе лепом, црномањастом Турчину до њега. </p> <p>— Хајде! — вели Д |
{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару ће Турчин закрвити.{S} А кад легне крв, Турчи |
же рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких баруштина, здрављем се не |
но нека не враћа себи — он је пропао за Црну Бару!... </p> <p>Ако те поп запита откуд ти то зна |
о постељи, доста је само спустити се на црну земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава |
здаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... </p> <p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више |
евносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беше у неку руку као |
сто једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару!{S} Наплатићу се са свима о једном трошку!... |
и их могао нико завадити!...{S} Ја знам Црну Бару боље него своју кућу, али у Црној Бари нема ч |
; знао је... све.{S} Нико није познавао Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, |
, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече! |
егов доселио се из Обарске, из Босне, у Црну Бару, па је, наскоро затим, умро.{S} Маринко, као |
да, полази! </p> <p>— Куда? </p> <p>— У Црну Бару... </p> <p>Узе пушку, прогледа ороз и кашилук |
е зна нико...{S} Нестаде је као да је у црну земљу пропала!... </p> <p>Крушка се беше узјазбио. |
мета узех.{S} А оно сад?...{S} Сад се у Црну Бару доселили хајдуци, па господују...{S} Знаш ли |
/p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце кући попа Милоја и кажи му ово |
вота, јер ниси кадар једне беле власи у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар не |
све јада и нариче...{S} Њега спуштају у црну земљу...{S} Око негова лица вуку се хладне змијури |
поље и поче лутати по воћу...{S} Његову црну душу сад већ више пико и не може разведрити. </p> |
во на памет падне.{S} Он је слутио неку црну несрећу.{S} Слутио је да се неће наносити главе... |
ерали тако слатко као да су у дугу дану црну земљу превртали. </p> <p>Заврзан не може бити мира |
на је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} Лепа су њена |
?... </p> <p>Душа га заболи...{S} Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог.{S} Та, докле ј |
рече Иван. — Али ја ти велим да од њега црњег душманина немаш!...{S} Па, после, онај Алекса!{S} |
днога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} Више не |
мати!...{S} Дан за даном освитао је све црњи и жалоснији!...{S} Па... нигде му краја не видиш!. |
ве до једнога... </p> <p>Глас за гласом црњи од црњега, страшнији од страшнијега стизао је.{S} |
самим барама.{S} Од Дрине, баш код саме Црпе Баре, одваја се једна растока, која се зове Студен |
Црној Бари позната...{S} Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућ |
рво, па се спусти ближе оном граном.{S} Цупну два-трипут ногом да види је ли довољно јака, па в |
ко ми рекоше. </p> <p>— Па оно је добра цура. </p> <p>— Добра. </p> <p>— Севап би их било саста |
о мора ићи.{S} Мени је неки мерак да та цура буде твоја... и биће!... </p> <p>Кад стигоше кући, |
она је лепа, дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси бог |
анкове црне очи освојише.{S} Загледа се цура у њих, а њихов сјај помути јој памет...{S} Стаде р |
им и таквим играма играла...{S} А младе цуре надметаше се која ће више свиле подгајити, лепше о |
инак!...{S} Ти, јест...{S} Да пије која цурица замакла за око?... </p> <p>— Јок! — рече Лазар и |
и о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... </p> <p>Станко одмахну главом. </ |
д жена да је он бацио око на ону Севића цуру... па, богами, свашта сам помислио!...{S} Али, хва |
Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара по пл |
бити весео!...{S} Хоћу да му ја просим цуру!... </p> <p>— Не браним.{S} Колико данас јавићу Се |
чић напоље. </p> <p>— А је ли бегенисао цуру? </p> <p>— Сигуран сам да јесте!{S} Ха-ха-ха! — за |
аке куће... може наћи на сваки нокат по цуру!...{S} Збогом, Лазо синко, збогом! — рече Маринко. |
ли знаш коју? — рече Крушка. — Најљепшу цуру у Црној Бари.{S} Зар може овако добар момак волети |
ок си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на мојим коленима!...{S} Ја сам те... ја те и дан |
синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су ша |
по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех.{S} Е, брате, одвоји |
зирали.{S} Све се одби од прага њихова, чак и сами пси.{S} Нико им више не хте бога назвати.{S} |
нка оном великом и светом љубављу која, чак и после гроба, цвета у цветку и запаја васиону свој |
је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Али овако! |
земаљску...{S} За њих је он давао све, чак и само спокојство своје.{S} Не знам како да је умор |
Црну Бару као он, и нико није познавао, чак и поименце, дечурлију сеоску као он.{S} Стоку, коли |
ти Заврзана нити иједног Зекиног друга; чак и Деве беше нестало. </p> <p>Сватови се погледаше.{ |
ету, ниједна птица не залепрша крилима; чак се и ћук ућутао...{S} Ни цврчак не цврчи, ни из зем |
ло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... < |
гледа...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Н |
ирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} Он му окрете леђа. |
отеру...{S} Бежало се то на све стране; чак су неки и на Саву ударили, али је и тамо за њима от |
смирају.{S} Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је |
се ноћ...{S} Турци и не покушаше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламб |
е обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се Заврзан расрдио.{S |
Сви стали и гледе.{S} И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. </p> <p>– Не може |
о о Зекиним речима и давао му за право; чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је З |
...{S} На њу пљују и бољи и гори!...{S} Чак Сима...{S} Сима бежи од моје куће!...{S} Тешко ми ј |
у од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да оженим Лазара! |
оду његовом: здрављем и берићетом...{S} Чак је призивао и „добре” и „зле” духове: добре да му п |
смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не проговори три речи |
ва прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се одметнуо у хајдуке...{S} |
више не даде оцепити од своје браће.{S} Чак је и Милош Севић постао друкчији... </p> <p>То заго |
.{S} Он никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као |
и равних, мањ ако узмете митологију.{S} Чак су и некаквим друкчијим језиком говорили.{S} Свака |
акле, кад већ видиш Турчина, узео си га чак и на око, опет не пали док му не викнеш: стој!...{S |
праскао и викао на укућане, на жене, па чак и на веселу дечицу... </p> <p>Али у кући није имао |
ов. </p> <p>Лазару изиде све на очи, па чак и она страшна ноћ кад је бежао пошто је пуцао на Ст |
о тако осетљив да га је све вређало, па чак и хрка једног спавача иза леђа његових. </p> <p>Хај |
вуда поставе јаке страже, да се поставе чак и поред вода, да Турци не би заобишли.{S} Кад старе |
ди, Симо, иди!... </p> <p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, |
грмнуше са свију страна.{S} Стојан виде чак и своје људе да тако мисле.{S} Црн у лицу као земља |
што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био!...{S} Жалим за сваком милоштом, за сва |
јури.{S} Куда?...{S} Он није знао, није чак ни мислио куда ће.{S} Хтео је да побегне, да се сак |
тету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја који сам тврд на сузи!...{S |
а!{S} Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... </p> <p>Зека је погледао сад ј |
опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. </p> <p>— Браћо! |
звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси...{S} Она прошапута: </p> <p>— За |
гледа му у очи некако свесрдно да му се чак и сузе свртеше. </p> <p>— А... завадише нас!... — р |
и... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напо |
знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. </p> <p>— И |
ан за кмета.{S} Он је јучер претио Јови чак и смрћу ако се данас кметовања не одрече...{S} И Јо |
азговоран.{S} Крстом с крсте људи; неки чак рекоше: </p> <p>— Ја тврда срца, побогу брате!... < |
у земљу, па била она сува, промрзла или чак и каљава... </p> <p>Па иако није била ни обична чар |
оглувило.{S} Нико их не гледа, нико им чак бога не назива... </p> <p>И гле!{S} Више није зрака |
а ти опростим!...{S} Зар да ти опростим чак и оно Крушкино подрумче!...{S} Окај се ћорава посла |
ва рука више не држи руцеља плужних, он чак и не сања више о своме пређашњем животу.{S} И славн |
S} Зар је једна прича из тога доба како чак и саме бабе бију Турке!{S} Од многих ево вам једне: |
ту је било тако крвавих догађаја да их чак ми, најближи потомци тих мученика, већ сматрамо као |
и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и пецкали; толико су далеко ишли да су |
ко гадно дело којим га обедаше. </p> <p>Чак је једном покушала да га одбрани од мајке своје.{S} |
и онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам сместа разасл |
— Ко ти је душман? </p> <p>— Сваки који чалму носи и клања Мухамеду. </p> <p>— И ти си дошао ме |
о даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена тепсија и... о |
плови по плаветнилу небесном, као лаки чамац по глаткој воденој површини... </p> <p>А у ваздух |
ају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће С |
p> <p>— Кад си ти видјео оног Алексиног чапкуна? </p> <p>— Прије један сахат.{S} Видјех га у во |
и, лепше опрести и откати, и смишљеније чарапе оплести... </p> </div> <div type="chapter" xml:i |
е, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.{S} А кад се убоде на језик...{S} Али |
<l>Да си мојој кули долазио, </l> <l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти обр |
дмора, где се кадикад заподене и понека чарка, колико да се не заборави. </p> <p>Једном сађаше |
... </p> <p>Па иако није била ни обична чарка а толи борба, опет све поспа као поклано.{S} Тамн |
одила борбу; то је била главна трупа; а чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p |
ке у њиховом гнезду потражи.{S} Заметне чарку, изазове их, намами преко Дрине, па бије.{S} Ту м |
им „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову Парашни |
азар, који јуче не беше код куће него у чаршији, па је тек стигао и пошао да га тражи.{S} Мисли |
.. </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није био?! </p> <p> |
његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крвав |
о чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те |
очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве.{S} Оне те гледе некак |
} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста п |
</p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их нестаде у редовима турским. </p> <p>И дотле се л |
..{S} И то само сене као муња, па је за час нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> |
а те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у њега, час у Маринка. </p> <p>— И баш нико није би |
јам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан...{S} Има међу њима неки Мујага |
ш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!...{S} Молим те... да пође |
е радило брзо, јер су Турци могли сваки час ударити.{S} Борба је била јака, па су пушке приличн |
ет појури коњима и кочијама.{S} За тили час све беше опремљено само да се седа. </p> <p>Дева се |
, кад се сваког тренутка очекује смртни час — а крв твоја и срце твоје блуди по дубравама, през |
ила на нас иде, ово нам је као и смртни час!... </p> <p>Па уздиже гласом и викну: </p> <p>— Још |
</p> <p>— Пристајемо! </p> <p>— У добри час! — рече он. </p> <p>Зора је забелела.{S} Исток се п |
> <p>И стигоше на домак кући баш у онај час кад Јелица изиде из авлије... </p> <p>— Је л̓ она? |
</p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а Иван у простод |
: </p> <p>— Лазо, синко!{S} Отиди један час до субаше, звао те нешто. </p> <p>— Добро, бабо. </ |
ако ниси у послу каквом, да одеш један час до њега, нешто важно хоће да ти каже. </p> <p>— Доб |
е лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој |
у својој... </p> <p>И тако је ишла реч час о једном час о другом.{S} Крушка је распитивао, а И |
танко није крив, бар није крив до онога часа док у гору не оде... </p> <p>Сунце се лагано спушт |
head>19. ПОЧИЊЕ ОСВЕТА </head> <p>Онога часа кад су Алексу бацили у подрумче и кад се Крушка са |
шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.{S} Домаћини се враћа |
ара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскв |
јући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у |
т котурнути!...{S} И то ћу учинити овог часа!...{S} Стој!... </p> <p>Пружи пушку и повуче за об |
е, децо, вечеру!... </p> <p>Совра се за часак препуни јелом.{S} Напољу поче грувати пиштољ за п |
нека мала несвестица помрче му свест за часак... </p> <p>Наскоро дође к себи.{S} Онако понурен |
ко је, оче! </p> <p>— Јово, изиди један часак! — рече попа. </p> <p>Јова изиде у кућу, а попа с |
ри време, пролазе лепи дани; некоме као часак, а некоме као вечност. </p> <p>Највише осећа роди |
његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на кога...{S} Све то беху људи часн |
/p> <p>Одмах заседоше за совру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служи |
мњати ни на кога...{S} Све то беху људи часни и поштени, све то беху деца добра и ваљана. </p> |
свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> <p>И прекрсти се. </p> <p>Његов |
риши и главе стали... </p> <p>— Тако ти часног крста, Иване, коме то субаша није добар? — стаде |
решен...{S} Давно и давно, још у првим часовима љубоморе, јављала се у њему ова мисао, али је |
и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S} И бог ми дао зд |
речи добацим у лице на твоме последњем часу, опет је то мало према греху који си ти учинио! </ |
што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са смрћу бори — остави је... </p> <p>Она о |
ла ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се нешто проломи.{S} Они прен |
Али реч попина је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, д |
p> <p>— А ти отпевај једну! </p> <p>И у часу гусле су биле пред њим. </p> <p>— Богами, не могу! |
бан-бадава.{S} Јеси видео како се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћу |
грозног погледа Крушкиног.{S} Очи му у часу закрвавише, па сипају ватру по оном народу. </p> < |
храста помоли се једна рука; и то баш у часу кад он беше тиком поред храста.{S} Та рука ухвати |
две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!.. |
} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вел |
милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се смести у Парашници, где се подиг |
огледао се разум, а у покрету снажна и чврста воља. </p> <p>За њега су говорили: </p> <p>— Он |
а и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекине мишице. </p> <p>Он стаде уједати... </p> |
ва нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...{S} Он мирно сачека да се Л |
ЖАЈ</head> <p>Водећи Јелицу и држећи је чврсто за руку, Станко изиде на пут.{S} Онда стаде, заг |
лило кад се Лазар пробуди.{S} Спавао је чврсто, да се ни окренуо није... </p> <p>Диже се и седе |
о ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И о |
} И нека је благословена она њена рука: чега се прихвати, напредује!... </p> <p>И занесе се ста |
{S} Тако!...{S} Треба ли ти пара?...{S} Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!...{S} Ево!...{S} |
Иван. — Зар га ја не смем питати?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?. |
<p>— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?...{S} Стотину начина имам ја да зав |
азара: </p> <p>— Не брини!{S} Кад се ја чега прихватим, оно мора ићи.{S} Мени је неки мерак да |
та можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам главу!... </p> <p>— Ти знаш да свадбе без |
Станко. </p> <p>— Нисмо. </p> <p>— А од чега би и били уморни? — рече Заврзан. — Сигурно су вод |
под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, оно од зла времена. </p> <p>Међутим, борба се бил |
ни да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећан и при самој помисли...{S} Пожури, побра |
S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! |
е? </p> <p>И то му каже. </p> <p>— Ради чега си оставио своје огњиште? </p> <p>— Од зулума.{S} |
рамена, само да не мора казати оно ради чега је дошао!...{S} Али му не бива друго! </p> <p>Он з |
... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p> <p>— Нећеш, Турчи |
лију сеоску као он.{S} Стоку, колико ко чега има... све!{S} Он је све знао. </p> <p>Крушка га ј |
лица и стаде се дизати. </p> <p>— Седи, чедо моје!...{S} Није...{S} Саснила сам ружан сан!... < |
ноге те више не слушају!{S} Ходи, Јело, чедо моје, придржи ме!... </p> <p>Јелица притрча, те га |
!...{S} Али сад, ако ми будеш бранио да чедо своје поменем — ја ћу ти се противити... нећу те п |
nit="subSection" /> <p>И Јелица је била чедо свога доба.{S} Простодушна, искрена, верна и одана |
а клети?...{S} Где би мајка могла своје чедо проклети?{S} Где је таква мајка која би то могла у |
мо без страха загрлити и пољубити своје чедо, а да не помислимо да ће она мала, плавокоса глави |
дости да би други могао пригрлити своје чедо и запалити мирно крсну свећу под својим кровом!... |
{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла! |
ни се! — викну он. </p> <p>— Аха!...{S} Чек’ сад Лазара! — викну младеж склањајући се.{S} Лазар |
весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек да те бар ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина ш |
не регнуше!... </p> <p>— Хајде, хајде, чека харамбаша. </p> <p>И дођоше на место.{S} Харамбаша |
е наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврсте Зекин |
још у поласку рекао попу да га код куће чека. </p> <p>Поп је био толико нестрпљив да није могао |
још стопу! — викну Станко. </p> <p>— Е, чекај! — рече Лазар. </p> <p>Па приђе белези.{S} Одмери |
а и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу |
ити!...{S} Него и ми смо ти добро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и |
Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> |
ест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде из собе.{S} Не пр |
ћи да Зека хоће да га ућутка. </p> <p>— Чекај да рекнем, па онда говори!...{S} Ево Станка, нека |
је било тамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекај да га се прво сита нагледам! — рече Петра окорно. |
и су безбрижно као у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удр |
е на њ, али га људи задржаше. </p> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече |
ли се крв не може зауставити. </p> <p>— Чекај! — рече Заврзан. </p> <p>И стаде ножићем стругати |
братства и љубави! — рече он. </p> <p>— Чекај, чекај!...{S} А ухвате хајдука, па га на сваке му |
<p>— Ама ко је, тако ти бога? </p> <p>— Чекај, ја говорим реч по реч; не могу две наједанпут!.. |
има! </p> <p>— Па хоћеш лећи? </p> <p>— Чекај да се мало огрејем...{S} Али осећаше све већу зим |
{S} Води их на Дренову Греду и тамо нас чекај...{S} Ако сутра до подне не будемо тамо, онда нам |
? — загрмеше са свију страна. </p> <p>— Чекајте, казаћу!...{S} Ево како је то било!{S} Јуче, по |
ође кућама.{S} Иван их викну: </p> <p>— Чекајте, и ја ћу с вама.{S} И пођоше. </p> <p>— Ама баш |
p>— Вас двојица идите Бездану и тамо ме чекајте! — рече Ногић. — А ја одох попу... </p> <p>И од |
ли само главу напоље, тридесет куршума чекају да ти главу раздрузгају...{S} И онда ћу те опет |
ни око...{S} Све одлази нагло, брзо, не чекајући ни друга ни пријатеља.{S} На сваком се лицу ог |
заповеди старојко. </p> <p>Код куће је чекала опет постављена совра.{S} Опет се јело и пило... |
да ли ти још вредим! </p> <p>Нису дуго чекали.{S} Мехо се врати и доведе Алексу.{S} Он уђе у о |
се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у |
обрише.{S} Само да се Турци јаве, то се чекало. </p> <p>Дође и тај дан. </p> <p>Било је то на Г |
ље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме си кућу оставио? </p> <p |
аринко прекорачи праг. — Гдје си?...{S} Чекам те, ево, већ два сахата... </p> <p>— Ево ме, драг |
, да вечерамо! — рече Алекса. </p> <p>— Чекам побратима! — рече Станко. </p> <p>— О курјаку реч |
Кад Зека дође, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Отк |
</p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам да ме Турчин коље! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! |
рзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у живо |
>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!... — рече Зека. </p> <p>— Ја мислим да |
ово, иди још ноћас Сими и јави му да га чекамо овде. </p> <p>— Хоћеш ли се колико бавити, бато? |
p>— Онда, Дево, иди и јави Ногићу да га чекамо на Журави... </p> <p>Па се окрете пошто Дева оде |
оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — реч |
<p>— Како да није реда? ...{S}Ја и Иван чекамо да нам се синови једног дана заплачу!...{S} Вере |
ренем ствар...{S} Знаш, младежи није до чекања!...{S} Да је то за ме и за те — онда би се могло |
лим да не отежемо.{S} Није ово време за чекање! — рече Алекса. </p> <p>— Богами, и није! — реко |
, хвала богу!... </p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону д |
н седе да га причека.{S} И није га дуго чекао.{S} Милош дође готово одмах по доласку његовом. < |
н поче сркати каву... </p> <p>Није дуго чекао Милоша.{S} Ибро га је одмах нашао, јер је био код |
, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, |
<p>— Нека иде сваки својој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић ј |
мак на свету... </p> <p>— А хоћеш ли ме чекати? </p> <p>– Хоћу! </p> <p>– А ако те он запроси? |
, срећна браћа!...{S} Свакад њега морам чекати!...{S} Станко сагао главу и ћути. </p> <p>— Момч |
рече Заврзан. — Ја сам ти, брате, морао чекати неких месец дана док ми се даде прилика... </p> |
икну Крунија. — Говори!{S} Да не мислиш чекати хајдука док ти се из горе врати?...{S} Да му се |
Зар без мене? — упита Станко. </p> <p>— Чекаћемо те. </p> <p>Станко зовну Зеку и Заврзана. </p> |
ници већ узели сваки по једног на око и чекаху заповест.{S} Тобџија стојаше код топа са запаљен |
гами, разговарај! </p> <p>Али свет и не чекаше да му се то каже.{S} Једна по једна породица одл |
стојаше код топа са запаљеним витиљем и чекаше заповест да га принесе ваљи. </p> <p>— Само јуна |
stone unit="subSection" /> <p>На Журави чекаше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Ср |
ву...{S} Камен је млео зрна у паспаљ, а чекетало надало лупњаву...{S} Дева погледа Станка испод |
тебе слуша!...{S} Ти клепећеш као моје чекетало; и ја бих могао заспати поред твоје приче!... |
ојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен отрча у ку |
> <p>— Хајде! — зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан чо |
ова за место на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хит |
тимао за Зеком и његовом дружином...{S} Чела се натуштила, сваки се све више у се повлачио.{S} |
ркао свеж поветарац, те им хладио врела чела и сушио зној. </p> <p>— Уја! — рече Станко. </p> < |
погледа. </p> <p>Грдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђа |
илиће!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима вид |
хладан ветрић и како га крепи...{S} Са чела му нестајаше бора...{S} Гледао је кроз гору румени |
рви пут не видеше сељаци његовог ведрог чела и осмејка.{S} И ведрину и осмејак замениле набрекл |
ди.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </ |
у...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, који је небо проламао. </p> <p> |
мори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p>На друму се |
губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледала, а очи јој пуне суза.{S} Он |
И као нека топла и нежна рука, паде на чело његово, па поче загревати и срце и снагу...{S} Он |
о из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и стаде постављати стар |
куће врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да вид |
отићи.{S} Тек само обори главу, набере чело и заћути...{S} Научило на гору, па не може под кро |
Погледа у Ивана, па кад виде како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не |
оче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} Срце му је стрепило од слутње, која м |
ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На томе ти хвала!...{S} Нек сад удари д |
и себи.{S} Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... </p> <p>— Устани! — рече му |
> <p>Где је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети |
и он омрзнуо?...{S} Зар се и њему мршти чело кад ме види?...{S} Зар је и њему тежак мој бог?... |
а место. </p> <p>Освану дан суморан као чело самртниково.{S} Војводе, и поред онако сјајних поб |
ним и тихим животом...{S} Зној му облио чело...{S} Он је стојао као окамењен пред том светом сл |
са свима.{S} Све очи беху сјајне, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прека |
ло гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди |
позва их у кућу. </p> <p>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смеш |
ио на затиљак, те му ветрић хлади врело чело. </p> <p>— Јест!...{S} Убићеш га, али куда ћеш онд |
е гледати.{S} Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!...{S} |
био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, своме новом друштву покаже како се плаши.{S} Он |
ера, која беше пошла да их тражи.{S} На челу јој беше Крушка, на коњу, и Маринко, који поскакив |
у - који то смотри - набрекнуше жиле на челу и слепим очима. </p> <p>– Склони се! — викну он. < |
крвљу и прашином.{S} Из велике ране на челу лопила је крв.{S} Латковић се наднео нада њ. </p> |
је лепо око!...{S} Па овај бели цвет на челу!{S} И... гледа, некако, као дете!... </p> <p>— Дои |
ође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, |
сузу у очима његовим, па га помилова по челу и врату. </p> <p>— Је ли ти жао твога хранитеља?.. |
нестане... </p> <p>Он се удари руком по челу. </p> <p>— Али ја морам њих надвладати!...{S} То м |
да очувамо образ и светињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв по |
</p> <p>Авлија постајаше све пунија.{S} Чељад из суседних кућа долазаше да се нађе на помоћи. < |
нас, вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите |
ко, дичан као бор, поносит као соко.{S} Чељад се ужурбала да их дочека, те једно по једно прила |
ру, која се часком препуни ђаконијом, а чељад стаде дворити и служити. </p> <p>Разговор се води |
е снагу... </p> <p>Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију. </p> <p>— Хајде, Сурепе |
т, не онако као пре устанка, али бар је чељад била под својим кровом заклоњена, ако ни од чега, |
</p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељад Алексина.{S} На коју год страну погледаш, сам пос |
само грађаше мелеме, а Петра, Јелица и чељад из куће Станкове лебдела је око рањеника... </p> |
Алекса. </p> <p>— Не знамо! — одговори чељад. </p> <p>— А кад су отишли? — пита старојко. </p> |
ој бога срдити!... </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека дец |
p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од |
<p>— Од зулума.{S} Турци ми побише сву чељад и кућу запалише. </p> <p>— Ко ти је душман? </p> |
лагане! — викну из петних жила. </p> <p>Чељад прену из сна и устаде, па отрча на бунар да се ум |
} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... </p> <p>Јелица порумене, па оде гледа |
де?{S} Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црно |
и му је био ред као у кошници.{S} Свако чељаде знало је и радило свој посао, а он је био господ |
<p>— То сам већ мислио...{S} Нека једно чељаде оде попи!...{S} Треба ми!... </p> <p>Уведоше га |
, богами, још и нешто друго!{S} Не смеш чељадета у кући задржати.{S} Разломи ми се она стара ма |
макло! — продера се он. </p> <p>Које од чељади беше почело какав посао, оно се закаменило на ње |
Милош.{S} И ту Алекса плати свакоме од чељади понешто.{S} Кад све би готово, онда попа рече: < |
ма сећао се он сваког домаћина и његове чељади, и не смеде, ама ниједног часка, посумњати ни на |
је оно отац?{S} Да је мени које од моје чељади онако рекло, ја бих га убио! </p> <p>— Немој се |
нко је љубио старије у руку; са осталом чељади и он се љубио. </p> <p>Кад се и то сврши, Милош |
!...{S} Народио сам, с тобом, пуну кућу чељади, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па |
} Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере...{S} Аја... </p> <p>— Ти много имаш посла у Црн |
та ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?...{ |
мало из мисли, и он, мада не знађаше о чему је Заврзан говорио, одговори онако насумце: </p> < |
е само за себе, који не воде бриге ни о чему доли само о себи и својим ћефовима... </p> <p>И из |
њему...{S} Гледа у све, а не мисли ни о чему!... </p> <p>Сунце је све више и више нагињало запа |
све то, али није могао размишљати ни о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка на |
ше и поведоше разговор о устанку, јер о чему би се и могло говорити у то време.{S} Причаху разн |
јагањци по зеленој пољани... </p> <p>О чему ти није мислио!...{S} О себи, о убиству Станковом, |
и мувао се око суднице и хана.{S} Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака.{S} |
<l>На чардаку Анђу обљубио?... </l> <l>Чему лажеш, црн ти образ био, </l> <l>Кад Котора ниси, |
да се ништа не нађе!... </p> <p>Сима је чепркао.{S} Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки га |
} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поред мене са пишт |
ажно место. </p> <p>Сима се саже и поче чепркати. </p> <p>Ледени зној проби чело Алексино.{S} С |
е, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу...{S} Мислим се: дај да вид |
нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!...{S} Да нам бог срц |
овечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> <p>Преко стотину породиц |
јмилије и најсветије да ћу моју дужност чесно и поштено вршити, и како радио, онако ми бог помо |
p> <p>— Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност. </p> <p>Па см |
бичан крчаник: оборени грмови, искрчена честа, колико да се има куда ићи.{S} Тај пут водио је, |
о пешадије, а остало је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борб |
чући, а он скочи с коња и побеже у неки честар. </p> <p>— Алал му вера! — рече одушевљено поп М |
авина проломи, он погледа на онај густи честар лево... </p> <p>Наједаред затутњи нешто... зазве |
т!...{S} Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... </p |
опришта и сакрити се с коњицом у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то ј |
ума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако густе „да ниси могао гују за реп извући.“ А |
о само!...{S} Илија!{S} Ти ћеш заићи од честе са Девом и Јовицом, а Станко, Зека и Јован ће са |
ило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... </p |
за осветом... </p> <p>Дева се појави из честе. </p> <p>— Станите! — повика он. </p> <p>Хајдуци |
за мном!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу рук |
ло барутом...{S} Устаници се повукоше у честе под дрва да их не би на сну „била ведрина.” </p> |
>— Не брини! — рече он, па га нестаде у чести.{S} Наста мртвило...{S} Ветар је повијао дугу тра |
{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико тренутака потраја мртва тишин |
Маринко се подиже. </p> <p>— Хвала ти, честити ефендија!...{S} Кад урадим, видећеш.{S} Ја не р |
и човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! </p> <p>— Сједи, Машо, сједи!...{S} Е |
мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефендија.{S} Сад треба да се ти заузмеш за Лаза |
х да једну, у твоме здрављицу, попушим, честити ефендија...{S} А мало сам пијно и ракијице... < |
а назва бога. </p> <p>— Бог ти помогао, честити ефендија! </p> <p>Маринков му глас зазвони приј |
<p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не питај!{S} Пусти мене да радим!...{ |
ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много па |
ћ, па Јевта Поповић, и многи други, све честити домаћини. </p> <p>Требало је, рецимо, свршити к |
зиће бегови... паше... па, можда, и сам честити везир, и припитаће за име његово... </p> <p>А К |
си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понурена. |
ао почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад ништа што би био |
} Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше |
агателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је т |
Зар не проговорисмо толико година речи честито, па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да |
<p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод н |
Петра...{S} Напољу ветар дува, а ти ни честитог покривача немаш!... </p> <p>— Ћути, Петро! — р |
зобницу с рамена, извади своје књиге и „честице”, које беху одвојене у једном убрусу.{S} Поиска |
S} Зека, Ногић и други долазили су врло често да их обиђу и да се поразговарају, па су се опет |
о и тихо разговараху...{S} Погледали су често на десну обалу, спремни да одговоре на напад. </p |
</p> <p>Дршћући, провуче се Станко кроз честу и стиже до крушке.{S} Како стиже, он руком скиде |
е на невољи, он скочи с коња и побеже у честу.{S} Турци се склепташе око богатог такума на коњу |
...{S} Зека викну: </p> <p>— Уја!...{S} Чета стаде. </p> <p>— Јесте уморни? </p> <p>— Јок. </p> |
овину посла овамо, теби.{S} Још ће која чета требати...{S} Србија се побунила, сад бију Турке.{ |
ту смотрио... </p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станк |
ао све осветнике.{S} И збиља, његова је чета расла.{S} Многи ускоци из потлачене српске земље д |
а своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко |
Опколите! — заповедаше Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се о |
. — Бајаги стиди се, а овамо би полетео четвороношке да се жени!...{S} Добро, добро!...{S} Хе-х |
вако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете прућем, али се остави рупа |
де. </p> <p>Турци баш у тај мах јурнуше четврти пут. </p> <p>— Нема барута!...{S} Да јуришамо! |
p>Зора је свитала.{S} Месец у последњој четврти тек избио и оборио своје рошчиће земљи.{S} Свеж |
Алекса ни Петра одмакли од постеље.{S} Четвртог јутра дете богу душу.{S} Једва дишуће, као миш |
ајрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} |
здрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су навалили са свију страна...{S} |
же се сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отп |
а и валовита, али није велика.{S} Омање чете турске, па и појединци, дуж целе обале имали су св |
арског боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су пред |
твоме дару!...{S} Ногићу!...{S} Ево ти чете!...{S} Води нас све куда ти душа жели... </p> <p>— |
bSection" /> <p>Почеше наједаред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело сви |
да га историја слави!... </p> <p>Те су чете крстариле Мачвом.{S} Оне се бринуше о нејачи.{S} О |
, Али-агиног Салаша и Банова Поља.{S} У чети је било преко педесет људи, које младића које оста |
ро...{S} Чекај!{S} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} |
ц и потпора нашим нејаким рукама!...{S} Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре |
толика сила колика је турска — ја ћу је четири сахата задржати.{S} Дај ми руку, војводо, да је |
ви тамо?...{S} Добро је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!. |
времена.{S} Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.{S} Наоколо се оплете п |
три стопа,</l> <l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му |
} Око би јој гору запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села |
опа. </p> <p>— Сад могу!...{S} Иако сам четири живота узео на душу, могу ћутати, јер ми је душа |
запалило.{S} Да упрти четири момка као четири снопа, па да их носи преко села!...{S} А што се |
имао три сина и једну кћер, Алекса само четири сина.{S} Подесило се некако те је Алексин Станко |
напунише.{S} Сваки нишанџија имађаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — реч |
стићи Јаков и Милош? </p> <p>— Кроз три-четири дана биће овде. </p> <p>— Ја бих нешто рекао! — |
о попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са |
чарку су заподевале с Турцима оне омање четице. </p> <p>У уторник, 31. јула, око великих зарана |
аме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се расподелимо |
е војске ћесареве.{S} Прота Смиљанић је четовао на своју руку.{S} То беше јуначина каквог само |
г боја вратише се кућама и стадоше чете четовати.{S} Катић је постао бимбаша, коме су предати љ |
ја се побунила, сад бију Турке.{S} Он с четом оде на Јадар, да Турке причекује. </p> <p>Станко |
тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на прагу и погледа страшним погледом...{S} |
> <p>Опреми се кита и сватови.{S} Преко четрдесет коњаника појури на капију и стаде пред сватов |
есет. </p> <p>— Десет и два дванаест... четрнаест... добро! — рачунао је харамбаша. — Онда нека |
и је богом просто!{S} Ти си достојан да чету водиш, али си бујан, врло бујан!... </p> <p>— Богу |
у искочи из груди...{S} Кадар је био на чету ударити... </p> <p>Иза једног грма — према њему — |
га он преда коме другом, али га у своју чету није примао... </p> <p>Једне вечери седели су око |
<p>— Ово те молим ја: прими ме у твоју чету!...{S} Зека му састави руке око врата. </p> <p>— Е |
} Нису вредни да на њих крећем сву моју чету!...{S} Је ли, Дево, колико Турчин има пандура? </p |
то, само су такви били примани у Зекину чету.{S} Ко није имао све те врлине, Зека га је слао во |
има водио тихо, мирно; знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста ст |
живе.{S} За све време њиховог разговора чечао је као пас и слушао њихне „паметне” разговоре...{ |
е је сад?... </p> <p>Поче трљати чело и чешати се по глави.{S} Напреже мисао да га сети где је. |
опет хтеде све с људима.{S} Зато их је чешће и призивао и договарао се. </p> <p>А било је и љу |
и запевати!...{S} Збогом!{S} Веслаћу се чешће око Црне Баре!...{S} Дај ми твоју руку!... </p> < |
а.{S} Турчин седа крај огњишта и потеже чибук...{S} Задими па — блене...{S} Наједанпут, као да |
есе кава.{S} Па, пошто се преобуче, узе чибук и задими... </p> <p>Кроз ове колутове провириваху |
... </p> <p>Турчин оста сам.{S} Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. |
гласом: </p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете к |
ем!...{S} Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.{S} Једино је небо куда погледа...{S} Он |
>Ведро је сјало чело Алексино.{S} Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехо |
де своје лепе наде остварене... </p> <p>Чибук му испаде из руке, а у одаји се зачу лако хркање. |
, гледајући како руши и пали... </p> <p>Чибук му давно испао из руке...{S} Њему се учинило да в |
Турчин је пуштао димове из свога дугог чибука, а поглед му је лено ишао за оним колутима...{S} |
Знаш, кад га видим онако расплетена, с чибуком у рукама, да бих се заплакао!...{S} Красан је т |
ен на своме обичном месту, гологлав и с чибуком у руци.{S} Петра је стојала уз огњиште и заглед |
</p> <p>— Иди, бако, донеси ми чибук са чивилука...{S} И старац тога вечера расплете косе и при |
оје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> <p>— Господе!{S} Ти нам |
де је прашчиће хранио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га пр |
тону у мишице.{S} Крушка беше модар као чивит. </p> <p>— Тако!...{S} А сад, газда-Ивана. </p> < |
Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — од |
ецо, тако!...{S} Алал вам вера!...{S} А чија си ти, снахо? — упита Јелицу, која иђаше под грдни |
{S} Ја нећу више живети ако она буде ма чија!...{S} Ја бих волео да си на мене опалио пиштољ не |
д највећег окршаја Зека погледа Станка, чије је око севало од раздражења: </p> <p>— Велиш ли, п |
знали су да туда четује Зека буљубаша, чије име за кратко време поста страшило... </p> <p>— Хо |
Где то Турчин насрну на кућу или чељаде чије у Црној Бари?{S} Где?{S} Откад је он у Црној Бари, |
попове и многе друге.{S} Ја бројим људе чије јунаштво може доћи у митологију.{S} А сваки поједи |
управљаху?...{S} Зар он отац томе грому чије око сече као оштра сабља, а опет погледа онако гос |
ађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно газило... </p> <p>Као вуци |
снула око паса његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце |
Он погледа у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар т |
има...{S} Лазар изиде за њим. </p> <p>— Чика Машо! </p> <p>— Ој, роде. </p> <p>— Право ми кажи; |
ка. — Зар то није момак као гром?{S} Ја чикам цуру да каже нећу! — рече Крушка и потапша Лазара |
и, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чикаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p |
са његова вичући: </p> <p>— Чијо!...{S} Чико!... </p> <p>Он је љубио све...{S} Срце му се разиг |
тало душе рањеника.{S} Станко би вазда, чим би очи отворио, питао мајку или Јелицу: еда каквог |
било доста на погребу.{S} Весела Петра, чим је с гробља дошла, одмах је ухватила запећак...{S} |
ОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједан |
ја од тога доба мирна сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце |
им, док ти се створи међу њима Дева.{S} Чим га видеше, поскакаше.{S} Он само повуче Зеку за рук |
tion" /> <p>Али изневери лепо време.{S} Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар...{S} Не |
.. тако!...{S} И ти ћеш први пуцати.{S} Чим Турчин наиђе на ћуприју, ти пали!...{S} Ако би га о |
? </p> <p>– Он. </p> <p>— Знала сам.{S} Чим је таја казао да су нашли кесу, помислила сам да је |
једној клади и разговарао с Ногићем.{S} Чим смотри Деву, он скочи. </p> <p>— Баш мене тражиш? < |
н.{S} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрч |
дите ми тога Турчина! — заповеда он.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рука |
ијте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим с |
опу сачекају, а бахну Дева међу њих.{S} Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева |
ци. </p> <p>— Хоће!... — рече Станко. — Чим земаљска правда помири небо и земљу, ето нас!{S} А |
p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван и диже се. </p> <p>— Сједи |
алазак сунчев, који се бацао у сањарије чим инсекти зазузучу око њега — први пут то не погледа. |
Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жао на |
на вратима. </p> <p>Укућани се избудише чим разабраше његов глас.{S} Дочекаше их да веселије би |
ти?...{S} Чега би се ја стидео?...{S} И чим би он мене застидео?... </p> <p>— Ничим, вала! — ре |
S} Он само повуче Зеку за рукав...{S} И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: </p> <p>— Деде, к |
им?{S} Станку сену око и букнуше образи чим се сети Лазара. </p> <p>— Откуд ти то знаш? </p> <p |
уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опет не може тренути...{ |
ај Добри поп сместа је постајао страшан чим му споменеш Турчина.{S} Он се није могао с њиме пом |
врла. </p> <p>Алекси се већ набра чело чим га виде, али он се притиша и пође ближе да види шта |
<p>Али никако не могаше заспати.{S} Јер чим би очи склопио, она се страшна слика обнављала још |
анео, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— |
ја борио до истраге, али кад се нема су чим!...{S} Боље да одступимо!... </p> <p>— Боље!...{S} |
963_C1.5"> <head>5. ЗЛОЧИНАЦ </head> <p>Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и п |
од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, упути се жбуну за којим беше Иванко |
Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живот |
ом! </p> <p>Заврзан је певушио: </p> <p>Чим се гора заодене листом, </p> <p>А земљица травом и |
емену, кад никуд маћи не можеш? </p> <p>Чим је изустио име Лазарево, Турчин се претворио у саму |
мејаваш!...{S} Је ли, Станко?...{S} Ма, чиме нас тако омађија?...{S} Откад ти дође међу нас, и |
— Да те обрадујем, харамбашо! </p> <p>— Чиме? </p> <p>— Приновком. </p> <p>И како се све беше д |
дела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти? |
најсветију дужност да клањају и по вољи чине свакоме ко је ма бео убрус око главе омотао.{S} Та |
даћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! < |
ко разговарам с њим, онај стрела очима, чини ми се да би га попио као кап воде...{S} И кад се о |
ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђаво један!.. |
и!...{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p> |
твој кров милији од мога!..{S} Ја бих, чини ми се дала ону кућу у којој сам се родила, само за |
једи!...{S} Ево ти духана.{S} Ти пушиш, чини ми се? </p> <p>Маринко диже главу и исправи се тек |
ј Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чини ми се, е се мајчина храна буни у мени и проклиње м |
едао у земљу која га је однијала!...{S} Чини ми се да гледам своје раскопано огњиште..{S} И ако |
абио да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старе |
— Боље! — рече поп. — Тешко њему!...{S} Чини ми се да је и памећу померио. </p> <p>— Сиромах! — |
ли? </p> <p>— Нису, али ме ранише...{S} Чини ми се да ми је десна рука пребијена... </p> <p>— Ј |
ори?... </p> <p>— Тамо је, у кући...{S} Чини се невешт — рече Алекса. </p> <p>— Онда да полазим |
но... како да ти кажем... не знам...{S} Чини ми се попа...{S} Њему се ниси допао.{S} Сећам се б |
о ударити на каквог иђита!... </p> <p>— Чини ми се, данас ће бити и иђита!...{S} Слушај како ту |
— Нема их још? — пита Алекса. </p> <p>— Чини ми се, иду... </p> <p>И заиста, на капији се појав |
тамо нађеш. </p> <p>— Добро. </p> <p>— Чини се невешт, не квари весеља! </p> <p>— Полази! ...{ |
јише мало ракијом, тада рече: </p> <p>— Чини ми се сад се нисам преварио.{S} Сад је убијен. </p |
рио би он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Н |
<p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; али зато ок |
к поп не поче говорити, он је мислио да чини велико дело...{S} А сад, сад је и нему то све изгл |
<p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p |
рме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... </p> |
не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико реч |
<p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и Марин |
чекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </ |
а Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} Чек |
</p> <p>— Ћути! — рече му Суреп. — Бог чини своје!...{S} Станко поче да се диже, али Суреп га |
дивимо људима из тога доба.{S} Нама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} |
тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда ни |
} Све ми се нешто слути...{S} Све ми се чини да ћу данас нешто доживети, нешто од чега сам срећ |
о те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо ми данас почети окршај... </p> <p>— Дај бо |
што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би сад Милош и пристао — он је неће просит |
<p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ме је ова туга обузела од онога дана како слуша |
<p>— Не умем ти казати!...{S} Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! </p> <p>А |
рам осветити!...{S} Јер, браћо, мени се чини да би ме бог убио кад бих Лазара у животу оставио! |
} А кад ме питаш, казаћу ти!{S} Мени се чини да ћемо моћи попа и кмета завадити! </p> <p>— Како |
Дигло, богами! — рече Јаков. — Мени се чини да је договор да се са свију страна у један мах уд |
зан Сурепу. </p> <p>— Знам, али мени се чини да је и кост размрскана! — рече Зека. </p> <p>— И |
Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се чини да је друго!...{S} Пре је ту био и бабо...{S} И на |
и онај димањак с наткровом.{S} Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку с |
рили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио те су поставили јаке стра |
, ево, ови свадбују!... </p> <p>И то се чини опрема као да је најмирније доба!...{S} И укућани |
S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо према злочину Лазаревом... </p> <p>— Да |
владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више ражестило... </p> <p>— |
Нит му ко бога назива ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био |
н кад поред Алексе прође сагиње главу и чини се да га не види!... </p> <p>Једног дана Сима прол |
/p> <p>— Ти си озлојеђен, па ти се тако чини — рече мирно харамбаша — али ми мислимо друкчије. |
т ће скоро бити!...{S} Мени се бар тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком |
им опроштајем дајеш права да и даље зло чини!...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека |
ји турски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — |
ми — вели — Станка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који тур |
отишао у сокоску нахију да тамо то исто чини. </p> <p>— Добро.{S} Вечерас ћемо заједно Катићу.{ |
истину... </p> <p>И сама његова старост чинила је те његови савети нађоше одзива у души његових |
чних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова радиле су и све |
ве само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све снажно |
ао те се хлебом хан; а то су му и стари чинили.{S} Отац његов доселио се из Обарске, из Босне, |
ненађени... </p> <p>Међутим, хајдуци су чинили своје...{S} Лешеви турски падаху око њих као гни |
им очима! </p> <p>Па, опет, опет!...{S} Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко |
, али нада свима је смрт Лазарева...{S} Чинило му се да неће моћи живети, да неће моћи дисати а |
, све се разби као сапунски мехур...{S} Чинило му се да му неко иза леђа стоји... види му сенку |
тао.{S} У њега беше ушло сто бесова.{S} Чинило му се да миле а не ходе, па је одмицао испред св |
И то се свршавало тако брзо да се свима чинило: е, није ни добар тренутак прошао. </p> <p>И Тур |
stone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... </p> <p>Гд |
м.{S} Онај је био завидан.{S} Све ми се чинило да га мрзи...{S} Кад тако разговарам с њим, онај |
ице беше тако благо, тако мило да ти се чинило да је светитељско.{S} Маринку се и нехотице отеш |
лада дугих трепавица. </p> <p>Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p |
би летео кроз голе лужњаке.{S} Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. </p> |
е...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово причање Ногићево... </p> <p>— Ам |
се с њим... </p> <p>И онда... све му се чинило да је то због њега, да је неко завирио у његове |
</p> <p>Иако је био уморан, иако му се чинило да ће заспати чим се на земљу спусти, Станко опе |
је затекао у кући Алексиној, опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} |
ремишљао о речима Крушкиним.{S} Нему се чинило да је мало и хришћана тако душевних као што је К |
олико срдње и поноса очевог.{S} Њему се чинило да ће се ствар добро свршити.{S} И он пољуби Тур |
> <p>Алекса му је одобравао.{S} Њему се чинило да се друкчије они не би ни могли казнити по зас |
Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би ствар сасвим друкчије прошла да Станко ниј |
твар много грђе, јер му се и самом тако чинило.{S} Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта |
сто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. </p> <p> |
p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p> <p>— |
/p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло...{S} |
... </p> <p>— Добро! — рече Иван. — Ово чиним за твоју љубав, драги ага!... </p> <p>Лазар осети |
рвом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. </p> <p> |
и... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!...{S} |
онос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га моли за његова сина. </p> <p>Св |
пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио тако као кад би дељао какву иверку... </p> <p>До |
>— Не могу да будем паметан зашто је то чинио!...{S} Нисам ни мислио о томе!...{S} Наједаред са |
ћи да Маринко све зна. </p> <p>— Ја бих чинио све, само да она не буде његова!{S} Е, мој синко! |
дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истисли из гнезда мога, и ја, сво |
рце материно!{S} Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно ш |
мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури |
па.{S} Како се договоримо, онако ћемо и чинити. </p> <p>Кад се врати, дружина поспала.{S} Заврз |
тарешину.{S} Ми не хтедосмо без тебе то чинити.{S} Реци кога ћемо?... </p> <p>Старица је ћутала |
д њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И окре |
ватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали см |
ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — нек |
? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{S} Ја м |
p>И наста нов лом...{S} Разљућене пчеле чинише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и |
а шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. </p> <p>Напослетку указаше се, али то б |
ушка пуцала...{S} Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху |
вио се на баџу и ишао право к небу, као чиста душа праведникова. </p> <p>Ногић закуца на вратим |
ити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крстом с к |
зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јова уранио, умио се, молио |
кај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p>— Не |
је ведар и леп.{S} Хајдуци су седели и чистили оружје.{S} Станко је нешто разговарао са Сурепо |
атише се... </p> <p>И понеше се по оној чистини...{S} Два дива, два рвача, два најбоља момка у |
Крушка. </p> <p>Чета опколи.{S} Полако, чисто не дишући, примицаху се они ватри, која поче проб |
јано гвожђе...{S} Срце му залупа нагло, чисто хтеде да га угуши...{S} Полише га сузе, он зајеца |
амо-амо и тукао.{S} Зека, прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица така |
кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, с |
</p> <p>Срце му је лупало бурно, нагло; чисто га је само напред погуркивало.{S} Он је осећао кр |
> <p>Зека је говорио лепо, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Та |
о му она измакне... </p> <p>Грозница га чисто поче трести...{S} Он не може више у кући остати н |
нку је играло срце од радости.{S} Он је чисто видео ону одлучност на лицу Иванову.{S} Премишљао |
топио у сласти и милини...{S} Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличин |
— повика момчадија. </p> <p>— Ово није чисто скочено.{S} Он је прекорачио мету! — рече злобно. |
мо на њега?{S} Иван погледа попа, па се чисто трже: </p> <p>— Бог с тобом, попо!...{S} Прекрсти |
p>— Да нису у заседи?! — рече Маринко и чисто зину од страха. </p> <p>То их све опамети, те се |
тељи, па се и они завађају... </p> <p>И чисто гледа очима тај лом.{S} И осећа ону велику радост |
бити веома топал.{S} Први зраци сунчеви чисто су пекли кроз онај чисти ваздух. </p> <p>Кмет Јов |
.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пред њих. </p> <p>— А... дошли ст |
То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда |
На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> |
сами седи перчини.{S} Сваки се обукао у чисто рубље, на плећима сукнено гуњче без рукава или ве |
/p> <p>— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!...{S} Да сам ја тако хтео, ја бих тебе да |
тињу дома нашег, чељад нашу, те да нашу чисту српску крв не окаља крв поганичка и душманска!{S} |
дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да се пр |
дремљиво трепће...{S} Али кривац као да чита из тога погледа, који му вели: знам те, видим те!. |
па каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа бри |
ву”; још страшнија је кад је поп Милоје чита...{S} И сам се болесник узјазбио, па дршће као пру |
се молитва услишава.{S} То није да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће т |
мишић. </p> <p>— Да зовнемо попу да му чита молитву — рече Петра. </p> <p>— Да зовнемо, да зов |
о, па дршће као прут... </p> <p>А он му чита, чита...{S} Кад сврши, он поднесе крст, рече му да |
војска, али само за тренутак...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после |
а сам гледао како неколико људи разгоне читав буљук. </p> <p>— Дакле, сутра? </p> <p>— Сутра зо |
лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши |
са Зеком пред колебом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И |
а те Турке побијемо и вратим се здрав и читав, онда ћемо се и друкчије разговарати...{S} Дакле, |
ко је бојева претурио, па остао здрав и читав.{S} Ни врело зрно ни оштри нож не такну се тела њ |
врзан му рече: </p> <p>— Море, па ти си читав женскарош!...{S} А како се само крио! </p> <p>— Т |
а и нејаке деце звали су се збегови.{S} Читава села беху у тим збеговима.{S} Устаници су се бри |
са својим „голаћима”.{S} Ту се створила читава чаршија, и доскора, па и данас, стари људи зову |
ај! — повикаше хајдуци.{S} Направила се читава гужва.{S} Оно лагано оступање претвори се у бекс |
ала на његово срце и борила се с њим по читаве дане и ноћи.{S} Ту беше детињство, и пажња, и љу |
ише раздражи жеђ...{S} Осећао је у себи читаво огњиште које треба загасити...{S} Он стаде чупат |
без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. </p> <p>Лазару смрче пред очима... </p> < |
ала је бабу Стоју, па је из њених очију читала заповести. </p> <p>— Ала су им вреле главе!{S} Д |
ла и напасти...{S} Попа је из тих књига читао опело лудима „немиросаним”, и ниједан се није пов |
ву мисао...{S} Из њених очију као да је читао: мислиш на ме, на моју, љубав, а заборављаш толик |
лексу онога дана кад сам детету молитву читао!...{S} Знаш ли да се чак ја хтедох заплакати, ја |
хтедох задржати!...{S} Из очију сам му читао као да хоће да ми рекне: а и ти си ми отишао Турц |
не, свако чело поносито; на сваком лицу читао си да је душа прекаљена... </p> <p>Станко осети н |
онда се примам. </p> <p>— Сад доста.{S} Читати нам ништа немој, јер све знамо! — рече опет Завр |
глави, на га одреши. </p> <p>Онда стаде читати „Страшну молитву”. </p> <p>Страхота је слушати „ |
у и скиде капу, натаче епитрахиљ и поче читати молитву... </p> <p>За време молитве и Алекси и П |
метну на се; затим отвори књигу и поче читати.{S} Пошто прочита молитву, он га припита за грех |
мали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.{S} То је хриш |
з Сима. </p> <p>— Попо, зову те кући да читаш једну молитву. </p> <p>— Добро, ето ме.{S} Збогом |
..{S} Па... па сам дошао да те зовем да читаш молитву...{S} Једва изговори ове речи...{S} Загрц |
кајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, трудећи се да се покаже миран. |
речи, знао је све. </p> <p>— Молим те, чича Дево, где бих ја могао наћи хајдуке? — запита га С |
знаде и приђе му. </p> <p>— Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигори |
пет се окрете Маринку: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не |
ам, Лако брате, ја. </p> <p>– А, ти си, чича Маринко? </p> <p>– Ја, сине, ја. </p> <p>– Откуд т |
и, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} И подн |
на коме стојаху. </p> <p>— Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро.{S} И хитро као јелен |
хте бога назвати.{S} Онај добри старац, чича Сима, кнез, и он кад поред Алексе прође сагиње гла |
азао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! < |
да се почело пакостити с обе стране.{S} Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... </p |
...{S} Из ока му севаху муње. </p> <p>— Чича Јово!...{S} Ја тога новца нисам узео, нисам га ни |
и о свог најбољег друга!...{S} Ево, ја чича Иван, молим се теби као свемогућем богу!...{S} Опр |
? — окрете се Јелици. — Па баш те отера чича Милош, а?... </p> <p>— Отера ме!...{S} Био заказао |
био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар |
разговоре.{S} И кад се споразуму, зађе чича Сима „кнез” (биров) и сазове домаћине судници, кој |
он стаде. </p> <p>— Уђи, уђи!{S} Ово је чича-Алексина кућа.{S} Зар си се мало пута овде играо?. |
их је одредио седи домаћин.{S} Ту је и чича Сима, кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што н |
аке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Ла |
} Мал̓ мене не уби!!...{S} Да није било чича Алексе, ти не би имао сина!... </p> <p>Страшна мис |
Иване Миражџићу!{S} До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...{S} Ко има опаког сип |
ше са свију страна. </p> <p>И латише се чишћења оружја... </p> <p>То се радило брзо, јер су Тур |
не може!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарц |
крив Та, ми смо С њиме младовали, били чобани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе |
погледаш: сви у селу, почев од кмета до чобанина, знају закон!... </p> <p>Живели су сложно.{S} |
Јовица дигоше се на ноге.{S} Јован узе чобану и рече Станку: — Хајде! </p> <p>Послушно као дет |
заше појасеве; једним појасом привезаше чобању па је спустише и напупише водом...{S} Онда Јовиц |
се богу помолише. </p> <p>Напунише опет чобању, па се вратише дружини. </p> <p>Хајдуци су били |
о!...{S} Али дође и њему!...{S} Нађе се чова па закла из пушке!...{S} Причам ја Стојану, а њему |
it="subSection" /> <p>Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...{S} Али кад га |
</p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — срећан. |
..{S} Ево, нека ти попа каже!...{S} Он, човек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, м |
p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао да му отме прву, младићку радос |
се то сакрити од ока које мотри!...{S} Човек и стеже срце, и крути се, али га само око одаје.. |
Ја велим да узмемо Ивана Миражџића.{S} Човек је поштен, добар, имућан... све!{S} Ја мислим да |
>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа чо |
...{S} Не, не!...{S} Бог нека прашта, а човек нека се свети!... </p> <p>Вода је жуборила.{S} Он |
— одговори Суреп. </p> <p>— Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. </p> <p>— Доб |
{S} Турчин беше и сувише осион да би га човек могао гледати равнодушно.{S} Како дође, он седе к |
е биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена.{S} |
ки проломише...{S} Овде видиш како пада човек, а онамо како се коњ пропиње те сваљује по двојиц |
/p> <p>— Гуске те разумеле!...{S} Ваљда човек нема паметнијег посла него да тебе слуша!...{S} Т |
<p>Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? |
шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да уздишем и плачем са женама?...{S} Зар ме |
S} Е, али ја хоћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{ |
Нишанићу добро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S |
се он у часу преобрази: од детета поста човек!...{S} Кмет је ћутао. </p> <p>— Још оног вечера м |
уран... </p> <p>А он, заиста, беше рђав човек, човек који је у кавзи жив, у несрећи људској — с |
шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а |
мо можеш покварити сав посао!...{S} Кад човек нешто ради, он треба да ради паметно...{S} После |
ава јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око с |
прамичак магле и из тога прамичка изиде човек па се упути њему...{S} И он се, као, загледа у то |
као да ми је пред очима!...{S} Не може човек онако планути за бан-бадава.{S} Јеси видео како с |
тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се разговара с њим...{S} |
ели смо лепо и живећемо.{S} Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега од |
у сенуше светњаци пред очима.{S} Тај је човек био Станко. </p> <p>— Доле! </p> <p>— Доле!... — |
Боље је да се ми држимо Ивана.{S} Он је човек поштован и виђен.{S} Лазар је твоја сенка.{S} Он |
воденичарева.{S} Крај мучњака стојао је човек, сав бео од паспаља.{S} Станко га познаде и приђе |
га дочекаше лепо.{S} Милош Севић био је човек добар, благ, миран.{S} У свима сеоским пословима |
p>Дакле, ко је тај Лазар? </p> <p>То је човек који га је највише лагао, човек који је намеравао |
е готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљи |
то се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме обзирати.{S} Знаш ову приповетку како су о |
едило би. </p> <p>— Баш је гадно кад се човек бије на врућини! — вели Заврзан, коме се опет вра |
једног пана, недалеко од хана, диже се човек.{S} Попрети за њим руком, па рече: </p> <p>— Од т |
за једног грма — према њему — појави се човек.{S} Како га муке беху обузеле, он га није честито |
тупити у дружину.{S} Иза грма појави се човек наоружан. </p> <p>— Ходи овамо...{S} Приђи! — реч |
ој! — зачу се глас. </p> <p>И појави се човек иза грма. </p> <p>Њему сенуше светњаци пред очима |
претурим, онда је лако...{S} Острви се човек...” </p> <p>Харамбаша га прену из мисли: </p> <p> |
S} Њене су дубине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад с |
ше, везире, или бар бегове!...{S} Ту се човек мало и оашлучи; није бадава руке магањио.{S} А ов |
-ха!...{S} Гледај ти, молим те!{S} Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...{S} А знаш ли |
егована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, само ако и |
дрвета до дрвета...{S} Он више не беше човек — него звер... </p> <p>Коло, весело коло, велико |
мирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе.{S} Погледи им |
забирао... </p> <p>Наједанпут се појави човек на коњу.{S} Човек беше риђ, а коњ алатаст. </p> < |
прижизало... </p> <p>На друму се појави човек. </p> <p>— Дева! — повикаше. </p> <p>— Где је хар |
то, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брате, прљило га, па зна!{S} Где ли си с |
удновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико више није могао раскварти намеру његову. |
осећао како постаје други, сасвим други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и |
уче је веровао да је Лазар најпоштенији човек па свету, да од њега неће имати бољег друга.{S} А |
<p>И баш му беше жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} |
ечи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже срце. </p |
>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Мисли човек, каквим послом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— |
у свима његовим пандурима.{S} Па кад ми човек верује, је ли право — питам те — је ли право да г |
ка... </p> <p>У сами сунчев смирај рупи човек у Турском оделу. </p> <p>— Дева!...{S} Дева!... — |
!... </p> <p>Станку се згади...{S} Овај човек беше некада поносит...{S} Он је Мислио да је то ј |
е то грлило и љубило с Девом...{S} Овај човек као да их задахну новим животом и новом снагом.{S |
ном.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његову... </p> < |
могао мрднути... </p> <p>Наједаред, тај човек загрме страшним гласом: „Ја сам Станко!...{S} Зар |
ићемо ти личину!{S} Иди, иди!...{S} Тај човек био је Дева. </p> </div> <div type="chapter" xml: |
ани... па никад, никад „зурке” туђе тај човек не узе... </p> <p>— Тако је... — рече кмет. — Е, |
и.{S} Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати...{S} И нешто хладно п |
а тебе познајем, Крушко!” — рече му тај човек, па му приђе, ухвати га за врат и диже као перце |
небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш колико смо ми на Мар |
арао си с њим.{S} Је ли да је то сладак човек? </p> <p>— Јесте. </p> <p>— Је ли да нам свима до |
испричам попу и Јови како је то сладак човек!...{S} Богами смо се огрешили о њега!...{S} Па, ј |
{S} Ти си бог, ти праштај!...{S} Ја сам човек — ја се светим!...{S} Још стоји један, још је жив |
тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више вере у мени него у сви |
ворио као и друге, као вас.{S} И ја сам човек, који срце има...{S} Зар ја немам својијех јада, |
акати!...{S} Па ти бар знаш да ја нисам човек који сузе лије!...{S} Гледао си ме како мушки јур |
а. </p> <p>Заспао је... </p> <p>А један човек иђаше за стопама коњским...{S} Кад стиже и виде г |
и не пушта гласа... </p> <p>Само један човек тумара по помрчини.{S} Нога му клиза по каљавој з |
А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред знао расп |
..{S} У Црној Бари крађа!...{S} Похаран човек у Црној Бари!...{S} И то онда кад кметује Јова Ју |
док би душе осећао.{S} Био је то ужасан човек.{S} Нека му Турчин каже да свога сина свеже — он |
Вели: добар вам је онај поп.{S} Красан човек!{S} Ја онаког попа нисам видео, не памтим!...{S} |
Турчина у девето небо. </p> <p>— Красан човек!{S} Сладак човек!{S} Ето, Маринко!{S} Ти знаш кол |
Иван. — Ја сам мислио да је он паметан човек, а оно, ето ти сад!...{S} Да бар хоће да разговар |
пимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан човек! — рече Милош — Овде можемо сви изгинути, а помоћ |
ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти!... „Он је Турчин, |
човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он ника |
вори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој прилици где т |
њим!...{S} И држи се њега, он је поштен човек! </p> <p>— Зар Алекса? </p> <p>— Алекса.{S} Кога |
а.{S} Кога год Турци мрзе, он је поштен човек, јер је Србин.{S} Турци не воле Србе!...{S} Онај |
к... </p> <p>— Па јест.{S} Он је поштен човек...{S} Њега су на силу бога отерали у гору, јер... |
погледи: ја ти верујем!... ти си поштен човек!...{S} И бићу твоја, само твоја!...{S} Само нас г |
его, он није био само поп.{S} Био је он човек од перчина до пете, и то паметан човек...{S} Све |
нко, нити се с ким састајао.{S} Па, као човек чисте савести, још је ведар и разговоран.{S} Крст |
измакло.{S} Причао је слатко, лепо, као човек који је све очима гледао... </p> <p>Они су гутали |
Заврзан. — Онда, друга ствар.{S} Ја као човек велим: ако не можете, да вас не мучимо.{S} Али ве |
p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, и |
се није преварио.{S} Оно је заиста био човек.{S} Али не беше Станко него Маринко. </p> <p>Суба |
да не убије Лазара... </p> <p>Он је био човек свога доба.{S} Јуче млеко мајчино, данас љути рис |
p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био човек од науке, али је био један од људи свога доба, пу |
ног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече |
ори сам са собом.{S} Овамо понос, онамо човек који му је само добра чинио, моли га, и то га мол |
да бих се заплакао!...{S} Красан је то човек био!...{S} Боље би му било да је онога удавио док |
!{S} Па кад бих му ја казао: како је то човек коме одистине лежи на срцу наше добро и наша љуба |
а. </p> <p>— Ако, ако...{S} Добар је то човек.{S} Бар Црна Бара није за бољег сазнала! </p> <p> |
ло му је као неко поштовање.{S} Беше то човек озбиљан, ћутљив и поносит.{S} Стас му прав као св |
ледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живео је сам у сво |
р човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турцима!...{S} А т |
ину. — Него... манимо то, он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест |
он је — добар човек... </p> <p>— Добар човек, добар човек!...{S} Јест, добар, али својим Турци |
зговор...{S} А после, и Крушка је добар човек... </p> <p>Па се ухватио за ту мисао да је Турчин |
али се...{S} Море, па оно је неки добар човек, бога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! |
окренуо главу од њега!...{S} Али добар човек!...{S} Чак, ето, и мени говори како би волео да о |
гатића, а јок ја! </p> <p>— Ти си добар човек, ефендија!{S} Ама ја бих рекао да треба бити мало |
ати с људма, казаћу им како си ти добар човек... како си... </p> <p>— Немој!... немој, Миражџић |
ухватио за ту мисао да је Турчин добар човек...{S} Мислио је, веровао да им он ништа зато неће |
ше са собом: </p> <p>— Ја сам био добар човек, миран, поштен.,.{S} А њима легло на срце да ме у |
>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар човек, ама као да се родио у Црној Бари. </p> <p>Милош |
ога ми!...{S} Нисам знао, али баш добар човек! </p> <p>— Е? — рече поп и покупи обрве. </p> <p> |
А он за Маринка вели да је то баш добар човек. „Мало је, вели, „прилен, али добар, поштен...” И |
.. </p> <p>Али сад, кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао ша |
"> <head>21. ПАРАШНИЦА </head> <p>Данас човек не би ни познао негдашњу Парашницу.{S} Да нас су |
оста пута однесе и саму главу...{S} Бос човек може ићи.{S} Ако се убоде, он извади трн из ноге, |
<p>И гле!{S} Више није зрака него опет човек.{S} На очи му се стаде навлачити магла.{S} И он к |
ш душманин...” Ето, видиш, ово је прост човек, али зна!...{S} А морам се с њим опријатељити, па |
ође у главу... </p> <p>Крушка, као вешт човек, поче лепо око њега док му језик не одреши. </p> |
у: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио |
{S} Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. </p> <p>— Ти си Дево? </p> <p>— Ја, Јова |
> <p>— Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољ |
честито ни видео а толи познао. </p> <p>Човек тај беше Маринко. </p> <p>Он приђе ближе. </p> <p |
х нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А |
наше пословице... </p> <p>И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари.{S} Они су били с |
вели, Иване, како се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то |
буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате! |
о!...{S} Није ли оцепио од вас два прва човека?...{S} Па, ето, теби на очи, хоће и трећег!... < |
ђ, а коњ алатаст. </p> <p>Чим виде риђа човека, Станко плану.{S} Да има сто живота, он би му их |
Севић бити твој.{S} То су већ два јака човека у Црној Бари.{S} Више ће вредити двојица него је |
очи пљунуо!...{S} А данас, ето, дочека човека на своме огњишту, и он му у очи рече: „Неће дево |
село!...” Не може он да гледа неваљала човека.{S} Па, ето, колико само пази твога Лазу!{S} Лаз |
него своју кућу, али у Црној Бари нема човека ко би њих завадио! — рече он одсудно. </p> <p>— |
дана пуцао на Станка?...{S} И пуцао на човека, и могао га је убити, па му опет не би нико ништ |
S} Али, нано, грех је бацити кривицу на човека који није крив! </p> <p>— Како није крив!{S} Зар |
се слатко насмеја. </p> <p>— Ја душевна човека, бого милостиви!{S} Сад, ето, хоће и рибе да хра |
, сад још и Милоша.{S} То су два виђена човека, могу и кметовати. </p> <p>— Ха!... кметовати!{S |
сузи!...{S} Није то лако гледати матора човека како плаче. </p> <p>— Јесте!...{S} Јесте!...{S} |
, који је умео надговорити најречитијег човека, не умеде сад рећи речи; осећао је да говори кој |
та, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кесу с дуваном, а Марин |
и оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!...{S} И онда, нека је по сто пута |
свога старешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могл |
о обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека.{S} Куд ће вам душа, болан?{S} Зар не видите да |
рече му да јави субаши да је нашао оног човека и довео га. </p> <p>Пандур приђе вратима и таман |
њему...{S} И он се, као, загледа у тог човека...{S} Лице му познато, а не сећа се где га је ви |
идиш како мили.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога госпо |
не могаше бољег пријатеља себи наћи од човека који је толико пријатељ сину његовом... </p> <p> |
ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, |
е одјекнула и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути.. |
дим!...{S} Јелица пребледе.{S} Она виде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита |
— Срам вас било седе косе!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи |
} Он се топио од милина...{S} Рај прави човека анђелом.{S} И Станко, у рају душе своје, био је |
али има тренутака кад и радост окамени човека.{S} Занеми као и у највећој несрећи.{S} Тако је |
борених глава.{S} Беше им тешко гледати човека где се пред њима као црв вије... </p> <p>Петра и |
ити с њима!...{S} Ја од срамоте не смем човека у очи погледати!... </p> <p>— Ти смеш!...{S} Ти |
иде.{S} Он диже главу и виде пред собом човека... </p> <p>Да је смотрио вука или медведа, лакше |
ало!...{S} О, брате, где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S |
або, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...{S} Ал |
</p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло доб |
/p> <p>— Да су ми рекли:{S} Станко убио човека, веровао бих; али — Станко покрао — не верујем!. |
ја мржња и презирање...{S} Није ту било човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!.. |
Харамбашо! — рече Суреп — да избављамо човека! </p> <p>— Јест, јест, да га избавимо! — повикаш |
p> <p>— Нисмо имали право.{S} Ми убисмо човека ни крива ни дужна.{S} Хајдемо!... </p> <p>— Кад |
а и почела прибирати око себе човека по човека.{S} И дигло се све — само Мачва ћути... </p> <p> |
зар има људи који хоће намерно да убију човека?... </p> <p>Младеж заметнула игру, одскачу један |
е гневом. </p> <p>„О, где хоће да сатру човека ни крива ни дужна!...{S} Ал̓, неће...{S} Ту је б |
чинило да би преко света отишао за овим човеком!... </p> <p>Уми се харамбаша, поумиваше се и ха |
Маринка?... </p> <p>— Додијало, брате, човеку!...{S} Није то лако!...{S} Он није њишта крив Та |
азлегао по дубрави. </p> <p>— Ама према човеку и уво! — рече Латковић. </p> <p>— Али, ти завешч |
по, речито...{S} Чисто се отимао поглед човеку да га гледа. </p> <p>— Тако је, Зеко — рече хара |
...{S} Та у твојој Црној Бари обијен је човеку сандук и однето му две стотине дуката!...{S} Ко |
тесно да једва кап прође.{S} Требало је човеку добрих два-три минута натегнути док прогута једа |
руго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку главе мећу!...{S} Запамти, главе се мећу! </p> < |
ад ми живот дотле дође да се морам за њ човеку молити, ја бих га прегорео!...{S} А они... ваљда |
!...{S} И да је најмучнији, опет се жао човеку растати с њим!...{S} Али, ето, мора се!...{S} Пе |
ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! </p> <p>— Додијало нам свима!{S} Не можеш сербе |
пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро учинио да не смеш рећи н |
им други човек... </p> <p>Право веле, у човеку је све: и добро и зло; обе су клице у њему.{S} К |
бојица. </p> <p>— Ех, не треба!{S} Живу човеку свакад треба.{S} Кад очи склопи, доста му је и ј |
уза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни дужну!...{S} Ама да му влас с главе |
p> <p>— А... надао си се! </p> <p>Стару човеку се вазда треба надати!... — рече попа озбиљно. < |
више плашио него храбрио...{S} Није ту човеку стало за његовом главом; срце се цепало као дроњ |
кмета и попа, онда субашу и како је он човечан. </p> <p>— Не знаш ти, Милошу, како је то добар |
г сарањујем! </p> <p>— Па разговори се, човече! </p> <p>— Хтео сам ја то, али се не може! </p> |
Збогом, Иване! </p> <p>— Али седи мало, човече. </p> <p>А поп изиде из куће... </p> <p>Иван оку |
на беше велика.{S} Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа!{S} Коме да се жалиш |
уга где, можда, није никад крочила нога човечја... </p> <p>Он се осети сам, остављен и од бога |
се мислило да га неће прекорачити нога човечја. </p> <p>— Уђите, уђите! — вели Алекса. </p> <p |
Сенке дрвећа беху огромне; чак и сенка човечја беше већ као грм...{S} Од Дрине је пиркао свеж |
Ништа скупље и ништа јевтиније од главе човечје.{S} И крушке кад тресеш милостивији си него у б |
нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излете напоље.{S} Истрчаше и |
е понеки глас...{S} Али то није глас ни човечји ни животињски... то је глас тавне ноћи: дубок и |
и!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је кр |
би говорим.{S} Он је Турчин, па је опет човечнији од тебе!... </p> <p>Крушка помисли: </p> <p>— |
м се сав охладио, ал̓ он, брате, некако човечно, лепо, па сам плакао као мало дете... </p> <p>— |
ше на душу попео...{S} Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!...{S} Веле: он је |
..{S} Зар им је, болан брајко, мало оне човечности!{S} Кога нападе?{S} Где то Турчин насрну на |
ван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је дотерао докл |
мирим!...{S} Тако би видјели да сам ја човјек!... </p> <p>Маринку се насмеши брк.{S} Он поглед |
S} Дај донеси Маринку мало ракије, нека човјек душу прихвати!{S} На, пуши! </p> <p>Маринко запа |
људма.{S} Кажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Са |
ако ми бога!...{S} Али ја мислим: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати |
меја: </p> <p>—Ха-ха-ха-ха!...{S} Добри човјек, добри попа!...{S} Није право мислио!... </p> <p |
плашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!...{S} Звао сам те да ти кажем да ћу ти и ја, са |
ам слушао од људи да си ти добар, ваљан човјек; а ја ти тако волим добре и поштене људе!... </p |
о ти судиш, али ја — а ја сам и паметан човјек — ја бих онако исто учинио као и Лазар!... </p> |
/p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, не мрзим те.{S} Али ти велим: а |
сло, ал̓ ја се не срдим.{S} Он је добар човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{ |
ог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу лијепо казати њему; па кад га Маринко |
ије као Маринко!...{S} Ви вичете па тог човјека, а богами, то је један добар човјек.{S} Ја ћу л |
</p> <p>— Ви сте жене!...{S} Зар немате човјека да ми на мајдан изиде?...{S} Пхи!...{S} Срамота |
ми брат!...{S} Учинићу те најчеститијим човјеком!...{S} Хоћеш духана?...{S} Ево!{S} Дај дуванке |
етињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, тако исто није лијепо смијати |
ном мравку не могу зло пожељети, а толи човјеку, створу божјем!... </p> <p>Па саже главу и узда |
то разумио!...{S} Не треба то притужити човјеку него лијепо с њим.{S} Треба га најприје раскрав |
у! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> <p>— Није ми |
!...{S} Еј, Милошу!...{S} Освијести се, човјече!... </p> <p>Али Милош ни маћи... </p> <p>Крушка |
ерао у прозор... </p> <p>— Не плаши се, човјече! </p> <p>— Не плашим се. </p> <p>— Видјео си, н |
е могао сустизати. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} |
на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, човјече!...{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што ј |
ваше у својој одаји. </p> <p>— Гдје си, човјече! — Викну он како Маринко прекорачи праг. — Гдје |
ка, достаје. </p> <p>— Та није!{S} Пиј, човјече! </p> <p>— Не могу више.{S} А кад ме питаш, каз |
ру!... </p> <p>—— Маринко!{S} Брате!{S} Човјече!...{S} Ако то урадиш, бићеш ми брат!...{S} Учин |
!... </p> <p>— Маринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништ |
отово зацвокотали. </p> <p>— Ама, сједи човјече! </p> <p>— Па да седнем — рече Милош и спусти с |
</p> <p>— Сједи овдје, крај мене, добри човјече! </p> <p>— Могу ја и стајати, честити ефендија! |
о на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човјече, сједи! </p> <p>— Нека, могу и постојати... — р |
си ти томе крив. </p> <p>— Веруј, добри човјече, да сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта м |
не, не!...{S} Крви нећу!...{S} Ја хоћу човјешки! </p> <p>— Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћор |
</p> <p>— Е, ето вам!...{S} Ја хтједох човјешки, па ми се не даде.{S} Сад га предајем вама дво |
џићу!{S} Ја хоћу да они сами увиде моје човјештво! </p> <p>— Море, остави!{S} Много ће воде Дри |
у ни за како благо овога света; али он, чово, хоће да убије за своје!...{S} Право има, алал му |
хом суседи његови:{S} Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић |
овцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима |
ко. — Још ће он многом Турчину запржити чорбу! </p> <p>— Па како оста жив кад су га Турци са св |
завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Турчин излет |
дучка, таман се све претворило у уво, а чу се лавеж... </p> <p>Хајдуци пренуше.{S} Гусле умукну |
е под Турчином.{S} Он се запрепасти кад чу да овај човек зна све, сваку и најмању помисао његов |
Ја ћу на вама искалити!... </p> <p>Кад чу Лазарево име, Иван прену. </p> <p>— А где је Лазар? |
аше више; чак се и не појавише...{S} Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шум |
...{S} Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!... </p> <p>Погледа нада се... небо се осуло з |
беше онесвеснуо од силна страха, па не чу вику његову.{S} Маринко клече на једно колено па му |
у тумарали по помрчини, али се ништа не чу сем ветра. </p> <p>— Нема никога? </p> <p>— Никога! |
рата, ослушну да ли има кога, па кад не чу никаква разговора, он отвори врата. </p> <p>У кући н |
корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад, кад му и један ст |
е.{S} Али весеље пресече.{S} Више се не чу ни песме ни пуцња.{S} Изгледало је као да су се скуп |
{S} Онако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало |
а...{S} Топот је долазио све ближе; чак чу и гласове, иако није речи разабирао... </p> <p>Најед |
} Крушка беше у одаји с Лазаром.{S} Чим чу да су Иван и Маринко ту, он чисто радостан потрча пр |
, слушајући причу Заврзанову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Ода |
јеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грактање из дубине дубраве.{S} Погледа око себ |
ксава! — рече Иванковић. </p> <p>Кад то чу Лазар, он навали свом снагом на Станка...{S} Али Ста |
уку и изиде у авлију.{S} На самом прагу чу речи очеве: </p> <p>— Младене!{S} Иди Ивану Миражџић |
ад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша није отишао њ |
у ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринка.{S} А Ивана слобо |
а; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару.{S} И поред толиких ба |
танка; нека и он ово исто чини; нека ми чува Дрину, јер нема дана кад по који турски буљук Дрин |
кав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Још ће ми и Ивана вратити!” |
{S} Он никад не истрчава.{S} Он, колико чува нас, чува себе двапут више.{S} Никад харамбаша ниј |
.{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S} Јо |
} Гледај чедо наше, нашег Милоја!...{S} Чувај га од свакога зла!...{S} И гледај ми мајку.{S} Њо |
слом, и оде.{S} А кад тамо... </p> <p>— Чувајте своје главе! — рече Ногић. </p> <p>— А која ми |
остао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заставу |
.{S} Људи се прибијаху један уз другог, чувајући барут и оружје да не закисне.{S} Небом се гања |
ајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде т |
ше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се уск |
н како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и себе и људе.{S} Сваки час изазивају на мегдан.. |
...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад бих ја сад тебе пустио, куд бих |
ц, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе и не дам, а он псује све до миша у дувару. < |
ћ. </p> <p>— А која ми је вајда и да је чувам ако ми је суђено!...{S} Од судбине се не побеже!. |
ар? </p> <p>— Како немам оваца, тако не чувам ни паса!{S} Ти ћеш сам најбоље знати куд си га по |
направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао је страже од Турака од ушћа Јадра у Дрину, па низ |
је да је тако... </p> <p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину.. |
до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков |
ом снагом на Станка...{S} Али Станко се чувао тако вешто да милина беше погледати!...{S} Као да |
дање. </p> <p>— Али хајдук хајдука мора чувати и бранити.{S} Ако му друга ране, не сме га остав |
ку земљу и дизаху град који ће им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који |
мо ће прво отићи — онда ће се сви добро чувати друма и лугова...{S} Опустити Парашницу, то је т |
стаде постављати старешине, које ће му чувати дринску границу. </p> <p>На Мишару те исте, 1806 |
м ти овако говорио!{S} Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!{S} Јер ја мислим да ти им |
ди, па све здраво и весело, па виђено и чувено; па остао частан међу људима и пред светом!...{S |
и од мајке своје.{S} Мати се запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> < |
ћно да јој је кћи казала: нећу.{S} Тога чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећн |
и...{S} Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он |
p> <p>— То нећу!{S} Зар ти, који толика чуда градиш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми |
о Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Мно |
е и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!...{S} Ја осећам да ће ми срце и |
> <p>Кућани, кад их видеше, занемише од чуда.{S} И они се узјазбише кад видеше Станка, који је |
гој страни... </p> <p>Хајдуци зинуше од чуда.{S} Да нису видели својим очима, не би веровали.{S |
речито, отворено.{S} Хајдуци зинули од чуда, запрепастили се!... </p> <p>— Тако је, Турчине! — |
је дрхтао... </p> <p>Све живо зинуло од чуда да гледа у њега...{S} Нису људи научили да га такв |
ица леђа и одоше. </p> <p>Иван зинуо од чуда... </p> <p>Кад их нестаде с очију његових, он се к |
ши обали, подиже се.{S} Иванко зинуо од чуда. </p> <p>То беше Дева. </p> <p>Чим изиде на обалу, |
и...{S} Разумеш? </p> <p>Станко зину од чуда. </p> <p>— Н-н-не разумем! </p> <p>— Знао сам да м |
, паре закопати?... </p> <p>Поп зину од чуда... </p> <p>— Знам, али разбијен сандук, па онда... |
ви живе само у причама...{S} Ти су људи чуда чинили.{S} Снага, дух, окретност, и то беше све сн |
рски буљук Дрину не пређе да овамо чини чуда и покоре!{S} И сутра увече нека оде Катићу — а то |
а. </p> <p>А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао |
а нећеш наћи сличних примера... </p> <p>Чуда су те жене чиниле!{S} Поред својих домаћих послова |
рен, те је изгледао мало грбав. </p> <p>Чудан беше то човек.{S} Он је био... воденичар.{S} Живе |
...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко!...{S} Мада је већ унапред зна |
— Најпосле... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... |
— Ево је у сандуку, нано, — рече Јелица чудећи се.{S} И пође сандуку да извади пређу. </p> <p>— |
<p>— Ама, да л̓ је истина? — упита кмет чудећи се. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је |
... </p> <p>Иван зинуо у Турчина, па се чуди толикој човечности. </p> <p>А Крушка, видећи да је |
рсти се!... </p> <p>Она обори главу.{S} Чудила се својој куражи.{S} Мислила је: то неће смети н |
м, све ми се чини истинитије, и само се чудим како ми то још онда није на памет пало!...{S} О, |
} Турчин је псовао, викао, претио свима чудима.{S} Маринко је ћутао оборене главе. </p> <p>Онда |
.. </p> <p>И изидоше му оба из воље.{S} Чудио се само како је могао волети такве себичњаке!...{ |
н се диже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још виш |
</p> <p>Турчин је слушао тај разговор и чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види п |
.. — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чудио! — рече Милош. — Пре бих рекао да они нису знали |
Станко га је гледао, па му дођоше неке чудне мисли. </p> <p>„Благо теби, месече! — мислио је о |
2.8"> <head>8. ТВРДОГЛАВСТВО </head> <p>Чудне мисли обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што |
о беше сетан, он није душе сламао...{S} Чудни су звуци гусала!{S} Они су као рањеник на самрти, |
е Ногића. </p> <p>— Море, Јово, он мени чудни̓ ствари наказива.{S} И поп Милоје стаде причати к |
знемирен...{S} Опет га беху спопали они чудни снови...{S} Зато је и позвао Ивана и Маринка да с |
ноге подсекле.{S} Ове благе речи, онај чудни поглед.{S} Је ли могућно да је то отац Станков?.. |
ему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те ж |
ексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чудним погледом, који би га и смождио И помиловао. </p> |
<p>Станко се замислио.{S} Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани |
и засмејавао... </p> <p>И то све некако чудно текну...{S} Зека се стаде освртати...{S} Суреп се |
ова привиђења Маринкова, све то некако чудно, тешко, паде му на душу.{S} Он је видео како се р |
" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умела тако волет |
заостајао... </p> <p>И овлада њиме неко чудно нерасположење.{S} Он осети равнодушност према све |
а знала о свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седне |
ван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези ђаво |
еговој се души нешто закува...{S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад |
али их ови одбијаху... </p> <p>И нешто чудно обујми Станка у овој борби.{S} Он је пунио своју |
18963_C3.5"> <head>5. СВАДБА </head> <p>Чудно време, заиста!{S} Док на једној страни пушка грув |
p>Остало полега да се одмара... </p> <p>Чудно заиста!{S} Ко је ма кад био у борби, тај ће знати |
о да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чега нема!{S} Али он стеже |
ли сирочад и своја озебла срца. </p> <p>Чудно је одјекивала у ноћи та писка.{S} Као да гледаш м |
то јутро освану Дева у збегу...{S} Нека чудновата сила диже Станка на ноге.{S} Запрепашћеним оч |
жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагле |
дирнуло људе.{S} То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час м |
ли најпре да убије Лазара... </p> <p>И, чудновато!{S} Од тога часа он беше други човек.{S} Нико |
се поче проламати од писке и јаука.{S} Чудновато се све то мешало са хуком таласа...{S} Голи с |
танко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. </p> <p>— А он мене? </p> <p>— Лако |
— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече Јаков. </p> <p>— Ја се не бих чуди |
а пута и крваве.{S} Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а ка |
т, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га...{S} Да му ј |
, а она пуна воде као и обично. </p> <p>Чудновато је њено становништво.{S} Има ту водених тица |
рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — рече кмет. </p> <p>— Ја се не бих никад сетио д |
оборених глава. </p> <p>— Е, ово то је чудо! — рече поп после дужег ћутања. </p> <p>— Чудо! — |
.{S} Народ је био вредан и раден - није чудо ако је имао!... </p> <p>Ето, таква је била Мачва. |
трајала из дана у дан.{S} Није никакво чудо било наћи леш на путу.{S} О томе се више није ни в |
све мушке послове.{S} Није било никакво чудо видети жену на разбојишту где преврће мртве и рање |
ко одаје.{S} Та, то није било за њ само чудо него страх божји...{S} Тридесет година кметује, а |
и игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... </p> <p>Разуме се да је давно опростио.{S |
танко без по муке обори. </p> <p>Сви се чудом зачудише; чак и сами харамбаша. </p> <p>Али се За |
знаш колико ме он разговори!...{S} Па, чуј ме, жељо моја!...{S} Гледај чедо наше, нашег Милоја |
ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку кад моли!...{S} А грехота је мајку не послуша |
баши: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега |
</p> <p>— Бог с тобом, попо! </p> <p>— Чуј ме!{S} Нећеш се кајати!...{S} Иди се намири с Алекс |
— Ето да сам знао!{S} Е, па сад ме лепо чуј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— |
како сузом из очију гасе жеравицу...{S} Чује уздахе њихове, за које је свако живо уво оглувило. |
..{S} Био је према свему равнодушан.{S} Чује цврчка, па помисли само: цврчак цврчи...{S} Нешто |
жури овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толи |
раву ухватио од Станка да само треба да чује име његово па да пребледи као смрт...{S} Сваку ноћ |
? — рече Станко. </p> <p>И спреми се да чује најцрње гласе. </p> <p>— Још није ништа, а ако бог |
рчи на Алексу, њега не мари.{S} Неће да чује речи о њему!... </p> <p>Попу прекипе. </p> <p>— Сл |
за милост...{S} Једаред му се учини да чује како се реза отвара...{S} Он прену, скочи...{S} Та |
ло ретко.{S} Године прођу док се псовка чује... </p> <p>Тек, ето ти кмета где с попом излази из |
...{S} Све би дрхтало само кад моје име чује...{S} Све... </p> <p>У тај мах као да се нешто про |
И сад јадају и кукају.{S} Нико живи не чује тугу њихову; нико не верује да они нису ништа крив |
предмети могаше разликовати; из села се чује петлова песма, цвркут птичји узавре да се разлегал |
о.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш!...” </p> <p>И баш му беше жа |
врат!{S} Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... </p> < |
доћи кмет Јово.{S} Ја баш волим да и он чује све, зато сам га и позвао... </p> <p>— Добро!...{S |
по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се лавеж паса... </p> <p>Хајдуци уснуше, само Стан |
!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу ишли. </p> <p>— Јесмо. |
p> <p>— Симо! — рече он брзо. </p> <p>– Чујем! </p> <p>И Сима скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, |
е на ватри. </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Чујем, харамбашо. </p> <p>— Зађи овуд по селима па прич |
ласином: </p> <p>— Рајо, бре! </p> <p>— Чујем, драги ага! - одговара сиромах, а сав стрепи да с |
било готово. </p> <p>— Дево! </p> <p>— Чујем, Срећко. </p> <p>— Попа ми поздрави... и... пазит |
Сурепом. </p> <p>— Станојло! </p> <p>— Чујем, војводо!... — одговори Суреп. </p> <p>— Мени тре |
да изиђе, ал̓ ја га тишкам... </p> <p>— Чујем да му је онај пас опет скоро долазио... — рече Кр |
</p> <p>— Јело! — викну она. </p> <p>— Чујем, нано. </p> <p>— Дела, однеси та дрва, па дођи у |
њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Јеси писмен? </p> <p>— Јесам, у длане! |
> <p>— Зеко! — викну Заврзан. </p> <p>— Чујем. </p> <p>— Хајде прескачите Клемпу! </p> <p>— Ког |
ову; прену чим чу Зекин глас. </p> <p>— Чујем, буљубашо! </p> <p>— Одабери дружине колико ти тр |
>— Је ли, море? — упита кмет. </p> <p>— Чујем, чича Јово. </p> <p>— Познајеш ли ти ову кесу?{S} |
— викну и ухвати га за руку. </p> <p>— Чујем! — одговори Станко. </p> <p>— Јеси жив? </p> <p>— |
о оком. </p> <p>— А је ли ти? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари |
. </p> <p>— А је л’, Маринко? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?. |
ма, попо, бога ми!... </p> <p>— Ама, ја чујем — пресече га поп — да је Лазар пуцао на њега због |
на сна немам!...{S} Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како преви |
.{S} Милош слеже раменима. </p> <p>— Ја чујем да је код Алексе — рече Крушка и упиљи у њ. </p> |
м за грм па видим, или прислоним уво па чујем.{S} Лепих сам се ствари наслушао!...{S} Црну Бару |
ету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ја не лежем без велике нужде; а |
то није причао сам Станко, који је како чујем, с тобом у дружини? </p> <p>— Није.{S} Није ни са |
отрчати с онаким момком?...{S} Тек само чујем пуцањ...{S} То сам, браћо, видео овим мојим стари |
шљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!...{S} Јеси ме пожелела? </p> <p>— |
азговарају, па ме смотре да им се прику чујем, они ућуте.{S} Звали су ме: улизицом, изродом, из |
се!{S} Осуђујете човека, а нећете да га чујете!...{S} Срам те био, седи свештениче!...{S} Зар с |
треба домаћин, а не хајдук...{S} Зар не чујете како пушка грува; зар не осећате како крв мирише |
} Она не одговори ништа. </p> <p>— Ама, чујеш ли, теби се јављају просци.{S} Она опет ћути. </p |
Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја би |
аучу, људи се стиде суза!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у |
, он рече: </p> <p>— Једва чекам!...{S} Чујеш ли тутањ?...{S} То иду они...{S} Откад не имадосм |
>Очи су му севале као муње... </p> <p>— Чујеш, Милошу, подај девојку!... </p> <p>— Па... добро! |
ништа казао? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем |
Ја не знам — једва изговори. </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти си поштен човјек.{S} Ја те волим, |
р међу њима.{S} Онда им рече: </p> <p>— Чујеш, Милошу!{S} Ти, брате, имаш ћерку на удају.{S} Пр |
га, па зна!{S} Где ли си сад, попе, да чујеш како паметан човек разговара!...{S} А није као ти |
г ти помогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! |
S} Кад јој главу принесеш ближе, као да чујеш звона у даљини. </p> <p>И само то; све друго беше |
у вичући те!... </p> <p>— А... нешто не чујеш!...{S} Остарело се! — вели Сима, а крије очи... < |
— виче Суреп, јер то он беше. — Зар не чујеш колико гавран гракће?... </p> <p>Он чу збиља грак |
а бих знао круну попети!...{S} Док само чујеш: ја отишао у гору!... </p> <p>— Додијало човеку! |
је да само чита и баца речи, него чисто чујеш како му срце јекће тако се он молитви преда...{S} |
теретно, кад си већ научио... </p> <p>— Чујте, браћо! — рече поп. — У праву сте и ви и он.{S} О |
сам је извршно, јуначки извршио!{S} Сад чујте другу!{S} Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погин |
хајдуци. </p> <p>— Кад пристајете, а ви чујте!...{S} Од данас нема харамбаше ни хајдука, од дан |
Маринко, па узалуд.{S} Они их пронађу, чују да су на неком месту, јаве Крушки и дигну потеру.{ |
{S} Још ме и изгрди пред саљацима, нека чују!...{S} А сад: лаку ноћ! </p> <p>— Лаку ноћ! — рече |
можеш им ништа доказати кад неће да те чују. </p> <p>— Ама то је због мене било?{S} Иван потвр |
...{S} Док се сад заваде, неће им се ни чукун-унуци помирити!...{S} Ха-ха-хаха!...{S} И село ће |
а тајац, као у гробу. </p> <p>И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. </p |
шта рећи.{S} А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико |
>Тишина овлада.{S} Нико ни да дахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном кр |
ста, разговор пресече, само се још деца чула... </p> <p>Ћутао је, премишљајући црне мисли...{S} |
упало и крв ударила у образе кад би где чула Станков глас, али се свакад за времена уздржала да |
, летња ноћ без месечине.{S} Из луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мал |
поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама помисао да |
енула главу!...{S} Знао сам!...{S} Јеси чула, Јело!...{S} Ти си баш права правцата девојка!...{ |
пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањеника... </p> <p>Турци стукнуше.{S} |
Хајд̓ сад! — рече и пође журно. </p> <p>Чула се стопа и звекет фишеклија... </p> <p>Већ се кроз |
н се диже, погледа их и рече: </p> <p>— Чули сте једну моју заклетву.{S} И ја сам је извршно, ј |
се, па онда дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... < |
бојица пренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут |
И изгубише се у турским редовима...{S} Чуло се само довикивање: </p> <p>— Ха!...{S} Не дај!... |
бећући...{S} Пушчана ватра умукну...{S} Чуло се само звекетање хладнога челика и јаук рањеника, |
ћуташе.{S} Тајац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И за |
главом стоји. </p> <p>И наста тајац.{S} Чуло се само суво грање како пуца под ногама. </p> <p>Н |
уку преко њега. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; ма |
..{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и |
таје. </p> <p>— Готово, право вели... — чуло се како избија из жагора. </p> <p>— А овој Србији |
p>И ноћ овлада...{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму |
на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло се како понеко лако хрче... </p> <p>Станко се загл |
ту... </p> <p>Наста тајац...{S} Само се чуло како пуца суво грање у чести... </p> <p>Неколико т |
у. </p> <p>Онда наста тајац.{S} Само се чуло пуцкарање ватре коју Јовица спотаче.{S} Плавичасто |
аде очекивању и својим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и |
се склања од дома твојега као да у њему чума мори... </p> <p>На Станкову душу као да планина па |
p> <p>— Није оно Турчин.{S} То је Дева, чуо си за њега. </p> <p>— Јесам...{S} То је, дакле? </p |
и! — рекоше стражари. </p> <p>И заиста, чуо се тутањ, као да из дубине земље долази. </p> <p>Ви |
> <p>— Може бити. </p> <p>— И, послије, чуо сам да се она тамо састала са оним лоповом, Станком |
> <p>— Био сам се поплашио.{S} Ја знам, чуо сам од жена да је он бацио око на ону Севића цуру.. |
очи у Саву!...{S} Кад је избио на воду, чуо је како земља тутњи. </p> <p>— То Турци иду! — поми |
стезати...{S} Свест га поче остављати; чуо је само како нешто лупа у коталцу; осећао је како м |
шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, како је прошао? </p> <p>Лазара полише су |
<p>— Браћо!...{S} Бог нас слуша!...{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, |
— Ех, како!...{S} Ја морам знати!...{S} Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уст |
а то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казати од кога...{S} Него хајд, ха |
отуд.{S} Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </ |
издржати тога погледа, него побеже.{S} Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њег |
притрча.{S} Прихвати га да га дигне.{S} Чуо је како му нагло срце бије...{S} Сваки рибић, где г |
леже по црној земљи и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза н |
арамбаша. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин л |
<p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... </p> <p>Крушка га погледа |
ве, слушајући муке и патње каквих нигда чуо није. </p> <p>— Па, опет, хвала је богу!...{S} Он к |
њима као махнити.{S} Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Не |
главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут...{S} И у тој лепоти сунце се лагано спуш |
рашњи догађај.{S} Међутим, он још ништа чуо није: ни му је казао Станко, нити се с ким састајао |
у поп. </p> <p>— Јест, он!{S} Он је све чуо!... </p> <p>— Чекај, молим те! — рече поп, па изиде |
ита откуд ти то знаш, ти реци да си све чуо под Крушкиним прозорима...{S} Сад збогом!{S} Станко |
у се слеваше низ лице...{S} Издалека је чуо потмули жубор Дрине и ишао му ближе.{S} Одједном ст |
м.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега. </p> |
} Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и |
и му памет не беше присебна...{S} Он је чуо све то, знао је све то, али није могао размишљати н |
дари „темена” и изиде. </p> <p>Лазар је чуо овај разговор, али беше равнодушан.{S} Душевни умор |
о је њим безброј пута... </p> <p>Већ је чуо жубор таласа и хуку.{S} То Дрина прича чудновате пр |
ка тако тужно нарицала да нико ко ју је чуо не могаше заборавити њене запевке.{S} У запевци наз |
топот...{S} Али, као и први пут — није чуо ништа.{S} Онда се враћао кући пун зловоље, те је пр |
иповетка!...{S} Тако ми Господ гласа не чуо, тако ме не огрејало сунце сутрашњега дана!... </p> |
опа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, Ивана и Маринк |
ако лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} Сунце је прижизало... </p> <p> |
че борба, страшна, крвава...{S} Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну! |
>И заћута све као заклано...{S} Само се чуо попак... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ал |
и изиђе из колебе... </p> <p>Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. </p> <p>— Ов |
Добар вече, чича Дево! </p> <p>— Бог те чуо! </p> <p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га |
вог гласа од побратима?...{S} Па кад би чуо да нико ништа не јавља, склопио би очи и ућутао. </ |
} Да су они коју реч проговорили, он би чуо, тако је близу био!...{S} Али не виде никога!... </ |
.{S} Да је Крушка хтео ослушнути, он би чуо како лупа. </p> <p>— А је л̓? — упита Турчин. </p> |
ао прут.{S} Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...{S} Али и он беше полетео у |
ослушкивао; прилегао је земљи, не би ли чуо коњски топот...{S} Али, као и први пут — није чуо н |
сле нисам ту био — настави Станко — али чуо сам, пронео се глас, да је војвода Лука погинуо...{ |
ина кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.{S} У мислима сећао се он сваког домаћина и ње |
а он се забленуо у њу толико да није ни чуо кораке Алексине. </p> <p>Алекса га гледаше неким чу |
е, он се и умео молити богу!...{S} Јеси чуо, јуначки сине!{S} Кад се тај Србин замоли, најпакос |
криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до |
ар ћемо је оставити? </p> <p>— Зар ниси чуо да је харамбаша рекао да се она клада наваља.{S} Он |
ај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам чуо од Деве зашто си ти отишао у хајдуке!...{S} Како Де |
једаред само ми мрче свест!...{S} Нисам чуо ни пуцња!... </p> <p>— Знате ли где је ударио куршу |
твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам |
поп суво. </p> <p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двоји |
је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Јово!... — в |
!...{S} А знаш ли ти да сам ја то давно чуо, а?...{S} Не знаш!...{S} Чуо сам ја, али нећу казат |
клопити.{S} И прошапута (то је баш лепо чуо): „Спавај!...” </p> <p>Неко га удари у слабину.{S} |
</p> <p>— Помаже бог! </p> <p>— Бог вас чуо! </p> <p>И младеж пође руци гостима.{S} Пошто посед |
пуче пушка...{S} Он се трже... </p> <p>Чуо је разговор... </p> <p>Скочи и потрча дружини.{S} У |
јурио је као да га беси гоне... </p> <p>Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко |
опет у помрчину и запе пушку... </p> <p>Чуо је како вода лагано, врло лагано запљускује обалу. |
а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка од тог света!... |
ије мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа обу вена; а Чупа, док се само убрише, биће девојка |
рдна људина, обријана чела, раздрљених, чупавих груди, засуканих рукава, сеђаше на рудини и чик |
иште које треба загасити...{S} Он стаде чупати косе и дерати одело на себи...{S} Затим леже у б |
долази. </p> <p>Видећи она бледа лица, Чупић се насмеја: </p> <p>— Јадни Турци! — рече. — Све |
.{S} Чим га изведоше пред лице Вождово, Чупић се пљесну рукама: </p> <p>— Дева! — викну он. </p |
егнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан Илија чувао |
ди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гледајући како се распал |
ма су у ушима звониле Зекине речи...{S} Чупић први дође к себи. </p> <p>— Рекосмо ли? — упита. |
неки на Подинама.{S} Сила је голема.{S} Чупић ме посла да ти јавим да пођеш Балотићу и ту ћеш с |
е бити.{S} Војводе се љубише с њима.{S} Чупић да је могао у недрима би им места правио. </p> <p |
и.{S} Већ се могаху распознати лица.{S} Чупић викну: </p> <p>— Пали!... </p> <p>Осу грмљавина к |
<p>Све се окамени кад га виде таког.{S} Чупић једва дође к себи.{S} Приђе и ухвати га за раме: |
арешине изидоше да нареде одступање.{S} Чупић опет позва Зеку. </p> <p>— Јуначки сине! — рече м |
ваше, све се надаше сигурној победи.{S} Чупић је разложио свој план војводама, и они га одобриш |
.. </p> <p>Свима се допаде та мисао.{S} Чупић се мало разгали. </p> <p>— Прокопаћу сву узину од |
>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Чупић одјаха коња. </p> <p>— Ходи, соколе, да се пољуби |
</p> <p>— А гле!...{S} Откуд Турчин?{S} Чупић погледа, па се насмеја: </p> <p>— Није оно Турчин |
ислише се. </p> <p>После кратког ћутања Чупић рече: </p> <p>— Ја овако мислим...{S} Они ће прећ |
— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— Неће!... — вели Милош. — Доста им је б |
намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад то потрошимо, м |
. </p> <p>— Чија ово беше чета? — упита Чупић. </p> <p>— Моја! — одговори Станко поносито.{S} Ч |
поклони се. </p> <p>— Стиже ли? — упита Чупић. </p> <p>— Стигох. </p> <p>— Одакле идеш? </p> <p |
уд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. </p> <p>— Од Турака?! — упи |
беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дошао међу њих, Заврзан се био распричао. </p> <p |
рана. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с во |
на помлатити као једног! — узвикивао је Чупић. </p> <p>Дим се дизао облачном небу, одакле је ки |
p> <p>— Само јуначки, браћо! — викао је Чупић. — Немојте журити!{S} Хитар одвише, срећу прескач |
или гробови или робови!... — говорио је Чупић. — Нека нас овде!...{S} Турака је много, а нас је |
. </p> <p>— Будите спремни!... — загрме Чупић. — Али, само у месо!... </p> <p>Одрешише се завој |
шно... </p> <p>— То су коњаници! — рече Чупић. </p> <p>И није се преварио.{S} Удари коњица турс |
бежали... </p> <p>— Хвала, Дево! — рече Чупић. — Хвала ти на том добром гласу!...{S} Иди, одмор |
гу продрети да их је још толико! — рече Чупић. — Не бојим их се ни од Саве ни од Засавице!...{S |
вње. </p> <p>— То ти је паметно! — рече Чупић. — Онда, тако ћемо и радити...{S} Прото! — окрете |
у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у |
о у сватове. </p> <p>— Чекај!... — рече Чупић. — Кад ти сасвим приђе, онда удри!...{S} Сад нека |
ајац. </p> <p>— Тако ја умем!... — рече Чупић. — Него, војводо Јакове, нека твоји људи заузму п |
а се размисле. </p> <p>— Тако је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p |
а они заседеше. </p> <p>— Ја бих — рече Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p |
е дару!... </p> <p>— А сад?... — питаше Чупић, а очи му закрвавиле. </p> <p>— Сад... побеснили! |
ад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p> <p>— Тако се чини.{S} Али је везир наредио |
ком Турци најрадије прелазе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у П |
роламају. </p> <p>— Пази!... — заповеди Чупић.{S} Тобџија опет принесе витиљ. </p> <p>— Пали!.. |
<p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељ |
/p> <p>— Ваља тражити барута — одговори Чупић. </p> <p>— Где? </p> <p>— Ваља послати у Митровиц |
ред ницати чете као из земље.{S} Стојан Чупић стави се на чело свима.{S} Он поста војвода и ста |
рум што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распоредиће Мачване и Поцерце |
оје.{S} За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. |
сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још само да се са раном осигурамо...{S} Нека м |
! </p> <p>— Нисмо ни ми овнови! — плану Чупић. — Ја сам овде сазвао људе на договор, а не на сп |
ако се и први људи у Мачви, као трговац Чупић из Ноћаја, прота Смиљанић из Белотића, Катић из Г |
викаше: </p> <p>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чи |
Срби.{S} Битка беше свршена... </p> <p>Чупић дојаха на своме вранцу. </p> <p>— Чија ово беше ч |
ини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све старешине пред свој шатор и |
овом одласку они оборише главе. </p> <p>Чупић, као да сам себи говори, рече: </p> <p>— Много!.. |
во вели!... — привикаше голаћи. </p> <p>Чупић махну руком: </p> <p>— Најпосле... нека ти је бог |
па нађи кога другог да пошљемо. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} По кратком ћутању проговори: |
.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, као војвода, нареди кметовима да нејач склањају |
Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p> <p>Чупић се мало замисли.{S} Та он је и тако мало људи има |
Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошље.{S} Рече да му дозову Зе |
е протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чупић се спремао за борбу на смрт и живот.{S} То место |
тљај ракије? </p> <p>— То могу. </p> <p>Чупић га понуди, и он се напи. </p> <p>— Сад иди, одмор |
нолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикива |
на, а неки се још предомишљаху. </p> <p>Чупић се уплете: </p> <p>— Није баш тако, Милошу!{S} Ја |
</p> <p>— Познајем. </p> <p>— А Стојана Чупића? </p> <p>— И њега познајем. </p> <p>— Катића Сим |
морам говорити.{S} Носим ти поздрав од Чупића. </p> <p>И одвоји се од чете. </p> <p>— Турци су |
д и бејаху у Парашници.{S} Јурили су од Чупића Смиљанићу, од Смиљанића Срдану, од Срдана Катићу |
<p>— Ти га познајеш? — упита Кара-Ђорђе Чупића. </p> <p>— Бог с тобом!{S} Зна га сва Мачва!...{ |
је војвода Лука погинуо...{S} Видео сам Чупића како се заплака...{S} Кажу да су и војводи Ђорђу |
p> <p>Међутим, старешине извршише налог Чупићев, поставише страже.{S} Дуж вода Зека постави сво |
д је био већ готов.{S} Први низ заузеше Чупићеви људи.{S} Ваљевци и Рудничани стадоше позади, к |
е!... </p> <p>Лако је текла реч са уста Чупићевих.{S} Он говораше тако убедљиво да се свима учи |
</p> <p>Па прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} С |
води... </p> <p>На тој, дакле, узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који |
или и сами ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> |
је баш нешто говорио с Луком, Јаковом и Чупићем, кад му јавише. </p> <p>— Доведите ми тога Турч |
јводама:{S} Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем, Милошем Поцерцем, Јаковом Ненадовићем, Цинцар- |
басја пољану росом орошену... </p> <p>— Чупићу! — рече Станко. — Ти си наш војвода.{S} И ја, ка |
ка то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу чинило да је то мало, да су то места незгодна. < |
све те врлине, Зека га је слао војводи Чупићу да га он преда коме другом, али га у своју чету |
тављају куће и плугове, па се крећу или Чупићу, или Катићу, или проти Смиљанићу, или Илији Срда |
, те погнали у Босну.{S} Ја ти то јавим Чупићу, који је био код Ерића у Метковићу, а он одмах п |
. </p> <p>— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... </p> <p>Стојан га само загрл |
се први непријатељски редови... </p> <p>Чупићу се слутило да ће данас бити окршаја.{S} Надао се |
се лицу огледао страх и ужас... </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Шт |
>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да се уклоните — уклањајте |
грмљавина из пушака осу.{S} Нису могли чути један другог.{S} Суреп га диже на своја широка пле |
о човека који би се сажалио; нико га ни чути није хтео!...{S} Он би се правдао.{S} Он би доказа |
жељан твога разговора!...{S} Жељан сам чути то из твојих уста!...{S} Знаш откад то нисам чуо!. |
да је Алекси било до тога, он би могао чути како му срце лупа...{S} Али Алекса не слушаше то, |
и опет толико гласно да је и кмет могао чути — рече: </p> <p>— Овај то не би никад учинио.{S} П |
</p> <p>— Добро!...{S} Много ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p |
радују и веселе!...{S} Спрема се кићена чутура, поднизана нискама талира и цванцика, и један ук |
моме Станку у сватове!...{S} Па камо ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се п |
му суде...{S} И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из |
> <p>И Алекса повуче два-три гутљаја из чутуре... </p> <p>— Можеш ли устати? </p> <p>— Ако могн |
е, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” </p> |
брбљаше као врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па ве |
но седи старина и још спокојније нагиње чутурицом, коју му млађи изнеше!...{S} Био је уверен да |
ићем. </p> <p>Јабуковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је |
и на једном месту... </p> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> < |
днео! </p> <p>— Нек носи! </p> <p>Нагну чутуром, па узме њих двојицу на око...{S} Пушке плану, |
вамо да здравим!... </p> <p>Она му даде чутуру, он се прекрсти, рече: </p> <p>— Спаси бог, попо |
</p> <p>По молитви један хајдук принесе чутуру харамбаши.{S} Он се прекрсти, напи се мало, па п |
ти чутура?... </p> <p>Одмах му додадоше чутуру.{S} Он се прекрсти и погледа на небо: </p> <p>— |
уру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда се. </p> <p>— А је ли Станко код куће? — у |
прекрсти, наздрави и напи се, па пружи чутуру даље. </p> <p>— Је ли рано отишао онај пас? — уп |
Он се прекрсти, напи се мало, па пружи чутуру даље. </p> <p>Станко је стао уз један храст и по |
парче хлеба. </p> <p>Харамбаша му пружи чутуру, и он се напи. </p> <p>— Сад да се пољубимо! — р |
твар, онако исто као на јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио доба |
ење Христово!... — рече попа, примајући чутуру.{S} Он наздрави Јови и онда метнуше чутуру преда |
гостима.{S} Пошто поседаше и принеше им чутуру с ракијом, рече Алекса: </p> <p>— Па, како си, М |
S} Воде!... </p> <p>Срећко потеже своју чутуру. </p> <p>— На, напиј се!...{S} Ово ће те окрепит |
..{S} Него, деде, здрави!{S} И пружи му чутуру. </p> <p>Станко се прекрсти, наздрави и напи се, |
кса. </p> <p>И Мара им донесе опет пуну чутуру. </p> <p>Ракија отвори разговор.{S} Отпочеше при |
е. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на страну... </p> <p>Кад се |
/p> <p>И он приђе, ухвати теле за уши и чучи преда њ.{S} Јелица почне мусти, а он се загледао у |
Рудничанин. </p> <p>Док ти се наједаред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче |
ли главе, па дремају. </p> <p>Напољу се чуше кораци...{S} Он прену пренеражен.{S} Учини му се д |
ог небесног покрова. </p> <p>Наједанпут чуше се пушке у даљини...{S} Станко, седећи пред вајато |
баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онда неки разговор, и онда се от |
о? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он онако каки... што |
.. вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... </p> <p>Чудно ли човек жуди за оним чег |
Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у |
иде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља.{S} Али хтеде то од сватова сакрити, па м |
би им места правио. </p> <p>— Нисам ја џаба рекао: док ми је Зеке и његових голих синова, мога |
, они премреше.{S} Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” </p> <p>— А њихове војводе? — упита М |
згодан, ево мани!... </p> <p>— Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. </p> < |
анко сам побринуо још у гори.{S} Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... </p> <p>Алекса в |
p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не долази џаба — рече Јовица. </p> <p>Дева назва бога и поздрави |
ко му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... </p> <p>— Баш си неким послом? — пита га |
p>— Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. </p> <p>— И мени! — рече Ногић. </p> |
јпосле — рече — ја и волим!{S} Нека бар џаба нисам отишао у гору!...{S} Место једном, ја ћу три |
Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!...{S} Ево му и база (платна) и маказа, |
а ми гађате!...{S} Грехота је да куршум џабе оде!...{S} Којекуде... он је данас скупљи од главе |
/p> <p>— А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе...{S} То види сваки коме је бог дао два ока д |
{S} Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... </p> <p>Наста забуна.{S} Турци јурнуше напред... |
говорио напрасито, бујно, одбијајући и џапајући се — Крушка би волео; али је он одговарао тихо |
устанемо од наше намере!... </p> <p>— А џебана? — упита Чупић. </p> <p>— Имамо нешто!...{S} Кад |
/p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и о |
ане!...{S} Није ми због нас, али ће нам џебана овлажити ако овако потраје!... </p> <p>На све то |
Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што |
> <p>— Доцкан!...{S} Турци већ знају да џебане немате.{S} Јавио им неко из прека... неки капета |
и! </p> <p>— Има и у мене нешто очуване џебане!... — рече Чупић. </p> <p>И показа му два бурета |
е Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је Суреп отишао у Митрови |
јој кући!...{S} Чекати онолику силу без џебане ја нећу. </p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— |
Они имају свега: и пушака, и топова, и џебане, и хране.{S} У нас свега понестаје. </p> <p>— Го |
те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче борба, која је трајала из д |
ивали! </p> <p>— Јесмо, ал̓ је бар било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Дон |
било џебане. </p> <p>— Па донеће Суреп џебане. </p> <p>— Донеће, али ако сазнају Турци пре да |
хајдуци. </p> <p>— Запалише наши турску џебану! — рече Ногић. </p> <p>— Јесте, јесте!...{S} Гле |
р! — рикну он. — Није девер него погани џелат!...{S} То ћу ја теби бити!... — Одсецаћу комаде м |
једна причица.{S} Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити. < |
икако се није могло допустити, то рекну џину да ће му тек тако бити одобрено да се сетром ожени |
удри, Иванко!...{S} Само нека се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет г |
, не онемио!...{S} Видиш како ја правим џумбус!” </p> <p>Наједанпут осети како засече оштар нож |
ка се прави џумбус!...{S} Ја волим само џумбус!... </p> <p>И опет га нестане... </p> <p>Сила је |
их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан...{S} А Јован и Јовица заједнички |
и ти.{S} Заврзане?! </p> <p>— Ја!...{S} Џумбуса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти |
Вишкупије. </p> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну |
Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клем |
а!{S} Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!...{S} Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортак |
на од заклетве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по к |
а чуо се глас Заврзанов: </p> <p>— Само џумбуси!...{S} Нека нам није жао кад су главе овако јев |
шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!...{S} И, да видиш, боље овако!{S} Пре са |
> <p>— Јесам, разумео сам. </p> <p>— Ви’ш — рече Крушка — како се бринем за те!... </p> <p>— Ви |
ве се то допаде хајдуцима. </p> <p>— Мо’ш ли скочити? — упита га харамбаша. </p> <p>— Могу — ре |
нешто учинити.{S} Послаћу Лазу сутра у Шабац, нека однесе моју поруку: да ми пошљу којег јанич |
з мене!...{S} Ово ти је као кад пођем у Шабац!... </p> <p>Врата се отворише и у собу уђе попа с |
адовинаца и Клења на Богатић па право у Шабац.{S} Али их поремети празна Парашница...{S} Синоћ |
у са свију страна, као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} |
не... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: </p> <p>— И у нас тако исто! </p> <p>Завлада ст |
{S} Ударите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да им |
топи дно и осетно се могло опазити како шајка тоне... </p> <p>Док привикаше и из других шајака: |
ако... </p> <p>Турци се скаменили...{S} Шајке су тонуле, а они не имадоше куражи бацити се у не |
ласа...{S} Голи синови већ поскакали на шајке, па одатле бацаху и гураху једног по једног у врт |
решла преко колена... </p> <p>Наједаред шајке се стадоше окретати, јер беху пале у вртлоге, стр |
шно изгледају на тавној ноћи те дринске шајке, јер оне плове попречке, па изгледају као неке гр |
да на воду, па се кријте по води док се шајке не навезу.{S} Чим их навезу, ви сваки узмите по ј |
рећи да смо јунаци!... </p> <p>Одрешише шајке, и вода их понесе...{S} Страшно изгледају на тавн |
</p> <p>— Све! — одговори Заврзан. — И шајке и Турци!...{S} Дрина нам је била не може бола бит |
.. </p> <p>За тренут ока вода прогута и шајке и товар, само се голи синови спасоше.{S} Они испл |
слободно поћи. </p> <p>Приђоше дрешити шајке.{S} Вода је хуктала као бесна.{S} Кад јој главу п |
че му један. </p> <p>И почеше улазити у шајке. </p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђ |
о места избијаху живи водени кључеви на шајци.{S} Замало и вода потопи дно и осетно се могло оп |
ни да га њетко свуче. </p> <p>На другој шајци дрекну други... </p> <p>Ваздух се поче проламати |
осну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али барута нестаде. </p> |
ило ме седети као баба у запећку, голих шака.{S} Велим, идем овамо, међу људе, шâт буде боље!.. |
као да уђе неки бес...{S} Она стеже обе шаке у песнице, диже руке нада се и рече оштро: </p> <p |
00 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао д |
боду; дигао се цар из Стамбола да згази шаку јада, дојучерање робове своје... </p> <p>Последњих |
до Црне Баре три пут одмотава и завија шал око главе, само да му се не би Црнобарци подсмехнул |
и разговарају.{S} Разговор им паметан, шала уљудна.{S} Никад кавге ни ината, никад вике ни гал |
са свију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p |
а Станком.{S} Његова жива прича и ведра шала расположи све.{S} Чак је и Суреп причао зашто се о |
је речи у теби!... </p> <p>И опет наста шала.{S} Отпочеше јуначке игре...{S} Наста права граја: |
ужини да се богу помоли. </p> <p>Преста шала и смех.{S} Све се диже на ноге и стаде по реду и с |
и тако даље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као |
сле тога нису видели... </p> <p>— То је шала! — рече Турчин. — Наћи ће се она. </p> <p>— Неће с |
је како му све јаче срце бије.{S} Није шала, брате, толико време не виде он дружине своје, не |
н никад није луду реч изустио.{S} Чак и шала му беше лепа; осећаш како ти блажи душу као благи |
у људи него љути рисови...{S} А није ни шала!...{S} Заврзан је био душа голаћа...{S} Више нико |
врзан не насмеја.{S} Неста оних веселих шала као несташних лептирова — све оде, све прогута нек |
око ватре...{S} Зека се грохотом смејао шалама Заврзановим, док ти се створи међу њима Дева.{S} |
Турци него неке бабе!...{S} Ја им реко̓ шале ради: „Везујте се!” а они, ваљда се нису научили ш |
<p>А овамо... мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако |
лила је све.{S} Заврзан је градио такве шале да се морало бежати... </p> <p>Ноћ се спусти ведра |
де да су то људи као и он, људи који се шале, смеју и разговарају. </p> <p>И би му мило, па се |
и хајдуци и љубити се. </p> <p>Окретоше шале и приче.{S} Заврзан се журио да задовољи радознало |
ја отвори разговор.{S} Отпочеше приче и шале као из рукава.{S} Наравно да је ту Заврзан био поб |
а такав лом гради.{S} Заврзан је правио шале и са живим и са мртвим.{S} Иванко му рече: </p> <p |
да дигоше очи к небу...{S} Ни чули нису шале Заврзанове, који је гору засмејавао... </p> <p>Ноћ |
рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... </p> <p>— Тако је! — повикаше хајдуци са свију |
/p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не шали се!...{S} Педесет година ја сам твој друг.{S} Ја с |
Суреп. </p> <p>Све је пливало у смеху и шали. </p> <p>— Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. |
и осмехнуше се.{S} Алекса додаде више у шали: </p> <p>— Па добро... добро!...{S} Пусти јој баре |
ом.{S} Око њих беше читав живот, јер се шалило и смејало до миле воље.{S} И Зека је био располо |
алу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошали |
ити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти ш |
где младеж игра, па се ту разговарао и шалио...{S} Једном речи: хтео је пошто-пото да се сажив |
.{S} Сине моје!...{S} Ја сам се с тобом шалио док си дете био!...{S} Ја сам те маленог цуцао на |
ведар и весео као и пре.{S} У дугу дану шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздр |
му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се оби |
је више мрзио.{S} А кад се овај поче и шалити — он га омрзну сасвим... склањао се од њега; беж |
зујте се!” а они, ваљда се нису научили шалити, појасеве па један другог за мишице!{S} И свршис |
браћа.{S} Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!...{S} Ма, ово ти рекох д |
оја баба преда мном!... </p> <p>— Ти се шалиш! — грцаше Петра. </p> <p>— А гле јако!...{S} Још |
аље </p> <p>За разговором дође шала, за шалом игра...{S} Ови горски вуци играху се као деца или |
не виде он дружине своје, не нашали се шалом јуначком. </p> <p>И дочекаше га као војводу.{S} Т |
чак и сами Заврзан увиде да је претерао шалом и да је Зеко био у праву да му онако каже. </p> < |
ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прел |
Заврзан се мало љутну. </p> <p>— Бог је шалу оставио! — рече он. — И ја, који се шалим са живот |
репа!{S} Ђаво један!...{S} Тако заметне шалу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да |
p> <p>— Не, живога ми бога!{S} Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа.{S} Видјећеш како се |
се разговарати. </p> <p>И онда окрете у шалу.{S} Видећи га весела и разговорна, Алекса се раскр |
о напредоваше, па је пристајао на сваку шалу... </p> <p>Једног јутра рече Станку: </p> <p>— Ја |
је својим грактањем прекинуо какву лепу шалу Заврзанову.{S} Кад га видеше, сви се дигоше на ног |
..{S} Чуо нас је!...{S} Гледајте!...{S} Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и об |
шао тај глас, то гребање, као да то бог шаље разговора усамљеној души његовој...{S} И док би го |
немамо обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да |
нити га погледај; </l> <l>Храни сина па шаљи на војску — </l> <l>Србија се умирит не може!... < |
</p> <p>— Вала, нека буде! — вели један шаљивчина. — Овако седимо као бабе!...{S} Па и ови Турц |
ече субаша.{S} Лазару као да неко опали шамар. </p> <p>— Није могућно! — рече он и погледа разр |
</p> <p>Станку би као да му неко опали шамар.{S} Он је мислио да Ивану нема права више нико су |
због мене! </p> <p>Као да му неко опали шамар, он се трже, разрогачи очи и погледа је страшним |
мрчина као тесто.{S} Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!...{S} Не види се прс |
} Срамота!...{S} Ја ћу тамо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе |
јдук? </p> <p>— Знам.{S} Ал̓ ја ћу њега шамаром! </p> <p>— Охо!...{S} Видиш ти јунака!...{S} Не |
ш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... </p> <p>— Па ја знам њега од о |
и... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће још дуго и много |
>— Иду Турци!... </p> <p>Чупић оде низа шанац соколити људе.{S} Јаков и Милош чинише то исто. < |
S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не помисли да |
зе. </p> <p>И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.{S} Али се Чупићу |
свију и стао у ред Термопила.{S} То је шанац на Равњу.{S} Као седа старина, он је обрастао у т |
ала... </p> <p>Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије пре |
е им главе чувати... </p> <p>И подигоше шанац као град, шанац који и дан-дањи стоји, и који ће |
и вечера!...{S} Дође скоро до под сами шанац, па се бекељи и зове на мегдан.{S} Ја чувам људе |
узини по Чупићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Сав |
ићевом плану почеше копати шанац, грдан шанац, који се протезаше из Засавице у Саву. </p> <p>Чу |
Ђорђе је у самом пољу мишарском ископао шанац, баш на оној равници на врху брдашца мишарског.{S |
равници на врху брдашца мишарског.{S} У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по |
војводу и повуче се са својим људима у шанац... </p> <p>Те ноћи Суреп се крену са Станком и За |
— Збогом, јуначе!... </p> <p>Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чу |
војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шако |
уше...{S} Коњи се пропињаху да ускоче у шанац... </p> <p>У тај мах паде неколико кошница међу њ |
бу... </p> <p>Стража се сасвим повуче у шанац. </p> <p>— Јесу се кренули? — питају војводе. </p |
d>17. ДИВОВИ </head> <p>Зека се врати у шанац.{S} Тамо га дочекаше весело.{S} Заврзан није знао |
икаше.{S} Очима закрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио |
ће Турци свом силом настати да пробију шанац...{S} Срце му је лупало.{S} Нека лака дрхтавица о |
<p>Станко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога трен |
тражи крај Засавице, недалеко од самога шанца.{S} Његово младићко, оштро око зурило је да му не |
шали.{S} Два пута су догонили до самога шанца, и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу пр |
. </p> <p>— Јесу...{S} Погле лом испред шанца — показује Зека. </p> <p>— Видим. </p> <p>— Него, |
а ударе... </p> <p>Војводе стале насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће |
рете И смотри Деву, наслоњена на зид од шанца. </p> <p>— Мањ Дева да иде, други нико неће!... < |
мо доћи да вас шамарам! — чуло се испод шанца. </p> <p>Станко се препе на бедем и погледа. </p> |
ујагином главом!... </p> <p>Па изиде из шанца... </p> <p>Све је стало недахнимице и гледаше как |
ење за бојем.{S} Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. |
м ватром... </p> <p>Баш на самој капији шанца беше Зека с његовим голаћима.{S} Кад је Чупић дош |
све ускомеша.{S} Све поврве ка средини шанца, где беху војводе...{S} Зека одјури тамо. </p> <p |
ћ. </p> <p>Станка склонише у један крај шанца.{S} Зека погледа своје голе синове, па потеже саб |
ју страна. </p> <p>— Ја не бих ни копао шанца на Парашници!...{S} Ја бих сместа на Равње!{S} Ст |
естарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, удариће јури |
аред чуше пушке.{S} Стража која је пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор |
дан вепар од Турчина! </p> <p>Поље пред шанцем оста празно.{S} Пушке престадоше. </p> <p>Зека в |
{S} Леш до леша падао је по пољани пред шанцем.{S} Кроз пушчану грмљавину чула се запевка рањен |
оломи.{S} Они пренуше...{S} Пољану пред шанцем притискао Турчин... </p> <p>— Мирно, соколови!.. |
ак и запевка...{S} Војводе су пролетале шанцем соколећи... </p> <p>А Турци су наваљивали; њихов |
пусти главе... </p> <p>Као муња пролете шанцем: </p> <p>— Погибе!... </p> <p>И као љути рисови |
као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не помери. |
крвавога ока и погледа. </p> <p>Јуре ка шанцу као бесни.{S} Вришти хат да се небеса проламају. |
p>Зека викну дружину и отвори капију на шанцу. </p> <p>Полетеше као сиви соколи.{S} За час их н |
и то их је стало много жртава.{S} Ко се шанцу примакао, тај више не виде Босне поносне, не загр |
на руке као детенце какво, па га понесе шанцу...{S} Ни сам не знаде како, али осети како му се |
пред шанцем чувала, поче се повлачити к шанцу. </p> <p>Логор се ускомеша.{S} Свак се докопа пуш |
упутила се у трку коњица турска право к шанцу... </p> <p>Наједанпут све полеже по црној земљи и |
запиткивања радозналаца, упути се право шанцу.{S} Први га смотри Милош. </p> <p>— А гле!...{S} |
погледати смрти у очи — разредише се по шанцу... </p> <p>— Пали!... </p> <p>И плану... </p> <p> |
суо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; |
гонише своје људе у борбу...{S} А ови у шанцу све одушевљенији... </p> <p>Станко је јурио тамо- |
>За неколико тренутака утишаше се они у шанцу.{S} Турци халакнуше и јурнуше...{S} Коњи се пропи |
се онда зачу прасак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> |
каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рање |
ша не престајаше.{S} Велике баре беху у шанцу и око њега.{S} Ратници не могаху сву ноћ заспати, |
ли, али стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишља |
о!... </p> <p>И та грмљавина угуши онај шапат.{S} То га мало разведри.{S} Он готово гласно гово |
реба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом рече: </p> <p>— Полази! </p> <p>Станку као да н |
{S} Није се говорило гласном речју него шапатом.{S} Свако чело беше натуштено. </p> <p>Чупић, к |
> <p>— Сурепе!...{S} Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. </p> <p>Суреп само климну главом. </p> < |
друг, побратим!... </p> <p>— Бежи!... — шапну Зека. — Неки људи иду овамо!... </p> <p>И док се |
да је уморан, требало му је само на уво шапнути „зове те тај и тај хајдук — он је сместа скакао |
икога!... </p> <p>— Ама то је лаж!... — шаптао је он. — Ја сам их све ту видео: и попа, и кмета |
а мало... </p> <p>— И воде... воде... — шаптао је Алекса. </p> <p>— Добро, добро... </p> <p>И в |
ша се диже и приђе му... </p> <p>Почеше шаптати.{S} Харамбаши севнуше очи. </p> <p>— Дакле, так |
вој...{S} Све се очи упиру к небу и све шапће једну исту молитву: </p> <p>— Боже!{S} Сачувај на |
то и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благ |
њеницима. </p> <p>— Стојо, сестро!... — шапутала је Петра. — Може ли преболети? </p> <p>— Кост |
</p> <p>— Он је ту!...{S} Он је ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радит |
богу: </p> <p>— Господе, Творче наш, — шапутао је — да ли сам право радио?...{S} Ти, Господе, |
че долазити к себи. </p> <p>— Воде... — шапутао је. </p> <p>Потрчаше да воде донесу.{S} Суреп р |
.. </p> <p>Сузе су га полевале, а он је шапутао... </p> <p>Седоше за синију.{S} Али су сви седа |
знаш.{S} Видео сам кад ти је Зека нешто шапутао. </p> <p>— Јесте, попо, али преко Дрине...{S} Н |
ма а руку у недрима мајчиним, поче тихо шапутати: </p> <p>— Дојо!{S} Цијо моја!{S} Немој ме кле |
кисао и да немају ни зрна сува.{S} Људи шапутаху један другом на уво те речи.{S} Свакоме се на |
ушкиваше... </p> <p>— И... баш данас! — шапуташе он. — Данас се то мораде догодити!...{S} Кад ћ |
.{S} Знаш ли: ко убије, и њега убију? — шапуташе му један глас. </p> <p>Он се трже.{S} Заиста, |
еравању и остаде...{S} Нешто му изнутра шапуташе: </p> <p>— Жив је он, жив!...{S} Можда још лут |
радости. </p> <p>— Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке.{S} Повучем с |
мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо навикну на овај |
су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покри |
о исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учини да је у праву да тако уради!... |
рижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је |
и!...{S} Гледај, гледај, како јој нешто шапуће!... види, види, види, како се она смешка!... сиг |
исто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
брави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стојићевић распор |
} Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући |
ђутим, Турци су ћутали.{S} Никога ни из Шапца ни из Босне, као да нису толико жалили за својом |
с Лазаром?{S} Да ли се одиста кренуо из Шапца?{S} Можда Турци нису пошли данас?...{S} Али зашто |
и не нада!...{S} Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо |
као печурке.{S} Град шабачки и поља око Шапца беху притиснута војском...{S} Дигла се сила да ун |
узду. </p> <p>Коњ појури трком, али не Шапцу, него натраг.{S} Лазар га није задржавао.{S} Он г |
; али бог не жури!... </p> <p>Од Раче к Шапцу водио је пут.{S} Беше то обичан крчаник: оборени |
му накоси мало траве, па да иде право к Шапцу да опет доведе Турке!...{S} Ево ти се кунем, Лаза |
тако како ће прасећи Турцима одступницу Шапцу... </p> <p>— Којекуде... јесмо ли углавили? — упи |
ше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... |
асом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. </p> <p>Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за |
ам на душу...{S} Ја сам мислио да ће ми шара зарђати!... </p> <p>Већ су били код Бездана.{S} Ст |
: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. </p> <p>— Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — |
. </p> <p>Наста тајац... </p> <p>Врисну шара и — суварак паде.{S} Хајдуци скочише око њега. </p |
еним крилима... </p> <p>Наоружани дугим шарама, Турци лагано и тихо разговараху...{S} Погледали |
, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да |
на дело руку својих. </p> <p>— Ово није шарампов, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам |
може лако ући у наш град, јер ово није шарампов, већ град!...{S} Пази!... </p> <p>Турци се све |
узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов.{S} Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам |
/p> <p>— Богами, доста.{S} Имају и свој шарампов; ископали ноћас... </p> <p>— А има их више од |
...{S} Ха!{S} Сад знам!...{S} Да копамо шарампов на оној узини између Саве и Засавице и ту да и |
Милошу!{S} Ја не мислим да ми оставимо шарампов. </p> <p>— Ама ја, брате, нисам ован да чекам |
екако поуздано у будућност. </p> <p>— У шарампов ми не могу продрети да их је још толико! — реч |
</p> <p>— Хвала богу!...{S} Носите га у шарампов! — заповеди Зека. </p> <p>Латковић га хтеде уз |
а и олова! </p> <p>Суреп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли |
ати, довикну Зеки: </p> <p>— Врати се у шарампов!...{S} Ако нас опет буду напали, бранићемо се; |
демима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, погледа у нишан и рече хладно као |
се насмејаше. </p> <p>— Да се вратимо у шарампов! </p> <p>Кад се вратише дочекаше их не може ле |
ови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.{S} Кара-Ђорђе скочи у шарампов, приђе топу, |
на сила!...{S} Кад сване, погледаћеш са шарампова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!. |
у густим честарима.{S} На дани знак из шарампова (шанца), а то је пошто се трећи топ испали, у |
усред окрашаја излетим с овима мојим из шарампова. </p> <p>— Да излетиш?... </p> <p>— Јест. </p |
во не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: </p> <p>— О Турчине! |
инове, па потеже сабљу.{S} Отвори врата шарампову и викну: </p> <p>— За мном, јунаци! </p> <p>И |
оше. </p> <p>— Нека, нека!...{S} У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми б |
упић? — питаше Дева. </p> <p>— Ено га у шарампову с војводама. </p> <p>— Идем к њему. </p> <p>П |
огами ће трајати! </p> <p>— Ја спавао у шарампову, па ме пробуди вода! </p> <p>— И мене!{S} Леп |
топот коњски. </p> <p>Људи који беху у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас би |
ћемо се видети. </p> <p>Окорамише дуге шаре, па се кренуше.{S} Заврзан је поигравао... </p> <p |
р тако чини!...{S} И кад се врисак дуге шаре помеша са писком нејачи — онда тешко не само Турчи |
>Они се изљубише с њима, докопаше своје шаре, па замакоше у луг. </p> <p>Станко се замислио.{S} |
Мир!...{S} Нико не сме опалити пре моје шаре!{S} Нека сваки добро гледа!...{S} Па кад оборимо ј |
рзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. </p> <p>— Зеко! — рече. </p> <p> |
p>У млађега поговора нема.{S} Окорамише шаре па одоше. </p> <p>— Ама, ја бих нешто с тобом гово |
ад јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: </p> <p>— Ово не умијем читати; али погледај |
Први редови ишли су безбрижно, затурили шаре на рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе |
је он опаснији.{S} То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он ј |
н.{S} Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.{S} Гледао је на отворена врата, гледао он |
јене: летеле су са ствари на ствар, као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њ |
шће, па је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже г |
га спусти у кревет и претрпа губерима и шареницама.{S} Петра му села чело главе, па се загледал |
евића...{S} Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу... </p> <p>— Ја ћ |
синове горске, те одметнике, који дутом шаром исправљаше криву Дрину и оштрим јатаганом делише |
ицем у свету недељу одбија откосе...{S} Шару обесио о једну крушку, а пиштоље и нож спустио у х |
тешко.{S} Док ће рећи она, показавши на шару у руци његовој: </p> <p>– И то?... </p> <p>– Ја, е |
се дигоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. |
> <p>Ногић наже чутуром, устаде и скиде шару. </p> <p>— Ја идем. </p> <p>— И ја ћу с тобом!... |
о крушке.{S} Како стиже, он руком скиде шару, али му је рука дрхтала... </p> <p>Почека неколико |
дима и пред собом... </p> <p>Па притеже шару уза се и упути се лугом. </p> <p>Премишљао је: </p |
</p> <p>Па пољуби оне дрхтаве руке, узе шару по средини, па оде најлак, не осврћући се...{S} Св |
воде, те се уми, па се прекрсти.{S} Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашилук, па п |
<p>— Збогом пошао! </p> <p>Он журно узе шару, припаса фишеклију, па замаче у луг. </p> <p>Срце |
лице наједанпут преобрази.{S} Он пољуби шару, па викну: </p> <p>— Браћо!...{S} Срце ми моје каж |
</p> <p>— Јуриш! </p> <p>Станко окорами шару, докопа оба пиштоља иза паса па јурну на пут... </ |
Па, добро, седи! </p> <p>Ногић прислони шару у запећак, узе столичицу, па се посади према домаћ |
оју је обесио био на лево раме, а своју шару спусти подаље у страну. </p> <p>— Оступи!... — реч |
лављење трупине... </p> <p>Докопа своју шару са земље, па викну: </p> <p>— Боже!... хвала ти!.. |
де, у гори!... </p> <p>Станко узе своју шару, привуче је к себи и погледа у Заврзана. </p> <p>— |
њихових усана... </p> <p>Пунио је своју шару и пуцао, и гађао сваким метком, али то је чинио та |
анка у овој борби.{S} Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим |
</p> <p>— Ваља послати у Митровицу.{S} Шат се тамо нађе. </p> <p>— А... дакле, не знаш утврдо |
Причекај ту!... </p> <p>Дева изиде пред шатор да сачека налоге, а они заседеше. </p> <p>— Ја би |
војводама позва све старешине пред свој шатор и нареди да се свуда поставе јаке страже, да се п |
и ће ово трајати? — помисли Чупић кад у шатор уђе. </p> <p>Па, бацивши се на постељу, прошапута |
Ево ме, војводо! — рече Зека улазећи у шатор. </p> <p>— Нека ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде |
о је — рече Чупић. </p> <p>И позва их у шатор да се посаветују. </p> <p>Међутим, старешине извр |
а оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...{S} Чупић је стојао, нем и очајан, гле |
ка ми дође Суреп. </p> <p>Зека изиде из шатора и замало врати се са Сурепом. </p> <p>— Станојло |
ће нека иде за мном! </p> <p>И изиђе из шатора, а његови за њим. </p> <p>Стојан је дрхтао од је |
а љубећи се. </p> <p>Обојица изидоше из шатора. </p> <p>Страшно беше погледати како се празни о |
S} Збогом!... </p> <p>Па изиде бесно из шатора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше |
а бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведри чело. </p> <p>— На том |
а!... </p> <p>Војводе изиђоше из својих шатора и прођоше кроз људе, колико да се виде и поздрав |
и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. </p> <p>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, |
страже.{S} Војводе се повукоше у своје шаторе. </p> <p>— Докле ли ће ово трајати? — помисли Чу |
љице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... </p> </div> <div type="ch |
зрна немамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима |
а прође поред њега и упути се Чупићевом шатору. </p> <p>Војводе не беху поспале.{S} Седела су с |
ту несећу.{S} Састадоше се у Чупићевом шатору гледећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћ |
тне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... </p> </div> <div type="chapter |
ора и оде међ своје голаће... </p> <p>У шатору беше тишина као у гробу.{S} Свима су у ушима зво |
е примицала лако, неосетно, да се једва шаш заљуљао... </p> <p>Прикучивши обали, подиже се.{S} |
Али све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво бр |
ине ужасне.{S} Превари се човек гледећи шаш и локвањ на површини њеној; али кад су једном хтели |
.{S} Он погледа и не виде ништа у ономе шашу; напреже уво и увери се да неко заиста плива... </ |
и он. </p> <p>И опет се загледа...{S} У шашу уочи једну главу.{S} Хтеде пружити пушку, па готов |
о издевајући им имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није |
ајући и повијајући као оштра коса зрелу шеницу, а напоредо с њим његови стари другови, Зека, Су |
ни прима!...{S} И чини ми се да је мало шенуо... </p> <p>— А, брате, био пазити на свој народ!. |
} Један, два... три... четири... пет... шест и два: осам, девет, де сет!...{S} Десет мртвих Тур |
а!...{S} Знаш откад то нисам чуо!...{S} Шест година ти си била мој сан...{S} Ја сам у памети за |
нас, јер ми је ово први весео дан после шест година, па сам рад да ми ништа ову радост не помут |
ра паде у постељу, с које се није дигао шест недеља. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Алекса, гледајући га право у очи и |
ли, бабо!...{S} Сад, о Илину дне, равно шест година!...{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као ш |
{S} Грехота би било поживети седамдесет шест година, поживети слатко и добро, па умрети без све |
аде... </p> <p>А над разбојиштем почеше шестарити тице грабљивице... </p> </div> <div type="cha |
о!...{S} Као у мору песка!...{S} Већ је шести дан како наваљују и како их одбијам...{S} Чувам и |
рамена као врљике... </p> <p>Кара-Ђорђе шеташе шанцем мирно.{S} Ниједан му се рибић на лицу не |
помислим како се прави кривац безбрижно шеће по Црној Бари — у мени се узмути утроба!...{S} Чин |
оћи за Лазара?...{S} Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!...{S} Знао сам!...{ |
у дебели врат Мујагин, у тај пар врисну шешана из турске ордије... </p> <p>Станко се само уви, |
/p> <p>Она је музла...{S} Млазеви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— |
већ беше одмакао.{S} Као да су га муње шибале...{S} Дах му се заустављао.{S} Оп осети да га па |
</p> <p>Олујина отпочела...{S} Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се ра |
вера, Дево!... — И замаче с дружином у шибљак!... </p> <p>Ноћ се спустила мрачна...{S} Облаци |
>— Добро је...{S} Него да се повучемо у шибљак — рече буљубаша. </p> <p>Таман се кренуше, а Ста |
авом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште |
ло срце... </p> <p>Са стране се размаче шибље и промоли се Девина глава. </p> <p>— Ту сте? — уп |
о тренутака, и он се диже: </p> <p>— Ни шибљика се не миче, можемо слободно поћи. </p> <p>Приђо |
ва веселост. </p> <p>— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па п |
задену јатаган у грло...{S} Млаз криви шикну...{S} Нож се зари још дубља... </p> <p>Онда отури |
} Он му стаде ногом на прса и млаз крви шикну... </p> <p>Потеже нож и одруби му главу, па је ба |
слиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико мени, али |
естаде га, па га тек видиш како се, као шило, пробио, пролећући као стрелица и узвикујући: </p> |
здан, сигуран — свуд ти се прометне као шило!...{S} Богами!... </p> <p>— Не богми се!...{S} Кад |
ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собом треба |
е он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... </p> <p>Наједаред се |
овале су се својим високим крововима од шиндре, наткривеним димњаком, а ко је био мало бешњи, и |
ј!...{S} Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... </p> <p>Иван пође да му колена обгрли, али г |
аху по небу као мрки вуци.{S} Овде-онде шине муња... </p> <p>Турци се спремаху за прелазак.{S} |
пошто одујми — не би ваљало да је тиква ширега грла. </p> <p>— Не знам, то мој Лазар ујдурисао. |
један другог.{S} Суреп га диже на своја широка плећа као дете какво, а Заврзан узе нож, који је |
ушка као у бешици — он заспа... </p> <p>Широка, велика равница прострла се пред њим, али ту рав |
у белу кошуљу како замиче у луг...{S} И широким рукавом својим брисаше очи... </p> <p>Срце је п |
огом копајући; </l> <l>Он остаде у пољу широку, </l> <l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </qu |
д њим.{S} Он га пусти, па га онда стаде шишкати док му не пусти раван. </p> <p>Јутро беше лепо. |
ке кућице био је засађен воћњак било од шљива, било од јабука. </p> <p>Те су кућице биле врло п |
ђутим, Мачва је обиловала у јабуковим и шљивовим воћима.{S} И ракија и јабуковача мачванска бех |
је треперило и преламало се као шарени шљунак у бистром потоку... </p> <p>Станко диже главу и |
Сима Катић, и кмет Јова Јуришић, Севић, Шокчанић, и многи други. </p> <p>Станко назва бога и пр |
ет окретоше главе да сакрију сузе.{S} А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на |
екса Алексић, па Иван Миражџић, па Сима Шокчанић, па Јевта Поповић, и многи други, све честити |
и је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. — Требало би од Црне Баре направити гробље!.. |
.. </p> <p>— Не могу се оборити! - вели Шокчанић. </p> <p>— Обориће Станко! </p> <p>— Неће! </p |
ео кад би опет остао Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Ј |
Знате ли где је ударио куршум? — викну Шокчанић. </p> <p>— Где? — заграјаше са свију страна. < |
...{S} Јелица је била с њим на моби код Шокчанића, баш су напоредо жели...{S} Она је певала ону |
еше код куће.{S} Отишао неким послом до Шокчанића.{S} Међутим, кућани потрчаше сви да услуже го |
за собом Поповиће, Севић Белиће, Белићи Шокчаниће...{S} Погледаш: преко половину Црне Баре биће |
нама!...{S} Ето, онај кметов... па онај Шокчанићев... па ето ти и оног Алексиног несрећника!... |
Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти крсног имена!...{S} Побесне лепо од |
па се опет уздржа. </p> <p>— Рано моја, шта ћеш!{S} Таква ти је ваљда судбина! — рече Крунија п |
отишао да се опреми.{S} Имао је, вала, шта и обући Кад се појавио из вајата и пришао да се поз |
че кмет и ману рукама. </p> <p>— Збиља, шта је? </p> <p>— Ништа.{S} Хтеде ме сатрти.{S} Ја сам |
<p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, шта ти је? </p> <p>— Ништа, драги ага, ништа! — рече Ма |
се очи окренуше на њ. </p> <p>— Збиља, шта је?... </p> <p>— Немој долазити... </p> <p>— Да не |
— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упита Станко. </p> <p>— Ћути! — рече Зав |
а за прси и протресе га. </p> <p>— Ама, шта говориш ти? </p> <p>— Истину. </p> <p>— Идем да је |
кмет? </p> <p>— И он!... </p> <p>— Па, шта веле? </p> <p>— Много веле!...{S} Види се да су раз |
дуго, а ето ти и Крушке. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Лако? </p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> < |
е осмејком пуним милоште. </p> <p>— Па, шта ми радиш, Иво? </p> <p>- Хвала богу, ага. </p> <p>— |
ко сврши причу, упита он: </p> <p>— Па, шта мислиш сад? </p> <p>— Ја добро мислим, честити ефен |
о не подговара ови народ? </p> <p>— Па, шта друго и може бити!... </p> <p>— А ко је тај? </p> < |
p>Страшна мисао обузе Ивана.{S} Заиста, шта би он радио да му убију Лазара?... </p> <p>— А... в |
одбијао људе од њега... </p> <p>— Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете |
диш, ниси ваљан старешина?{S} И, после, шта ми је то: старешинство?...{S} Ако буде потребе, лак |
S} А пушке, а барут?{S} Кад то покисне, шта онда мислиш?{S} Мислиш ваљда с врљикама на Турке? < |
га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! </p> <p>— Па ко |
и одговор. </p> <p>— А знаш ли ти, бре, шта могу ја? — цикну он. </p> <p>— Ако бог хоће — ништа |
ше, па се насмеја: </p> <p>— Ама, море, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p |
дајем вама двојици.{S} Како ви рекнете, шта ви урадите — оно је речено и урађено.{S} Ја ћу се л |
му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи нећу, кад |
рчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— Ја га нис |
слепим очима. </p> <p>— и, као бајаги, шта је он бољи од тебе!...{S} У газдалуку — није, лепши |
н седе. </p> <p>— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он.{S} Јуришић му исприча. </p> <p>— |
<p>— Тако је... — рече кмет. — Е, али, шта ћеш?{S} Нашло се, брате, код њега...{S} Баш да смо |
а га поткрепи. </p> <p>— Ама, вјере ти, шта ти би? </p> <p>— Не знам. </p> <p>— Је л̓ ти још ко |
кметовао... </p> <p>— Онда, знај Јово, шта нам се спрема!...{S} Знаш ли ко ће нам бити кмет? < |
ће онда Крушка добар бити!...{S} Него, шта веле, вјере ти?...{S} Ради чега то они неће? </p> < |
..{S} И, најпосле, реци ми право, Зеко, шта сам ти ружно рекао?... </p> <p>— Ништа.{S} Ништа, т |
да?...{S} Треба ваљда да се расплачемо, шта ли?... </p> <p>Па се диже на ноге, видећи да Зека х |
рао кратко. </p> <p>— А, вере ти, Симо, шта се оно зуцка као да су Турци поубијали неке људе та |
S} Ти ваљда мислиш да мени смрди барут, шта ли?... </p> <p>— Опрости, Дево!...{S} Мислио сам та |
а тек ће рећи: </p> <p>— Па, пријатељу, шта ми ради пријатељ Милош? </p> <p>Тешко, боже, Младен |
аде и погледа му у очи. </p> <p>— Па... шта ћемо сад? — рече.{S} Лазар онемио.{S} Станков га по |
о радити и слагати се!...{S} А после... шта сте ме окупили!...{S} Нећу ја још мрети!... — рече |
.{S} Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” </p> <p>У њеној души наста лом. |
<p>— Видјео си, нејма никог.{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми |
ј Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешили... </p> <p>Алекса сен |
против толике силе.{S} Питају се очима: шта ће?{S} Он погледа и виде међу Турцима Лазара...{S} |
{S} Да си ми по сто пута отац, реци ми: шта ћу сад? </p> <p>И поче му причати. </p> <p>Поп махн |
Ми смо се склањали од тебе, као велимо: шта ћеш, странски је човек...{S} Можда он мрзи кад се р |
о је!...{S} Дај оне четири породиље!{S} Шта, још две?...{S} Дај и њих две!...{S} Тако! </p> <p> |
ош мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад сам те онако пок |
сти мах и поп рече: </p> <p>— Ногић!{S} Шта ћеш ти овде? </p> <p>— Свештеничка су врата сваком |
насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Вид |
ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би се јада десило да их он није спречио!...{S} Јуна |
>— Богме, дијете, па и главе, ја!...{S} Шта се мене тиче твоја глава, ја чувам своју!...{S} Кад |
, жао ми га је као рођеног брата!...{S} Шта сам ја соли и хлеба с њим појео!... и то више у њег |
од једне, ето ти му друге бриге!...{S} Шта ће субаша с њим?...{S} Да није од све збиље убио Ст |
p>— Мој синко, те још какве муке!...{S} Шта ти све не претрпесмо ја и она твоја јадна мати!...{ |
ајде ви, идите и дотерајте сламе!...{S} Шта си се ти уленио!...{S} Деде, деде, снашо!...{S} Так |
Ти нешто страшно кријеш од мене!...{S} Шта је?... </p> <p>— Јесте, рано моја, страшно! </p> <p |
брату рођеном...{S} А они... тхе!...{S} Шта ту ја могу?...{S} Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан! |
сла и никад им нико речи не рече!...{S} Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да |
> <p>— Данас ће и Дева осоколити!...{S} Шта велиш, Дево? </p> <p>Али не доби одговора.{S} Деве |
говори тако, јер ћу те омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу н |
си настао тек да живиш, ти немој!...{S} Шта ми је то: девојка?!...{S} Таки момак од онаког оца |
са — морам рећи, па да бих цркао!...{S} Шта мисле ти људи?...{S} Нека се они, брате, играју са |
— рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S} Шта ја могу, то ће се чути!...{S} Ако сте доконали да с |
ку. </p> <p>— Бог те благословио!...{S} Шта ћеш?{S} Алекси се стеже грло.{S} Он поче грцати: </ |
{S} Она ти око рана уме као нико!...{S} Шта је пута мене излечила! — рече Заврзан Сурепу. </p> |
мо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта велиш ти, Сурепе? </p> <p>Суреп само слеже раменима |
рав!...{S} Него, свршиће се и то!...{S} Шта је то дан-два кад се чекало шест година! — рече Але |
еца, па нико да је главе окренуо!...{S} Шта им је сад?!... </p> <p>Па се наљути на укућане, поч |
>— Стој!...{S} Да се ниси макнуо!...{S} Шта тражиш ти овде?... </p> <p>И приђе, ухвати га за вр |
буса ради... </p> <p>— Харамбашо!...{S} Шта чиниш ти? — упита Ногић. </p> <p>— Ко хоће да иде — |
у дарнуо. </p> <p>— Богами, јест!...{S} Шта ми је и то: једнако попуштати!...{S} Ја, славе ми, |
је свршити његов посао него наш!...{S} Шта би ми пута залутали да не беше њега!...{S} Шта би с |
се, погана веро, а сад се дереш!...{S} Шта ти је? </p> <p>— Не допада му се дрво! — рече Заврз |
} Све је добро било!...{S} А сад?...{S} Шта ћемо сад? </p> <p>— Да их побијемо! — рече Станко. |
е омрзнути!...{S} Шта ћу ја овде?...{S} Шта чекам?...{S} И чему се могу надати од Турака ако у |
из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гасио огњишта и м |
ми: кога си још мислио завадити?...{S} Шта си се уплашио?{S} Мехо!{S} Дај донеси Маринку мало |
{S} Него... шта си оно још хтјео?...{S} Шта си оно узвикнуо: „да ми је!” </p> <p>Маринко га пог |
не паде на онај кров... а данас?...{S} Шта хоћете?...{S} Убијте ме!... </p> <p>Али се нико не |
и.{S} А она је срећнија од човека...{S} Шта је теби вајде сад од свега твога господства.{S} Ниш |
т. </p> <p>— Ту ће бити лепа ћара...{S} Шта велиш ти, Сурепе?{S} Суреп само слеже раменима. </p |
рече: </p> <p>— Неста нам барута...{S} Шта да радимо? </p> <p>Све обори главу.{S} Наста тајац. |
а рекнем ријеч, а они оборе главе...{S} Шта сам могао ја квара учинити?...{S} Реци, Иване!...{S |
мислимо да би овако најбоље било...{S} Шта велите ви браћо?... </p> <p>— Па, добро, Јово! - ве |
а.{S} Однето му једно прасе ноћас...{S} Шта је ово?...{S} Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Б |
ред пљунуо на њу и окренуо јој леђа.{S} Шта ће да му кажу комшије, па Иван?... </p> <p>А овамо. |
ио се у шанац са 1200 својих јунака.{S} Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! </p |
> <p>— Па ја знам њега од оволицног.{S} Шта ме је пута пољубио у руку. </p> <p>— Јесте.{S} Али |
н — ја не знам каки су то пријатељи.{S} Шта би хтели они?{S} Зар човеку који ти је толико добро |
дбовати Станкову свадбу на наше очи.{S} Шта радиш ти? </p> <p>— И њему ће одзвонити! </p> <p>— |
S} Али зато, опет, ја њега послушам.{S} Шта ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси би |
..{S} Доста сам и зла и добра видео.{S} Шта бих ја то још могао очекивати?...{S} Него, спаси бо |
.{S} А твоја је кћи стигла за удају.{S} Шта велиш да ми ту децу саставимо? </p> <p>— Па.. ето.. |
{S} А после, Лазар ти је на синџиру.{S} Шта хоћеш учиниће; а Лазар је добро псето, вреди му бит |
> <p>Њега поче обузимати неки страх.{S} Шта ли је могло бити с Лазаром?{S} Да ли се одиста крен |
ено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ништа, али |
..{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </p> <p>— Ста |
<p>— Зар има бољих од Зекиних људи?{S} Шта смета Ногићу! </p> <p>— Њега можеш!{S} Познајем га! |
сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у сузе, као жена?...{S} |
овом познало се да нешто има. </p> <p>– Шта је, Машо? </p> <p>– Добро је, драги ага! </p> <p>– |
аде глас.{S} Тада отвори очи: </p> <p>– Шта је?...{S} Ко је то?... </p> <p>– Ја сам, Лако брате |
ту!... шапутао је Лазар и нехотице... — Шта ли ћу, боже, радити ако се сукобим с њим?...{S} Ја |
о један препад на Турке! — рече Зека. — Шта велиш ти, војводо?... </p> <p>— Нека буде како ти в |
Дева!... — повикаше са свију страна. — Шта нам носиш? </p> <p>— Где је Чупић? — питаше Дева. < |
а човек. </p> <p>— Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? </p> <p>— Нешто има!...{S} Дева не дол |
једи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?...{S} Гледај како је блијед. </p> < |
>— Па, Иване Миражџићу! — рече јетко. — Шта сад велиш?...{S} Ето ти сад и твога Крушке и твога |
<p>— Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш? </p> <p>— Ништа, чича-Маринко, — рече он, тр |
рдно радио на томе, али, кад они неће — шта ћеш?... </p> <p>— Али ко му сме на очи!{S} Ја му ба |
<p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си у његовијем годинама?...{S} Хоће |
о једну грану... „Сад види — рече му — шта ћу од твога Крушке урадити!...{S} Баш сам те и поди |
>— Право ми реци — рече Алекса Милошу — шта си ти науман с девојком? </p> <p>— Да је водим кући |
о... још мој план није готов! </p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још |
та Крунија. </p> <p>— Ако је! </p> <p>— Шта велиш?! </p> <p>И поглед мајчин зарони јој у душу. |
<p>— Бабо...{S} Спасавај ме! </p> <p>— Шта је?{S} Шта ти је?! </p> <p>— Он... </p> <p>— Ко? </ |
p> <p>— Још нешто, побратиме! </p> <p>— Шта, побро? — упита Зека. </p> <p>— Ово те молим ја: пр |
а викну: </p> <p>— О Турчине! </p> <p>— Шта је? — одазва се Мујага. </p> <p>— Јеси се поздравио |
, он викну: </p> <p>— Сурепе! </p> <p>— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p> |
— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти јуче ступио у дружину? </p> < |
пса, Ивана, требало је убити! </p> <p>— Шта је опет учинио? — рече Станко. </p> <p>И спреми се |
— Шта је? </p> <p>— На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и с |
то? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> <p>— Јесте, полудео си!{S} |
<p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, |
корачи. </p> <p>— Харамбашо! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Шт |
па јако те питам, а ти ћутиш! </p> <p>— Шта да ти кажем? </p> <p>— Па... ето... — рече он одобр |
/p> <p>— Него, чујеш војводо, </p> <p>— Шта, буљубашо? </p> <p>— Ја бих те нешто замолио... </p |
</p> <p>— Шта још мислиш?!... </p> <p>— Шта мислим!{S} Шта ја још не мислим од онога дана кад с |
био пазити на свој народ!... </p> <p>— Шта ћеш?...{S} Ваљда му је тако суђено!...{S} А, богами |
се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендија? </p> <p>— Лијепо, богами!{S} И још он ме |
p> <p>— Па... готово, вала... </p> <p>— Шта готово? </p> <p>— И не треба му! </p> <p>— Њему не |
еш с дружином на Прудовима... </p> <p>— Шта ли има? </p> <p>— Добро је! </p> <p>— А...{S} Ти зн |
се међ дебелим храстовима... </p> <p>— Шта је? ...{S} Ко то би? — упиташе сви.{S} Старац само |
еп унесе Станка у шарампов... </p> <p>— Шта је, побратиме?...{S} Убише ли? </p> <p>— Нису, али |
м.{S} Ето, нека ти он каже... </p> <p>— Шта је то било, Иване? </p> <p>— Било!...{S} Не можеш и |
агледао у босанске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Ст |
рње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта мислиш ти? — цикну Крунија. — Говори!{S} Да не мисл |
да је боље подићи земунице... </p> <p>— Шта велиш, побратиме? — упита Зека Станка. </p> <p>— Па |
ушала! </p> <p>— Јеси, али... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Али ово је сад друго!...{S} Бар мени се |
ђаше по четири-пет на руци... </p> <p>— Шта је с Турцима? — рече неко. — Да не побегоше? </p> < |
снега под пролетњим сунцем... </p> <p>— Шта радиш, мајко? </p> <p>— Ништа, ћери!...{S} Гледај т |
оном пуном грлу девојачком... </p> <p>— Шта ти је ово? — упита он и такну прстом младеж. </p> < |
Нека пођу неколико за мном... </p> <p>— Шта ли је сад смислио? — питаше Станко Зеку. </p> <p>— |
о небројено благо.{S} Него... </p> <p>— Шта?{S} Шта желиш?...{S} Ишти!... </p> <p>— Не желим ни |
у, одгурну је готово бесно... </p> <p>— Шта ти је? — упита је Станко. </p> <p>Она скочи: </p> < |
ам!... </p> <p>— Али, попо... </p> <p>— Шта али?...{S} Па ти си данас по његовој вољи изабран з |
p>— Знам.{S} Али је он чуо... </p> <p>— Шта је чуо? </p> <p>— Као да вас двојица врчите на њега |
</p> <p>— Чујеш, чича Машо... </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја не смем ићи! </p> <p>— Мораш!...{S} М |
еви млека шибају у музлицу... </p> <p>— Шта ти је?!... </p> <p>— Зар мени? — пита она. </p> <p> |
— Дакле, истина? — рече Дева. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Немате џебане. </p> <p>— Немамо, али је |
</p> <p>У тај пар бахну Дева. </p> <p>— Шта је? — упита га Станко. </p> <p>— Пожури...{S} Бију |
, он диже главу и погледа га. </p> <p>— Шта? — упита. </p> <p>— Види како је овај јатаган згода |
е на окупу.{S} Назва им бога. </p> <p>— Шта радите?{S} Људи ћуте. </p> <p>Он се окрете, виде мр |
љно. </p> <p>Иван га погледа. </p> <p>— Шта велиш, попе, шта? </p> <p>— Велим да он није лопов! |
ђе нека језа од тога погледа. </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Ја-ја-хтедох... — ушепртљи Лазар. </ |
и? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта се то ради по Црној Бари?... </p> <p>— Шта, ефендиј |
о? </p> <p>— Чујем, ефендија. </p> <p>— Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима бо |
— Побратиме! — викну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твог |
а дому? </p> <p>— Богу хвала. </p> <p>— Шта ми Лазо ради? </p> <p>— Добро је.{S} Оста тамо код |
узе за руку, која је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не з |
Заврзан се правдао друговима. </p> <p>— Шта ћете; али, ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га |
иде човека да прилази к њима. </p> <p>— Шта ти је? — упита Станко. </p> <p>Она показа руком Зек |
ао! — загрме са свију страна. </p> <p>— Шта ти је? — упита харамбаша, видећи његово снуждено ли |
{S} Хајдуци се тргоше из сна. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Неко нас тражи — рече Станко. </p> <p |
инко се дерао из свега гласа. </p> <p>— Шта је?...{S} Шта се дереш? — рече Станко. — Док си гас |
и шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одговори Милош. </p> <p>— Па лепо — рече Але |
оде.{S} Стаде лупати у врата. </p> <p>— Шта ћеш? — запита га глас споља. </p> <p>— Дајте ми вод |
оста у кућу? </p> <p>— Доста. </p> <p>— Шта још треба? </p> <p>— Да позовем чељад!... — рече Ми |
У сусрет му је журио Јовица. </p> <p>— Шта је то? — упита он. </p> <p>— Дружина нам расте, хар |
Младен и Круна оборише главе. </p> <p>— Шта ћемо јако? — упита их он. </p> <p>Ниједно да би бел |
> <p>Војводе скочише на ноге. </p> <p>— Шта се ради? </p> <p>— Брука! </p> <p>Први наши меци па |
ша — али ми мислимо друкчије. </p> <p>— Шта друкчије? — цикну Станко и скочи, а око му сева. — |
</p> <p>Чупић је кршио руке. </p> <p>— Шта да чиним? — узвикивао је хватајући се за главу. </p |
} Он скочи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p> |
сузама, зајеца као мало дете. </p> <p>— Шта, да нећете да их мучите мене ради?... — викну Станк |
</p> <p>— Стој, Зеко! — рече. </p> <p>— Шта је?... </p> <p>— Немој колебе!...{S} Колебе се виде |
код Станка, те га придржаше. </p> <p>— Шта је?{S} Јеси рањен? </p> <p>— Јесам. </p> <p>Али грм |
кну Станко, а очи му севнуше. </p> <p>— Шта сам знао! — слеже раменима Алекса. — Тек мислим, бо |
даљини. </p> <p>Сви пренуше. </p> <p>— Шта ли је оно? — упита Станко.{S} А кад виде да се сви |
.{S} Турчин први дође к себи. </p> <p>— Шта говориш ти? — рече он и погледа оштро Маринка. </p> |
Акобогда ти? </p> <p>— Теби. </p> <p>— Шта је? — рече попа пренеражен, видећи како изгледа. </ |
диш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће? </p> <p>— Да ти нешто каже. </p> <p>— Јесте, ја |
право у очи...{S} Овај спази. </p> <p>— Шта је? — упита радосно. </p> <p>— Честити ефендија, не |
лима. </p> <p>Она се окамени. </p> <p>— Шта је?...{S} Ко је то? — питала је Петра.{S} Јелица не |
рпљења, кад се Маринко врати. </p> <p>— Шта је? — упита он.{S} Маринко слегаше раменима: </p> < |
..{S} Али се стаде противити. </p> <p>— Шта? — рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном |
и нешто друго можемо учинити. </p> <p>— Шта? — упита Заврзан. </p> <p>— Да се кренемо Станковој |
први мах не умеде речи рећи. </p> <p>— Шта се дереш ту као магарац? — упита га он оштро. </p> |
ће она? </p> <p>— Мојој кући. </p> <p>— Шта велиш? — упита Јелица. </p> <p>— Ти ћеш мојој кући, |
њих одвоји се и приђе Јелици. </p> <p>— Шта радиш, Јело?...{S} Је л̓ ми мајка жива?... </p> <p> |
е запрепасти чувши њене речи. </p> <p>— Шта рече, несећнице?! </p> <p>— Рекох: он није крив! </ |
и погледа му отворено у очи. </p> <p>— Шта рече, шта?{S} Зар има неко у мојој кући ко сме рећи |
— рече Зека. </p> <p>— Имам. </p> <p>— Шта желиш? </p> <p>— Желео бих да наши људи и у збегови |
е: </p> <p>— Ја не јатакујем. </p> <p>— Шта не јатакујеш — поче Иван и задрхта — кад нема ноћи |
p>— Ја.{S} Дођох да ти јавим. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ту су. </p> <p>— Ко?... </p> <p>— Хајдуц |
S} Они се изљубише сви с њим. </p> <p>— Шта радите? — упита он. </p> <p>— Очекујемо Турке...{S} |
а!{S} Станко их пресече оком. </p> <p>— Шта ћете ви? — упита их он.{S} Питање беше оштро, погле |
ру?...{S} Младен махну руком. </p> <p>— Шта је?!... </p> <p>— Не питај! </p> <p>Све се очи окре |
еше нешто сетан међ дружином. </p> <p>— Шта је, Станко? — упита Заврзан веома раздраган и весео |
p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао се Турчин — шта би ти рекао да си |
зане, Заврзане! — виче Јован. </p> <p>— Шта је, Клемпо? — одазва се Заврзан Латковићу. </p> <p> |
но. — Заврзан се наже нада њ. </p> <p>— Шта је? — упита Јовица. </p> <p>— Још дише... </p> <p>У |
би га и смождио И помиловао. </p> <p>— Шта радиш ти ту? </p> <p>Лазару је само грмело у ушима. |
> <p>— Ја бих ти нешто рекао. </p> <p>— Шта? — пита Станко. </p> <p>— Мени, брате, овде додијал |
</p> <p>Турчин је то и чекао. </p> <p>— Шта рече, шта?...{S} Зар он воли ону девојку? </p> <p>— |
ешто бих те као човек упитао. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сок |
их, Заврзан се био распричао. </p> <p>— Шта радите, добри људи?... </p> <p>— Чекамо, војводо!.. |
претурио, а ништа није нашао. </p> <p>— Шта је, Усо? </p> <p>— Нејма никог. </p> <p>— Потражи, |
> <p>— Кажи да ме ниси нашао. </p> <p>— Шта?!...{S} Да лажем!...{S} Субашу да лажем?!...{S} Јес |
виде пренеражено лице очево. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмах |
е Сурепово, који се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути |
њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавши му. </p> <p>А Станку дођ |
дећи један другог узнемирено. </p> <p>— Шта ћемо сад? — пита Милош. </p> <p>— Ваља тражити бару |
Даћу, али да ми кажеш нешто. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Где је Станко и дружина? </p> <p>Алекса |
p>— Станко! — викну га Суреп. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Лакше. </p> <p>— Ја!...{S} Лако је ва |
а-хтедох... — ушепртљи Лазар. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Да те нешто замолим. </p> <p>— Говори! < |
у том гласу звонио му прекор. </p> <p>— Шта ту ваздан!...{S} Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а |
{S} Суреп му изиде на сусрет. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Добро је.{S} Тамо су код субаше. </p> |
угледа, он му пође у сусрет. </p> <p>— Шта је? — упита га. </p> <p>— Мани! — рече кмет и ману |
анио, сав помодрео као чивит. </p> <p>— Шта ти је? — упита Петра, видећи га промењена.{S} Он се |
</p> <p>— Лепа! — рече Ногић. </p> <p>— Шта ли сам овакијех ноћи провео сједећи!... </p> <p>— С |
ове село, па се врати у собу. </p> <p>— Шта мислимо сад? — запита он попа. </p> <p>— Још не зна |
вао је хватајући се за главу. </p> <p>— Шта ћеш чинити?{S} Ако сазнају Турци да џебане немамо о |
>Заврзан погледаше низа Саву. </p> <p>— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. </p> <p>— Поглед |
поп и кмет беху дигли да иду. </p> <p>— Шта ћемо ти?...{S} Ми смо свршили разговор за који си н |
<p>Јован и Јовица приђоше му. </p> <p>— Шта, зар вас двојица? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Јест |
а га одведе сасвим на страну. </p> <p>— Шта је, побогу?! </p> <p>— Ти си јуче имао право.{S} Он |
Турчин. </p> <p>Милош прену. </p> <p>— Шта? </p> <p>— Надаш ли се ти гостима?...{S} Спремаш ли |
зивао је.{S} Станко се љутну. </p> <p>— Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио м |
а чуда још није било у свету. </p> <p>— Шта рече, несрећнице?! </p> <p>— Нећу! — рече Јелица уп |
сак.{S} И то се деси у шанцу. </p> <p>— Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. </p> <p>— Запалише на |
S} Него, да бирамо харамбашу. </p> <p>— Шта да бирамо! — рече Јовица. — Ето Станка. </p> <p>— А |
акрвавио, па упрштио у шанац. </p> <p>— Шта је, Турчине?{S} Зар си се наносио главе? </p> <p>— |
Он је погледа, па се насмеја: </p> <p>— Шта је, бабо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћ |
> <p>Опет се разлеже запевка: </p> <p>— Шта је? — питаше Станко. </p> <p>Јелица изиде да види.{ |
како му се чело набра, упита: </p> <p>— Шта ти је? </p> <p>Иван не рече ништа. </p> <p>— Збиља, |
аћати... </p> <p>Она се трже: </p> <p>— Шта чинимо ми?! — рече ужаснуто. </p> <p>— Не бој се!.. |
S} Приђе и ухвати га за раме: </p> <p>— Шта је, ако бога знаш! </p> <p>— Дакле, истина? — рече |
н погледа Јакова и старешине: </p> <p>— Шта ћемо? — упита неким страшним гласом. </p> <p>Јаков |
} Поп погледа обоје, па рече: </p> <p>— Шта ћете са мном? </p> <p>— Попо!... брате!...{S} Да си |
</p> <p>Наједаред викну ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. |
насред шанца, па разговарају: </p> <p>— Шта мислите, да л̓ ће ударити? — пита Чупић. </p> <p>— |
{S} Најзад се окрете Маринку: </p> <p>— Шта ти велиш, Машо? </p> <p>— Ја велим да оног маторог |
по свима. </p> <p>Зека плану: </p> <p>— Шта, да оступимо?! </p> <p>— Ја говорим као паметан чов |
јео. </p> <p>— Је ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога |
судници. </p> <p>— Је ли та? </p> <p>— Шта је? — пита га Алекса, а гледа га као да га жали. </ |
p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас двојица измирите |
ну га Зека. </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... </p> |
да га. </p> <p>— Је л̓, море? </p> <p>— Шта, бабо? </p> <p>— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?. |
у ђедо: </p> <p>— Шта је ово? </p> <p>— Шта? — привикаше са свију страна. </p> <p>— Вода куља!. |
Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ја... ја бих га убио!... </p> <p>Лазару |
ока. </p> <p>— Је ли, Станко? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Баш си намерио у гору? </p> <p>— Ја нема |
<p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код суднице причати како си |
те?...{S} А је л̓, харамбашо? </p> <p>— Шта?... — упита Станко, а усне стискао да не види дружи |
: </p> <p>— Је ли, чича Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јес |
Зеко рече: </p> <p>— А ватру? </p> <p>— Шта? — упита Ногић. </p> <p>— Зар ћемо је оставити? </p |
причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Причај, Заврзане, причај! — заграја |
!...{S} Него... чујеш Ногићу? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Још данас иди у Црну Бару.{S} Иди правце |
а да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као човек упитао. </p> <p>— |
им Дева оде. </p> <p>— Је ли, Сурепе, а шта ми чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треб |
о ли нада беше кад на Турке устадоше, а шта сад оста!...{S} Где су сада они ведри, насмејани да |
ије дато!...{S} Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! </p> <p>— Све ја то мо |
на...{S} То је место душу дало!...{S} А шта раде код куће, бабо? — окрете се оцу. </p> <p>— У к |
д куће, теше неке паоце и лотре...{S} А шта би и могао радити на оваком времену, кад никуд маћи |
. </p> <p>— Да седнем! — рече Иван. — А шта прича?...{S} Крушка га погледа прекорно. </p> <p>— |
ла. </p> <p>— Ти лажеш! — цикну он. — А шта је било данас?{S} Ко оно бјеше у оној лоповској кућ |
насумце: </p> <p>— Тако је! </p> <p>— А шта је тако?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што |
Да бар могу мирно боловати! </p> <p>— А шта ти радиш? — упита Суреп Заврзана, који је лежао отв |
х — рече — ала је то гадно! </p> <p>— А шта? — упита отац. </p> <p>— То... кад човек нешто ради |
Јесте, рано моја, страшно! </p> <p>— А шта је? </p> <p>Крунији беше тешко да јој каже. </p> <p |
еражени. </p> <p>— Горе!... </p> <p>— А шта? </p> <p>— Она неће за Лазара.{S} А Милош ти је леп |
е подсмевати се мртвацу!... </p> <p>— А шта смо ми? — питаше он онако узгред, па, не тражећи од |
овек, и свете књиге чита... </p> <p>— А шта је теби, море? — упита попа брижно, пришав да се ру |
оворио и о теби и о Јови... </p> <p>— А шта је говорио? — запита поп, али преко срца... </p> <p |
е само он могао закопати... </p> <p>— А шта вели таја? </p> <p>— Ништа. </p> <p>— Мисли ли и он |
удима.{S} А кад оно, ето... </p> <p>— А шта је? </p> <p>— Девојка неће. </p> <p>— Нека је нагна |
<p>— Та... јесте, они су... </p> <p>— А шта им је криво? </p> <p>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, И |
а казати?... — упита Петра. </p> <p>— А шта да им кажем!...{S} Све је то честито и ваљано.{S} Н |
имо и њу!... — рече Јовица. </p> <p>— А шта је с њом било? </p> <p>— Збиља, шта је било? — упит |
а поп, пошто мало поћуташе. </p> <p>— А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље.{S} |
анственост обавила природу. </p> <p>— А шта ли је оно?... — упита Асо и загледа се у воду...{S} |
ако њему нећу, ја коме ћу. </p> <p>— А шта то? — упита Лазар преко срца. </p> <p>И Станко му с |
. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Дева се љутњу видећи да се |
, само се осмехну, па рече: </p> <p>— А шта му оно изнијеше у селу? </p> <p>— Махни, молим те! |
јка увезану руку, па цикну: </p> <p>— А шта је то?! </p> <p>— Ништа, мајко, рањен сам!... </p> |
те кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тренут-два можемо лит |
ола учинили?...{S} Па кад је тако, онда шта сам ја крив? </p> <p>— Не би био ништа кад би тако |
изнавао је све, све, иако га нико ни за шта није питао... </p> <p>Пламен освоји сасвим.{S} Мога |
о ашлука! — рече Латковић. </p> <p>— Ја шта ти тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је наб |
е ли то њему бити по вољи? </p> <p>— Ја шта ће, море! </p> <p>— Е, онда хоћу да га ја обрадујем |
уњени, пушке запете.{S} Очекивало се ма шта, очекивао се само покушај. </p> <p>Војводе прођоше |
је то њему Лазар казао, да је бар он ма шта опазио — он би и опростио.{S} Али...{S} Лазар хтеде |
је, био је заиста анђео.{S} Да си му ма шта заискао, дао би.{S} Да си кога грдио — он би га бра |
каблићају на парам парче! </p> <p>— Ама шта можеш ти сам? — рече Јаков. </p> <p>— Војводо!...{S |
колико дана оборио главу. </p> <p>— Ама шта је теби, побратиме? — упита га Зека. </p> <p>— Не з |
е окрете Јакову и Милошу: </p> <p>— Ама шта ви мислите? </p> <p>— Мени је чудновато!... — рече |
рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило. </p> <p>И ухвати Ивана за руку, па га |
ам ти да знаш, па се разговори с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, |
еког понора, не могавши се решити ни на шта. </p> <p>— Да га убијем!... </p> <p>— А куда ћеш он |
ост и његову заклетву.{S} Он се сети на шта се заклео пред богом, људима и пред собом... </p> < |
во што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми се, највише волим због Сурепа!{S} Ђа |
падне у земљу.{S} Волео би него бог зна шта да га Крушка само то није запитао!...{S} Ушепртљи, |
<p>— Не задржавај га, Алекса!{S} Он зна шта ради!... </p> <p>— Збогом, браћо! </p> <p>— Збогом |
p>За њега су говорили: </p> <p>— Он зна шта ради! </p> <p>И заиста, тако је.{S} Он није био чов |
ајте ме, па се нећете кајати!{S} Ко зна шта нам носи дан а шта ноћ!{S} Сад лијемо пиће, а за тр |
га прости!...{S} А и боље!...{S} Ко зна шта би га још у животу чекало!... </p> <p>— А на коме с |
</p> <p>— Слушај, Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! |
а харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, па шта ми наредиш!{S} Видиш, богу хвала, да се на данашње |
срамота је!...{S} Па баш и да умрем, па шта!{S} Живео сам доста.{S} Било нам је обома, хвала бо |
и и мирни поглед... </p> <p>— Добро, па шта хоћеш? </p> <p>— Не може се то казати у две-три реч |
толике побио; то зна и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се зах |
је деце негована и надгледана!...{S} Па шта хоће човек више?...{S} Може ли бити лепше смрти, са |
не ће падати као гњиле крушке!...{S} Па шта си наумио? </p> <p>— Ја не знам.{S} Звао сам тебе д |
Господе!... је ли то могућно?...{S} Па шта ће нам сад рећи друга села?...{S} Знам!...{S} Рећи |
ојадио!... </p> <p>— Којекуде...{S} Па шта си радио код Турака? — упита га Вожд. </p> <p>— Хте |
мешан око свега... — виче Маринко. — Па шта велите, браћо? </p> <p>— Хоћемо!{S} Хоћемо!... </p> |
о то неће? </p> <p>— Неће! </p> <p>— Па шта вели Иван? </p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Сам |
S} Запамти, главе се мећу! </p> <p>— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. |
завирити у један збег!... </p> <p>— Па шта можемо сад? </p> <p>— То је оно због чега и обарам |
вори, Зеко, детињарије!... </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — упита Зека. </p> <p>— Ја сам, браћо, см |
{S} Свезао му се језик!... </p> <p>— Па шта ми ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </ |
анка потражила и нашла га. </p> <p>— Па шта хоћеш ти? </p> <p>— Ја је просим за мога сина. </p> |
Он ти је мајстор око тога. </p> <p>— Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. </p> <p |
Кмет само слеже раменима. </p> <p>— Па шта би му сад? </p> <p>— Сад ништа, али морамо бити на |
ече он и погледа Заврзана. </p> <p>— Па шта си рад? — упита харамбаша. </p> <p>— Дођох к теби, |
Милоја дату ствар изравна. </p> <p>— Па шта је рекао? — упита Станко. </p> <p>— Рекао је да ће |
Дева и рече: </p> <p>— Не. </p> <p>— Па шта ћемо? — упиташе. </p> <p>— И јуришаћемо!...{S} Али |
>Станко позва Јелицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда |
— Ко пустио? </p> <p>— Ти. </p> <p>— Па шта барата? </p> <p>— Ево, видиш!...{S} Па ти, болан, и |
у причу с највећом пажњом. </p> <p>— Па шта је било с Луком? — упита поп Милоје. — Зар погибе? |
и питам га би ли се женио. </p> <p>— Па шта вели? — пита Иван. </p> <p>— Шта ће рећи — смешкао |
мучно те се не би вратио. </p> <p>— Па шта сад раде, јесу ли се примирили? — питаше Чупић. </p |
ве шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </p> <p>— Дођох да тебе питам. </p> <p> |
>И на првом скупу рече то. </p> <p>— Па шта да чинимо? — упиташе сви. </p> <p>И замислише се. < |
еке страшне мисли у главу. </p> <p>— Па шта је било с Турчином? — цикну он. </p> <p>— Побегао ј |
ајка, повуче своме детету. </p> <p>— Па шта ћеш кад одеш тамо? — упита она. </p> <p>— Да је дов |
ека дође, упита га Станко: </p> <p>— Па шта радите сад? </p> <p>— Ништа, вала. </p> <p>— Како н |
где се огрешисмо о човека? </p> <p>— Па шта ћемо сад? </p> <p>— Ништа...{S} Сад нам се ваља мир |
едном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— Па шта сам скривио? — упита Крушка. </p> <p>— Завађао си н |
гову... </p> <p>То је Лазар. </p> <p>Па шта је он? </p> <p>Душманин...{S} Душманин кога треба т |
{S} А од кога, наопако?... </p> <p>— Та шта ми ту извијаш?...{S} Прави се: не зна!...{S} Зар ти |
} Уз пут је Милош причао све до ситница шта је код субаше било. </p> <p>Кад стигоше на капију, |
је њу Станко довео...{S} Па реци ми сад шта мислиш. </p> <p>Он му исприча како га је Турчин зва |
Лазар ми рече! </p> <p>И он исприча све шта је са Лазаром било. </p> <p>— Па шта сад мислиш? </ |
Јова опет поче ходати...{S} Он не знаде шта да мисли...{S} Пљесну се од муке рукама и очајнички |
само јурну крв у главу.{S} Он не знаде шта учини.{S} Али кад смотри Маринка на земљи, он му кл |
оре, шта је теби?...{S} Станко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумара |
у тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим.{S} Та он је пуцао па њег |
ринко се наједанпут освести.{S} Он виде шта га чека и стаде се отимати.{S} Али га стегоше чврст |
ослу - почне кмет. </p> <p>Овда им каже шта је то „важно”, па настави: </p> <p>— Па сам разгова |
од повоја!...{S} И он лопов!{S} Кад је шта дотле украо? </p> <p>— Није ништа. </p> <p>— Па как |
е да ничим исплатити... </p> <p>Нити је шта јео ни пио.{S} У само вече затражи воде те испра ус |
иражџића на разговор.{S} И премишљао је шта да му каже и како да га саветује...{S} Какве ли се |
марао је по селу и око села.{S} Знао је шта ко данас ради; знао је који момак с којом девојком |
<p>А жалост беше погледати!...{S} Ко је шта могао понети, понео је: неко хране, неко омршаја, н |
буковача се пила вргом, чутуром — ко је шта имао — а ракија тиквицом, којој је грло тако тесно |
<p>Сиромах Алекса!...{S} Ни сањао није шта му се спрема. </p> <p>Наједанпут наста тајац.{S} Из |
овамо...{S} Она стаде да види, да чује шта је то... </p> <p>Станко стиже.{S} Он виде толики св |
мпова, па ако видиш краја, чини од мене шта хоћеш!... </p> <p>— Дакле, много их! </p> <p>— Мног |
рзан озбиљно. </p> <p>— Не тиче се мене шта си ти мислио...{S} Ти ваљда мислиш да мени смрди ба |
... кад хоћеш! — рече Станко, чудећи се шта му је наспело... </p> <p>И ухватише се... </p> <p>И |
</p> <p>— Е, добро, браћо!{S} Сад знате шта смо доконали.{S} Та одлука, од тога часа, постала ј |
ке.{S} Он је хтео да их натера да осете шта губе, да осете сву страхоту смрти.{S} Душа му је у |
.{S} Седела су сва тројица и премишљаше шта да чине.{S} Кад Дева уђе, сви пренуше. </p> <p>— От |
том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се н |
у заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради... </p> <p>Наједаред се нешто проломи над |
прсте. </p> <p>— Не тражим ништа!{S} И шта ће ми?{S} Ја сам човек стар.{S} А Крушка има више в |
ми дао здравља до суђена сата!...{S} И шта бих ја сад овде?...{S} Да ме прегуркују око огњишта |
ни да је у праву да тако уради!...{S} И шта га се тиче Станко!...{S} И ко је тај Станко?...{S} |
.{S} Па и ја сам изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} |
ога дана докопају и одвуку њему...{S} И шта је даље било, не вреди ни да казујем... знаш већ... |
— Не, соколе!{S} Не смемо тамо.{S} Па и шта би?...{S} Дева је зверка.{S} Он никад не истрчава.{ |
>Он му исприча како га је Турчин звао и шта му је заповедио. </p> <p>— Јест, јест!...{S} Хоће Т |
ову.{S} Премишљао је само о томе како и шта да ради, те да се Иван више не врати својим старим |
е мисли и труђаше се да сасвим заборави шта је био.{S} Стид га беше да, ма и збораним челом, св |
али он се притиша и пође ближе да види шта баш тражи тај момак. </p> <p>Кућа је била отворена. |
тебе ред.{S} Право је да твој Маша види шта ће и с тобом бити! — рече он, па сиђе с дрвета. </p |
азили се као браћа...{S} Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?...{S} Де, реци! < |
а не рекоше. </p> <p>— Него... знате ли шта? </p> <p>— Шта? — упита кмет. </p> <p>— Да се вас д |
игао се на оружје. </p> <p>Али знате ли шта је то кад ратар остави свој плуг, па се лати оружја |
> <p>— Лакше, лакше, Станко!{S} Знаш ли шта рече харамбаша?... </p> <p>— Знам.{S} Али харамбаша |
е Маринко. </p> <p>— Иди!...{S} Знаш ли шта говориш ти?...{S} Усред бијела дана пуна кућа хајду |
о ће воде Дрином протећи!...{S} Знаш ли шта ти код куће раде?...{S} Па и не питаш?... </p> <p>С |
ски!...” Али овај не даде...{S} Знаш ли шта вели: „Ја ћу да сатрем они лоповски измет да ми не |
еља! — рече Станко. </p> <p>— А знаш ли шта је хајдук? </p> <p>— Од рана детињства слушао сам к |
...{S} Волео бих ти казати да није, али шта ћу кад је била!... </p> <p>Лазару се напрегоше прса |
љубав — он би видео да је тако.{S} Али шта ћеш му, кад неће ни да те чује чим Турчина споменеш |
захукао гором, не знајући ни куд иде ни шта ради... </p> <p>Уочи дана свадбеног ужурбала се чељ |
није ништа ни наредио; није им казао ни шта да раде ако Станко кући дође... </p> <p>— Сад ће на |
{S} Кад будеш почео на своју руку, чини шта знаш, али на моје име... убићу те!... </p> <p>Хајду |
да се измакнем да ово јавим!...{S} Чини шта знаш!... </p> <p>Стојан погледа Јакова и старешине: |
а. </p> <p>Дева приђе. </p> <p>— Чуо си шта Турчин рече? </p> <p>— Чуо сам, али Турчин лаже!... |
обу. </p> <p>— Јово, брате, јесам ли ти шта на жао учинио? — упита Алекса. </p> <p>— Ја сам теб |
а, па ништа не знаш!...{S} А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? </p> <p>— Шта? </p> <p>— Ј |
у приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: </p> <p>— Прво иди попу, па се с њим с |
мајка језик испредала; умем и ја казати шта мислим!...{S} Видећеш како ћемо се ми здружити и би |
и, брате, нисмо знали.{S} Ко може знати шта је у оној ђаволској души?...{S} Ја сам, истина, с Ј |
лико, Заврзане, отићи у Турке и сазнати шта они намеравају!...{S} Јунак као ми може бити сваки |
ита га Вожд. </p> <p>— Хтео сам сазнати шта намеравају. </p> <p>— Па јеси сазнао? </p> <p>— Јес |
ма гледаше Деву, не смејући га запитати шта је било... </p> <p>Паметно око Девино смотри то, па |
де...{S} Нико од њихових не сме причати шта је било!...{S} Можеш их помлатити, можеш их и мени |
... — пресече га он. — Приче ће причати шта сам ја од њих порадио!... </p> <p>То рече мирно, ал |
ше, он онако преплашен стаде им причати шта је и како је...{S} Сликао им је ствар много грђе, ј |
ласа... </p> <p>Станко издаде заповести шта који да чини.{S} Себи је наменио најопасније место; |
Крушка не би дознао?... </p> <p>— Ишти шта хоћеш! – јекну Лазар опет и стаде кршити прсте. </p |
ојевој.{S} Ишао је полако, премишљајући шта све да му каже. </p> <p>Угледа попову кућу, види ка |
и... смождити!... </p> <p>И, не знајући шта ради, он скиде капу па опучи корачати.{S} Топло или |
загрме опет. </p> <p>Лазар, не знајући шта чини, маши се руком паса, трже пиштољ и скреса... < |
ико не маче. </p> <p>А он, и не знајући шта чини, окрете се од њих. </p> <p>Они осташе.{S} Нико |
војих санова и рече онако, и не знајући шта говори: </p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво ш |
p> <p>— Добро — рече Милош и не знајући шта говори. — Идем сад. </p> <p>— Иди... иди!...{S} Збо |
/p> <p>— Везуј се! </p> <p>И не знајући шта чини, Турчин се стаде распасивати. </p> <p>Иван и М |
а не браним, попо! </p> <p>— Онда, реци шта тражиш? — упита Алекса. </p> <p>— Шта даш! — одгово |
ринко!{S} Брате!...{S} Човјече!{S} Реци шта хоћеш!... </p> <p>— Не тражим ништа, само твоје бра |
: </p> <p>— Ето га, ефендија!...{S} Чуј шта ти у очи говори!... </p> <p>— Немој ти ту њега плес |
пресече махнувши руком: </p> <p>— Знам шта мислиш рећи!...{S} Али, зар сам ја човек за то да у |
ћи? </p> <p>— Можемо. </p> <p>— Ја знам шта би ти хтјео...{S} Станко је ћутао. </p> <p>— Ти би |
нишани, опали — он готов!...{S} Не знам шта ми је те сав стрепим.{S} Проћи ће то.{S} Док само п |
јаше са свију страна. </p> <p>— Не знам шта ћу! </p> <p>— Их!...{S} Ти не знаш!...{S} Причај, б |
свакој муци и невољи? </p> <p>— Не знам шта би у добру радио!... </p> <p>— Умеш ли пушком гађат |
а сам ја благе нарави!...{S} Ја не знам шта ми је те не убијем онога пса, попа!...{S} Он је то |
} Не да се то сакрити!...{S} Ја не знам шта вам је...{S} Па, чујем да сте чак и Алекси у кућу и |
божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!...{S} Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...{S} |
и, видео га Лазар. </p> <p>— Ја не знам шта ћу!... — рече Крушка. </p> <p>Па се замислише...{S} |
о од једа.{S} Он би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, |
се с њим опријатељити, па да би не знам шта било!...” </p> <p>— Шта? </p> <p>— Нешто бих те као |
морају срести хајдуци, па да би не знам шта било! </p> <p>А кад га преокупе за то, он се смеје, |
е било наједанпут!...{S} Ни сам не знам шта ми би!...{S} Дође ми да га морам убити!{S} Или нега |
живот!...{S} Знаћеш, ако бог да, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе прет |
Страшне му муке спремају...{S} Чуо сам шта су говорили...{S} Маринко ће га мучити.. </p> <p>— |
> <p>— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобр |
ао сам на Засавицу и дођох да вам јавим шта се код Турака ради. </p> <p>Војводе скочише на ноге |
диже колу...{S} Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...{S} Док тек Лазар пројури поре |
! </p> <p>— Ја се мало свратих да видим шта радиш... </p> <p>— Баш си добро учинио, седи... — р |
мене да радим!...{S} Ја сад добро видим шта ти желиш!...{S} И кад ствар буде свршена, ти ћеш ми |
. </p> <p>— Али... </p> <p>— Он је знао шта је заповедио.{S} Ти само можеш покварити сав посао! |
а дочекаше весело.{S} Заврзан није знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту |
А тек проти Николи!...{S} Он није знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Стан |
по један извор среће...{S} Он није знао шта се с њим ради... </p> <p>Његов Станко!{S} Ама је ли |
свим изгубио свест.{S} Он већ није знао шта ради.{S} Ишао је, јер га је Маринко вукао.{S} Да га |
оље да си ти са мном!{S} Ја не бих знао шта да му кажем... </p> <p>И кренуше се.{S} Уз пут је М |
а пита. </p> <p>Ногић као да је назирао шта мисли Станко. </p> <p>— Одавде ћемо мојој кући — ре |
е: </p> <p>— Гледај, Маринко!...{S} Ево шта чиним од Крушке! </p> <p>И задену јатаган у грло... |
и, иако нисам био у манастиру...{S} Ево шта је ту!...{S} Турчин не може беспослен седети, треба |
> <p>А Јовица саже главу. </p> <p>— Ево шта је! — рече Заврзан. — Био је у њиховом селу субаша |
Лазар обори бајаги главу. </p> <p>— Ево шта, Иво.{S} Баш сад разговарам с њиме и питам га би ли |
, баш не ваља!...{S} Из онаке љубави до шта дођосмо!...{S} Весели чича Иван!{S} Чуо си, ваљда, |
иже журно к њему. </p> <p>Сима се чудио шта је Ивану те се тако унезверио, али се још више зачу |
хлеба. </p> <p>— Онда да се договоримо шта нам ваља радити — рече Кара-Ђорђе. </p> <p>И стадош |
ем годинама?...{S} Хоће да се жени, ето шта! </p> <p>Маринко се зацену од смеја, а Лазар се окр |
окаменили.{S} Никоме да падне на памет шта треба радити... </p> <p>Тако је трајало неколико ми |
} Колико мој, толико божји!...{S} А већ шта би било то само — сами бог зна!...{S} Не бих ја пру |
Него, хајде у кућу!...{S} Видим ја већ шта теби треба! — рече Алекса и потапша га по плећима. |
</p> <p>Премишљао је Крушка и дан и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети? |
— Ала Станко џумбуса!...{S} Гледај Зеку шта чини!{S} Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?...{S} |
танко се прибра.{S} Као да му неко шану шта треба да ради...{S} И не мислећи пре тога тренутка |
ренуше.{S} Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.{S} Обојица наједанпут викнуше: |
Хвала ти! — рече. </p> <p>— Него, знаш шта, Маринко? </p> <p>— Шта? </p> <p>Ти ћеш сјутра код |
је знао шта ради од радости!...{S} Знаш шта је казао? „Тај Станко”, вели, „није лопужа!” Ја сам |
је Лазар милује! — рече Крушка. — Знаш шта ћу радити!{S} Казаћу Маринку да га он испита...{S} |
е Заврзан и томе досети. </p> <p>— Знаш шта, Станко? — рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да |
емамо и да теби јавим!...{S} И сад знаш шта је... ето ти!... </p> <p>У Јелицу као да уђе неки б |
о, видиш!...{S} Па ти, болан, и не знаш шта се тако рећи на твоје очи догађа!...{S} Каки си ти |
клео пред богом и пред нама.{S} Ти знаш шта је твоја дужност, па је поштуј; а поштујући њу, пош |
и окрете се Маринку. </p> <p>— Ти знаш шта ја хоћу? — рече. </p> <p>— Знам, драги ага. </p> <p |
ишта!...{S} Мреш од страха кад помислиш шта ће од тебе бити за тренутак-два...{S} А ми се на то |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шта ли се чинило са онима који беху слаби и нејаки?... |
2.16"> <head>16. ПРВИ СУСРЕТ </head> <p>Шта ти се није радило у Црној Бари и околини да се похв |
аком јада” против толике силе?! </p> <p>Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... < |
д изиде из вајата. „Зачудим се”, вели, „шта ће Станко у вајату.{S} Одем да видим нема ли које о |
гледа се у Станка и сузе му ударише. — „Шта је, Крушко?{S} Шта ти је, срам те било!{S} Зар у су |
. </p> <p>Чупићу ударише сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не у |
иран, И поче себе разговарати: </p> <p>„Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!...{S} Ја |
могаше сетити да их је ма кад увредио; штавише, није их ни попреко погледао...{S} Није био тол |
... </p> <p>Савест га није гризла...{S} Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства глед |
ам је на влади крштени Србин, кад је ту штампа, која сваку ситницу пропрати, кад су ту и слобод |
.{S} Ишла је погурено, ослањајући се на штап. </p> <p>— Да је мало видела! — рече. </p> <p>Суре |
риш паметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо |
<p>— Онда, Иване, ево! </p> <p>И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... </p> <p>Ив |
е га коме између вас... </p> <p>И пружи штап. </p> <p>— А ко би могао бити бољи од тебе? — рече |
а, нека буде, најпосле.{S} Ти нам врати штап, а ми ћемо га опет дати теби. </p> <p>— Немој, мор |
ацићу кмета!...{S} Натјераћу га да баци штап...{S} И то сад, одмах!...{S} Знам и како ћу!...{S} |
} Ја ћу натјерати онога маторог да баци штап.{S} То ће ићи врло лако.{S} Онда ћу гледати да им |
одајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци штап. </p> <p>Све се сколи око њега...{S} Стадоше га мо |
вам кажем да мора!{S} Него, узмите овај штап и подајте га коме другом. </p> <p>— Коме ћемо? — с |
х сутра сазовеш село и да му предаш тај штап, јер није за тебе!...{S} То да учиниш, јер немој, |
ечеш?! </p> <p>— Јест, да народу вратим штап, јер „није, вели, за тебе.” </p> <p>— Па, онда? </ |
оста се и кметовало.{S} Ево вам, браћо, штапа, подајте га коме између вас... </p> <p>И пружи шт |
е морам?...{S} На!...{S} Ево вам вашега штапа, па га подајте коме хоћете! </p> <p>И кмет баци ш |
збиљно — види-де овде. </p> <p>И показа штапом на оно влажно место. </p> <p>Сима се саже и поче |
к...{S} Паде читав лес, али као год кад штапом по води удариш, после једног тренутка не знаш гд |
дговори Маринко, смешећи се и скидајући штапом блато с опанака. </p> <p>— Јеси озебао? </p> <p> |
аљда стрине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, |
помисли: </p> <p>— Добро се брани...{S} Штета! </p> <p>— А... улагујеш се!... — рече Иван пакос |
њима...{S} Мира ради попуштао би па ма штетовао...{S} Једном речи, био би то миран сељанин: да |
има пешачког хода пола сахата; а Марко Штитарац од Совљака до Црне Баре три пут одмотава и зав |
с њим родио. </p> <p>И сам бесни Марко Штитарац зазирао је од тога.{S} Од Совљака до Црне Баре |
ас, стари људи зову Парашницу „касаба”, што значи варошица. </p> <p>За име Парашница свезана је |
е имађаше „никог свога до бога милога”, што му је „погинути као попити чашу ракије”.{S} Он се с |
либе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесар |
дучко... </p> <p>— Хвала ти, драги ага, што тако лепо мислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио |
о Јуришић. — Онда је требало и ја њега, што ми је одскочио!... </p> <p>— Није — виче Шокчанић. |
е... </p> <p>— Кажу, због неких Турака, што сте их побили на Журави... </p> <p>— А... јест!...{ |
— Зато је свакад и волим тући коњаника, што некако смешно падне! — вели Заврзан смејући се. — А |
{S} Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочит |
ами, неће ништа ваљати... </p> <p>„Ама, што је таки! — рече он скоро гласно. — Па и онај кмет!{ |
>— Ружно.{S} Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао.{S} А помрчина као тесто.{S} Да ми ј |
баш лијепо.{S} Једини онај пас, Алекса, што вас је лагао... </p> <p>— Жао ми је Алексе! — рече |
многима...{S} На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским:{S} Ме |
мчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што туђе мрвице хлеба нисам узео?...{S} И ко ми то рече |
пов? — викао је гласно. — Зар ја лопов, што туђе сламчице нисам такнуо?...{S} Зар ја лопов, што |
поверујемо оном лажову!...{S} Ал̓ сад, што је било — било!... </p> <p>— Поменуло се, не поврат |
о би се и лепше свршило!...{S} Али сад, што му је, ту му је!... </p> <p>— Па не браним, попо! < |
асно зајаукала, опет онај урођени стид, што га је с мајчиним млеком посисала, не даваше маха ни |
еник, народу па стаде беседити...{S} Е, што јест — јест, драги ага; да то не беше твоја воља, и |
{S} Поглед му паде на садевене хватове, што их преко Саве преносише на неколико дана пред борбу |
мажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком написано, а лист |
аше заклона од љуте, нечовечне најезде, што је убијала старце и черечила нејаку дечицу... </p> |
лица говорила о Станку... </p> <p>Боже, што ти је срце материно!{S} Мада је знала да треба чини |
чи и погледа нада се. </p> <p>— Шта је, што ме будиш? </p> <p>— Дева те тражи. </p> <p>— Шта ће |
ао мачка с мишем. </p> <p>— Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се с |
се!...{S} И кад је ствар за подсмевање, што се онда они женише и удаваше?...” </p> <p>Па се онд |
ију, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од свију и стао у ред Термопила.{S} То |
ега то они неће? </p> <p>— Неће, брате, што си Турчин! </p> <p>— Ха-ха-ха-ха!... — стаде се сме |
ран. </p> <p>— Е, мој Иване, мој кмете, што ћемо болан? — рече Крушка. </p> <p>Иван слеже рамен |
!... </p> <p>И доведе их на крај честе, што се као језик у поље пружа.{S} Ту на брзу руку поста |
пламен воштанице обасја посвећено лице, што се осмехиваше. </p> <p>— Свршио је!... — рече попа |
>Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше во |
и у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он попрети р |
о врабац с Девом.{S} Машао се чутурице, што му је преко рамена о кајишу висила, па вели Деви: < |
му и на попа, на кмета, и на Црнобарце, што вређају оваквог човека! </p> <p>Турчин му пружи кес |
и се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S} И, најпосле, ре |
p> <p>Док је он то говорио, ови дивови, што тако јуначки хтедоше погледати смрти у очи — разред |
и; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи нит снова његових...{S} Учини м |
нише своје.{S} То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... |
front> <body> <p>Праштајте, свете сени, што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена п |
<p>На све то одговараше му ситне капи, што чисто лоповски лупкаху по шатору, као да шапућу... |
летве!...{S} Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачл |
али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црнобарци би заист |
ричати причу о једној паметној девојци, што је имала крив нос... </p> <p>Док је он причао, Зека |
живео, али му је жао оне његове нејачи, што ће она ни крива ни дужна испаштати грехе његове.{S} |
коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица. </p> <p>Станку |
ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу б |
е он. — И ја, који се шалим са животом, што је најпрече, што да се не прошалим с надимком!...{S |
у кмета. </p> <p>— Не лажем, чика Јово, што би ми нужда била лагати? </p> <p>— Зар ти ниси ово |
>— О, боже!...{S} Да ли сам ја полудео, што ли? — рикну он. — Зар овај нечовек починио толика н |
>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ето, што је човек — мислио је он — прави човек!{S} Зна, брат |
Шта је ово од овијех ђаура?...{S} Зар, што ја с њима боље, они све гори? </p> <p>— Честити ефе |
био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... </p> <p>Оставише болесника...{ |
{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, што је одскочио од с |
{S} Кад исприча како је убио порежџију, што је „ишитру” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато шт |
Хајде да пијемо даћу ономе на зеленку, што је устурио чалму те му се сија темењача као бакрена |
те, учини ми то добро! </p> <p>— Хоћу, што не бих!{S} Послаћу га чим кући одем... — рече Иван |
нскиње, сем Петре, и деца изиђу у кућу, што и учинише... </p> <p>Наста тајац.{S} Старац се окре |
воденице. </p> <p>Дева седе на трупац, што му беше и столица и узглавник, зарони главу у руке, |
од човека!...{S} Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!... |
ио слух, притајао дах, решио се на све: што је — ту је!... </p> <p>Крв му јурну у главу, и као |
е њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... </p> <p>Пошто испратише ов |
ио, али је право!...{S} А стари рекоше: што је право и богу је драго!... </p> <p>Станко му узе |
им великим очима, као да би хтела рећи: што питаш? </p> <p>— Ја сам се тебе ужелео као дете мај |
ђоше. </p> <p>— Ама баш да вас запитам: што ви од мене окрећете главу? </p> <p>— Ко? </p> <p>— |
свему том.{S} За њу беше само чудно то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!. |
страну, и где је год дошао, једно исто: што терало, то и стизало!... </p> <p>Једнога јутра отац |
е за будале?...{S} Мени то не треба!{S} Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!.. |
есам. </p> <p>— Да си жива и здрава!{S} Што ваља — ваља!{S} Ваљан он, па му и чељаде ваљано!... |
..{S} Не знам какве су и те девојке!{S} Што им не кажу: идите, море, кући! — викао је старац. — |
>— Тхе... </p> <p>— Јеси чуо, Иване!{S} Што јест, јест!{S} Али кад дође коса до бруса — морам р |
{S} Донећу ти дара да ти очи занесе!{S} Што пашинице носе, то ћеш ти носити!... </p> <p>— Ништа |
p>— Та, ја сам крив, ја, коњ матори!{S} Што ја шиљем дете да така посла врши?...{S} Ја сам собо |
е сузе. </p> <p>„Шта ја доживех?!...{S} Што ми, Господе, јуче живот не узе!” — мислио је у себи |
како лепо сунце сија.{S} Бадава!...{S} Што бог да, он да!{S} Ето, ова бубица!...{S} Видиш како |
ојка!...{S} И она ће бити његова!...{S} Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег о |
под седу косу!...{S} О, Господе!...{S} Што ми јуче животне узе да овога покора не доживим!... |
у хукали. </p> <p>— Боже Господе!...{S} Што не подржа лепо време!... </p> <p>— Да би још за кој |
у црну претворити”.{S} И тако је!...{S} Што ниси кадар некоме дати, не смеш му ни узимати!...{S |
, лепши — није, стаситији — није!...{S} Што баш он да је узме?... </p> <p>Лазару се свртеше суз |
ти. </p> <p>— Ама лакше, човјече!...{S} Што журиш? </p> <p>— Само пожури!...{S} Све ми се нешто |
ћеш: покорну главу сабља не сече!...{S} Што ниси био миран?...{S} Бар не би мучио старог чича М |
брани сиротињу?...{S} Нема више!...{S} Што је срца и јунаштва — овде је!...{S} Вама сам јаде ј |
а... </p> <p>„Па и нана сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не р |
} А од судбине се не може побећи!...{S} Што ти је суђено — суђено!...{S} Слушај!{S} Чуј мајку к |
че харамбаша, данас прави окршај!...{S} Што смо хајдуци ако зулумћари од нас не пропиште?...{S} |
Доћи ће, ваљда, кадгод и мој дан!...{S} Што рекло оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се |
говорити. </p> <p>— Је ли, болан!...{S} Што ми не кажеш? </p> <p>И примаче јој се још ближе, па |
— рече болно Суреп. </p> <p>— Ох!...{S} Што нисам погинуо! — рече Станко, па се свали у постељу |
бо?!...{S} Шта ти је, лудо једна?...{S} Што ћу ти оваки?...{S} Видиш, болан, да ова јадна кожа |
и бог и људи... па шта му је сад?...{S} Што се стиди?... </p> <p>Па се захукао гором, не знајућ |
} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш са овим црним животом?... </p> <p>Ни |
нске планине... </p> <p>— Шта је?...{S} Што си се замислио, побратиме? — упита Станко. </p> <p> |
је дрхтала. </p> <p>— Шта ти је?...{S} Што дршћеш? — упита је. </p> <p>— Не знам... — рече она |
ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми с |
ћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а?...{S} Видиш како је Чупа об |
че опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћутао.{S} Њега опет |
сви пренуше. </p> <p>— Откуд ти?...{S} Што си мокар тако? — упита Чупић. </p> <p>— Од Турака. |
ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти мене бојиш?{S} Ми смо заједно одрасли...{S} И |
се окаменио. </p> <p>— Шта је то?...{S} Што јауче тај народ?... </p> <p>— Ћути! — рече му Суреп |
е!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... </p> <p> |
Па, јаране, што ми не одговараш?...{S} Што ти је?...{S} Што си се скаменио?...{S} Што се ти ме |
ицу себи. </p> <p>— Па шта радиш?...{S} Што си плачна? </p> <p>— Не знам куда ћу! </p> <p>— Как |
ксића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p>Лазар заусти да н |
и мене зато звао? </p> <p>— Па ја...{S} Што се, брате, џаба туђимо од човека!...{S} Да је он он |
S} Њој треба твоје неге и милоште...{S} Што њој учиниш, мени си учинила!...{S} Хоћеш ли? </p> < |
каквим мукама?...{S} Он није знао...{S} Што год му падне на памет, све му се чини врло благо пр |
во, пријатељство искрено, срдачно...{S} Што би год хтео одгурнути, не може.{S} Боли...{S} И јед |
ђу Турцима.{S} Они изгубише памет...{S} Што пође на шанац, то паде од зрна...{S} Нико више и не |
он. — Ти сад све видиш и све знаш...{S} Што ли нисам нешто зрака твоја па да се вијнем у висине |
ао лепа гуја: шарена, а пуна отрова.{S} Што ми се улагује?...{S} Он је Турчин, а ја сам Србин, |
мора ићи!...{S} У Турчина шале нема.{S} Што заповеди — мора се извршити, мањ ако ти сам тражиш |
ли не господска него јуначка лепота.{S} Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”.{S |
Алексу Алексића од проте Смиљанића.{S} Што да њима прота говори?{S} Алекса Алексић растао је с |
Немој колебе!...{S} Колебе се виде.{S} Што их овде имамо, то ваља!{S} Ми бисмо баш и волили да |
му човек и донети од мене поздравље.{S} Што будем поручио нека уради. </p> <p>— Добро, харамбаш |
а сте видели онај лом, оно тумарање.{S} Што је год чалму носило, дигло се на ноге.{S} Ја сам см |
p> <p>Па се онда стаде љутити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јели |
ажем!{S} Она је добра као добар дан.{S} Што јој не бих казала, мајка ми је!...{S} Казаћу јој да |
упке... </p> <p>Диже се дуга у небо.{S} Што је Станко сад урадио, било је јуначки.{S} Све живо, |
од њега побећи...{S} А љутило га то.{S} Што га дирају?...{S} И, најпосле, зар је то каква срамо |
!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми бар било лакш |
- ником ништа!{S} Коме да се жалиш?{S} Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.{S |
ио из куће? — запита кроз плач Круна. — Што је овде ниси натерао? </p> <p>Милош виде да је доте |
о се, не повратило се! — рече Алекса. — Што сам претурио преко главе — претурио.{S} Оно ми је о |
во. </p> <p>— Шта је? — пита га Иван. — Што си таки? </p> <p>Он одмахну главом, па се сруши на |
пита Заврзан веома раздраган и весео. — Што си се ућутао, брате?... </p> <p>— Не дирај Станка! |
она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весел |
ћу да господујем!{S} Има човек машице — што да прљи руке?!...{S} Ето ти сад!...{S} Сад бечи очи |
вог ти харамбашу волим — рече Заврзан — што не излежава.{S} Јуче харамбаша, данас прави окршај! |
p>Зека викну: </p> <p>— Стој! </p> <p>— Што? — упита Заврзан. </p> <p>— Натраг. </p> <p>— Ја ми |
p> <p>— Многом сам и удробио! </p> <p>— Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прст |
— рече он. — Ми те остављамо! </p> <p>— Што? </p> <p>— Катић ми је поручио да вечерас морам Дри |
ајдук је као запета пушка!... </p> <p>— Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, |
<p>— Остави и мене овдје!... </p> <p>— Што? </p> <p>— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо |
е: </p> <p>— Иди!... бежи!... </p> <p>— Што?... </p> <p>— Убиће те! </p> <p>— Бабо? </p> <p>— Ј |
S} Али ја сам јој родитељ!... </p> <p>— Што си истерао своје дете напоље?... — пресече га Алекс |
ноге и отпоздрави стојећи... </p> <p>— Што си се ти развикао? — упита га Крушка. </p> <p>— Мор |
па се састајаху под грлом... </p> <p>— Што си то урадио?{S} Ти знаш да ти ја никад речи нисам |
— Зло, мој попо! — рече Јова. </p> <p>— Што, Јово? </p> <p>— Крађа! </p> <p>— Крађа?! — упита п |
озовем чељад!... — рече Јова. </p> <p>— Што ће?...{S} Нека деца гледају своја посла. </p> <p>— |
е уздржа видећи само једнога. </p> <p>— Што да пуцам?...{S} С њим ћу ја и без пушке свршити!... |
ђедо, и нестаде га у валима. </p> <p>— Што то би!? — упита преплашено један. — Мени се учини д |
а ми одобриш да носим оружје. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Знаш... нека се нађе... </p> <p>Ту |
а одеш тамо куд те срце вуче. </p> <p>— Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. </p |
ко Алексе... </p> <p>— Не би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, |
ајку бледу, њу нешто проледи. </p> <p>— Што си ме звала, нано?...{S} Крунија ушепртљи: </p> <p> |
но то: што толики свет стоји. </p> <p>— Што не седнете, људи!...{S} Хајте овамо, ево совре!...{ |
нко не знаде шта да одговори. </p> <p>— Што си се ког врага устумарао?...{S} Не можеш да се скр |
то теби не може ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти |
уј!{S} То нећеш моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко |
је! </p> <p>— То нећемо моћи. </p> <p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{ |
Море, мани! — рече опет Иван. </p> <p>— Што мани?...{S} Што ми, болан, не кажеш?{S} Иван је ћут |
чекамо овде? — упита Заврзан. </p> <p>— Што треба — рече Суреп кратко. </p> <p>— Добро.{S} Али |
рудећи се да се покаже миран. </p> <p>— Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? |
Станко и већ се беше прибрао. </p> <p>— Што ће ти? </p> <p>— Рад сам им ступити у дружину.{S} И |
ну кућу.{S} Милош се заћутао. </p> <p>— Што ћутиш? </p> <p>Милоша је било лако поколебати.{S} О |
! — рече заповеднички Станко. </p> <p>— Што?... </p> <p>— Пуштајте!...{S} Најпре треба поклати |
в, ово је град! — рече Катић. </p> <p>— Што сам мислио, урадио сам — рече поносито Чупић. — Још |
ћу питати Севића за девојку. </p> <p>— Што? — уозбиљи се Иван. — Зар га ја не смем питати?...{ |
ут окрете и викну снаху Мару. </p> <p>— Што ме зовеш, бабо? </p> <p>— Расплети ми перчин! </p> |
бих њега слао — додаде Милош. </p> <p>— Што? — упиташе обојица. </p> <p>— Јер нам је овде потре |
у руком преко очију, па рече: </p> <p>— Што јест — јест: мио је живот!...{S} И да је најмучнији |
а.{S} Он се искашља, па поче: </p> <p>— Што Иван рече — истина је...{S} Сад, да ли му је баш то |
Јеси се поздравио са својима? </p> <p>— Што? </p> <p>— Више те када неће видети.{S} Ко ти иде, |
Машо? </p> <p>— Шта је, роде? </p> <p>— Што ме не пустиш? </p> <p>— Јеси полудео, богами!...{S} |
ли, Алекса? </p> <p>— Шта је? </p> <p>— Што ти мени, болан, не кажеш за твога Станка.{S} Кад са |
е ни доказати. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што си полудео! </p> <p>— Шта говориш ти, попо?! </p> < |
моћи учинити. </p> <p>— Што? </p> <p>— Што не можеш!{S} Знаш ли ти да је Станко хајдук? </p> < |
На посао! </p> <p>— Шта ћеш? </p> <p>— Што се год може урадити!{S} Ашов и сикиру у руке!...{S} |
е. </p> <p>— Истина је, мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте |
зове Маринко. </p> <p>— Чекни! ...{S} А што ли ме зове субаша? </p> <p>Чудан човек беше Маринко |
нопа, па да их носи преко села!...{S} А што се рада тиче, о нему се причало.{S} Није она само р |
ја. </p> <p>— Пара!...{S} Пара!...{S} А што ће мени паре?{S} Зар су паре за будале?...{S} Мени |
друге жеље нећу имати сем ове!...{S} А што тражиш да послушам, послушаћу.{S} А зар ја нисам и |
смен? </p> <p>— Јесам, у длане!...{S} А што питаш? </p> <p>— Мишљах писмен си, те да прочиташ о |
ити... </p> <p>— Да не долазим!...{S} А што?... </p> <p>— Он нема више ћери. </p> <p>— Да није |
јеси ти при себи, женска главо!...{S} А што да се не смејем!...{S} Нарадио сам се до миле воље! |
ти њега, он ће тебе насигурно!...{S} А што се Јелице тиче... није ништа ни било!...{S} Она је |
имена. </p> <p>— Еј, ти шврћо!...{S} А што си босоног, море?...{S} Што те није мати̓ обула, а? |
одговори Станко. </p> <p>— Ја сам.{S} А што ћу ти? </p> <p>— Тражио сам тебе и твоју дружину.{S |
је о снази и моћи мишића његових.{S} А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и |
јер се њих двојица никад не рваше. — А што? </p> <p>— Да видимо ко је бољи рвач? </p> <p>— Ост |
/p> <p>— Зло, мој ефендија! </p> <p>— А што?... </p> <p>— Од нашега посла ништа! </p> <p>— Како |
} Хајде и ти са мном, попо! </p> <p>— А што сам не идеш? </p> <p>— Велим боље да си ти са мном! |
по за рамена, па напоље!... </p> <p>— А што неће? — упита Иван, а осети како је осрамоћен. </p> |
да иде, други нико неће!... </p> <p>— А што ја да идем? — упита Дева. — Зар се ваша дружина сти |
ко срца има мора у гору!... </p> <p>— А што остави огњиште? </p> <p>— Од добрина! — јекну из ње |
p>— Турчин? </p> <p>— Он... </p> <p>— А што? </p> <p>— Не знам...{S} Ни данас не знам. </p> <p> |
, па право војводи Ђорђу... </p> <p>— А што се увио? — упита Јова Јуришић. </p> <p>— Свега га и |
алалију и Станоја из Зеока. </p> <p>— А што? </p> <p>— Ђаво их знао.{S} Зовну лепо луде на веру |
од тебе? — рече неколицина. </p> <p>— А што то чиниш, Јово? </p> <p>— Не могу, браћо, више!...{ |
ко опет намигну на Турчина. </p> <p>— А што? </p> <p>— Па... ништа... он им говорио тамо о теби |
p> <p>— Јесмо — рече Петра. </p> <p>— А што сте? — рече Алекса. </p> <p>— Бог с тобом!... — реч |
му, а Иван се диже на ноге. </p> <p>— А што? </p> <p>— Више је нећете наћи.{S} Она је у Алексин |
</p> <p>Станко набра веђе. </p> <p>— А што? — упита. </p> <p>— Кућа ће нам у пламен букнути. < |
поп. </p> <p>— Ја, звао ме. </p> <p>— А што те звао? </p> <p>— Ништа, разговарали се...{S} Море |
о је кмет да дођеш судници. </p> <p>— А што ли ме зове? </p> <p>— Не знам.{S} Знаћеш кад дођеш. |
чудио се куражи Алексиној. </p> <p>— А што се то види по мени? — упита Маринко, па му се безоб |
а се с њима добро познајем. </p> <p>— А што питаш? </p> <p>— Ништа.{S} Колико тек да видим да л |
е они узму! — рече Маринко. </p> <p>— А што се они морају узети? </p> <p>— Морају!{S} Иван је в |
еколико тренутака, па рече: </p> <p>— А што ће овде оволике поњаве и губери?...{S} Носи тамо!.. |
у.{S} Упршти погледом у њу: </p> <p>— А што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала ре |
ивши се — јеси ме пожелела? </p> <p>— А што ме питаш?!...{S} Зар не знаш?!... </p> <p>— Па... з |
ој приђе. </p> <p>— Зар ти? </p> <p>— А што не би? — рече она, а румен је облева. </p> <p>— Не |
раво велиш — насмеја се Заврзан — треба што оставити и за сутра! </p> <p>Сви се насмејаше. </p> |
напојиш, још те бије.{S} Вели: удри га што те је нахранио, па ће те други пут и боље нахранити |
ђаво га знао, волим Станка!{S} Волим га што не мирује...{S} Његова памет смишља само како ће ко |
— она клону.{S} Снага, она очајна снага што се јавља код самртника у последњем часу, кад се са |
т...{S} Он се сећаше... и сети се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>М |
неће мирно проћи; као да ће бити нечега што дубоко задире у његов живот... </p> <p>Наједаред за |
но, а сви се засмејаше. </p> <p>— Онога што је обесио уши, па седи. </p> <p>— Па зар је њему им |
етру, те да ни трага не остане од онога што се зове непријатељ! </p> <p>Од онога дана кад је у |
и се свега што је било, сети се и онога што је урадио... </p> <p>Мисли му се мало задржаше на с |
и сад немој!...{S} Немој, тако ти онога што ти је најсветије!...{S} Никад те више нисам волела |
е му се хтело да вара Турчина, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много |
а, не стога што га се бојао, него стога што му се учинило да много важи у очима његовим, па је |
Станко баш због ње завадили, и то стога што она воли Станка. </p> <p>— Па? </p> <p>— Хоће ли он |
и окршаја.{S} Надао се љутом боју стога што је знао да ће Турци свом силом настати да пробију ш |
што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо наоблачено... < |
има ли гдегод овако срећних родитеља да што родише они и подгајише све здраво и весело!... — Не |
те разасла голе синове на све стране да што више хране набаве. </p> <p>Све је ишло по вољи.{S} |
некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... </p> <p>Тако и сад. |
ра-Ђорђе бије на Сеници, али која вајда што бију и он и Вељко кад нас је сила сколила...{S} Ја |
</p> <p>— Овај... а где ти је она пређа што ти дадох неки дан да оставиш? </p> <p>— Ево је у са |
промрежано самим барама; и ако се и за што може рећи „ово бог чува”, може се рећи за Црну Бару |
ма!...{S} Ја морам видети тога угурсуза што тако вешто уме подметнути крађу човеку ни криву ни |
што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... </p> <p>Сузе су га полевале, а |
А да би се наређења дахија и кабадахија што сигурније и брже извршавала, кабадахије у сваком се |
рите водом, допловите до турских шајака што су на оној страни...{S} Ти, Дево, рече да имаш алат |
p>Илија Срдан је чувао страже од Турака што на Лешници прелазише Дрину... </p> <p>Па да не поми |
Зар ти мислиш да ја облећем око Турака што су ми шили?...{S} Дабогда они били мили богу колико |
же!{S} Већ је трећи дан како оно Турака што оста у животу пресалдуми, јер их је много остало на |
тарешину, Ногић му показа једног човека што стојаше одвојено, уз један пањ. </p> <p>Могло му је |
о је разасуо по оним честама.{S} Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главн |
усну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелем |
} А то је све Крушка!...{S} Онај Крушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па и |
жао на попа.{S} Онаки човек, као Крушка што је, баш би се сложио с попом.{S} И њих два могли би |
досни Јеличин поглед: и она се радовала што га је Станко оборио!... </p> <p>И набрекнуше му жил |
ију страна. </p> <p>— А да би моја шала што слађа била, зато си ти, Клемпо, у дружини. </p> <p> |
и оно неколико домаћина из околних села што су ту своје кованлуке имали...{S} Равње је насељено |
!...{S} У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним лицима видим ка |
е.{S} Он се загледао у небесна свештила што лебде у плавоме зраку над њим, лебде и жмиркају нек |
м!...{S} Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... </p> < |
Око се не може нагледати сивога сокола што беше прекрилио ону узину између Саве и Засавице. </ |
орам, мајко!...{S} Морам рад оног робља што је од своје мајке одвојено!...{S} Ја сам гледао по |
. </p> <p>Зека га загрли. </p> <p>— Ама што ме гледаш тако?...{S} Ја ти говорим целу истину!... |
ог имена!...{S} Побесне лепо од јордама што нема никог да му одскочи!... </p> <p>– Не могу — ре |
изгубио мајку!...{S} И шта нас овде има што смо изгубили мајку, па онда?...{S} Треба ваљда да с |
спавајте један сан — рече Станко овима што дођоше. — А док ви спавате, ми ћемо збринути мало р |
причати о другим субашама, о пакостима што их починише које они које други Турци по њихним сел |
у мисли далеко, далеко за оним облацима што се жбунају по плавоме небу, као мали јагањци по зел |
у воду...{S} Риба!...{S} Ја грдног сома што зарони!...{S} Стоји колико човек!... </p> <p>— Није |
одласку њихном, купио је кокице дувана што су они из својих лула истресали, па је то после пуш |
узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мрт |
е сви туга на срце.{S} Она ледена стена што јој на срцу беше као да поче копнити... </p> <p>Уда |
еш их завитлати у Босну!...{S} И ко зна што би учинила ова шака соколова да беше барута; али ба |
дебла дрвећа могла видети она крчевина што се звала Салашко поље...{S} Дим је омотао пољану, а |
опет му се чинило да је све оно истина што је Маринко видео...{S} Не вара се Маринко!{S} Његов |
p>Кад се Крушка уверио да је оно истина што му је Маринко причао, кад је видео да су то све људ |
ака, доведоше Кара-Ђорђу једног Турчина што се сам предао.{S} Кара-Ђорђе је баш нешто говорио с |
ја осветим!... </p> <p>И млатну Турчина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби |
г...{S} Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би |
леди речи на уснама.{S} У њему виде она што се најцрње могло видети и задрхте... </p> <p>— Шта |
г је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!... </p> <p>Па стад |
и знаш да ја ништа нисам крив!...{S} Па што ме овако мучиш, Господе?...{S} Што ме не раставиш с |
рачио овога прага до ви данас!...{S} Па што онда да те лежем?... </p> <p>Турчин погледаше час у |
ко је у кући Алексића, је л̓?...{S} Па што ћутиш?...{S} Што не кажеш?...{S} Је ли?... </p> <p> |
</p> <p>— Очију ми, нисам! </p> <p>— Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... </p> <p>— |
што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није казао? </p> <p>— Онај не казује.{S} Али б |
м је родио, у праву сам... </p> <p>— Па што си је онда гонио из куће? — запита кроз плач Круна. |
домаћин него воденичар... </p> <p>— Па што си се закапијао?...{S} Отвори врата! - рече Станко. |
то остављам живот Ивану... </p> <p>— Па што му поклањаш живот? — упита Станко јетко. </p> <p>— |
м ови дођу, они их посеку. </p> <p>— Па што им иду? </p> <p>— Кнежеви су, брате.{S} Зове га, Ми |
трине?... </p> <p>— Гадови!...{S} Штета што им бог даде онај лик човечји!...{S} Ја, бабо, волим |
..{S} Ваљда ће ми бити жао онога живота што га нећу провести с Лазаром? (Она рече отворено: „с |
и опростио!...{S} Од мене ће бити доста што ћу припазити на њега да се не изгуби...{S} Једно му |
— Па зар си ти сам?...{S} Има нас доста што смо се пред њим обрукали! — рече попа. </p> <p>— О, |
. </p> <p>И показа му два бурета барута што беху у једном ћошку шатора. </p> <p>3еки се разведр |
тим људима, који не учинише никад ништа што би био грех пред богом, а стид пред светом.{S} Прос |
па се лепо видела сенка дугих трепавица што је пала по оним руменим образима. </p> <p>Беше забо |
анка оцрнио, и како се нашла она кесица што смо је ја и Лазар закопали, од онога је дана све ка |
гору отишло, оно је челик, оно су срца што не могоше отрпети неправду... </p> <p>Попа је слуша |
ћу!...{S} То ће ми бити најмилија прича што је до данас испричах!... </p> <p>И, посадивши се у |
зору поче киша, она страшна ситна киша што продире кроз кожу до костију, од које ти и сама душ |
</p> <p>— Као запета пушка...{S} Слуша што му се заповеди... </p> <p>Турчин се мало замисли. < |
: </p> <p>— Кажу да је мајчин благослов што и божји.{S} Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — |
... — И онда, јаране, ако милостиви бог што да, ти си побратим!...{S} Тако смо рекли! </p> <p>Л |
ди, ужурбали се, па питају један другог што ли их кмет на таком лепом радном дану сазива. </p> |
вала! — рече попа здравећи се.{S} Чељад што беше ту приђе им руци. </p> <p>— Деде, седите! — ре |
нема бољег момка у Црној Бари...{S} Сад што је мало згрешио... шта ћеш?...{S} И свети су грешил |
не бих никад сетио да је то тако, а сад што више мислим, све ми се чини истинитије, и само се ч |
уморним телом... </p> <p>Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене.{ |
обујмиле Ивана.{S} С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећањ |
да и то изусти, али ту беше и онај стид што га је с мајчиним млеком посисала, и он јој запуши у |
му што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да се поткусури са својима, тако бих и |
А старешина сам.{S} Можда сам ти кадгод што и нажао учинио...{S} Опрости!... </p> <p>— Опрости |
и су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...{S} И сама Дрина валов |
>— Колико ћеш имати „зимкуља”? — (Краве што се музу преко зиме.) </p> <p>– Пет. </p> <p>– Доста |
гајила пород, оставила за собом стубове што ће крсну свећу држати, умрла на рукама своје деце н |
гом, рушим и обарам све пред собом, све што могу, исто као и онај талас!... </p> <p>И осети као |
а нађе...{S} Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где гла |
Чуо сам!...{S} Све на белом свету, све што ова моја уста кажу, ја или чујем или видим!...{S} Ј |
ала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива.{S} На средини је велико огњиште на ко |
а до пете, и то паметан човек...{S} Све што ти он рекне - речено је.{S} Он никад није луду реч |
његов пандур, то ти је и дахија.{S} Све што си тада могао радити, то је да дигнеш очи к небу; а |
дивна!...{S} Она је богата цура.{S} Све што се у њену црну утробу баци, доноси богата плода.{S} |
p>Та је његова реч соколила све.{S} Све што је с њим било веровало је да је тако... </p> <p>Или |
рци знају и призивају!... </p> <p>— Све што хоћеш учиниће Суља за те! </p> <p>— Хвала ти!{S} Не |
маћин...{S} Маринко ми онда исприча све што је било, а ја му рекох: па иди, болан, потражи га и |
А и њој није било боље.{S} Чула је све што је данас било... </p> <p>Прође неколико тренутака у |
p> <p>— Он се нада.{S} Припремио је све што треба.{S} Суреп се окрену дружини и више шапатом ре |
ји, па и Иван.{S} И одобравао му је све што рекне. </p> <p>Иван се готово раздрага: </p> <p>„Ет |
освести, да дође к себи и да разуме све што се десило...{S} Нешто, као пека грмљавина из дубине |
грудима његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим грудима... </p> <p>Д |
ило све? </p> <p>— Још није.{S} Али све што је нејаче и болесније склонио сам!...{S} Још раде.. |
олазе просиоци.{S} Гледај те спреми све што треба.{S} А и њој кажи... </p> <p>Крунија изида из |
ри!... </p> <p>И онда стаде причати све што знамо.{S} Сваки договор с Маринком, Иваном и Лазаро |
>— Попо! — рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом. |
оји је слушао њихов разговор и знао све што ће сутра бити, све... </p> <p>— Па што онај није ка |
p>Иван је у својој наивности причао све што је с Турчином разговарао, па је — као кад некога хв |
Зека стаде купити под своју заставу све што не имађаше „никог свога до бога милога”, што му је |
стају бесни и силни, руше и обарају све што је пред њима...{S} Је ли то вола њихова?...{S} Није |
S} И поп Милоје стаде причати кмету све што му Ногић малочас рече. </p> <p>— Ама, да л̓ је исти |
.{S} Пробудио га је глас једне совуљаге што беше на дрвету, више њега. </p> <p>Он диже главу и |
ро. </p> <p>И сви се разиђоше да нареде што је потребно... </p> </div> <div type="chapter" xml: |
што тешко на души.{S} Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. < |
е ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. </p> <p>И |
отворена врата, гледао оне страшне људе што стоје пред њим са запетим пушкама, неми и хладни ка |
>Суреп погледа око себе па, видећи људе што донеше Заврзана где стоје, рече им: </p> <p>— Идите |
.{S} Ја, славе ми, не бих дао!{S} Да је што друго, на хајд’...{S} Али таке се ствари човеку гла |
бро, и оборићу га!...{S} Па човек ти је што и зец: нанишани, опали — он готов!...{S} Не знам шт |
и пиштољ, па наже бежати...{S} Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... </p> <p> |
лудео од радости!... </p> <p>И журио је што више може. </p> <p>— На његовој ливади ћу га наћи — |
њему, него он сам дође те јави, ако је што вредно јавити!...{S} Ево Сурепа па нека каже је ли |
мој кмете!{S} А што је још горе, то је што онако обрукасте и одгурнусте онога поштеног човека. |
мчад се љутила. </p> <p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га би |
добити Ивана. </p> <p>— Вала, ага, није што је мој!...{S} Ја још имам деце, али ми он баш на ср |
беше решити на тај корак, тим страшније што Лазар досад не чу слична примера... </p> <p>Али сад |
— Да ти знаш само колико то мене радује што се тако пазите!{S} То је баш лијепо.{S} Једини онај |
се више уверио кад је видео неке сенке што се мичу по ноћној хладовини.{S} Пратиоци стадоше, с |
з његову густину могле видети оне сенке што пролећу тамо-амо... </p> <p>— Хоћемо ли, харамбашо? |
исао беше му:{S} Станко.{S} Од те сенке што му се лагано приближавала учини му се Станко.{S} Уч |
са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао.{S} Живело се у страху, обамирало се од с |
имадоше куражи бацити се у недра те але што тако хучи... </p> <p>— Јао! — дрекну ђедо, и нестад |
ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида!{S} Нека прска ћелаво теме!...{S} Треба |
>И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало...{S} Одјекивали су од веселе пес |
<p>— Ништа, вала!...{S} Да рекнеш да ме што боли, не боли!...{S} Мало сам се размазио у добру, |
Он није ништа знао ни о себи, ни о томе што је учинио. </p> <p>Кад га је зеленко донео пред хан |
су с планом.{S} То се видело и по томе што наједанпут по свима варошима у Србији поставише сво |
иста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... </p> <p>И борило се, тук |
н њу воли.{S} Грјехота је раставити оне што се воле!...{S} А... најпослије, зар си ти једном уч |
пио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође... </p> <p>А |
ина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје...{S} Турци почеше нагло и у нере |
свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све ста |
и тражило: само у причест и кад ко умре што га прелију.{S} Међутим, Мачва је обиловала у јабуко |
чудновате приче.{S} Прича чуда и покоре што их се нагледала и наслушала...{S} Многога је невољн |
сад овамо, сад онамо, напомињући да се што не заборави.{S} Петра се тамо муваше међу женама, и |
ударише право западу, Дрини, само да се што пре Босне дочепају. </p> <p>Ова гужва и ово бекство |
доконали да се уклоните — уклањајте се што пре!...{S} Идите!...{S} Ви имате своје куће, своје |
.{S} Јаков нареди. </p> <p>— А да би се што брже пуцало, ја мислим да ови позади пуне пушке!... |
о је весео и расположен.{S} Радујући се што му посао иде тако за руком, он се стаде шалити с де |
као бреме, него као почаст.{S} Дичио се што је глава тим честитим људима, који не учинише никад |
сила која је багателисала те мале чете што не имадоше честито ни џебане. </p> <p>Тако отпоче б |
што вам кости потресам!...{S} Праштајте што вам имена помињем, јер ћу их само по добру поменути |
да од њиховог сашаптавања, него, ако ће што чинити, нека почињу!...{S} Збогом, попо! </p> <p>И |
дмахну руком. — Ово су смрдљиве стенице што те нападају из мрака.{S} А кад им станеш очи у очи, |
муве и бубице, и онај цвркут мале тице што цвркуће у свако божје доба дана; али му памет не бе |
мамо?...{S} Ако случајно ударе као јуче што су, па виде и сами?...{S} Не говори, Зеко, детињари |
неки измет... плаче!... </p> <p>То беше што и надраженом псу палица кроз плот...{S} Само што по |
је то једило.{S} Једило га је тим више што Лазар није убио Станка.{S} Јер њему се чинило да би |
какве турске навале, ти узми укућане, и што можеш понети, па се склони на Дренову Греду, код Ра |
бије се крвав бој!...{S} Убијамо их, и што их више сатиремо, то их све више придолази!...{S} Т |
.” </p> <p>„Не, не!...{S} Не смем!{S} И што ће то?...{S} Што да причам кад ме нико за језик не |
си баш права правцата девојка!...{S} И што је мени на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што ни |
p>— Онда ћу кидисати сама себи!...{S} И што ће ми живот!... </p> <p>Око јој се запалило пламено |
Попу се окретала соба око главе...{S} И што је више мислио, све му се чинило вероватније ово пр |
<p>Он погледа жалостиво за њом...{S} И што је она више одмицала, њему све жалије...{S} А кад ј |
спознавало топот копита коњских...{S} И што се више приближавала, све страшнија биваше. </p> <p |
а Станко му поче излазити из воље.{S} И што се Станко више дружио с Јелицом, он га је више мрзи |
гано, али га гнев поче подузимати.{S} И што гнев бешњи, тим и кораци већи...{S} Најпре се ражал |
и је он сам одбијао и притушкивао.{S} И што је он њу више гушио, тим јаче је она избијала, јури |
Турчин!...{S} Другог имена не знам, а и што ће ми!...{S} Звао се он Мујо или Мехо, Асан или Али |
о сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толико друговао с њим да ми је чак и јаран био! |
<p>— Хоће да убије што му је одскочио и што га је оборио!...{S} Срам га било!... — виче Станко |
рече он. — Ја ћу учинити све што могу и што умем. </p> <p>— Е, нека ти је са срећом... </p> <p> |
воља. </p> <p>Па, нешто то, нешто баш и што је Турчин - одби људе од њега.{S} Попа вели: </p> < |
— Нама треба барута.{S} Нађи где знаш и што више можеш...{S} А ево ти новаца. </p> <p>И баци пр |
ћу ја тебе више остављати!... </p> <p>И што се ближе примицао месту које му је Дева означио, ти |
овара сиромах, а сав стрепи да се не би што изродило. </p> <p>— Дај да ијем! </p> <p>— Сад, сад |
дећи гледаше по помрчини да му се не би што отело од погледа... </p> <p>Она ледена, мртва тишин |
је на њега утицала.{S} У часу заборави што је Турчину обећао. </p> <p>— Добро, да идем!{S} Хај |
аше дружина.{S} Ту се беху искупили сви што се од Срећка харамбаше одвојише.{S} Беше ту сељака |
рушка што га грде наш поп и кмет — људи што су оматорили па излапили!...{S} Него, Иво, брате, њ |
рски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... </p> <p>— Л |
је постао бимбаша, коме су предати људи што чувају границу.{S} Зека стаде купити под своју заст |
ече Дева, а осмехну се. </p> <p>— Је ли што добро? </p> <p>— Чућеш. </p> <p>И одведе га на стра |
> <p>— 3нам добро, добро.{S} Ма хоће ли што бити од прошевине? — пита Крушка. </p> <p>— Да види |
ли.{S} Он паметоваше од сваке руке, али што год намисли, види да је детињасто.{S} С једним је б |
а скочи као опрљен. </p> <p>— Брзо, али што брже можеш, зовни ми попа! </p> <p>Виде Сима да је |
жја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> <p>И та грмљавина |
>Нико не зна зашто се тако зове.{S} Али што се зна то је: да 1813. године Равње није било село. |
о обрали смо бостан!...{S} Него... шаљи што пре по барут. </p> <p>Чупић се мишљаше кога да пошљ |
ове беле власи оцрнити, а камоли да ми што помогнеш.{S} Помози ти овој двојици!... </p> <p>Кру |
па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, |
из дана у дан...{S} Нема места на Дрини што им брод није...{S} Од ране зоре до мрклога мрака би |
и он!...{S} Он би пустио Станка да чини што му душа жели.{S} Још би рекао: „Марим ја!{S} Нека с |
>— Никог! </p> <p>Утом се вратише и они што су по зградама тражили, те јавише да никог нема. </ |
ахне.{S} Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову. </p> <p>Наједаред дуну олу |
ко! — рече он. — Баш ми је срце на мери што и мене харамбаша одреди!...{S} Не знаш како волем ш |
да повуче за рукав. </p> <p>— Не замери што ћу те питати! </p> <p>— Шта? </p> <p>— Јеси ли ти ј |
Чупић — послао човека Молеру, да пожури што пре!... </p> <p>— Врло добро! — рече Јаков. </p> <p |
шка и узе га за руку...{S} Да се нијеси што уплашио?...{S} Не бој се!{S} Та и ја сам човјек!... |
бабе!...{S} Ходи к нама!{S} Све ће бити што ти душа зажели.{S} Довешћемо ми теби и Јелицу!...{S |
ршај.{S} Турци не могоше лако прежалити што им Мујага тако лудо погибе, а Срби мишљаху да Турке |
дао те можеш и умеш, а ја ћу се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </ |
јави звер.{S} Срце му залупа од радости што му дође тако на згоду. </p> <p>— Ето, и ти се још з |
су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... </p> <p>Јадна Петра!...{S} Болна преболна |
прав као бор, чисто попеваше од радости што његова нејака четица такав лом гради.{S} Заврзан је |
ко развукао лице, па се цери од радости што га субаша тако мази. </p> <p>— Хвала ти! — рече. </ |
<p>Сима не умеде чак ни сакрити радости што се отресе тако лако Алексе, него просто побеже. </p |
историји... </p> <p>Нека ми се опрости што ћу, рад бољег обавештења, рећи коју у заштиту Мачва |
ли кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не каже |
на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове.{S} У паме |
е може да се наслуша оних паметних речи што лете као несташни лептири са усана његових...{S} Не |
ну твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...{S} А још да знаш каквог си зулумћар |
</p> <p>— Овако је боле — говораше онај што је ђеду корео. — Ако пресалдумимо ноћас и докопамо |
и радини!...{S} Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!...{S} Хајдете, браћо!... </p> <p> |
и ноћ шта то може бити.{S} Који је тај што његов план ремети?...{S} Али није могао ништа сазна |
ко не бих, бог с тобом!...{S} Ко је тај што неће ракије!...{S} Дај овамо да здравим!... </p> <p |
детету, о своме срцу?{S} Јеси ли ти тај што ми браниш? </p> <p>— Не, нисам ја... </p> <p>— И не |
паве уши. </p> <p>— Дела, болан, причај што! </p> <p>— Шта ћу? </p> <p>— Шта знаш! </p> <p>— Пр |
Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе. </p> <p>— Зар има бољих од |
врисак коњски.{S} Јарко сунце, које тек што беше обасјало, зави се тамним плаштом, кроз који не |
Он се намести и заспа... </p> <p>И тек што је уснуо, а јави му се Станко с четом, стоји на пра |
невоље!... </p> <p>А који је то родитељ што мрзи своје дете?{S} Има ли игде, под овим божјим по |
рече Иван. — Онај мој љутац — ка̓ и сам што сам — смотри га јуче, баш кад изиде из вајата. „Зач |
е треба родити!... </p> <p>— Па ако сам што ружно казао, опрости!...{S} Нисам ружно мислио!... |
ила епископија, и то једна од оних осам што их је засновао краљ Милутин Немањић. </p> <p>Данас |
} Чекај само док му превијем овај мелем што чисти... </p> <p>— А да неће остати сакат? </p> <p> |
амбаша одреди!...{S} Не знаш како волем што ћу једаред изблиза видети твога Крушку!... </p> <p> |
У праву сте и ви и он.{S} Он је у већем што то мора учинити!...{S} Не питајте зашто; доста је к |
иражџић, заклињем се живим богом и свим што ми је најмилије и најсветије да ћу моју дужност чес |
ао!... </p> <p>Па, показав руком на дим што се лагано дизаше, додаде: </p> <p>— Ту су! </p> <p> |
..{S} Али овако!...{S} Овако само жалим што сам с таким гадом растао и одрастао и што сам толик |
о ћете данас чути!...{S} И ја баш волим што ће кмет доћи!... </p> <p>Чуше се врата на кући, онд |
човјек и ваљан попа.{S} И ја баш волим што је он таки.{S} Јер кад ме позна, он ће друкчије о м |
али јој није могла наудити као само тим што је кренула Босну и Херцеговину. </p> <p>Два брата, |
прилете Турчину, па оним дрвеним тучком што је бели лук малочас њиме туцала — распали Турчина п |
се...{S} Он је својим очима гледао лом што га прави оштра сабља његова... </p> <p>И као он про |
, волео је оним страшним љубавним жаром што би био кадар сагорети све као пламен... </p> <p>И с |
говорити, ни мислити.{S} То је био гром што му поруши и размрви снагу, што утуче сваки живац... |
ко за руком, он се стаде шалити с децом што му на сусрет изидоше, а шалио се обично издевајући |
што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапца Ваљеву.{S} Стојан Чупић и Милош Стоји |
е!...{S} Тај поп!...{S} Као какав чобан што чува своје стадо, тако он чува своје Црнобарце...{S |
мене.{S} Једини ови Маринко и ови Иван што беше онако људи према мени.{S} Ја сам у овој Црној |
аједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... </p> <p>Заврза |
ама како да уради то? ...{S} Сваки план што му кроз главу прође учини му се бедан... </p> <p>— |
и тражиш, Клемпо?...{S} Он сав радостан што је набио ону турску тикву на нож!... </p> <p>— Зато |
шалио се са Сурепом, који беше радостан што њихово оздрављење тако напредоваше, па је пристајао |
беше жива згода, јер им ниједан Турчин што је у Босну или из Босне ишао, није могао промаћи. < |
црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави хвата |
ни на бога тешко?{S} Та, он је мени дао што никоме није!...{S} Хвала ти, Господе!... </p> <p>И |
е да му није право...{S} А њој беше жао што се наљутио. </p> <p>— Шта ти је?... — упита пришавш |
Кад се овако дигне и свака травка, као што се ми дигосмо против Турака, онда се човек не сме о |
прва пушка устаничка, од тога дана, као што сам већ рекао, није било више мирна дана!...{S} Мес |
и, и обара, и све му се живо клања, као што се богу клања...{S} Душа му се топила од мила... </ |
ио сам љут!...{S} А она, јогунаста, као што знаш, оде!...{S} А сад... ето!... </p> <p>И заћуташ |
о му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и сам себи. </p> <p>— Па... нешто се мора уч |
лу да пукнеш од смеха!...{S} А уме, као што знаш, да приповеда, па кад се накани — не проговори |
Азију — ми ћемо и њу овде скрцкати, као што добри зуби орахову љуску скрцкају!...{S} Боље ће би |
који ће ти пушком гркљан извадити, као што је Сали-аги!{S} Него, драги мој, иди ти кући Алекси |
подузе га као неки стид, јер је он, као што знамо, и казао Турчину. — Него... манимо то, он је |
би. </p> <p>— Што? </p> <p>— Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одб |
ом гнезду, ја не бих никога дарнуо, као што ми то није деда ни отац чинио...{S} Али су ме истис |
онај се хан окретао око њега...{S} Као што рекох, био је то миран домаћин; никад се он ни с ки |
о своје мисли о селу и сељанима.{S} Као што знамо, он је свакога слушао и примао савете.{S} Зат |
као домаћини у домовима својим.{S} Као што им куће гледаху једна у другу, тако се и ове стареш |
ио у Црној Бари. </p> <p>Милош је — као што рекох — у тим стварима пуштао сваког преда се.{S} О |
ам, али ћу га убити!...{S} Убићу га као што ћу и тебе сад!... </p> <p>Иван му обгрли колена.{S} |
p>— Иван...{S} То ти је тако истина као што је бог на небу!...{S} Ја бих главу смео заложити!.. |
ваши приповедаху; китићу дела ваша као што девојка кити венац ивањски; славићу вас као што вас |
з турске редове, обарајући око себе као што добар косац обара зелену траву... </p> <p>И сами Ср |
— Тако је! </p> <p>— Онда нека буде као што рекох. </p> <p>Станку би као да му неко опали шамар |
: сваки човјек има своју светињу; и као што није лијепо смијати се човјеку кад се Богу моли, та |
трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену травку нико не задржа — тако ни рају нико ум |
.{S} Ала то беху муке!... </p> <p>И као што она пословица каже: две се рибе на једном жару пекл |
ажи им да ја нисам тако рђав човјек као што су мислили. </p> <p>— Не брини!...{S} Сад ја идем п |
е сатрти.{S} Ја сам се владао онако као што си ми ти рекао, и чини ми се да га је то још више р |
ље на тиране, али да се дигло онако као што трава у пролеће из земље ниче.{S} И као што зелену |
врте га као какву кладу, исто онако као што је некад сањао.{S} Онда се наже нада њ. </p> <p>— Ј |
Гледали су га немо, али тако дрско као што трговац гледа марвинче које је рад купити. </p> <p> |
тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме... </p> <p>Станко је слушао д |
<p>Прими га, Србине, онако срдачно као што Ти га срдачно пружа</p> <p>Твој велики поштовалац</ |
провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој н |
— Тихо живео, тихо умро, онако исто као што кандило гори и угаси се!...{S} Бог да га прости... |
{S} Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... </p> <p>— Треба, треба!... </p> < |
се да убијамо и побијемо онако исто као што они нас убијаше; дигосмо се да се ослободимо, да мо |
Не брини!{S} Завадићу их онако исто као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак |
јка кити венац ивањски; славићу вас као што вас гусле славе; проносићу дела ваша и јунаштва ваш |
же.{S} Она страшна рука стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и |
у душу, припио се, па му сише снагу као што пијавица крв сише... </p> <p>Наста глуво доба...{S} |
дела ваша и јунаштва ваша по свету као што их и данас проносе немирни таласти валовите Дрине!. |
је пред њом у неком црвеном колуту као што свецима око главе молују. </p> <p>— Говори!...{S} Г |
теби, Црна Баро, кад имаш и онаких као што је Маринко Маринковић!...{S} Он Турчину седи уз кол |
да је мало и хришћана тако душевних као што је Крушка. </p> <p>„А... измирићу га ја!...{S} Док |
а јутро потегнути чутуру... </p> <p>Као што рекох, Чупић је направио добар распоред.{S} Срдан И |
могао одати достојну пошту. </p> <p>Као што сам још у почетку рекао, Мачва је равница која се п |
<p>Име му Глигорије.{S} Бог би их знао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао |
се Заврзан расрдио.{S} Било му је криво што се нађе неко бољи од нега. </p> <p>— Оборио си ме, |
p> <p>— Готово... </p> <p>И би му криво што борба престаде, јер за све време док се тукоше, он |
тити на се.{S} Што је, опет, њему криво што га дирају?{S} Он воли Јелицу.{S} Па због ње је у го |
онио за хиљаду година живота!...{S} Ово што си се сад вио преда мном, ово је плата за моје непр |
и дан било је овде-онде окршаја.{S} Ово што се одметнуло није могло мировати.{S} Ако Турака нем |
ко се мени допала та два човека.{S} Ово што је све овако добро у Црној Бари, то су они учинили. |
Станко!{S} Срећко зна шта чини.{S} Ово што је урадио паметно је, ја ти кажем! </p> <p>Станку с |
у шарампову разговараху: </p> <p>— Ово што је до данас било, није ништа — вели један. </p> <p> |
а не дам!...{S} Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!. |
бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... </p> <p>и докопаш |
ибљака и замаче у густиш. </p> <p>И ово што беше прште куд које.{S} Хајдуци се надали за њима д |
хтедох рећи: харамбашо... волим ти ово што нам ови наши дођоше него бог зна шта.{S} И, чини ми |
/p> <p>Толико рекох да бих потврдио ово што говорим, а сад да наставим моју приповетку! </p> <m |
и правце кући попа Милоја и кажи му ово што си од мене чуо.{S} Кажи му да чува људе од Турчина, |
ати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи!{S} Сад зна |
ћ. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} Али кад он неће, онда нека |
нога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... </p> <p>— Вјере ти, как |
ти кажу: има ли игде бољег живота него што га ми проживесмо, има ли гдегод овако срећних родит |
} И, веруј, више волим твоју љубав него што се плашим њихова непријатељства.{S} Него, ја!...{S} |
в, здраво месо...{S} Оздравиће пре него што ми и мислимо.{S} Чекај само док му превијем овај ме |
о!...{S} Наћи ћеш ти мене тамо пре него што се ја и угнездим!...{S} Погледам само, а моја баба |
више из навике да тако отпоздрави него што би му то на памет пало. </p> <p>— Сједи, добри човј |
бе.{S} Пре ће се с њим сашаптавати него што би на те и помислили!...{S} Зар их не знаш?... </p> |
ао да ће Станко свашта пре учинити него што ће украсти. </p> <p>— Видим како си веровао! — рече |
олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости својој... </p> <p>И он осети неко |
волео да си на мене опалио пиштољ него што си то рекао... </p> <p>И полише га сузе.{S} Турчин |
!...{S} Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!... </p> <p>— И ја! — рече Алекса понос |
би волео да је не знам шта изгубио него што је ово чуо... </p> <p>— Али, седи, попо!{S} Седи, Ј |
стену извалио, више би се осевапио него што си њега родио! — викну кмет строго.{S} Алексу освес |
ни ме!{S} Ја бих волео да сам умро него што сам дочекао овај покор!...{S} И још се јадно спрема |
му седу косу...{S} Више по нагону него што је осећао потребу да се од кише склони — он уђе у к |
Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. </p> <p>— Па не бр |
. ја сам ти муке мучио!{S} Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... </p> |
знао шта чини од радости, само је жалио што му Суреп није ту. </p> <p>— Али, стићи ће ваљда... |
ислиш о мом Лазару...{S} Он је погрешио што је пуцао на оног несрећника... </p> <p>— Је ли, чов |
је добро дете!...{S} Нека ми говори ко што хоће, али од њега нема бољег момка у Црној Бари...{ |
нестаје...{S} Ако пође, засопи се; ако што почне радити, умори се. </p> <p>Једнога дана, беше |
, доћи ћу довече...{S} Збогом...{S} Ако што устребам, пошљи... </p> <p>И брзо се поздрави са св |
руке и остани с њим да му се нађеш ако што затреба. </p> <p>— Добро, Стојане. </p> <p>— Сад ид |
иге су му биле!...{S} Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, |
леда матери право у очи. </p> <p>— Како што?{S} Зар он није хајдук? — упита Крунија. </p> <p>— |
о!...{S} Алал да ти је оно српско млеко што те задојило!{S} Еј вала ти на оваком јунаштву!{S} И |
њене рибе — неми су.{S} Али стоји неко што ремети историју, што јој ништи најсјајније примере, |
о је неко жалостиван, и Крушка је, само што му не кане суза из очију!...{S} Умео се увући свуда |
<p>Маринко му исприча цео догађај, само што је и сам мислио да је Станко мртав.{S} Турчин је сл |
раженом псу палица кроз плот...{S} Само што погледа Маринка страшним погледом, па јурну као зве |
p> <p>— Он се сад разгоропадио.{S} Само што не пљује на Милоша.{S} И све ми се чини да, ако би |
ко је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега н |
ад му се учинило да је одиста непоштено што је онако Турчину о попу и кмету казао...{S} Све док |
ум на његовој капи начинио...{S} Једино што је осећао беше да га глава заноси... </p> <p>Момчад |
Срећко.{S} Него, алал вам вера!{S} Оно што сте на Журави урадили — вреди царевине. </p> <p>— Т |
ег детета у кући све ме пази!...{S} Оно што у својој кући не имадох — нашла сам овде!...{S} Пус |
.{S} Али... немој се светити!...{S} Оно што је тамо... није криво ништа... </p> <p>— Онај је ов |
} Хајдуци нису баш најгори људи.{S} Оно што је у гору отишло, оно је челик, оно су срца што не |
ао мало људи према турској сили.{S} Оно што је пред Турке ставио, било је свега 15.000 с коњицо |
у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је пропало.{S} Набујала вода |
ом.{S} Заврзан се нашали: </p> <p>— Оно што побисмо сигурно није ништа ни вредело!...{S} Шта ве |
! </p> <p>— Како на дому? </p> <p>— Оно што је тамо — добро је.{S} Ама није ми све тамо... </p> |
ујмио му памет...{S} Он је желео да оно што уради, уради најбоље.{S} Пред очима му стојаше сјај |
S} Он јој мора казати да је лаж све оно што се данас селом пронело о њему и кући његовој...{S} |
о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... </p> <p>Озебао, окисао до ко |
у простодушности својој причао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушк |
ричао је и оно што је за казивање и оно што није. </p> <p>Кад се Крушка уверио да је оно истина |
, и сам шта су муке родитељске; али оно што ја преко главе претурих, не дао бог ни највећем душ |
Опрости, увредио сам те, а ти си ми оно што и онај онде, па би ме убила и једна твоја зла помис |
ћао је да говори којешта, да говори оно што паметан човек не треба да говори, нарочито у овој п |
о што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опет јој се у души нешто закува.{S} Она о |
је друштво!...{S} Не смеш ти волети оно што они не воле!... </p> <p>Ивана као да неко опрљи кљу |
им Лазар баше пресекао — да ће бити оно што сам ти онда још казао...{S} Ја се и сад сећам Станк |
турског; дигосмо се да можемо бити оно што је бог хтео, стварајући првог човека — прави људи!. |
ама се чини да је немогућно учинити оно што су они учинили.{S} Почетак овога века истурио је ди |
си!{S} Ти не видаш ништа више него оно што онај Крушка хоће да видиш!...{S} Ти ћеш још мало па |
вана, да бих, с једне стране, побио оно што неки наши историци, у силу бога, хтедоше натурити т |
Мада је знала да треба чинити само оно што домаћин жели, да треба волети оно што он воли — опе |
} Није време весељу.{S} Свршили смо оно што је бог рекао!...{S} Нека су деца жива и здрава!{S} |
а стегла врат као што менђели стежу оно што међу њих падне...{S} Изгуби и глас, руке му се узеш |
то Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...{S} Многи |
.{S} А ко не би пуцао кад му однесу оно што је крваво такао?...{S} Ја не знам како ти судиш, ал |
ед ким исплаче...{S} Кућани му нису оно што би он желео...{S} Бабо се сад и сам наљутио...{S} Ј |
Светлости ни зрачка.{S} Храстово платно што је затварало тај ћумез беше једноставно, а споља га |
де, у души својој, осећам да је паметно што вам говорим!...{S} Послушајте ме, па се нећете каја |
— Ја сам правда божја!{S} Није све лепо што је право; али што је право и богу је драго!... </p> |
то нећу рећи.{S} Али од тебе није лепо што људе не слушаш!... </p> <p>— Зар толика непочинства |
олтара божјег, ја ти кажем: није добро што си учинио, али је право!...{S} А стари рекоше: што |
и колико човек!... </p> <p>— Није добро што рибе виђаш... — рече један стари Турчин. — Како би |
p> <p>— Очекујемо Турке...{S} Баш добро што те Дева нађе! — рече поп. — Све ми се чини да ћемо |
руку. </p> <p>— Хвала, драги ага!{S} То што ми рече волим него небројено благо.{S} Него... </p> |
и довести — то ми је свеједно!...{S} То што учиниш — учињено је... </p> <p>— Добро, харамбашо! |
лош виде да је дотеран до дувара.{S} То што му жена пребациваше, пребацио је, као што знамо, и |
?... — насмеја се Заврзан. </p> <p>— То што говориш. </p> <p>— А шта сам говорио?... </p> <p>Де |
е ни појмила; није могла појмити све то што је дошло ненадно, као гром из ведра неба. </p> <p>О |
Јова! — рече Петар Шокчанић. — Није то што Иван не би ваљао, него што се Јова боље разуме.{S} |
, неко хаљетак, неко поњавак...{S} И то што се имало делило се... </p> <p>Како се спуштаху ноћи |
налила у лагуме... </p> <p>— Доста и то што имамо. </p> <p>— Како доста? — упита Милош. — То не |
у” (порез у сиру и кајмаку) купио, зато што му је жену помиловао, Заврзан му рече: </p> <p>— Мо |
и пуцао на њ?... </p> <p>— Казаћу: зато што га мрзим! </p> <p>— Али то није паметно... </p> <p> |
о? — упита поп и устаде. </p> <p>— Зато што си пустио Турчина да барата по твојој Црној Бари. < |
<p>— Што? — упиташе сви. </p> <p>— Зато што је тамо Станко.{S} Настаде тајац...{S} Све обамре.{ |
сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!...{S} Јеси разумио?... </p> <p>Лазару |
ад је баш рекао да се клада наваља зато што нас потера гони.{S} Хајд̓! </p> <p>И разиђоше се... |
ао што га прозваше Девом; ако није зато што је вазда ишао погурен, те је изгледао мало грбав. < |
и ја нисам луд!{S} Нисам луд већ и зато што сам ти од твога доласка сваку стопу пратио.{S} Ти н |
није његова.{S} А није његова само зато што Станко још живи... </p> <p>Зажуде му душа да га нађ |
што нећеш? — упита. </p> <p>— Нећу зато што сам дала реч другоме! — одговори Јелица мирно. </p> |
з куће. </p> <p>— Истерао?!{S} Баш зато што ниси хтела за Лазара, а? </p> <p>— Зато! </p> <p>Ст |
} А старешина у једном селу, то је исто што и старешина у једном дому.{S} Је ли тако? </p> <p>— |
помични, очекујући да их снађе оно исто што и њихне другове, преко чијих се таласа немилосрдно |
кад му и један стар човек вели оно исто што му једнако његова црна мисао шапуће, сад му се учин |
нешто страшно у грудима његовим, нешто што зија као ала ненасита — оста освета... </p> <p>Лаза |
једаред се нешто проломи над њим, нешто што му одјекну у души као гром небесни; нешто што га за |
то страшно у нашем селу догодило, нешто што нас је обрукано и осрамотило пред целим светом... < |
одјекну у души као гром небесни; нешто што га запрепасти и пренерази, што му прекиде тај лепи |
S} Нешто чудно, али страшно...{S} Нешто што он, до данас, никад не осети... </p> </div> <div ty |
ети и два века, али се вазда нађе нешто што га ремети, што ти загорчава његове сласти.{S} И Црн |
аметно.{S} Иван дође до ћошка, узе штап што ту беше прислоњен, па рече: </p> <p>— Хајдемо Крушк |
— За прабога хтедох погинути!...{S} Зар што истину говорим да погинем?... </p> <p>— Зликовче!{S |
с људима шта нам треба радити...{S} Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом. |
ру поменути!...{S} Јер најсветији путир што се изли на олтар отаџбине Србинове, беху груди ваше |
ед неста Заврзана.{S} Умукну његов глас што је соколио и засмејавао... </p> <p>И то све некако |
ви родитељи!{S} Поштено име, добар глас што га је имала кућа Алексића — све оде!...{S} Као да ј |
кнез.{S} Дошао да види хоће ли му кмет што наредити.{S} Спокојно седи старина и још спокојније |
и и завлада тајац.{S} Чуо се само топот што је земљу потресао и цакат ороза на пушкама... </p> |
и поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан |
успомена из прошлости...{S} Онај храст што је онако бесно раширио своју круну, био им је једно |
рску.{S} Јаков Ненадовић ће заузети пут што води Добрави, а то је данашњи друм што води од Шапц |
... </p> <p>И склони се за један жбунић што беше крај обале, па одатле посматраше. </p> <p>Глав |
причати — причај!{S} Ја ти се нећу ни у што плести — већ ако ми хтеднеш одвући кога Црнобарца п |
рече Дева, скидајући белу пртену торбу што је беше упртио. — Осам сврдлова.{S} Нисам могао виш |
сваком милоштом, за сваком лепом речју што му је кад рекох!...{S} И мртвога се стидим!... </p> |
се дичити што сам била љуба томе јунаку што га гусле певају... </p> <p>Нешто му се дизаше и спу |
у?...{S} Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згр |
е. </p> <p>— Хвала богу!...{S} Хвала му што даде да те затечем!...{S} Опрости и благослови... < |
{S} Турчин је био врло љут.{S} Криво му што га тако брзо прозреше.{S} Он је смишљао лепе планов |
г бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.{S} Јер, као год што Станко жели да |
и бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!...{S} Пустио си да потпаднемо |
о и не виђаше сем њих.{S} Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових у |
ком нејачи — онда тешко не само Турчину што овуда гази него тешко и самом султану у Стамболу!.. |
гвожђе зари у гркљан... </p> <p>Дрекну што га глава доноси, па се сруши с дивана. </p> <p>Њего |
неку бритву па ухватио једног Туркешању што би га могао у зубима носити, закоцаћио му главу па |
сад знај ово.{S} Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Марин |
игоше на ноге.{S} Поп Милоје скиде шару што је висила на дрвеном чивилуку, па се прекрсти. </p> |
мамо? </p> <p>— Нешто има у моме шатору што није покисло.{S} Оно што је било у лагумима све је |
а је рађала робље и измећаре.{S} Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрос |
и, Иван се пази са Алексом... зар је ту што чудно кад је то као једна кућа?!...{S} Али не лези |
{S} Било је нешто у оном пријатном лицу што је непријатно дирнуло људе.{S} То су очи његове, вр |
е придиже са свога места, узе воштаницу што беше прилепљена уза зид и запали.{S} Мара му принес |
и стопу по стопу.{S} Одступали су шанцу што га дигоше те ноћи. </p> <p>Станко се премишљао: да |
као и Маринко, отпаркивати сваку речцу што ти ко каже — Турчину!...{S} Како ти тако занесе пам |
, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” </p> <p>— Ха-ха-ха-х |
покољ каквог није било.{S} Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих |
и. </p> <p>„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као |
х погледа на сваку ствар; један од оних што нам створише народну мудрост, наше пословице... </p |
нпут...{S} Онај тихи, мирни, домаћи дух што се дојако беше ућуткао у њему, поче се борити... </ |
чина што осече главу Клемпи, али ударац што га иза леђа доби обори и њега!...{S} Умукнуше уста |
p>— Лепо, богами!{S} Каки ми је то отац што му ћерка у очи каже да неће да га слуша?...{S} Срам |
омогао! — рече субаша. — Него, да чујеш што ти Машо прича.{S} Сједи. </p> <p>— Да седнем! — реч |
<l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, курво, по Кладуши ̓валиш </l> <l>Да си мојој ку |
.{S} Али се крете за матером... </p> <p>Што се ближе примицала кућњем прагу, све јој кораци бив |
паја васиону својим миомиром... </p> <p>Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више |
жје и отићи до свога побратима. </p> <p>Што је ближе прилазио Парашници, осећао је како му све |
на попова реч расквари све!... </p> <p>„Што је таки? — Мислио је Иван. — Ја сам мислио да је он |
ругом.{S} Неко је некоме, и преко воље, штогод нажао учинио...{S} Реда је, браћо, и да то нисмо |
дити да се дотерају казани да се и кува штогод... </p> <p>— Свега си се сетио! </p> <p>— Још се |
на сад ћути!...{S} Што ме бар не запита штогод?{S} Што јој то малопре не рекох?{S} Сад би ми ба |
и ти радиш? — упита је, колико да рекне штогод. </p> <p>— Ето... </p> <p>— Јеси ме пожелела? </ |
те!...{S} А ти, моја добра бако, донеси штогод да се попије. </p> <p>— Не треба! — рекоше обоји |
о, ага. </p> <p>— Хајде, Маринко, попиј штогод! — рече Иван. — Ниси ништа ни пио ни јео од јутр |
о зорова дође, хајте к Церу.{S} Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи:{S} Бановцу |
дружини. </p> <p>— Боље би било да нам штогод причаш него што којешта дробиш! — рече Латковић. |
и ваљано.{S} Никад ниједно није видело штогод неупутно од нас!...{S} Све ће то лепо радити и с |
!{S} И извидаће се... </p> <p>Још су га штошта о појединцима распитивали, а Станко им је о свем |
/p> <p>— Добро.{S} Али нама треба много штошта.{S} Суреп само слеже раменима.{S} Са Станка је ђ |
то, он се смеје, прича им о кесегама и штукама, о птицама и бубама...{S} И то прича са таквом |
његовог сјаја...{S} Издалека је допирао шум таласа валовите Дрине. </p> <p>Хајдуци су ишли ћуте |
бо је високо, а земљом ходе душмани.{S} Шума је бранила слободу, нека она очува и нејач! </p> < |
} Преко саме ње прелазио је пут...{S} А шума као четка са обадве стране. </p> <p>— Сад да се ра |
реду, код Раденковића.{S} Тамо је густа шума, а и Сава је близу, па можете и преко Саве прећи. |
одне као Мисир; али негда ту беше густа шума.{S} То згодно место, баш на самом ушћу Дрине у Сав |
.{S} Место њива и пашњака беше ту густа шума.{S} Храст до храста, грм до грма, а честе тако гус |
же мисао да га сети где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако |
ако понурен ослушкивао је, али не чу ни шума ни вреве, и он диже главу...{S} Диже је мало више |
рече он. </p> <p>А смех се захори да с шума проламала.{S} Чак и Суреп развуче усне, јер он не |
nit="subSection" /> <p>Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...{S} |
му исприча тада све потанко о устанку у Шумадији и ваљевској нахији; рече му како се и први људ |
мисли обујмише ове јунаке...{S} Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.{ |
руком, па се онда, прикрадајући, докопа шуме. </p> <p>Кипео је гневом. </p> <p>„О, где хоће да |
!{S} Јуче, после подне, враћам се ја из шуме.{S} Тамо сам носио марви помам...{S} Кад сам био п |
ли Дева.{S} Али неће смети ударити кроз шуме, него ће се држати воде: удариће, дакле, поред Дри |
е.{S} Наједаред јој пролетеше и поља, и шуме, и бојишта испред очију.{S} Глас јој дрхташе кад з |
ју за реп извући.“ А у тој стародревној шуми беше овде-онде помало крчевине пооране и засејане. |
..{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми док сам га нашао.{S} Тако је то, мој Иване!...{S} |
старог чича Маринка да тумара ноћас по шуми... </p> <p>— А зар не знаш, несрећниче матори, да |
страдати од оног зликовца ако га где у шуми нађе...{S} И ја сам сву ноћ драгу тумарао по шуми |
</p> <p>Кад се та жалосна чета изгуби у шуми, кренуше се и хајдуци. </p> <p>Станко се задубио у |
, око велике ручанице, срете се с њим у шуми. </p> <p>— Јаране! — рече. </p> <p>Лазару паде мра |
где је...{S} Ово је шума, а откуд он у шуми?... </p> <p>Полако, врло полако поче му долазити с |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} |
ком врати у своју одају, промоли се иза шумице, што је близу хана, Девина глава... </p> <p>Он п |
е се... </p> <p>Док су они разговарали, шумом се кретала потера, која беше пошла да их тражи.{S |
н, онако благ, онако добар, он сад лута шумом... бије се од грма до грма!...{S} И ја да не плач |
би му душу убила!... </p> <p>И, јурећи шумом, уморио се.{S} Живци напрегнути и раздражени умор |
/p> <p>Сва та места беху обрасла густом шумом, сем тога сва беху поред воде, те су од воденичар |
</p> <p>— Онда да полазимо.{S} Ићи ћемо шумом — рече Станко. </p> <p>Сви се дигоше на ноге.{S} |
исли. </p> <p>— Нећу кући!...{S} Лутаћу шумом...{S} Лако је и кући отпаркнути кад се ова галама |
че Станко, па опучи корачати... </p> <p>Шумом је одјекивао пуцањ сувога грања... </p> </div> <d |
јим мислима. </p> <p>Чуло се како лишће шумори и жубор Жураве; чак се чуо и зузук челица...{S} |
ом, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац |
t="subSection" /> <p>Шуми Сава и својим шумором прича приче о јунацима...{S} Ћути Засавица као |
</p> <p>Најзад виде он у густој сеници шумској потуљену ватру и помисли: ту смо...{S} Још се в |
еда била је склониште.{S} У том густом, шумском склопу сирочад српска тражаше заклона од љуте, |
а ноге и пође за њима.{S} Ишли су кроза шуму ћутећи... </p> <p>Најзад дођоше где су хтели.{S} У |
ша. — А за нас ће боље бити да зараније шуму хватамо. </p> <p>И... док длан о длан — њих нестад |
у певале поздрављајући бели дан, а кроз шуму се чула хука дринских таласа... </p> <p>И сама пом |
.{S} Бела јасна пруга пробијала је кроз шуму, и она постајаше све руменија, док се не појави ја |
="subSection" /> <p>Ишао је Станко кроз шуму некако чудно расположен.{S} Ова жена, која је умел |
узе га за дизгине и поведе лагано кроз шуму. </p> <p>Тек је мало одмакао, а Дева се диже из св |
, дахну он душом...{S} Месец му осветли шуму, а њему као да свану.{S} Застајаше овде-онде не би |
рка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара. </p> <p>Чупић с војводама позва све стареши |
— Куд си пошао? — упита га. </p> <p>— У шуму честити ефендија.{S} Крушка га гледаше онако понур |
одазва. </p> <p>— Акобогда? </p> <p>— У шуму! </p> <p>— Да ти кажем нешто!{S} Лазар стаде. </p> |
ико њих, па тихо и нечујно оде с њима у шуму. </p> <p>Кад се вратио, харамбаша погледа по дружи |
анкесу, затим запали лулу, па се диже у шуму... </p> <p>Тумарао је по дубрави; већ спаде с ногу |
ага, то ни ја не знам.{S} Побегао је у шуму. </p> <p>— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш на |
<p>— Тешко теби, мој Лазаре!...{S} Ти у шуму од хајдука бежиш!... </p> <p>Па окрете главу, разг |
Лаза пуцао на онога лопова па побегао у шуму, он дозва мене па ми рече: „Иди, вели, нађи ми тог |
хитао кући. </p> <p>Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се чове |
Узми двојицу-тројицу, па их води тамо у шуму... </p> <p>— А Миражџић? </p> <p>— И њему ћемо суд |
.{S} Плавичасто румен пламен обасја сву шуму, али Станко не може распознати лица спавача у сенц |
том послу врло ревносно.{S} Обарале су шуму и превртале црну земљу...{S} Стари Трчаг, који беш |
велика, сјајна; пробијала је кроз густу шуму... а пламен је лизао све више и више...{S} И он ос |
чека Јелицу. </p> <p>Презао је на сваки шушањ и изгледао...{S} Најзад се све у кући смири... </ |
<p>Иванково се уво брзо навикну на овај шушањ, и он седећи гледаше по помрчини да му се не би ш |
ка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев — прави |
и о чему... </p> <p>И, мало-помало, тај шушањ и та цврка навукоше му тврд сан на очи, као засто |
ено на бој, све је очекивало макар само шушањ, свако је око горело грозничавом ватром... </p> < |
луга се чула песмица птичија; ветрић је шушкао по лишћу као мали лопов... </p> <p>Око Станка се |
stone unit="subSection" /> <p>Ветрић је шушкао зеленим лишћем, грање је пуцкарало под ногама, т |
о као немо...{S} Само је ветрић немирно шушкао по зеленом лишћу... </p> <milestone unit="subSec |
Завлада мртва тишина...{S} Ни ветрић не шушну; само су неми сведоци сањиво жмиркали... </p> <p> |
као што ти завади... </p> <p>Опет нешто шушну.{S} Чу се чак и топот хода човечјег... </p> <p>Ту |
} Да ми је... да ми је... </p> <p>Нешто шушну под прозором...{S} Као да се неко накашља... </p> |
еким унезвереним погледом и од најмањег шушња сав би се најежио... </p> <p>Ноћ се полако спушта |
испред куће и ослушкиваше.{S} Од сваког шушња би пренуо и ослушкивао...{S} Али нигде никога. </ |
блуди по дубравама, презајући од сваког шушња, а ти немаш ни наде да ћеш га видети — онда је ст |
иче и како појединци страхују од сваког шушња.{S} Да су могли, они би се на сав глас смејали... |
ад је Зека јурнуо међу њих, да су се од шушња плашили!...{S} Ја сам у души узвикивао: хвала ти, |
, разгледа око себе и прикри се у један шушњар... </p> <p>То је био Дева.{S} Он једини смотрио |
>Па се упути лагано... </p> <p>Иза оног шушњара гледао је Лазара...{S} Млад, здрав, могао би би |
Најзад дођоше где су хтели.{S} У једном шушњару, покривен растовим брвнима, био је бунар који с |
као шарени лептири... </p> <p>Лишће је шуштало лагано над њим...{S} Он се пружи по трави, па с |
све беше тихо и мирно...{S} Само је шаш шуштао, као да шапуће... </p> <p>Иванково се уво брзо н |
це пуцкаху му под ногама, а опало лишће шушташе. </p> <p>На стази се сусрете са Маринком Маринк |
д ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли...{S} Није |
Небо се осуло звездама, ветрић пирка и шушти по зеленом лишћу, а тамо далеко, далеко чује се л |
јац је био као у гробу.{S} Чуло се како шушти сув листак на дрвећу... </p> <p>И затутњи, затутњ |
а. </p> <p>Наста тајац.{S} Чуло се како шушти лишће на дрвећу и песма цврчкова; мало после чуло |
<l>Србија се умирит не може!... </l> </quote> <p>Више човек није могао познати ове мирне људе. |
<l>Али моја ал̓ твоја, Алиле!... </l> </quote> <p>Таман он утаначио, таман се разиграше срца ха |
<l>Да га кљују орли и гаврани... </l> </quote> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18963_C2.2 |
<l>А девојке тридес’т и четири. </l> </quote> <p>Он запео из петних жила да му она не одмакне. |
тешко вама!... </p> <p>И запева: </p> <quote> <l>Оде Станко лугом певајући; </l> <l>Оста Лазар |
авранови довикују Кулиновој кади: </p> <quote> <l>Не иде ти Кулин-капетане, </l> <l>Нити иде ни |
лила.{S} Стојан пише књигу Алилу: </p> <quote> <l>Ој, Алиле, кладушко копиле! </l> <l>Што се, к |
ли...{S} Она је певала ону песму: </p> <quote> <l>Момче наже тридес’т и три стопа,</l> <l>А дев |